м, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао |
које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Срби |
да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неос |
(ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са ње |
ну најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисур |
ју да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у ман |
и ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише за |
рстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако |
Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам |
, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је |
који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или шт |
он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најте |
{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учин |
тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви њего |
да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ћ |
ивао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако |
им, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба |
во и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом |
е на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било друг |
да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао |
на.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта |
сли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{ |
, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, ка |
нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из ст |
г и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све |
строта, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, |
сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани |
као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часов |
главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крс |
пет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овд |
скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на |
е стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја |
ав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком по |
емо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар |
ово леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је сл |
две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко |
м ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино па |
е је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџиј |
им очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарко |
ко пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете |
урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну ми |
и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а н |
говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, |
жим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може з |
престано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам п |
мала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара |
мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на паме |
аде вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, сма |
м је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, шт |
као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем |
жим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што с |
изнати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговори |
ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу |
вник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја п |
једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде н |
који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који с |
о пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли б |
и неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно пр |
Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости |
своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу |
ђе до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - до |
и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима каби |
војим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше |
да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због с |
ше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог ов |
ећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас |
То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је б |
оз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако об |
бог те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила |
еће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па |
бе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Ос |
благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S |
лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низб |
Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао свет |
илије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Бо |
с, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо |
а собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна по |
у руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, |
д мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, |
њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао |
претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћ |
да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не зна |
{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Зам |
мо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребн |
аредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{ |
ности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, |
А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај |
оте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те уби |
а и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да |
гу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти љу |
то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа сп |
е, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Је |
ко се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, |
S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{ |
Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Кара |
е "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу |
да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јур |
ро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако |
мети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и |
н са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и ниско |
од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг. |
} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, з |
написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, |
ве странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу |
из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не |
ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспа |
, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину мла |
цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са с |
јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шу |
лази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако |
икодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за наст |
ти да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу |
еликим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао |
о не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмо |
под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би |
вања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже |
ну.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не |
етао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о т |
ојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, запле |
(та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан виш |
о, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било с |
спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак н |
ркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око |
имер дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда св |
м тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео |
нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну |
S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, б |
покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} |
{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас |
S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људ |
} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава |
грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама |
пеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући |
екако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтере |
чи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} |
одином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то в |
морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; јо |
ће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један п |
а никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си и |
било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми |
се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго |
} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви |
камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} |
ебао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би у |
знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним н |
природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољава |
гурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, |
.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити |
ећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја |
скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их и |
грајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комара |
стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута |
а муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, пр |
ак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је јо |
н, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништ |
даношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и |
ло.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезариј |
!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић ј |
лет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотељ |
нати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све |
арамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се го |
слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око наш |
ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} |
- узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још в |
ји поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скор |
ол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао с |
.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, памет |
х речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којо |
га испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То |
} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само |
, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој е |
не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И муш |
Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пре |
ти да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само б |
седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио |
оји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, св |
зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега |
томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у јед |
ке Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће |
- махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - мун |
S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, |
м.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису |
раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и |
S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору |
ким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану |
., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев гла |
увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеш |
еш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си |
е и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновит |
S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-исп |
им га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво п |
, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху |
в плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу |
ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогун |
д ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамар |
?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио |
го простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборав |
, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љути |
е, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тр |
з страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући |
овање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} |
Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{ |
главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи. |
ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Ва |
сам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узви |
{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца |
одушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, кад |
о може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека м |
асилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквар |
омисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце и |
иш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она н |
ч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затек |
да је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише |
рбу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним с |
општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је т |
ти јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје |
а; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбран |
ст, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокре |
нуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с је |
да човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Б |
ко су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљи |
уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бак |
S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на |
. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да с |
кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да |
а сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узима |
је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} |
а Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, бра |
. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" |
то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од ја |
до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за |
о све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} |
ш шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељ |
- Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било |
инио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при |
је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам |
поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошло |
на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а |
и смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута друго |
беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао |
зе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих уме |
{S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друм |
епе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти |
оз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало |
ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми упот |
може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи л |
адна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. |
ако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и н |
уђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене |
о оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ |
п закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}В |
орају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не мож |
овце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Бого |
му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он м |
тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакш |
упиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онд |
о тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи до |
и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам |
таху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прос |
човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била јед |
о веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, оч |
и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његови |
тим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво |
а се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} |
е на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме |
ихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се |
је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што к |
видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти |
S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи ку |
бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и |
лачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море |
Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу ко |
свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних сте |
.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} |
сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око |
недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешт |
зати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не |
ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Ка |
угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари |
.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и |
и играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је |
идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притис |
ише не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) |
путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда |
а мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на пов |
ра материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и |
ву ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу напра |
је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковић |
и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} К |
е ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола понов |
овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућно |
ду Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и мо |
а је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који |
.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне |
ана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S |
S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је с |
аво, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он |
т или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт |
икако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се |
ос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела м |
каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Ва |
еви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кр |
зрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После ј |
меножутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пу |
са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија |
собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, |
едне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као м |
није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе. |
вањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осети |
е жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} |
а јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње ч |
рљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - не |
нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није ку |
не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би |
ите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и чит |
савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не |
мила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог вели |
у питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружен |
а њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубин |
ике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда сед |
без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, |
рекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаш |
човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштр |
ко је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њи |
еко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у ср |
улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све т |
и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Кар |
е ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њем |
њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и п |
уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једно |
а вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговор |
ему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под зе |
(па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза |
а су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди. |
да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек |
ајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са |
!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам |
.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и усп |
таре слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} |
о првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик |
. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Би |
а прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама н |
најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да зас |
екао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- |
} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за њег |
болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол |
{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упад |
- А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим кар |
ко Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао |
е при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што |
увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када |
чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него |
сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи |
н ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{ |
купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђ |
ек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... |
лим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла у |
остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој ота |
е снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - |
гуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се |
Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта к |
сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашниј |
Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - |
Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљеви |
- упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате ка |
.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад. |
дигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{ |
де до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај г |
зната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пре |
стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну |
- ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у |
и сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где |
у љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што са |
ст му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена н |
људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он з |
забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Ма |
в своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, г |
ност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, |
.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на |
тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја |
и.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут |
како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S |
ће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, |
. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је зај |
поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје сла |
п конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо |
г ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - |
, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима |
а мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за |
пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћ |
скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона |
ледња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изв |
одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њег |
ко јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што |
једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелоги |
.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са своји |
а постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати |
S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново |
ајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца |
- Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, а |
страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући г |
јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје н |
толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Т |
са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свил |
е рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући изв |
је, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло |
о своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, как |
е још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед |
- Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и |
ети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, мо |
- Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све ост |
емљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед |
и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у пита |
не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага прете |
ез савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S |
види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гад |
, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоциј |
беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстра |
но и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до " |
асилијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то |
да?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као шт |
а спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво сп |
а говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} |
е, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S} |
е само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо. |
овори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у сред |
жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете |
ао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су |
е да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то |
је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је п |
глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о |
цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на к |
у хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о |
ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенс |
у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који п |
, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали п |
себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалан |
још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од мал |
ољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође на |
дела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те |
по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једно |
у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни ст |
ила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са |
а и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметно |
у одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доб |
!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод ср |
сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше |
палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи |
г пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, |
он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она |
ите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ниш |
ш једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео под |
т.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни |
Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му п |
ви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} |
да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би мо |
гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална к |
је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече |
сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом |
свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам пре |
Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак |
ећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покр |
ата оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То |
ругарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разум |
ћи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала д |
{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} |
ела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледал |
е још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба по |
ио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз |
рај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она сп |
?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним нас |
еху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} |
брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје тр |
ства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте ја |
т.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те |
кад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака па |
.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла уср |
лед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једног |
не стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из |
Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију по |
памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било |
дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокиц |
ном Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворе |
Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{ |
ца, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били н |
} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да |
че руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велик |
а, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише |
едан изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по |
она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смач |
ав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради кој |
де да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече ни |
{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, |
свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гу |
ако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствар |
} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то до |
ер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад |
иси од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без |
арњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{ |
ађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек |
ега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку |
чег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедиј |
на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једн |
на баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да ш |
, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана |
S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би |
адмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су јед |
ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па ма |
је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште ж |
р, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на у |
а... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - |
а чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се в |
капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона. |
рковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, прит |
е су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Пр |
лу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрен |
дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, п |
т радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофо |
ена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... |
лабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе |
шавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у г |
у он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само з |
м говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} |
ку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Ср |
утак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешт |
стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога |
ачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром |
рене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде би |
ело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица к |
ушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, |
е љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешк |
сећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе |
овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је от |
псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио с |
атке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са за |
дне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвест |
поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај |
{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињен |
х.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад |
луђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским к |
, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозвано |
ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас |
ном његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на она |
а, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један др |
га.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обите |
ан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста м |
ан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима пр |
иљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти |
на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је |
{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни |
ост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића пр |
ио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли |
знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором |
на.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по каме |
је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико |
{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти |
оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њи |
и: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да |
, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (ка |
некле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ов |
у.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним |
а.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био так |
ако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S |
ебледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он м |
е све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погл |
пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадим |
S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странки |
и ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о ј |
вари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се о |
инијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице. |
? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком. |
ву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је би |
и ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате |
миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико |
Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док |
ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може |
. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - |
мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Нај |
био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај |
{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче ос |
енски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се пров |
них капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствен |
лије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благо |
да могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и осло |
ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је |
о га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упи |
{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље |
ма свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим н |
биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он јо |
ху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христов |
но веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби |
авно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се га |
једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог |
ло "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је н |
волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S |
драв и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{ |
У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним |
ан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио рев |
и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, за |
манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, бра |
дио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да |
а против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да |
ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену |
и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Ср |
ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дуж |
застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек |
S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и |
човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије а |
питивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад |
мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на |
ивоту и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или |
удно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни |
S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не ре |
е и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и север |
ељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи поче |
.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је у |
о је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадн |
екине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитст |
пираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли |
е и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем |
{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрс |
оку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она пос |
, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу |
егни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша и |
сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ход |
т и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у |
његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуш |
је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, о |
Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и бе |
звесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао |
же да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само извест |
ићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек |
ан одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се |
ла или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није |
усно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различ |
стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спаз |
а још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, пот |
еда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама |
стана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се об |
све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} |
ко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беш |
дно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он |
слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, |
ом обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} |
у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крико |
Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не и |
греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили |
иљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме к |
ворите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудит |
овића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догод |
а урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од с |
недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} |
то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита |
упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло |
ила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајућ |
ћ се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да |
је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, |
т?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, п |
можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да |
је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе |
ина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, |
нерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S |
ам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, |
S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због |
ом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја са |
одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она |
све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај нај |
оћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било к |
астави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним |
обузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба |
тид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа |
ле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам |
S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Л |
да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се ме |
м неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико п |
то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте |
начи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде са |
у - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, |
гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} |
ад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... |
кав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, |
ала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, |
во: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам |
само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега |
ек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б |
еверни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, |
аше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И |
чан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много ста |
и до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - |
ао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њ |
извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један |
и би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје |
ле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Б |
у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готово |
јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, |
асилије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба |
репери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела с |
ар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Ча |
е части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важно |
тао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад г |
њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да и |
јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, |
ке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа сам |
евину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско |
к није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да |
ало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у с |
Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преоб |
ебе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко оша |
ро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела |
рава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрет |
S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на св |
Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једн |
ешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, |
клињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та нем |
ди ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он |
емајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повуче |
пања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова т |
о рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљ |
према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, ње |
облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опис |
че трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у |
, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут |
Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срб |
Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули к |
гра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир пол |
ла проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађ |
умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и |
ити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенц |
ичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S |
еба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{ |
адите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко ва |
за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се |
у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улет |
е крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! |
е још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмева |
изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан с |
ги не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, |
едном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро д |
са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати. |
стој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да ни |
о, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог |
обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни и |
налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада н |
ам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала |
толом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена |
ознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S |
Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим врати |
тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну вод |
} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скре |
су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} С |
а заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им к |
озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и |
траживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била |
их су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S} |
м рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га |
S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала |
ног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима ум |
ј израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, ос |
била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са ко |
ове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше преко |
ему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ран |
жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{ |
и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да пре |
подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпита |
ри, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њен |
као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни о |
трану г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на т |
очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго |
во ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на |
ићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам |
а приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - |
.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче д |
ић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- И |
ао мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другој |
етког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера |
е само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јата |
е вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов |
{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добр |
зор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у |
а учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један се |
марковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен |
} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је |
дравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он |
утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнод |
.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који |
пристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржа |
о када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, к |
олико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито |
, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на |
даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - |
идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут к |
струозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за |
м кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се з |
дино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да д |
це.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Ш |
чавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од |
и се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да |
о хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Кар |
у ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са |
т минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет мин |
провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје |
ловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је |
Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи посл |
азлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамаркови |
ини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равно |
е он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку |
ам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, п |
и где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим |
и.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је в |
аправила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она |
био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{ |
стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је |
могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он |
нао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете |
ише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} О |
се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником |
је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није мога |
је могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једн |
би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним из |
се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто |
нтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасв |
а застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и п |
изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало |
сли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштањ |
приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положа |
о све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све |
а; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, б |
стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, |
да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећа |
те тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, |
вори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осв |
био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} В |
сли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва |
, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли |
запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што |
ти.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше п |
а по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је |
S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства |
ред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из план |
ој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на кол |
ни у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом |
чео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три да |
би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са о |
остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана в |
днута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се |
жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти д |
велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање |
ди на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче уз |
прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Је |
што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници. |
Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и |
би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике |
ко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био |
то је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више увере |
о је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у бла |
:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео |
ачин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеал |
зговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на вре |
о...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и ја |
ења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, |
је веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао |
ањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија р |
рба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре нег |
животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и т |
цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која с |
медију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у |
бом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да о |
акако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или |
ајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново |
томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини |
м, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пр |
итање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамар |
елико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замисл |
ме што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни је |
а то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, |
ала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно ус |
је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, мно |
оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечниј |
јем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже па |
позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена |
је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - В |
мо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим теш |
планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да |
све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у |
мила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се |
бе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} |
нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчеп |
де и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме в |
би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у сво |
ц у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађе |
руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно д |
а Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван |
и угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S |
е шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је |
бразу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам траж |
сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је |
и и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лаган |
о од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће с |
он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - проша |
{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да ј |
ћен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да |
очито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочит |
неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов |
во!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће |
кле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у ств |
тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај |
ј игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново ва |
ст.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна д |
поде... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално т |
и до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте г |
дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је ско |
врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодр |
че, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, |
крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шт |
на; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне |
пских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мисли |
S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био |
и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логич |
зраз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја са |
један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би с |
све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице |
во питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србин |
тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страс |
а на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разгов |
а једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен |
редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С |
рба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно |
чи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико |
Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на |
е на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обра |
тво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неуме |
ом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестано |
и је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} |
} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабра |
рво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живо |
ети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укочено |
о она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало |
.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још |
вог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због |
без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукам |
часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове |
нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и увер |
ука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око м |
едстављаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошло |
је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко |
овић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физионо |
омодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину |
уштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учин |
упајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен слам |
овљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају |
тање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско пре |
побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "дух |
вљује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашњ |
ли у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је |
у ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био гото |
мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да г |
{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - |
би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог наш |
, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвећ |
се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Кад |
вним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђе |
Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, ал |
S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном па |
{S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бл |
ченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни о |
сад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г |
сећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Ра |
ши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на |
у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу и |
пали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фре |
е, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и ч |
смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за |
и), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивни |
тва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљк |
што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била мн |
лој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био |
и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свет |
вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стр |
ији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута |
{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, ст |
судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића |
спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, |
нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења |
ашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог з |
оме, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? |
солутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са |
, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то с |
лије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, |
енције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна сам |
оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи |
редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везе |
дно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеник |
едан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радови |
м. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме |
дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљк |
о због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и н |
азивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљи |
кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби. |
ђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један н |
ђај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која |
, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при ула |
у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизве |
што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; |
лечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашени |
ало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, |
ор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римско |
безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође |
ква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњен |
ИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори |
кост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим |
уо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим |
е некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим све |
испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче рас |
весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на |
и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је забо |
тире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је |
тео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - |
анастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођа |
о! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било |
им невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р |
ла, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узв |
ва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан! |
то је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - у |
ле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам в |
полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{ |
лази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више за |
собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, |
е доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно м |
емена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена поглед |
ом небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у прол |
усом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад |
премајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна оп |
путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потп |
ки колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасн |
ним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је повед |
коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном м |
, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Д |
толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже о |
сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије м |
ном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом |
позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи |
управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она пр |
роведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свир |
едног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих бео |
ких стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго |
во баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У |
м погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђа |
бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи г |
исли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисл |
о бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са пр |
, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око р |
ирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило |
јвише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, |
таклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек |
двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и |
гов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој б |
ике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, |
, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на колени |
и, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали мног |
м обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас |
ип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, п |
илиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, жи |
љао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно д |
ају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим ц |
испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се |
мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој |
де.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгара |
тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: |
.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја |
анак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и н |
а: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Ка |
н покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од |
{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говор |
ном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота |
ала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве |
ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одго |
е страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} |
вом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужн |
тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је инач |
занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је |
иш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала |
вему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као сво |
че.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прели |
ивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, р |
између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он про |
Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да и |
и рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као |
ер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположе |
Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, |
Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Ј |
свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан ј |
рема Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађ |
, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и гу |
настиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је про |
јиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши |
ану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим |
ње своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти |
риће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде |
аге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више |
споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао стра |
сти, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и М |
е ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не |
астирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{ |
лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врл |
т који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости |
ога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега? |
био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Ср |
Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ |
ло бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био са |
игне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и ње |
, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} |
ише нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ниче |
злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима мора |
о је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то |
, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која |
са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је о |
вши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне са |
њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Пу |
е извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} |
ја се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавин |
све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица |
најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше |
ала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пло |
олију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала кр |
Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx |
месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрни |
свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити р |
:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "в |
мом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, н |
меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелод |
нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазив |
?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ства |
њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{ |
ругог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо слу |
ен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, |
Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опал |
ије, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекал |
да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде проти |
о једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости |
топише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак |
а у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу |
д самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила ве |
ве до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са |
о до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та н |
обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада |
о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртог |
њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из и |
беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоћ |
, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срб |
авам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Зат |
је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предс |
врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не пр |
е држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно |
својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве |
- Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче по |
а срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} О |
в.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударал |
преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање |
погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S |
ер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и те |
а га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели |
ђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И о |
смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није |
... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхт |
е, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{ |
ошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак |
нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвр |
а му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже рам |
а кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Г |
ања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он |
узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би |
о се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га о |
е истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (ка |
ата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде не |
весни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има х |
и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S |
ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... |
се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и о |
S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и кој |
Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да " |
ром отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише н |
тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он |
едан албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири с |
и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, ус |
маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не зб |
аш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срб |
е сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва н |
председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћн |
била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски |
етку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу к |
Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - |
је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку |
ребало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непозн |
што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радм |
Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у |
ог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или з |
анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, |
осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, груб |
, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба |
а му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до то |
к и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: |
седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио. |
је човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник. |
д тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чи |
ја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између |
дником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши је |
ама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или |
е могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој бе |
удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би |
зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испр |
месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се дана |
им светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадо |
свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то с |
.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је |
ом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у т |
сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из јед |
о "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу |
ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зат |
са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега то |
е ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има сво |
о је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње |
, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, |
о најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, ј |
ила поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цел |
ако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} |
S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он са |
чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на в |
?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу |
...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за с |
} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвест |
{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - |
војка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам би |
ах? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није |
г објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пре |
жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - |
во казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се |
многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим |
ало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије на |
ж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбу |
а из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико |
утра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штого |
дући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у ње |
Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури са |
не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте |
сећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ |
јање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махни |
и тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинив |
и, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајал |
н од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене јо |
исмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видел |
и нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове ми |
овечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано |
змеђу основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} |
и, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", |
де групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S |
речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет иску |
иркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим п |
смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{ |
S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познај |
сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва |
:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар у |
једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без мно |
о, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уни |
прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене ли |
е био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био дал |
но, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких |
питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{ |
ање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Васил |
ком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезуј |
и од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да н |
разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, х |
сао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање |
светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} За |
покретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уоп |
лика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартиј |
аспитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студиј |
лом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећ |
лне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: бо |
рти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити |
овској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после др |
} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, |
аза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху |
вина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за дв |
да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни |
у.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља н |
у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, ј |
а стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{ |
и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се дав |
је.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити. |
о и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва |
се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом |
трашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек кад |
е и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муко |
једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима |
дврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гра |
дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да |
н је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, о |
чину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедни |
главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му на |
а својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских л |
је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (к |
шљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем чов |
га нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти |
да овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што о |
ћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим т |
која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суз |
Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на |
стаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику? |
настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не вла |
ам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} |
- Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није ис |
коро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошиц |
кретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држе |
бражена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да |
еду окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у ис |
Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокри |
у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако с |
војим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад |
у и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а са |
е било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће срећ |
на, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на тр |
и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих |
без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карама |
г кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има п |
! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће |
а њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка. |
ара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), ла |
е је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескра |
ило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негд |
се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задов |
авила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених две |
њало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врба |
ривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мири |
.. леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи |
новно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра |
остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваш |
тивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамаркови |
едној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или п |
амоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао... |
веним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина прати |
еђутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монолог |
} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да с |
њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у др |
пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усх |
прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала |
{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где |
рковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, |
етима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену |
розрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавш |
ега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна |
м филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура прек |
рба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло реше |
лавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се т |
голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; м |
ано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена |
у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у |
ислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојно |
а тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести |
тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцк |
што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сад |
да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада |
{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у |
цем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; |
ао и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, ми |
а.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену |
многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, |
} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} |
{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јеш |
е тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди |
беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче напада |
жанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једно |
Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам ум |
лио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то |
у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} |
е и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта |
ивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу |
} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, н |
ј Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпо |
тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблем |
ере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. |
н је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху |
о, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он пом |
зад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одје |
S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку мо |
бу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне |
разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледал |
а? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пут |
ор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више н |
, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Б |
једном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд с |
али би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха н |
хову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, |
чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто! |
те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе |
а једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао слу |
бија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се извест |
ђу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити |
да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој пе |
амо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутр |
осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго |
ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, |
е порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног гениј |
ључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити у |
збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећ |
затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима |
је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и |
итав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако? |
му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно |
к, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивал |
а својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У доли |
е носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно |
е шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима |
је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта |
Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе пр |
ло је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог |
ли он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нек |
га много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не м |
их и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} |
ике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне |
ам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на |
о прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, |
дмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. |
примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо ср |
приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам |
ету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} З |
а... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- З |
чених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај |
ом часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу |
S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи |
ко жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју. |
е радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у |
чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско по |
спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из |
до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да пос |
тано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Ко |
едостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши |
поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао о |
која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на о |
ена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не м |
тљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако |
рамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} П |
чне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстро |
ј површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и |
кат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одб |
не очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, |
S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} |
и.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на |
после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака |
и Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког |
ти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши |
ама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад |
о празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло ок |
{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радми |
љава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње укра |
јом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране уза |
гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтел |
браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не из |
се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и |
борена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} |
Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; т |
нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор дру |
ва места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут с |
се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у |
Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих |
љње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико с |
о обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Рад |
ало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гле |
ана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али |
ала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Бо |
небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, гр |
ених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мал |
едном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници |
ћни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу кој |
зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе пит |
муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност ј |
еће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што ну |
загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покуша |
љиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизани |
лој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због |
каста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да дола |
ука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава |
сте црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне про |
вих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијам |
етлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџасти |
бог тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису би |
{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом |
бе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим |
р окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други |
војице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно |
но остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим |
е право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати |
круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и жу |
а све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група |
а се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарк |
у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковиће |
си која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен |
ота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са |
врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беш |
ад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на в |
томобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се |
исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић б |
говим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео? |
д њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та л |
лаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некак |
нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мисли |
им кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше |
о.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зач |
је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарк |
тости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношен |
оде, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још ув |
ог пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатст |
ога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети др |
мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечер |
ле другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас |
ратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, ка |
овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђа |
неве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сав |
ту: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, једа |
ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно уп |
во: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште ни |
ро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, |
таке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја |
те покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} |
и живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов |
ћнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим |
им тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Ду |
зним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче с |
сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познани |
код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем |
овори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба в |
новић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва |
:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; је |
Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба |
расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамар |
огим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, |
алеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пив |
реме таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да г |
позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту |
S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је пот |
рни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли |
ршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још пр |
ивот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, |
пећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у се |
ако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ет |
двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одга |
та, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запали |
вљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте лич |
покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као д |
други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао о |
унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пр |
Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио ов |
и.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју ни |
ажења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међути |
е то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се п |
{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му плам |
едном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} |
то је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они |
на атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењи |
пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он |
..{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Рад |
је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у ср |
утем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутк |
осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се ин |
га потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су |
ед том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којим |
се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши |
милину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онд |
ање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све ш |
огућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје |
што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му на |
ло?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човеч |
оворите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога уп |
арца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Р |
о тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, |
Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он по |
журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљен |
гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидер |
S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црве |
остоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дод |
ај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом н |
илије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и п |
ескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било с |
као. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро |
и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако прос |
жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и |
"као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он с |
тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то |
дало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо С |
то ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитац |
а има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та |
више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог поврат |
на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ив |
век једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, |
део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао |
опуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одго |
отичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени стар |
ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају у |
најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чу |
едну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај |
оје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се |
у му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајк |
ј грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, |
ора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, |
ад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да прог |
збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнем |
тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце |
приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело |
"потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срб |
руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као |
о једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од њ |
изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, об |
махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и |
осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену |
ред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедн |
ци где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више мо |
о о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то |
, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуње |
S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у ј |
ом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет |
нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда по |
вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанст |
и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, |
и!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Кара |
амислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља пи |
ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу |
ахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} П |
о.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобрази |
ко је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S |
авши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао |
етири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стад |
м навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на |
м могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову |
и поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико |
ритајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнут |
никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском те |
ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалиј |
шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови |
а, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гаси |
азирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код м |
нутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човек |
ра последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са |
ова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - про |
клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље |
све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета |
и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њи |
.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан про |
им појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик |
а се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је |
омислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата |
воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу виде |
а додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, ч |
једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на |
шки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, |
ивота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личн |
а је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да позна |
коро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно осло |
иле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкоље |
стини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорели |
мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана |
крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек ниј |
ају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На в |
се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће |
ху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвав |
скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита св |
века, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син б |
ни извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан |
ство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цр |
м гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосе |
м ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крил |
о је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра |
ицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошали |
и он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамар |
непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Ра |
полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа дру |
ду жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно м |
млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање ментали |
може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после |
жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове |
ли су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обз |
ћама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд. |
, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... |
ветлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, па |
ило је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два- |
опис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се о |
љковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху |
пу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њен |
, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по л |
дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} |
како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Васи |
гао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још ниј |
кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека |
ољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одла |
ицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња ше |
ше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Беог |
у главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи ова |
ужнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остај |
ности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која |
робуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} А |
карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с је |
S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У јед |
то и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, |
о: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала неж |
ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је |
гњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао |
ховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пиј |
ност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црт |
кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје ис |
што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и |
огла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је |
у младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, св |
а време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу пр |
ше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, кор |
е претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудо |
и обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман |
е:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа |
јући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговар |
одсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{ |
ба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избриј |
чанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Без |
Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај уд |
о ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врат |
- ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дак |
егенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођ |
амо на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само зав |
р јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пу |
ле коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручник |
још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, |
помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољу |
ешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов |
могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} |
ма.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако |
беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придо |
ешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он |
е чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку ње |
у.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} |
прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у ман |
устош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На р |
ен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, |
Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се поно |
ле да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карама |
к?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођа |
ила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју |
да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и |
оба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почиња |
и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче и |
у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза сви |
..{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је д |
алност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, забо |
тлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живо |
м: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсман |
мицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудил |
обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле |
ких проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не приме |
целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија |
било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је ради |
би: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен |
закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њем |
ежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао нем |
е.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учин |
.{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако прола |
ну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарк |
потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и |
еће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-он |
му сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење |
ва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било |
и дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномо |
ста ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено мол |
је, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен |
и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми |
јао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију ши |
иљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених м |
овораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, |
буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} |
од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, |
си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, на |
, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини |
од крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, би |
мила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прила |
ила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро п |
исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у |
прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне ( |
че осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и бли |
вори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни јед |
} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило |
е шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} |
њивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и ма |
се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна |
епријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му бе |
манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз к |
, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној |
посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у с |
дало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један де |
опету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипа |
која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила. |
} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стад |
, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разгово |
себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори |
ебром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остата |
, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по |
ди, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта |
прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни |
говор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако н |
}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у |
{S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде |
борав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нерв |
без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их п |
дно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, |
Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - |
је нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђива |
, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина |
кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарков |
а.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом |
а столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није б |
своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне |
ишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, из |
енути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Н |
то се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је |
јој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуште |
чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста зло |
живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачал |
слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству |
да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} |
е био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та о |
Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на ст |
, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и лар |
времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S |
, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време |
рачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у с |
ва и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше је |
S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође мног |
а нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљи |
уху. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што |
адесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те |
и да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Зг |
твари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав подата |
у; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе т |
га смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим к |
оници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави |
затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим по |
{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у |
и се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавеж |
потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} О |
је место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као шт |
м покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд |
ош мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је |
е.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова д |
Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се |
велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја |
Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је |
крен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му |
ане ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још ко |
цали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око |
била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чин |
ије мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још јед |
и за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко п |
хујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени ш |
ћност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватн |
ћи насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто |
поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним п |
кне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, над |
обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом сас |
ак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворен |
на) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у ј |
угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета ј |
прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацим |
и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што |
јасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога обја |
е.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу |
се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка о |
жљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Св |
бара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у бр |
ња се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у је |
атно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам иш |
Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се |
фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S |
ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, |
јима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му с |
ша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све |
било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше с |
У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} В |
чицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа д |
у срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и нераз |
ирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он |
ок је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села |
себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достој |
сности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис |
и поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, зад |
јама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишч |
усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест с |
решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у кр |
ан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се |
дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Ни |
немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у |
пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала пр |
такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се |
ном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и |
хватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из |
редно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Ка |
се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест з |
и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} |
стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше и |
ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине гр |
ј који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај |
живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога жи |
ју, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и ка |
ешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже |
се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} От |
зећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира |
од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој |
ијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизве |
осфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затек |
се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред |
х пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жен |
и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће пон |
S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сеља |
парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџи |
кше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајућ |
еће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свр |
себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те пром |
ли он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други |
дог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све |
амисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у њ |
дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренут |
трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре |
овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се |
љена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} |
авда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови неп |
извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно |
ји га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све ср |
ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он ни |
о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да шт |
ром дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим дог |
о од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које |
изнати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било не |
{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро и |
есна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори |
кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да пом |
а ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се по |
пита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети |
ћ виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на веч |
то говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задрж |
асали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен бе |
у.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним једи |
ј бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође |
е звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја |
шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испа |
огућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва |
за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом |
собан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што |
S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манасти |
рству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би |
изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим на |
иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађива |
поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним цере |
једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно срећ |
раха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица |
г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасниј |
ио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов пок |
му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S |
му сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао. |
своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чи |
му самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирс |
сконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуња |
рковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га т |
увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осе |
нила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карам |
е ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још дом |
е жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сам |
на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда |
и над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица |
пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што |
доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопрос |
у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала |
ти нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака |
има пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино шт |
круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело б |
У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег |
о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред |
уљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче |
азвејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и |
вадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њ |
тних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усан |
Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, пр |
зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се |
доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S |
S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вреде |
и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати |
због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - За |
а није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито |
роналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пр |
ного касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађ |
зад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичаст |
мо сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се |
је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у |
и дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радми |
дне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци |
S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онд |
рта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дан |
еоградског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога с |
неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часов |
решити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада |
е кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном |
рчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза с |
срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана |
S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као |
одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до т |
реба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би са |
н и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, |
ете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тоја |
а још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским |
а изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвик |
ше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - сме |
са о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S |
ајтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике |
анско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стаз |
крета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивос |
ене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, вид |
, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на кра |
о важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге вр |
ко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба |
ав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање оч |
а светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаоч |
ици и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као |
Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из |
рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом |
окетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се зах |
оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарк |
ј одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби |
лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што |
јом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? |
им зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и |
био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са неј |
м да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној |
идети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} |
ено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и т |
лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би з |
тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и мес |
ало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала бунов |
ше спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Вас |
ећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ст |
не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срб |
када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и на |
ва, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији |
ој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној х |
Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло ве |
ог малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља зами |
и.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа вид |
ој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она н |
н на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са |
однети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечер |
ело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубо |
рима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао |
аје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара. |
ше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечан |
би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. |
је риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен а |
ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погл |
.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати С |
учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако о |
а чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити рук |
екако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то ј |
о је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бо |
и пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после |
ео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљив |
остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, тр |
е долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба |
.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавал |
ом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно |
{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се ти |
прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан |
и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Се |
.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} О |
.. свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се уд |
к гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онд |
есор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А за |
вету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба о |
бало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари т |
урећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - |
повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблем |
ћи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да |
те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар при |
} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила |
рва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Р |
ер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се |
у подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - |
и и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаш |
S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Св |
лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници измеђ |
риродан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што с |
кочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S |
ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} |
ио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све о |
сећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Ка |
к је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, |
од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуч |
а се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред |
} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од прир |
е, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љу |
довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било ист |
S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбр |
енскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међу |
повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. |
н и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба б |
(она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и |
ао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и |
римаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S} |
н је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњ |
Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја |
за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступају |
опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу |
е можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? |
Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер о |
ла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа. |
их објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да |
у или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Дв |
а данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса п |
иње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић |
да, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити |
најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је |
енемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав т |
ожда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, са |
ађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, |
ном, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоће |
агло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене |
едима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајућ |
сти, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар д |
какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смир |
мао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштени |
ти. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за |
из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим |
да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје |
се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много |
би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и |
леграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим цр |
арање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је п |
ом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, |
{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са те |
Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вреде |
њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра |
таке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још |
један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим од |
му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} |
иx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се |
све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само ту |
њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - по |
ба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београд |
- Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{ |
тигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је |
Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибег |
ених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у забора |
али су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу |
, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би |
га заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану |
и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајк |
ивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напроти |
ражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па |
-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што |
ваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душо |
неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверно |
мандом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до ње |
алом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена скло |
немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао нек |
рковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дан |
н упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једн |
отежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак |
реба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватрени |
додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} |
а трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда |
у једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најпод |
да, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчез |
е тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутк |
ад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чарол |
о своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, д |
е то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: |
тка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигл |
ковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим |
, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза б |
S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на |
живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још ув |
ило узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако |
је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико |
м стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети њег |
поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чу |
отпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али чове |
увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због |
је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко |
ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} |
а.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разап |
вањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, |
наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи |
вет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице ва |
је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", |
угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када |
са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то за |
забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се пла |
стору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пр |
} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.? |
је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у |
њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} |
ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми кор |
кечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - |
о да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под |
настирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјур |
а подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго |
ило узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно забора |
а, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и о |
ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} А |
{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се |
пио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недир |
њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто |
не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; ов |
о међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и тале |
ала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Х |
дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потп |
тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли |
жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна коли |
бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његов |
рости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или |
оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав |
де:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана д |
гу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико д |
поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до |
ним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се нал |
. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навик |
лије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче ше |
чно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} |
, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови дан |
час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине на |
т, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја не |
ј жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни |
граду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гле |
није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за час |
мачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она |
да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наи |
беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се п |
га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу ц |
вари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење |
ини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина пр |
расеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође |
исли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касни |
а не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва |
извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се |
бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само ј |
да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцат |
е за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или |
његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметан |
ије таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом н |
младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадни |
д прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих |
о обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, |
вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зау |
и ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За |
покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав с |
вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, |
о сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или |
ан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? |
их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари дл |
зумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она |
а сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} |
и сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесени |
стуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео св |
баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамаркови |
и би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи |
силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш з |
да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно. |
слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међ |
ше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом |
ике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Д |
ресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном зав |
да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви ов |
само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и т |
у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Беогр |
им. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни б |
S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умал |
{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не б |
Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човеч |
га што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје |
о да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних |
донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике оку |
ли, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: ра |
о.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико |
гао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново пр |
ој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би би |
ало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она пре |
ао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у св |
убави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић преки |
х умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и т |
е јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S |
Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и о |
о би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: |
би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, |
", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био |
не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од он |
га неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како |
а беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би |
и да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се |
више далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му леж |
Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на |
да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети п |
адно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има м |
н направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња н |
обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али |
љи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових к |
{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био р |
Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти |
аље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Д |
вориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет бе |
}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само с |
м ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јова |
ва. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба |
ас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну же |
налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели по |
е тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је та |
је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у |
школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљков |
ом смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињениц |
е околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и д |
и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице |
за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом |
то постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} |
таје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} |
тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На |
на, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили |
а - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала |
окуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је и |
време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чи |
ва маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсе |
спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ва |
м живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би би |
намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Па |
тите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже.. |
ом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога |
са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то уд |
пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стр |
лико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, ос |
тајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро ч |
имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, из |
е би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искр |
ва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од |
има.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматра |
и све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушк |
био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, |
ла бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу к |
рови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата |
малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина |
оба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо с |
тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио |
неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши |
тајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачи |
ло више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трб |
да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике им |
вала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале |
пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито мест |
слушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је м |
ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, |
му је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, не |
није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје ж |
требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, |
дим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви примет |
амоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако |
авом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију |
офесорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. |
озора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, |
вана злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и |
и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће п |
д бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако ст |
ржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по ш |
.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском преп |
камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одго |
о и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би |
љао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауста |
часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више о |
чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и |
ледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазил |
у падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавал |
ри био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се |
S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много веро |
де или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициск |
листавати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да с |
непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарков |
та трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! |
а си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та |
кну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш |
е би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и ос |
и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао н |
Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} |
неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му |
би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотеже |
} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диж |
манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} |
у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрен |
више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху |
а истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих за |
а није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала |
м несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака |
адмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше уз |
га поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, и |
зиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љу |
се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} |
де, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек так |
а, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, пр |
ћи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну |
ава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти |
не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о п |
о и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај компле |
ва, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову к |
другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено распол |
његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не |
они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу с |
и, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да |
чи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозим |
у, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак праши |
једначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва |
**во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, |
и свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела д |
адост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жу |
ношћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, |
, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршени |
да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да б |
едао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је предс |
даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици |
ети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када |
тићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необу |
к припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се |
те господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у |
мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би с |
но узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, |
адмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим гру |
а онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је |
буном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у сво |
два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је |
д, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му |
смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у пр |
м здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадв |
} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом р |
ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за опра |
- Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на п |
рим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Ј |
.. тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{ |
овице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу прип |
љања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после то |
толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ |
ело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамаркови |
}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био кр |
видела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надок |
по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пре |
нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка сп |
о је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага |
тим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун |
увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} |
решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као |
ба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мал |
рст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S |
то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и ви |
не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о ње |
оступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте м |
у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, ка |
дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логич |
о, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{ |
акшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да |
вао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки |
место чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни |
хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - |
од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих |
издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, |
дном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе с |
престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је |
е учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, |
крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи |
целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... н |
у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од |
ва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови |
Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. { |
је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног ко |
ом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то ј |
да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није |
тами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он |
аквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и |
а пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива |
питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија би |
у наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у |
а Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосре |
шља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на |
се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је |
а и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче доби |
н и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам |
ојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем |
ранцуски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним др |
з основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигна |
претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била леп |
о је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој повр |
изнања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог к |
м, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете с |
због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према |
а се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само |
еђутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом |
- Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} |
Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нече |
.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, |
и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{ |
чим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, |
и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевље |
могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S |
спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико му |
тало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке ствар |
оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Р |
едностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он ј |
аборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о |
и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је |
ствовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кр |
ом ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разум |
би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и с |
, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто |
}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом б |
јашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} О |
аступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, н |
злазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разв |
".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. |
и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики с |
ћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падал |
а безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била |
винг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из |
ну плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. |
, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиж |
ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам п |
ратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, при |
гом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба |
цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољ |
ло до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видет |
ава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала |
а пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане д |
људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је |
пуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сен |
е неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све т |
, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог |
ако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он |
асно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где с |
.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу |
ети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји |
се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Кас |
елог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је ле |
њен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притаје |
ојима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, |
оценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо |
клеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну |
роту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаш |
а је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове пров |
а из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања з |
ечцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} |
То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи |
тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дош |
на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави |
} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, |
којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле |
{S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су |
јала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се у |
а није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто д |
ашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около ст |
прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огр |
рекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидн |
к када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом |
видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једн |
ма другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела |
код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим зауст |
исам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је |
нову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших |
столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано с |
ра што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соб |
они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљ |
брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико |
омног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једн |
одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом |
а, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испо |
иту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота |
је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} |
е једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апс |
дјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када |
не црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ни |
ечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он |
ришта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе у |
поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно ус |
је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму ко |
са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који |
је уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој о |
споде, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, |
и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али |
би моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викањ |
све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само ог |
у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страш |
тпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати с |
тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га уско |
ну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није бил |
. ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шу |
јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица с |
Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без с |
ех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S} |
на, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је |
тра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - Т |
у стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на о |
бе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупц |
ост у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} С |
хунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, б |
омоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се |
е тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и |
мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са ње |
ни делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бед |
у и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Кру |
озорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом |
била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну |
вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (упра |
е беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од с |
} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на теб |
г официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица ко |
, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, ду |
и да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топло |
ној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале по |
једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место |
бучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и р |
збије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећ |
о врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином прол |
и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: |
Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се позна |
, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је |
била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим |
асушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којо |
иљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нер |
ма гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изг |
ако је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бес |
своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се к |
о није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на мес |
откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том |
учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена сам |
еђутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} |
могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем |
чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари са |
спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Васили |
не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијо |
срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу |
не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та |
ер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Кар |
и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероват |
- врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, |
ету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прв |
то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње вр |
и си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она за |
нета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело п |
бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да ник |
нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога чове |
а.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S |
моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је |
ице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи |
, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за други |
г ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пр |
вана, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у |
и на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у |
а данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напр |
ом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, по |
не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у св |
!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни |
е.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до то |
верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те |
тујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, |
јом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да оп |
те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочек |
су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да го |
отив њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје прот |
опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу од |
ничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време |
кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво |
ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда |
зеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено ж |
од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која ј |
реправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју ј |
амо иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је |
ари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први ј |
со и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је |
ра поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану |
лисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, |
и и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности |
енутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како м |
не од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Рад |
звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрип |
ји у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на он |
е у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" п |
Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само с |
т.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је |
ије догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим снови |
е целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене л |
шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" |
и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S |
љен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да о |
у је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати |
остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око |
и, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него в |
а тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице |
речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одјед |
да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једн |
им сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угл |
место свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један |
агло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њи |
им босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са |
и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежа |
е пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Х |
њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и пост |
ли пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи |
Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима |
амагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну стр |
нутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, |
могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала изме |
гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас. |
} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте |
ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сес |
и, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и п |
али у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро чове |
и, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као |
те ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопље |
ма, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на повр |
е опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвен |
признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду |
мљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосн |
припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цок |
а везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Н |
би.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде |
мо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један друг |
ова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз п |
чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на |
и се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело |
рим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубав |
еговим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше |
справљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за уз |
истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако жив |
чили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, к |
слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} |
нај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена ј |
азне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратни |
, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или |
еко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у коли |
могуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - За |
астирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Р |
ептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се |
ћа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег мин |
трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили |
е, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и |
ри дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, |
површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тре |
дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умива |
ега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, |
ђе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју нео |
уди и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми с |
сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога и |
S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами |
део, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и |
румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карам |
ојој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кро |
то сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица бр |
ла у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, |
алог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле |
стир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} |
је затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нере |
олази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, |
Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радм |
или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом |
са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ј |
а Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео |
ног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родн |
с јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све |
} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; |
ј сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, |
то је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од |
аном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног |
почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић |
тар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако бо |
ега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вер |
овима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још сп |
{S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{ |
зно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часо |
и да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фант |
ало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са |
путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била прот |
је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила нек |
о чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у п |
м гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, |
но од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек чита |
ајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стај |
ије ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више вол |
припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} |
ци, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафан |
одило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне пл |
оће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дел |
енуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори |
рцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, ве |
ен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег |
њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у |
итање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојни |
зно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало |
нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покре |
ављала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница |
сох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, |
није подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, |
их сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду. |
крета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сад |
удно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S |
чуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беш |
ји би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на приме |
е у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача |
т, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника какв |
гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињен |
.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још |
овањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рук |
То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да нап |
авала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми |
скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро ув |
ега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити |
гов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова посл |
имања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, |
када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићев |
је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростив |
вађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила јед |
убио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи |
у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно проста |
једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било |
о, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али |
: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се |
то ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} |
је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и рет |
која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била дово |
еше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела. |
ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај ве |
гова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S |
олико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да |
било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју п |
и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њ |
у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и с |
астидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак пона |
ао да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је дав |
зио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се |
воје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало т |
љине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној тра |
воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига |
би у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратил |
е спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи б |
а у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи |
ља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S |
могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} |
и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, н |
есме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који |
талог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао с |
а ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на |
е и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ћ |
мала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ош |
била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели в |
Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе |
а трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се заж |
шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским н |
еја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у |
, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба најед |
. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без |
великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба |
ао да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овог |
е него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и |
није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање не |
и се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице крово |
уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, |
ховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и пр |
е пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба зате |
уке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће со |
доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажал |
е се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у |
и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим |
сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да |
овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желе |
ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радми |
{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} |
ко се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S |
е ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо |
држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрад |
кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пу |
авана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и в |
ли се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емо |
ску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се |
ар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постоја |
о би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошл |
ог прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатл |
ја бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се к |
тим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слуш |
мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо зн |
им, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зауставља |
једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе |
провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју |
дем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, |
музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог |
воље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то св |
н у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игума |
симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљко |
сам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово |
једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном обли |
ако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам зат |
г значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од моји |
ти на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане д |
над које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало ј |
утови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} |
да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, |
је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изја |
ни, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; |
завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном н |
трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{ |
уп раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво |
ма се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! прог |
етпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} |
здушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се о |
дачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} |
баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раз |
ј човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још м |
етресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без су |
сти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да |
вршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та пак |
била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачија |
.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатн |
ер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути |
јан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хт |
лизини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на |
ка који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је ј |
срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на ул |
воје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То |
нувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и не |
ри, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостран |
једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је ч |
сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљени |
саним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједин |
астави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га до |
поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то |
постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изју |
у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот |
настирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуч |
могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутраш |
да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада |
трах од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица г |
ена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у т |
е беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло |
.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не |
а зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте и |
после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та |
е да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га |
сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што |
њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од св |
његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за св |
а је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опо |
ши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малте |
ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али при |
ечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити |
{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала п |
речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} |
своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, к |
ле од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем |
и, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Так |
оше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срб |
слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегава |
тавите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав пл |
{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дрем |
ам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На |
што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: ж |
ви у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаш |
нда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бај |
а.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога |
шење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што |
аше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да |
ше егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах |
еузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим ве |
татак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цел |
ући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, |
питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олов |
у напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо |
брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, |
а је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах |
} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби пот |
ајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији би |
} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени м |
"страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише |
збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романт |
сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Им |
оришту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{ |
о дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случ |
учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз р |
ео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је |
е без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бес |
чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово |
преденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пре |
и од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних |
о прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеш |
казиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове |
ој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А |
принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Свети |
сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} |
уно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом |
овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце |
оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана у |
се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неко |
н, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане |
ћа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне ш |
ха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када |
горела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што с |
на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, |
румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипа |
ала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила нико |
ата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - |
еша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Н |
о да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мрша |
о први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љу |
?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, к |
овори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само |
ост, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог дог |
му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, |
знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато |
н завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја |
ашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме |
, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и |
себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодуш |
као који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваш |
гађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала |
о га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји по |
право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, |
светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је не |
упнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да С |
страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више д |
} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосе |
одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда |
етворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође п |
аг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} |
едва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и |
то прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да |
беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту |
т се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, |
ви, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се |
есхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са ве |
ати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне з |
ани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разб |
дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} |
дао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осе |
још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, |
но небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњ |
живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног |
м немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губ |
ој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног м |
адала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и |
бодно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати |
када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштви |
, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за н |
:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора |
ако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић |
марковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више |
он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити |
оследњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озби |
} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим |
пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у |
да су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, |
гов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је |
Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао |
Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог ј |
е болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни |
ем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али т |
ај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом и |
соко у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поно |
једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједно |
таван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други |
раљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријате |
ед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим ш |
је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђе |
едном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао |
ао човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам |
а, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} За |
.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум вод |
на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била п |
мам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Рад |
си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се |
адрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{ |
о!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже пр |
елим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је п |
ичанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном |
и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање д |
ом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Је |
о појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи н |
ог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и |
ним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} |
убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим поглед |
е зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} К |
S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше и |
ао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико ре |
ао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није има |
мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро д |
де, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне г |
аду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{ |
а волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа |
стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камича |
бично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у |
Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и т |
крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (н |
и се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом оп |
о бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збу |
тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба |
S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједн |
ту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала |
овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} |
{S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао ка |
{S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало |
шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно |
ошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак све |
и све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута по |
поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире |
Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања |
. као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у |
од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далек |
у и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа |
се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамар |
питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, |
ско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах |
ости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успев |
најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак |
е чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Т |
, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене |
је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оно |
етку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је б |
сти: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у |
зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим |
ру.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог пр |
- Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш |
споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске |
Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} |
о дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са |
зичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, |
ао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ |
еман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао. |
са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жу |
одим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око св |
Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли |
сеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озелен |
ло поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујур |
долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили |
уги не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места |
кмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је |
ици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у д |
} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} |
Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба |
аспеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, т |
атим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лиц |
сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, |
н мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} |
у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да |
сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој ма |
гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S |
ини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу |
то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи бил |
је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познав |
нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких пл |
у вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нуд |
опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који |
г вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клиз |
једном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше пос |
с, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задат |
е. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је јед |
мехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити |
ји беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задово |
поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови |
уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што |
гов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати св |
но, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов нед |
сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва ш |
, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему т |
ада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа |
д и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу |
) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не по |
није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, |
а је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао ш |
у му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа |
.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у ко |
нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши |
S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на |
S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, |
их година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ход |
жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Н |
сле сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те њего |
че пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, кад |
к пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна не |
то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом та |
идика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину изм |
ову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман чов |
се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разуме |
чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриз |
е запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Ј |
састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као |
ао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којо |
интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} |
та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це |
била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло |
божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подву |
а, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак |
би дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карама |
S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмил |
жа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за |
а брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и |
ава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} |
анастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га |
могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Је |
на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како ни |
угим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз к |
није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је |
би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчи |
гушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких |
ји је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у с |
оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је з |
о га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто з |
а боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслу |
лима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све б |
пуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{ |
околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем |
ар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и о |
нио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност д |
у улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Р |
раг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том |
не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} |
љаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најоб |
тудирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ј |
.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало не |
ркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила |
{S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном неве |
да сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{ |
тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом |
а таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрна |
еуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у |
ависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар о |
ље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све |
.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} О |
ети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера С |
риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алко |
олазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на |
оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркв |
да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права |
рве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био |
неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је |
ним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио са |
ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би т |
ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рође |
Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на прим |
почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити |
је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда |
нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрин |
р.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - |
т поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша г |
звисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што |
: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - |
уђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још д |
зана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађ |
превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би см |
којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали |
.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласил |
о необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - О |
ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала сто |
за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и зак |
чи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над |
љен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} |
олико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада н |
ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да л |
а да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да и |
, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у |
те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она н |
ра? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не |
но); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости њег |
едним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површа |
ђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, пр |
а сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да њего |
са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер |
о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али ј |
шења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовн |
бацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочек |
све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на чит |
ства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потре |
ој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у |
е да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увре |
о тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је с |
ло се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни |
то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, вол |
е руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар |
у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим сво |
а би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међу |
, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} |
одинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и жи |
ијатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговск |
ије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупост |
ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечн |
сти, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепен |
г дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутр |
о.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно |
итељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђ |
авом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си м |
читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{ |
Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите |
.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, |
било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она |
.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и |
Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недале |
вовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бра |
могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{ |
беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала ми |
то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се н |
умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А к |
ом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико ми |
била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост |
ве византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промаш |
стало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збег |
На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије |
ћи, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара |
ерину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све |
дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све че |
ажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду к |
а чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлог |
S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој |
две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба |
ави два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљено |
а" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3. |
е узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко |
ромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио д |
ш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој |
елини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и ми |
а који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да с |
дан старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Н |
ада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи с |
S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама |
они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену п |
ер Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, в |
асовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпа |
несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их сми |
: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у по |
испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом. |
и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљив |
ји мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоц |
; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{ |
у Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што |
{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. |
оче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корит |
к, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са п |
како по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио. |
паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толик |
о хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе |
како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са |
ју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њ |
{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћ |
ти непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето г |
ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г |
анастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек пр |
шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихвати |
јави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били |
претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се |
ему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И |
едног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном руб |
остоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој се |
ењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у св |
убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је так |
Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - |
а сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад |
ђу пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак др |
ви, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио |
чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у |
именталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од о |
ео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа прав |
ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- |
ачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрад |
две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот он |
у он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га |
ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека ј |
слите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - |
немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он |
Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати |
вио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и из |
о га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, |
на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, |
едном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом не |
ичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно |
Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ муж |
ј завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је о |
је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи. |
ла је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином жив |
дном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште |
рност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговар |
њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије по |
а; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; н |
, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него св |
лим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки |
ао да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више поле |
еног, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења |
е да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше диг |
- Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам |
"философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, |
горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не м |
требно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, н |
вежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је |
ле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка |
и, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била |
не "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незна |
тпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, бе |
еочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Д |
рно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наре |
сни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} |
само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огр |
ет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од пом |
идео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре ук |
ејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прек |
ашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али |
но што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, |
рана, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсм |
лет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она |
ћ убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми с |
ом?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али |
нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила по |
де што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти позн |
е, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред најв |
х места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања |
није она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом при |
кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније |
е то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма |
та коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Др |
ку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, кој |
на је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу о |
минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живац |
митношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{ |
лио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И о |
у предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{ |
дном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно |
рмонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то |
он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим |
слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јованови |
а не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То |
е измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари глав |
ице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обнов |
већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш |
и.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете |
се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасе |
и цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу матер |
ој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па |
живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упро |
?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после |
е што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му |
најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја |
и одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и до |
шао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме он |
то што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољн |
не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мо |
Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има час |
ковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину |
ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; каж |
ожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој |
не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих |
лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, |
Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... |
а могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стар |
ко се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјав |
оје беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материал |
лно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетнич |
тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стад |
ила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног прија |
о тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када |
к.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у свој |
че о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - |
а, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упо |
и ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао |
ха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себ |
довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то из |
даје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпу |
ене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао поми |
их могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми |
мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао |
ујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те д |
ше, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из ко |
о ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе |
родније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као н |
оје стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа. |
му.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Мар |
а би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић |
, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - |
после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што |
рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, нај |
ефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не зн |
ешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Шт |
м више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима |
тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спас |
живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - |
S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном |
говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако уми |
т, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити жив |
тања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, кра |
етварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Поми |
гао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност време |
ак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите |
написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: б |
{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Бео |
И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих |
рак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - К |
амолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{ |
ов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим |
} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, пр |
се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Оч |
та.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Т |
едва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем д |
т.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накн |
корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} |
чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколик |
сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и чи |
Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} |
убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком |
ог. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у |
је одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лиц |
}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратн |
зници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхо |
оту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у свој |
им, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - од |
е гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и вр |
ге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет |
а је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млад |
дежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој |
очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се п |
потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присут |
та ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{ |
тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести |
арамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним |
један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, нег |
- Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта в |
а очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на |
чене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и дру |
е збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам |
помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку р |
им и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} О |
е се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се о |
на беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама |
утина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави |
еверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S |
антропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом |
н учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до |
самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не |
љних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што |
ут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина ра |
озбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, |
ега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је |
мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло |
и, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба зас |
олена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да |
"копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших |
шћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти ника |
и из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све он |
} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви зашти |
љен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крс |
} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би примора |
узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, |
могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, п |
сам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку д |
орити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се т |
ка Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише само |
тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало |
а стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне бли |
ији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољ |
е кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на |
, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико у |
ео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код |
љине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмањ |
последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши д |
испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили |
Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{ |
поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини |
помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бе |
га имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже |
седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе |
видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, п |
се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлу |
учио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: " |
оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопље |
S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама прет |
г дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - |
{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називај |
ми њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећ |
знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плач |
монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштал |
акшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен |
о живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} |
ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, |
пећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бу |
он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само ко |
арактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта гово |
} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се |
каш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Брко |
о да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и |
Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се |
, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног с |
ме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, ве |
S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S |
ладићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети њего |
трахом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на св |
ри скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би пр |
беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да |
им мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на в |
то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругали |
.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара њег |
Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким |
светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опа |
у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено мест |
ан, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, у |
предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражит |
е остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од |
стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали |
во, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби |
епознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки п |
о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто д |
суство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не н |
олом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанст |
таром крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток |
, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила |
ву и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професо |
и.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је о |
љковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан |
дмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светли |
ехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро |
и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} |
им очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него ос |
мрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи д |
им на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и т |
е уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског чове |
ош страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок? |
им испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у |
утаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да |
роз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, ил |
ско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крва |
етности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба |
о падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали |
часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, |
аста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журн |
ве.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; |
стао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је о |
и, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - |
едан горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свес |
, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој |
ам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као |
озбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије |
ако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} |
се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у гр |
оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве соби |
алдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ј |
ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду |
}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједни |
небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака |
оје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} |
- Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{ |
не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над |
гумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег вл |
И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао приј |
руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корач |
га? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли г |
није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Ц |
тен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не |
кућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на стра |
руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он |
пак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагл |
емо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у ру |
ко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај г |
ојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђер |
овек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира |
ио гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју |
ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, и |
о, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S |
после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам в |
упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије |
.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичаји |
ких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те леген |
ати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје |
е ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - |
ви пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом. |
на као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би зна |
још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни вој |
ериалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни |
волте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљ |
проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро |
де сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове ка |
, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око с |
ених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскош |
и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго |
, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S |
! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај ли |
ијатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масниц |
о грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, |
Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ва |
е, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Васили |
клињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Кра |
чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачн |
младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на ме |
олетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! |
цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то двол |
а као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми р |
оследњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог п |
(то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претвара |
р ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, сто |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству |
ује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, св |
те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако |
а бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када с |
ући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, о |
, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} |
и сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена речениц |
рости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе |
и и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и гот |
шавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни |
стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљ |
стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим |
на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници.. |
у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна |
новче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише л |
он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за њего |
дим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време ч |
он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узи |
носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да |
и црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у ком |
{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље |
глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи |
ј се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Осто |
коро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, |
обној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и |
ла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на |
је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то |
део, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малте |
јте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по з |
притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благ |
амо одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} К |
хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше о |
есто одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство.. |
мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. |
атра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ ск |
у на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се при |
!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- |
потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се ж |
аде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претв |
од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Он |
крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово |
аким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче |
то ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела зава |
н шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста |
ерја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прс |
и говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се реш |
што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да |
и.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти |
а би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних по |
го испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенч |
ална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом вид |
овим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачниј |
са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гу |
при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плав |
е по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну ос |
и и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, |
у изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И |
кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, |
мири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћ |
... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господин |
ровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била та |
слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко |
маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као не |
сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге |
ја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га н |
А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тре |
але Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су |
еће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког |
кога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, |
путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља кој |
била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под |
одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења |
н могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} |
и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не т |
или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да |
мом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што |
тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он св |
та када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавно |
у жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера по |
тио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито б |
грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе |
из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог дру |
јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка |
милине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео. |
прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен |
ини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку |
една одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед |
и овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би пос |
грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано з |
{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се. |
после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, О |
обро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да |
жим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! |
адан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} |
ицом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је д |
чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Зву |
ако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, |
...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман кој |
ли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После ј |
ећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се |
неки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти |
аваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без над |
њене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неоства |
и се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је |
убав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за ч |
аже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна чести |
му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле ко |
тим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи кр |
х уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чин |
ас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни је |
уга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја с |
Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... го |
аво, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не п |
била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио |
Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни о |
а, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога |
његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, нег |
недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме о |
слог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на |
мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, |
осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да |
а ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и |
а под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом |
светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом д |
такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако |
да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјанови |
з заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објаш |
прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ протк |
клањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ |
чан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, зна |
м писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито оп |
све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити се |
иво-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не |
} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пр |
бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво р |
крсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан как |
занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви |
атим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} |
амо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и ј |
дно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не п |
више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као |
да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде |
никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје |
потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило.. |
вала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је |
о.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам |
још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу |
аљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и |
ваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - |
то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам |
длука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радм |
овуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не мо |
вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се с |
оз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - |
ра осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га |
исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покор |
или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије |
ог разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један |
најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на |
и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрв |
ше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не |
ма, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не |
плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброт |
Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, |
лови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног ч |
разнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерств |
а водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом |
одсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, |
Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бу |
х на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га |
етремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, о |
аха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толи |
мишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима |
лика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада ј |
рба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно в |
Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи зву |
лентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није би |
{S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле с |
у је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта в |
овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} |
нда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ак |
ијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој |
ику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну н |
и тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе |
белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположен |
једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази. |
ца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео д |
ађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласн |
прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле ули |
не од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да с |
торијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он п |
већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела |
та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним на |
кривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о |
увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем т |
је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у |
више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... |
х који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Не |
слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџи |
ка, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и |
са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на п |
вог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је |
аше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова ко |
е, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} |
е боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пун |
веда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то п |
S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и т |
лаву и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена с |
оје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S |
љаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то пр |
ажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која |
олазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима |
волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, |
, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у ист |
ротив, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих други |
отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, |
страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у пита |
а маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао |
себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и |
} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио |
шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлу |
на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... |
стичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би поб |
варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа |
отпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и |
волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у |
каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек упот |
запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са с |
роз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби |
би:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, о |
стоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај |
у као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право? |
- Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам гд |
рућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и с |
ега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног |
.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено |
акве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; з |
у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S |
си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, |
је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљ |
војим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, покл |
.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајт |
готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, |
м нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши н |
} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му г |
. покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S |
рбији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албани |
ада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају |
и се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и зб |
маћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и п |
м чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у |
је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он пола |
}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац г |
иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим однос |
о време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је раз |
ући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Н |
ој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{ |
S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иност |
олутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао с |
сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} |
овила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је |
а кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Н |
нице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинск |
окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, |
је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који |
уме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вер |
својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела |
ао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где |
тави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно бе |
и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потп |
вићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Он |
да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што |
же своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најл |
шћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута исти |
ставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Ра |
ке преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када с |
ногима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед та |
шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неко |
нога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч. |
на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} |
на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мал |
нама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, тол |
?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се |
но светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отм |
ло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила |
полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе ка |
таде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он |
- Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену |
ји плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када чов |
штених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, |
а узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се на |
и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у |
ким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладно |
клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, |
{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине |
теља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав |
ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. |
Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине |
ли су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држал |
предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову с |
арковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекив |
ети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље би |
вега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, п |
ти, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљад |
је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти |
остите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срб |
дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређ |
а ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се |
о портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представ |
него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од |
ека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце |
и да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он |
Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства |
у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро к |
прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Кара |
свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и пос |
а прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда |
ли се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и н |
цртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхв |
је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десе |
часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред |
н који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном |
аљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уст |
попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, ос |
би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само |
ало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства т |
} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвени |
траности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док ј |
рнијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевим |
ио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, ос |
је испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу |
ћева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Оде |
ишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се кр |
у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S |
закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових р |
олу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина н |
а се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним |
то јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи |
ти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као |
отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму |
м о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од посл |
даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање |
рковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби |
ликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће |
те са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећ |
едва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изло |
ши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и |
, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, л |
ји са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртво |
лоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно |
пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и ма |
дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану |
еног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и ба |
уга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, |
е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају |
е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имај |
зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за |
један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима |
, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, |
атају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање и |
чио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са оста |
Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом бр |
еница на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам д |
.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до |
ј какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог |
сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Неб |
ила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Р |
е свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја |
их "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са д |
Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах |
аџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у пл |
индерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго |
х прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меде |
та друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, |
има, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца |
роди, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за час |
ој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С* |
почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасн |
чко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљуј |
дила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупа |
дала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кука |
ило је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је но |
е, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игум |
убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је |
} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалос |
него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - |
ала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Гд |
но, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост |
.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си |
{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогу |
ше доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче |
ејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} М |
ну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело |
ш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја теб |
овића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из кон |
оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај н |
ему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути. |
нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја с |
о била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају с |
била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није |
старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико ника |
гима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да |
ког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савес |
на ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са |
ту, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} З |
сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарк |
отив њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити с |
усти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу |
ска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и теле |
а у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да к |
е слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се ки |
у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушн |
тан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатељ |
особности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован а |
ју, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и ру |
га века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих спос |
себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у т |
реку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само њ |
им гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и |
И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећ |
аспознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до ког |
теље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоћ |
ка задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога шт |
- У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тро |
ов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају сви |
оворим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је |
поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбоч |
, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месе |
вљује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер |
А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да |
к добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у т |
јство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушност |
ене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем |
а, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} З |
бро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{ |
билности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што х |
што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, |
а се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили о |
- Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељ |
ена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. { |
мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила у |
а време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не |
ајзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекива |
ори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, |
) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се б |
моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветуј |
ек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим |
шћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио |
једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва са |
ца.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре нег |
даш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог. |
органа, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Зати |
недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крај |
граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозн |
треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп |
рода.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не |
сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и |
робуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{ |
еди.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да |
напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен из |
оро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду ју |
Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по гла |
се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи |
о, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете д |
- Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас пове |
а имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да |
ло. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку н |
буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} У |
се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен |
.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. |
нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна по |
околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи д |
ше него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, |
екама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу о |
сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између |
ено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу друг |
сети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак пози |
сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се с |
амарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - |
д о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то |
уштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубос |
ој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само заба |
сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана |
раше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имат |
:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите |
и се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се она |
, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све о |
на велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом |
у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример |
а цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући |
тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у |
у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној ду |
{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Ј |
амарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се о |
и за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толи |
е, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред т |
њају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећ |
стима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам |
аздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спа |
еном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. { |
чаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бит |
о више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац |
м земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S} |
нажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узб |
лих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио |
ада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због свој |
току, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} |
} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако ј |
{S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасви |
огла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као |
ла ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана |
на, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њим |
а, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обух |
али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тел |
аустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, з |
вот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И п |
према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником прот |
Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођош |
сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље п |
колину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воден |
раћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди |
умбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахн |
з мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих |
ано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по пис |
икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му |
} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста |
тво долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао |
кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарс |
и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој |
шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, |
иран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све виш |
морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то |
такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, |
двојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела ј |
то виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним пове |
ислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то н |
и тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, |
кала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да с |
несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору за |
ише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију |
времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу |
ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почиња |
те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не мож |
е тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глу |
у томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим т |
ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито |
Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди |
рода била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успе |
ња, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део кров |
на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били ми |
сли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што |
бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд" |
вор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било с |
ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по |
слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли б |
од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрв |
круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Мил |
е то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на стра |
ике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно". |
лним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са д |
ом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и |
ребао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала |
ер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаш |
почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су |
авао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну тор |
и пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} |
тоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш |
амарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преок |
исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо пр |
вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о т |
него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни је |
лости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског ди |
надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мра |
срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ |
обољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове. |
е емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочи |
врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнут |
} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под |
је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шт |
огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док |
стати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је |
.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања |
зор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене мес |
ригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једин |
тим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг. |
часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да |
х очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да |
ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на |
хе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирис |
а, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут д |
оз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отво |
оштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама с |
а оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак с |
окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим моз |
ен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше |
им крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дота |
.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} |
угим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати о |
који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаг |
е гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично п |
ла је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање. |
о. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га от |
да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би |
сан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и с |
шкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, гор |
је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; |
де) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, |
требљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим п |
S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што |
се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, |
.. даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неп |
Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, н |
да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове |
ости. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају не |
ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљ |
нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и ње |
ко окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прођ |
епше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S |
кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно |
громна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном |
стрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - п |
он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји д |
сели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S |
удала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања |
удећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљив |
дговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, примет |
су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађа |
и, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), |
замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу |
ам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који |
е, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време |
ст.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудија |
е одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза ку |
то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен. |
м и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његов |
те се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуман |
овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који ј |
је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, |
Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте |
и, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам. |
нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на м |
Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих д |
Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љуб |
, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас л |
те очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном о |
чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} |
азе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио |
уле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаж |
м?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Дос |
локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. |
замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Н |
овић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зат |
ек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин |
ас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећ |
ео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И м |
између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи |
Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како |
ти), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће |
о упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S |
мен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговор |
аје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да |
шане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади чове |
месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је |
разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су |
- Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим. |
нете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас ј |
вола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка |
е речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}А |
е име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - поми |
господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, |
едно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} |
е све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак |
што не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, |
а имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из оби |
на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{ |
е, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драго |
а за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде |
Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S |
е био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у но |
малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одма |
м неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите |
ако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али с |
ворим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Дом |
, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, |
о.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог |
ли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојен |
} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то сп |
веједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, |
м његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - |
а да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да |
вао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне |
учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обич |
ема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} |
ео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећ |
како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпун |
мрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу |
тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Зати |
разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе |
поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S |
- узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а с |
ознајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што са |
ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, једа |
по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише |
м, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанск |
- Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после мал |
на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких |
жем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати |
- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} |
вићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стр |
рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико |
. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли д |
бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бит |
S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је в |
оран.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S |
о!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме |
дговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се осло |
патија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило |
ожда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћу |
можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама. |
а...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута |
сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, ал |
и унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манасти |
Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глав |
и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек о |
, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што ј |
ирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим |
саници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите |
еја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Дол |
ешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар в |
ћај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} |
, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од |
(можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим с |
е придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она |
да са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и ње |
Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и |
своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили с |
- То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба |
марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вра |
није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јет |
амеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озб |
ју сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица |
ли свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало |
.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и н |
о је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, |
арије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у |
и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандри |
ико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... |
своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ћ |
а га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и |
{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узи |
о понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарков |
живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и ра |
текне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узб |
е играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових оч |
са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже саве |
ина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} |
да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми |
Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ |
епокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} |
де да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начи |
ога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило пр |
долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када с |
о успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и |
да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу дух |
е била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље муче |
и!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни |
та:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали |
ех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом нен |
} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно в |
S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, |
ас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, |
обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живо |
ало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу |
адно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из |
ио је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита |
ражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у |
гао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу не |
{S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И |
собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и паке |
а да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком |
љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласа |
ре" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако |
е бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварност |
ично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клис |
изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во |
гу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке |
ате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет |
им камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журб |
, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав ч |
еколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S |
седла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је |
Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозра |
ељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала ј |
ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да |
ише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамар |
настирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том |
у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети не |
ја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{ |
остојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и сто |
ан коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} |
XИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде |
колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли ко |
ање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који |
ка прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и |
београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је |
ријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмо |
са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш д |
тавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - За |
а.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише д |
страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави о |
што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она |
тиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему друг |
прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S |
ини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S |
е паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбије |
зан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино |
ом.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете то |
понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја б |
рника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако |
нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у ово |
{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну в |
ха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из к |
, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво д |
открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и пр |
, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које с |
рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да ј |
а један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам |
га дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они |
?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да н |
ком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од посл |
..{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} |
"И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Ни |
очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрз |
пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас у |
само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла |
трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео са |
ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срб |
егао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже |
а ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несани |
е вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, |
јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о с |
, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто врем |
преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море ст |
- То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главн |
да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био |
о ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док |
ама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, збо |
итајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушков |
чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега? |
во, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, к |
видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, |
ид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, |
И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна |
.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се п |
е парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц |
каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која ј |
ленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто ос |
ог излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу ст |
имо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако |
ковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је м |
уга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али о |
олим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама б |
препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он с |
рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутит |
ам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и |
ре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због |
а мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S |
ожда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимнази |
о.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир |
већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње вре |
ресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - |
елим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас с |
питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те поједи |
данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овд |
их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да |
ва, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прош |
тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићево |
рах, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте х |
истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - бољ |
о једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом теш |
емљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: |
мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али |
ћи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о |
Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чи |
а раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, |
рба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} |
г конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срб |
а наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, |
есвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? |
дмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није |
ије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви уда |
мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, |
.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има |
а из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тм |
е врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ват |
ријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда |
је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} |
усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви |
имао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем |
је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мисли |
шио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: дол |
ви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} |
{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{ |
своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се д |
икад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, св |
сто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце |
се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима. |
на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прили |
аст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отр |
кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај |
е проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави |
у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти и |
тисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Би |
е у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче |
одераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се |
радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмех |
остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш пра |
.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. |
ш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш коли |
у да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из |
огод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратим |
е:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се н |
арковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било |
онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је гото |
у се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши кр |
била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је оп |
Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега. |
в?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешт |
ак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу |
оново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и |
шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер |
омљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе |
е на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријат |
} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - пр |
један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на |
итај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, |
т, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и |
Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да |
колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог |
човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на ру |
и само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Срби |
ешење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа |
црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју п |
илијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с врем |
правиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после |
ризнање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности разв |
.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах |
маче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замо |
а, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехну |
и на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Пт |
Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Тр |
- Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима |
стаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је б |
Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се н |
ржава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста б |
ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повреди |
пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запит |
ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевно |
S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност |
еног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену |
у.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао |
га.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стаз |
, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете |
да у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не раз |
едини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а т |
Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по |
ам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа |
много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где |
- Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била |
ете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекр |
донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему то |
муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, |
своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и |
оћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђе |
Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} |
ва за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактнос |
за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и |
шици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Нико |
.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па |
камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате |
је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округ |
ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је ши |
Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, н |
што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и |
кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика: |
или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за шт |
упо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у ч |
је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је |
уман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари иск |
време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетк |
и са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за |
је задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту |
имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркв |
длучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је њег |
е више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време |
њим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Осто |
можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непоз |
е за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, шт |
ички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека чове |
икао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси |
ма или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Н |
је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању |
више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био од |
искивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих пр |
што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на |
ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Палик |
Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много ве |
ге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када с |
адника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Јо |
{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је па |
тпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С* |
очје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини |
ло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде. |
На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека |
уњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и |
ам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен |
} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува т |
аменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за бр |
аћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према ун |
г круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остаја |
.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то с |
{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав ст |
и Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини. |
у, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, |
ла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с вр |
које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јач |
м небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика |
рата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешко |
тим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи |
је.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на |
о ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S |
о лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се прели |
беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час ман |
оро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чи |
дсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уисти |
но! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми |
све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво п |
Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би |
ествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу) |
тављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност |
поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени од |
ега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са |
ку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стра |
води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловил |
ве мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{ |
ом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, |
еде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Ла |
е замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одг |
ско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике |
ио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светл |
}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} |
реображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих љ |
ељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се |
и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и |
жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој |
ве то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од |
{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{ |
премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} |
егово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем |
помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све |
ута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох |
арамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, з |
ри, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам |
авно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конку |
, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред |
{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. |
е усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василиј |
понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећ |
од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? |
је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег ју |
ог, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када бу |
када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егои |
лови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, |
{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућ |
е Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића. |
кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим н |
би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример |
би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S |
ли овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреск |
да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се |
а ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо |
леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад с |
уљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да пост |
рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је пр |
има крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио гор |
ћ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} |
јног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило |
м хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и |
који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се |
те ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер т |
рба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препо |
пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз. |
, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече |
ве "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима наст |
том, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па |
м учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам па |
уде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно. |
ом, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том ч |
огућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај |
, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када |
затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мир |
сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушкови |
иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да ок |
пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него |
ку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом |
воримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке |
свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, неб |
јем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилиз |
била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, сев |
је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећат |
нији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, исп |
о почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме |
ла руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, |
S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао с |
ећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једн |
јатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благо |
у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанств |
ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста |
томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети ка |
на, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, |
на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости ка |
абинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и стран |
то се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако ср |
и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим с |
дина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога да |
глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово |
стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености |
, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског је |
адржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S |
е које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим |
ла, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том |
интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се |
е него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би |
једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... |
о да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно б |
све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ј |
аде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} |
оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га ни |
бичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђе |
угих, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на |
са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор. |
ивота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и нед |
тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако |
и у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је |
опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видет |
оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали време |
еза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, б |
био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то св |
много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; |
све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на |
Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде прису |
ибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би |
јтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беш |
кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад чов |
ића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној |
ма ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или |
} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет |
оже да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. { |
уди, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигурав |
поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим јез |
мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, с |
гађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави |
ога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрх |
е мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост об |
и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док |
само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним пла |
аква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја |
друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S |
:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{ |
очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута ци |
тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера с |
нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта |
своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са |
срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер |
вај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног со |
њено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик |
нам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавам |
товарен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу |
, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, сму |
е оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, |
ленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем |
а.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плету |
собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан погл |
о у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S |
од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао при |
гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жал |
ке љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи |
а дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере |
један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она |
о које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. |
а свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S |
бјашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ак |
ети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да |
крета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз пла |
еније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећ |
то Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из ис |
- Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није |
тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе ј |
ок човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражењ |
ке Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - |
у долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала |
ком картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рука |
тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љуба |
ла од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре. |
зде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да |
ли су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони |
авно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших ом |
репња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S |
н део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку |
и да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у |
је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, мо |
да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски нач |
крено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под |
} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око цел |
кретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разл |
чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, упра |
из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и о |
а, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу |
з кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се он |
до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; |
е мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које |
је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице |
у капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде |
товима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенк |
у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два сла |
за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији |
кочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским |
плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђ |
над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широ |
под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомил |
сле неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{ |
пивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све |
едној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро матери |
з пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад |
поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно |
одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да |
.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носи |
је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним |
руштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и |
укове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у |
а случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћа |
утро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њ |
ндило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Ц |
ј мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих |
S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер |
на немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела њего |
ли Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} |
осутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо |
теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, сам |
Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ј |
.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим |
S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог |
лучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку |
дно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло |
садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је чо |
пште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на м |
ита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{ |
доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај п |
{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у т |
је видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта |
са у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. |
већеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прс |
, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му |
познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођ |
среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада раз |
тих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљи |
осле тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме |
све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није |
ји је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја б |
оли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није призн |
тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока т |
и било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утв |
вуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих г |
{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра. |
ет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се |
постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га |
в професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: нес |
игнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео. |
ему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор |
његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покр |
манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихов |
ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са |
у је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} |
страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили с |
лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где |
марковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило |
кав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Кара |
је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} |
нала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене в |
ма претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај |
купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у уши |
забирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твој |
унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учес |
врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. |
даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под п |
га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињен |
оса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да од |
претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неко |
падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, |
е знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, |
божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог уб |
ео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наста |
).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчи |
де ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} |
но није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не |
и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пр |
гурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме |
рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним ја |
сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, |
кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и ча |
кључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до да |
} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тр |
се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви по |
човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марк |
вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један пој |
арода било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам виде |
чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једн |
бе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај и |
е "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим с |
м очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} О |
штавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим |
ће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу |
па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, по |
, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Ник |
ако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он н |
па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања д |
е губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узр |
ешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и ж |
мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на с |
ом месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У ис |
м прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва. |
е склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и |
прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек |
су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почел |
ла: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину |
имити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бес |
т минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мо |
ом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му оп |
жљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослуш |
највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, |
етивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући |
. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби с |
чију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топли |
алупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи о |
ајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде дру |
омерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе |
да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза ми |
јем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене |
е до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{ |
то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је В |
леменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одг |
нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест |
о да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним поглед |
стра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за с |
.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, |
цни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера с |
а само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у |
р, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од остал |
о је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас |
ацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерис |
ност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је им |
само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замисл |
никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша |
им мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, |
ви која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кре |
налост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је јед |
зи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог |
да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде б |
огло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо |
о. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњ |
ега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са |
евно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним? |
Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, |
што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли |
Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви вер |
ије знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђа |
е неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај |
гов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао |
журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи |
њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад |
а мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све ј |
им ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше |
је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити |
лог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, |
о нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му це |
е налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као |
о да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњењ |
шао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојч |
шне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си |
а другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долаз |
олностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи |
сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели. |
сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва |
овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је |
тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који |
ву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се посл |
стајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се |
рижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би на |
вих нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ств |
S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби т |
ховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добр |
ра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, |
језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до њ |
ролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он |
рди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, ма |
ли га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и х |
нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом |
им много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложени |
ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и |
е паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и |
"суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршу |
:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, |
помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веро |
ражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три |
ар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог раз |
овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва |
} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком дру |
а прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти с |
имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним гор |
н, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити |
упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од то |
н душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек ог |
тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба" |
е више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уост |
у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним бр |
и, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је |
леда тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бог |
х омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слик |
аза се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења |
радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврш |
.. и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив |
, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, |
понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Веруј |
настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ниш |
S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може |
о је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} |
г другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природ |
м г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству н |
остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од |
среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, |
м овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би |
г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, по |
мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварај |
му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао |
ицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже |
димљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како |
да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики |
- Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут н |
одила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену |
да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану |
ћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, |
Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак ра |
удило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћ |
себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уо |
мирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остав |
младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим п |
алу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, |
сле венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељац |
таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и з |
Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ |
етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати |
тсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега |
је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се |
додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не б |
, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у |
ом "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да л |
рак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С врем |
Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} |
лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међути |
; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, ј |
ије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била м |
и на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој би |
Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остој |
ругу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они |
наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у за |
ина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива |
ко у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и |
.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Је |
м хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикн |
Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али |
воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз |
лаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толи |
мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда д |
.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара сн |
оши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше |
дно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар |
ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла |
без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши. |
е на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тиши |
недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који |
остакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из оч |
и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и ж |
морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Ос |
у трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу з |
а (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливен |
море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помеш |
илике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, |
тва које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис з |
а обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал |
е је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне |
а он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због |
је, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислит |
лонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљив |
се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у там |
нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од то |
је" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изне |
х уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као д |
облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом |
ника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила |
ризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, |
, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како ј |
моран, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, |
ити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеј |
истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, |
е, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, ј |
а њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен пос |
ру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали |
тате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто п |
е.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало |
еху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог д |
сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, |
, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за ру |
вајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, |
ролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац |
лази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све не |
наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варош |
али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји |
нутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас тол |
еки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скепти |
а се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да о |
ећи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће |
атим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата от |
м способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до |
о да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се на |
е нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује из |
блику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима. |
е могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисал |
гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насме |
е у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она пос |
шла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењ |
лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме |
а, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професор |
те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И б |
али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је п |
у нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке |
требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: он |
Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољ |
отребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лиц |
о спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би за |
в и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придрж |
а стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од ср |
Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушев |
и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху |
ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две б |
жати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме у |
ћању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соб |
е вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче |
Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љут |
и, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега |
Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа п |
себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу ( |
нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог т |
почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог мало |
то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његов |
га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са м |
исте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са стол |
ико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S |
етљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах о |
се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње не |
горченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на ш |
, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод ње |
- То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са |
се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или |
м хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, ост |
се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочи |
ликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање |
ђе много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве |
трча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и |
ачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнот |
Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски к |
иди да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје пропис |
одне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снаг |
вене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, д |
нажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остој |
е у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се с |
много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се заба |
у густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кр |
шљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пас |
служитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о г |
Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта |
кајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - у |
мила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радни |
огих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} " |
Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећ |
рно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да не |
бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика по |
во, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин н |
беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем пос |
као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се о |
... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна |
оче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад |
а, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. |
а лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви |
дно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при |
почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{ |
не, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила |
, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - про |
најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љуби |
увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, крећ |
тране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покуш |
С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла. |
S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се |
кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило |
примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и |
следњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радм |
истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо вазду |
ињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао |
бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са |
се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је |
асније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на |
веде до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет ст |
S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Ова |
остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мал |
понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући св |
јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, |
и само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли д |
:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бо |
то се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни В |
тосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце |
вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако |
е животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карам |
мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност измеђ |
и га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, л |
еше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби |
стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се |
Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се ј |
а него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи |
још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То |
стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, |
Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још виш |
те, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о |
тавши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, |
елики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну в |
ожда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револв |
н већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак |
- Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S |
а продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу соби |
и боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном по |
г.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били ист |
закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених |
на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} |
кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се |
оји још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сун |
како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази иск |
... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радо |
{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш н |
је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше гор |
а је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочита |
му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим |
игани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљ |
је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Р |
дмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она |
његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, |
можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један |
вијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи т |
ити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срб |
нда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, наст |
зи Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита |
зор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} |
виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: |
тедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је б |
бити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, |
да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупат |
да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ |
победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немог |
је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више |
еха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера ко |
колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно кам |
олико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понављ |
слили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим им |
ада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће |
е трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само |
стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони |
Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, бех |
који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела как |
кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, ст |
ости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама то |
И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести |
ве више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њи |
почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да |
лови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликар |
сто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела |
то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду |
јама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из двориш |
вици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрве |
да се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и |
ише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини д |
ром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије про |
м настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, |
е био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до |
лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама план |
{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} |
е овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је нека |
ано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је |
која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на тре |
S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та ч |
{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један нач |
брнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стиг |
беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом к |
еше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајућ |
обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу. |
још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина |
осле неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ов |
и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да |
та.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није |
ни процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло ви |
од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је |
арковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, |
дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S |
е главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си |
Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрова |
Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван м |
м.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан |
гао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног |
и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако |
ек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, ј |
их поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкаракте |
увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му с |
ан сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис м |
нове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о |
вај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног |
пштој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се уз |
трос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, |
е Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина сл |
тила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поч |
} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са |
тљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} |
не; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} |
Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство |
ен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, |
ко су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину гл |
о крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Из |
ош више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење |
се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они |
Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како ни |
оче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, ко |
ија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна зб |
иле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и д |
В У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, |
ти снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окр |
о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу |
Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасе |
винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла кад |
илост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и |
е него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно |
аног гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епи |
S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још |
тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна в |
овор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, м |
ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана ст |
пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце |
- Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друг |
мишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност |
х му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у о |
и, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у |
уг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт |
; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице |
ра. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешк |
и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела мора |
цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведе |
нице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута је |
ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутниц |
и.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не. |
даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да |
Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, |
жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте |
исам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Ј |
да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није ист |
једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава |
да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења |
S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све з |
верења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу јед |
Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе кр |
ма; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао ва |
, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то |
оји почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао д |
Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чув |
ече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пр |
- весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али ди |
крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - С |
} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} |
ић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали г |
паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, ка |
о познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессие |
ено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим |
пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори |
асом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмех |
овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S} |
тање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали |
ста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао |
угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Р |
а часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која |
белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна |
ита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уост |
река је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе |
а он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки |
он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S |
истенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разл |
а запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полак |
учају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, на |
нтима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назов |
ас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али моли |
те - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, |
откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} |
аћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор пон |
, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Ср |
на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама |
пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један |
{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да |
стајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S} |
Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али |
евног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један |
к употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та пит |
лно, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренут |
- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и ж |
} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну |
варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у с |
чно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портре |
ина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не |
{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада ј |
од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од |
биљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомичн |
о сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! |
у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али о |
Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шт |
ћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте и |
беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли д |
ила до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То |
S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S |
чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - |
, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви зна |
ри:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење |
љеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док |
оворио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, п |
ретпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћет |
плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, |
илно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари |
на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и |
ења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа |
зим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до |
- Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ј |
вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што са |
роговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд |
пусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Ср |
вановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али |
д, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, ј |
и је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше |
провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли стр |
очинити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли |
ог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да |
ош једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: |
на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу |
и, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "у |
} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт п |
Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "ср |
рожи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила к |
буче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На из |
се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели |
от беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао вид |
срећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са своји |
вари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи |
имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Ал |
ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} |
, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} |
или. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и да |
ељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ј |
азбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, сле |
итам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку |
ва?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: чов |
ко... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговач |
а младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем п |
исли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} |
госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за |
вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самосталн |
, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо разви |
а.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећ |
Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећ |
у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} |
моћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Беогр |
- Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бес |
изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у |
: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољно |
то, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој |
м на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате |
као бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, кад |
то ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље. |
је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења |
додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате |
те.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато ми |
двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим |
неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, н |
} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамде |
е где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брз |
икао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене срећ |
маглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он |
крет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како ј |
и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседла |
врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-ц |
еку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана |
збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнел |
ма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због |
.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај кап |
} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши |
ра. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисл |
ни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разб |
згрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; |
ађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у |
сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и к |
ол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа р |
пим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са |
о, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да |
еним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који |
ства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, га |
ати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбин |
.{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чиј |
арковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију |
најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго св |
необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко |
угови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогу |
оче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави доп |
е, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књ |
у обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у ч |
анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до |
на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу |
следња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог |
ила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и ка |
а између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом м |
ог лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна ј |
робуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зов |
дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оч |
Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуш |
да неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим |
овна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје |
овић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај |
она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежн |
утку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чек |
S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену го |
вет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S |
а ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} |
више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глат |
и досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђ |
ве исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у |
еред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мат |
ла више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавај |
скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја мог |
кост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и |
војој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу г |
та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, за |
S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јад |
будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као |
лом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ва |
е да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасв |
. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које уда |
својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необ |
обавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у б |
но, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала ј |
сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли |
ама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Д |
рба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, о |
ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на сто |
простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи |
до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуч |
су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости |
вим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, бр |
а се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увели |
све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на врем |
, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина |
добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када до |
них точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз |
на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба ка |
једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласт |
и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним |
лика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну гл |
и који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ет |
те за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји виш |
лог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима нови |
оре.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је |
пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен |
пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, |
кренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајућ |
светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарск |
ази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стој |
у да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најн |
жељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пре |
беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по ко |
хо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и |
ала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих мо |
ко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појат |
да потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и |
жем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} П |
да задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене ра |
Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - |
не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин |
м могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете |
овићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за с |
м био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то |
сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све |
не реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се посл |
огао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, кр |
цу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је д |
адост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће |
јавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни |
ео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажн |
гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њен |
ић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их |
под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на |
е руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао |
удућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је ос |
ла на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, |
ле оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју |
а који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не своји |
азвије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подл |
ао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Р |
еђу њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја о |
S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше |
оја га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на |
о замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте тав |
познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део |
ео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да |
а подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави |
о водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то шт |
Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединстве |
ек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С |
са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред ј |
јући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси? |
то стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој |
на тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је д |
еше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало пар |
заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашин |
бично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** |
парништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је |
ило натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необи |
Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он на |
обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прел |
олико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљк |
ње ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је поне |
онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигу |
; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет б |
оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те |
рз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем в |
та нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опрос |
са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лум |
лази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате н |
да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ с |
ву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и же |
столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба с |
к помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, |
двлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; |
одило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та ра |
ро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела |
прави излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је поз |
девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамар |
зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаме |
ке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... |
питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, бео |
разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до |
поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да |
ло погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то |
удала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торб |
епознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом с |
{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне со |
Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, он |
ачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед |
изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врат |
бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на изл |
ка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спре |
биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже глед |
излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико и |
е са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присеб |
како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе |
умљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом |
не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касн |
ј је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих |
у на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он нем |
, ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! { |
е чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим |
споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - |
израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, |
о, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непозн |
вом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одје |
н стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је |
а на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да |
ење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме |
а се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука. |
Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запа |
а матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, |
ачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и и |
ћ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку |
и се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на |
својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом |
. куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само |
га двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том |
} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то |
ли су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете глав |
у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно |
ље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коц |
{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим вра |
оворио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлач |
сти.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећ |
Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи |
{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насли |
и да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, |
пажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које |
је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка вара |
ољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако зал |
сто, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико п |
шици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Н |
Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} |
ла своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној по |
.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је |
ећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, ко |
се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, кара |
то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном ви |
т, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут |
а да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима |
, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре |
пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После |
кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дв |
оћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а |
тињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег |
на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се |
а упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири |
са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још виш |
сти се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не м |
собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} |
дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га пре |
ту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кн |
овац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за зем |
огу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што в |
ада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светл |
ка Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када |
и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа ба |
каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радм |
је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом |
идљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он |
у храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корач |
хну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Не |
сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се |
сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам чове |
вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полу |
е.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} |
ишта, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне |
уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стој |
дости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим при |
е и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо |
крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета. |
е схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја |
га досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти |
еосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог креп |
ш једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, ј |
праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Виде |
ешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да др |
ост испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њо |
.. врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мал |
, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, |
тво да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} |
ста...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уоп |
ти вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, |
Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба |
осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, палик |
не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом |
о сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се |
а саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате ко |
десете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек |
аризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему |
иста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав |
атова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам |
реду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са |
утарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско |
нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, нев |
сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех ос |
они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... |
јсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звез |
- као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћут |
} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити |
е историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било |
ела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се |
није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта |
човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био |
а собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике ду |
Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{ |
ано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао |
логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никак |
заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "стр |
о без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, |
сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била |
знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њ |
д погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опо |
што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} |
воје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало н |
з Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што п |
е цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што |
лико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и |
{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S |
руди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и |
у пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олов |
м или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи |
сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се гла |
Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Н |
} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је прит |
фесор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла с |
њен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни |
песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је нај |
И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу.. |
г себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, нар |
повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{ |
ја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на је |
Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довел |
је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у сало |
емогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га |
нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Ра |
ом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново ож |
о осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање кој |
е нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S} |
ни му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да |
је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, |
то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према врати |
е?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било ј |
зија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Сод |
сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених ус |
у Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) к |
S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, |
ка, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да |
озну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом |
ратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Р |
та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарење |
мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази позн |
И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде |
зала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син |
ела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехн |
татура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад профе |
ра (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} |
цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, ср |
и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да б |
ре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука све |
м када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је в |
пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио |
најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права пр |
јасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без шта |
иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди |
е није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - |
ећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{ |
S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд ч |
колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите |
- Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увр |
И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног ли |
Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним же |
у се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одм |
ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога уз |
помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онак |
у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњ |
ка.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је |
.. - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога |
леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како |
у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за ст |
омисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарков |
ез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам |
азила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се |
атила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постај |
се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{ |
е шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао |
замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме |
да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше |
ила тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се ди |
момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно |
ше "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не |
ђицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по жу |
, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треп |
е да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да |
ужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! { |
доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу |
тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осе |
ион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али |
са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, с |
у, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и |
вена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, |
ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи це |
е потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бре |
троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њ |
процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашино |
веће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж л |
но додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он |
помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је |
ежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову из |
гу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се |
у професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство |
оре, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми о |
покривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су б |
воне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полу |
олико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутак |
ава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро в |
него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све дру |
- Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Мета |
тављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Н |
код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше |
држи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано. |
ог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлог |
огавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, н |
сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка |
њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, |
звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певањ |
манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на |
ни, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} |
на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љ |
е ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобил |
укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом |
вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и б |
исам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем ка |
призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо |
т не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удо |
о по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви |
а очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна пес |
су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено ј |
али скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти |
{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку ма |
еже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху д |
ао ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети как |
а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео |
да све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они по |
да захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том т |
ицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. |
ао свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби ви |
љивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер ов |
у (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столи |
а гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог |
су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолос |
отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губ |
и бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала јед |
када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, |
, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учин |
додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згу |
мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једно |
{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се |
софско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толико |
реба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе " |
аву у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све о |
нгупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме |
чи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S |
леноме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесн |
бав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да |
ић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде р |
знаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао |
он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се ње |
већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, |
ба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху |
лемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљ |
Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако неср |
то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још |
стајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима |
додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушав |
е свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, о |
требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајнос |
ре, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечији |
но од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневин |
дила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагл |
После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре скло |
уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једн |
у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен испис |
олећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек к |
ђене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уст |
да тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала |
о за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако |
најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, |
огао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (к |
а.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га |
ао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то ниј |
чење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним у |
ље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потм |
ј се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! |
S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у сед |
ти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остад |
оленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добр |
да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њихово |
осле овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном ж |
ти под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, неш |
ко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могу |
тељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмил |
х, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је о |
да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави |
срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено бић |
на не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити |
ругојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи |
е пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим |
вао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манас |
их.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила |
ше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала к |
та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} |
сталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна |
ајвише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} |
се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у |
онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да пов |
г ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чег |
ина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у ко |
зналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. |
} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све |
г ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваки |
е одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти с |
ми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сас |
све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све |
стаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен |
безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало |
мњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и |
а њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се ча |
Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осме |
сније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело |
рудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на |
лести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпу |
мерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је |
; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по је |
је у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да с |
се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све |
колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чи |
са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније ј |
м храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих |
празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Пре |
отов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може |
удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у ко |
због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да |
их ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је |
жавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да ка |
је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. { |
то љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не гов |
тог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, М |
ринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Ср |
више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га |
овек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у |
е (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котл |
сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са ти |
теније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, |
} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај ме |
едан значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом ча |
, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам |
и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: |
к по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена пр |
оћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем ва |
вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило с |
и на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај |
љавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му |
отонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет на |
истог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више |
, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више |
ових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због поло |
о, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство |
исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде |
овор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили о |
и.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто ш |
пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S |
е поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим мали |
етност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једн |
ви се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа |
ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли раз |
ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, с |
пусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже сво |
а, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело |
е одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је виш |
Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откид |
ошћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, |
ела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва к |
макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срц |
аса као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Ка |
те мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од та |
.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потреб |
ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Франц |
е да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, |
и стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} |
мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док |
н заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањар |
а поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радм |
м за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало л |
једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде гд |
онови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и тол |
умором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кан |
скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му |
рагоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, |
у, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојин |
ме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празни |
руга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у |
адоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само |
јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе |
извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела с |
сније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- |
ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} |
ац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још уве |
е она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренут |
ер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је |
и она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} |
и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци |
тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, |
љене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство кој |
значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карама |
ако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела |
а само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што н |
{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се пр |
амарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чи |
етати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута |
х крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, |
ошћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један так |
познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, с |
, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог не |
и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све он |
а једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и с |
он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај в |
}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било ј |
не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Ка |
?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црк |
осподин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића... |
докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђе |
између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одм |
хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини том |
е раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали то |
а патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена в |
ликим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, |
места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магн |
да: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говор |
вађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, |
им узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што ј |
ћу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, б |
десет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива се |
опско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Рад |
о села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није |
ени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћ |
а, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико |
воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе |
енији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта ј |
наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког |
привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она м |
{S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужв |
омљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј |
дузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, ди |
ама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи на |
ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - |
гра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђен |
и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично.. |
на није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{ |
животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се |
, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре то |
уча у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овак |
ја се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, ова |
њу налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на сво |
вши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не о |
заж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча |
{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, нич |
покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечниј |
то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} |
ивећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непр |
е отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и С |
се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед |
јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поно |
ова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се ј |
двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, тако |
где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схват |
влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре |
на и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он |
х једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Он |
и прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред св |
један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп н |
астави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да воли |
рба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препир |
ма.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити |
к било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену к |
да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићим |
и врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло |
пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељ |
о тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је с |
ве то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пу |
радама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предс |
, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тро |
ако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{ |
ело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасполо |
у треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је |
професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један дру |
о.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа к |
време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форм |
са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли от |
Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изве |
је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, м |
иким зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем |
штите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој М |
ед водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепо |
истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из све |
р која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу млад |
ачином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качи |
павој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола т |
часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала |
и одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је крат |
ну собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашен |
ажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде суди |
ако? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гла |
S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економи |
све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутањ |
едном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћу |
ањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком слу |
знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно |
часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамар |
сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у |
- Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у |
време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радов |
ије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша с |
ђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: влади |
и сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, др |
херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити п |
ром прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, пром |
ата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{ |
и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је |
еда, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим |
е бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зид |
к Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у то |
е било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвеће |
а већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
ати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздра |
се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом д |
остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је |
у светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у |
а и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калим |
се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извади |
биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, за |
врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око ли |
ом Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министа |
или срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примет |
ишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Б |
оја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе срез |
он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну |
, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај |
омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпу |
моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господ |
о што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем |
већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, н |
} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када |
ба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих ме |
пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S |
аса.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} В |
доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји |
зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема |
ачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прош |
ута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен с |
оју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвећ |
и до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Т |
- Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу |
ренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам |
дино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у |
рлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети |
трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели п |
рнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени |
одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се |
У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Парти |
ко махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико |
ала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, |
јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини пр |
прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгуб |
и да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и |
Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, пок |
етљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта пред |
око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије |
се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито з |
е што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане сит |
наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему |
S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један |
клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то ј |
и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми |
оји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, о |
д треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часов |
ји је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најза |
ду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он |
ца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на кој |
че ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке пр |
и се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог |
ршином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни |
лу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жего |
ног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу |
чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног |
а сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља вод |
ве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се неј |
од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је |
трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} X |
.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У с |
ављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S |
тежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} |
бично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то п |
м да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мен |
рђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву соб |
ћи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се |
S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пр |
вођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на у |
оју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се |
{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо гл |
стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пл |
ке, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном мет |
унце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени ш |
ребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговор |
анастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од ма |
раћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А кр |
и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и ти |
ресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори бран |
дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва |
пшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у обли |
даљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отв |
како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га |
манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било |
енице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S} |
колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте сам |
ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. |
даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. |
итица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди |
а једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу ж |
својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо о |
ти упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим |
а траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стр |
, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно о |
затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се п |
лим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих ск |
дној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели г |
имо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се изв |
ама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{ |
уша пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се ј |
одиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни з |
је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Бо |
било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, м |
дан једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, Н |
ренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега ј |
е плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања ја |
о под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је |
обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, |
аментаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по с |
една бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{ |
се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њо |
узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{ |
азећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања |
прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у |
учену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не че |
утао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Дв |
весног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до то |
телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, в |
{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се о |
алом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи |
д главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није м |
орена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова нек |
и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница |
занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светло |
унца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, ш |
њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - |
т до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На |
{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карама |
грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, |
у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S |
у земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи |
ише оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карам |
вучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О сам |
што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право |
подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима |
} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад |
воју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хл |
е.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њег |
окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар |
ирило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све в |
једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озб |
тале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на |
другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом |
тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на |
ах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукоб |
владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности |
омије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два о |
} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима к |
куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео пре |
рафским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним |
иже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, к |
им, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} |
{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} |
и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши |
тем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даљ |
е **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се |
Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, доко |
Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S |
у за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани |
"осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бе |
градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани |
ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове в |
ирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњи |
ругог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Поврат |
сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у |
век. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњечено |
чини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити леге |
поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватр |
S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Тр |
вито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све |
хтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођењ |
која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по п |
кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"! |
лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да |
олиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једн |
сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била ника |
це, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као |
, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје п |
овој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} |
убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на ка |
у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако |
ј, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој |
ти од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друк |
Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад ни |
ао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И о |
имети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} |
итивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам.. |
ше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, б |
о је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толи |
ти пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јад |
пирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је |
пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради |
де против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом |
Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} |
и га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те др |
десетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљ |
се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе |
ко су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} У |
м ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа |
могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То тра |
и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка л |
от партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прек |
а на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} |
остити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и |
очетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о как |
а сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу |
о тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, |
ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толи |
авала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам с |
е само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разо |
{S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} |
шом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не т |
у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли в |
на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, г |
} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала |
изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему |
та ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она не |
S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово пи |
и, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S |
азите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је стра |
собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S |
је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност. |
ичињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није з |
.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те во |
с, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио |
ет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и с |
ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је |
а та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли о |
шља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давн |
ла се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек |
дала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала ко |
е занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао |
д се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш |
и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не |
то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби ср |
дава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она ј |
д оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме опра |
атварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу по |
- И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебно |
{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут ли |
аша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја |
ољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и |
S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарна |
Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети! |
дговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онд |
е волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Т |
ге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, |
ојим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим |
ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од |
о земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... св |
р за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више нег |
нам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ |
а прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла |
о у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом |
то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрет |
.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним ру |
век, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Зати |
е... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} |
ечју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па |
ст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насме |
ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ |
оље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S |
добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њи |
кну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе |
додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у |
о луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођак |
владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођен |
д по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо |
конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и кре |
намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у н |
д себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} |
бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом |
отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до |
и осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју |
вреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} П |
воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба ко |
у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до |
тајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају |
ва тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, ми |
S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену |
том тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже |
ог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му |
и.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најза |
, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда |
имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је би |
било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би |
не су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душо |
жа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била ос |
главо карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у св |
тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче ш |
а, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дв |
давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је т |
доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не |
до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популар |
ако му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и |
са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - по |
се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она |
чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како неда |
кретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, |
} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту је |
вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном |
ља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара. |
о боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде ш |
свесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија |
у судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се п |
аше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањ |
на друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије |
ужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни ј |
рог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмер |
крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак оч |
ке, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногам |
, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлач |
е са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ кад |
грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до сп |
о јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се |
ко Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући |
{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном |
дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Ср |
{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} |
- она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне р |
S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто |
иону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине |
како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије дах |
нови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка |
на леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: н |
ти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било м |
Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S |
би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен чо |
једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањ |
е.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Ра |
ајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарко |
а сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу |
га, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на п |
неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада... |
оју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је |
аву у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топл |
и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева |
} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако. |
на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S |
и кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав из |
ак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну же |
шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као за |
старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање г |
, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела |
у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чист |
е добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Вра |
ли неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухватив |
ви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, |
И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми о |
сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осм |
а своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мисте |
о кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених р |
се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; |
мињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са |
у дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није |
а, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и |
кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газе |
ијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она |
н узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један |
ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном |
ата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави |
уставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један м |
о затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени изра |
е столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она |
ознавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто пропла |
човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их с |
сти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети најед |
Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а профес |
широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике |
ге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена б |
удала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсман |
них ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S |
љесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна зап |
ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шет |
вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима |
дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше прим |
епаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S |
пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била |
ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али |
к, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи |
, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, |
Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на |
је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу ( |
ицу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужн |
м гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{ |
ених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести. |
ада се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отво |
на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} |
велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не глед |
{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; |
сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом |
и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је |
на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке |
ј бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око вра |
а му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје |
а, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван се |
у је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пр |
зодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмеш |
и тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним бос |
степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, |
!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним |
оја се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом њ |
, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата. |
хну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је м |
, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога се |
ене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и с |
- Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њи |
и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S |
јагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт |
наш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S |
његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} |
у срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и освет |
едног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој нас |
ама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида. |
преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се |
азали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гла |
сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети к |
а је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{ |
иња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисл |
слом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињ |
да.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше |
че Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче |
одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи. |
и хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откр |
. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика а |
на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се |
Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био уз |
, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Свак |
постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као |
си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако |
една реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели гр |
најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је д |
ави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који ј |
чини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гле |
тко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - прим |
ти кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да мора |
ош више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену веч |
ико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико см |
{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и ду |
м уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амб |
он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од п |
злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} О |
очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са |
Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још јед |
ем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пу |
у да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамар |
и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} |
учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на к |
макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешк |
анцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била пол |
има, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у је |
несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасви |
а даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђаво |
хову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба |
Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена |
ј мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње |
седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао |
такама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остаја |
младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Ун |
већа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} |
маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је доб |
вече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа |
ио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, гос |
анија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино с |
га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово ј |
ута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он |
S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се |
дање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у ку |
и, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да п |
е собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши с |
урно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошл |
љујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пр |
S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{ |
е. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{ |
оворимо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, о |
Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала кол |
ао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајини |
места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било си |
где је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за соб |
S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Веч |
едном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То |
убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега |
ду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбро |
ога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој каби |
јачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се осве |
затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи н |
да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Пр |
збуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупо |
та вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека рас |
ло је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почета |
телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескр |
питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? { |
ада је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити |
пелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али |
или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати прес |
огодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, |
а су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да |
а. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико |
е у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} О |
ача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредеље |
у нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и |
е обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око |
о му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да пос |
е ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S |
јближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите пог |
е, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке |
егове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, |
о игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на О |
премао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, |
придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губи |
то дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло |
весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што |
живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало |
че проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која |
сип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до |
ође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљ |
.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је гла |
ше да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај |
њим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гран |
гу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка |
ог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она |
, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крт |
велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клуп |
азили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи по |
теље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо о |
егнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то |
беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изгов |
ћи.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би м |
начки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, |
ен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољ |
на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпостав |
ркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати сво |
цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тог |
еже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли д |
их којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ак |
, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не |
постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово |
може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном река |
н ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радни |
крајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само ча |
промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и о |
као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је так |
{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омлад |
све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота по |
их купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега д |
вићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било |
но тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осети |
аштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и |
рвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају |
о тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизн |
на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} |
и цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није з |
а не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, о |
ед, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев |
и у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњ |
ених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше |
т.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било ја |
ма реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у п |
оје сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угле |
излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} |
ркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Ср |
гне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то |
ло нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе реч |
дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била |
овићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног |
у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећ |
о под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после |
аху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки |
итним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му |
ао да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах оба |
о, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад |
ђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико |
а.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али |
е њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагл |
отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који |
тена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је с |
еђу млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се ц |
розора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У н |
м и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближ |
ило никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазил |
во настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу ил |
случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, т |
ростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор |
жно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потр |
да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пре |
(сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хт |
ји него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, |
срећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у ме |
да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у неж |
ху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних и |
ху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство |
то питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На |
на и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готов |
Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош |
од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мис |
једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни д |
S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, |
анује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мен |
о око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и д |
стоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто п |
р ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А к |
доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понаш |
овост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногам |
{S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине ми |
нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија по |
ан луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може |
ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неко |
е гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако |
осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер |
зориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз |
тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који |
чина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста |
ј смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, |
пијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим ч |
о њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше |
а има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине |
е "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глуп |
} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за пој |
ој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело н |
ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} |
ног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карам |
има. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечер |
. и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више п |
ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретар |
е са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га с |
рао (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осе |
, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих |
е пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он |
овала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} И |
S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио |
тола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му гл |
сао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, принев |
м.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео о |
укама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво з |
. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазе |
ан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се |
ле су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање талас |
спунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} К |
избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са |
еле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Васил |
сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде |
е ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја |
Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, С |
речом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, она |
тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло р |
све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачк |
успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живо |
е рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је |
ектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху из |
, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у |
дом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам уз |
убље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је |
ила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се н |
порости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се г |
ј тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једин |
био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада |
је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мр |
тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} За |
ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прв |
а се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било |
за:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци |
или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред о |
а су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претво |
е леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се |
S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда зами |
о је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Најв |
, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и |
и.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у ј |
ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте |
се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартиј |
е ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовим |
нити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да б |
тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фоте |
утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не |
у, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са |
ва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапи |
ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и и |
орачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак |
ли све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би г |
о свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека по |
{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе |
ш и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" ч |
виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се к |
зио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио влади |
рка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}К |
певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова ка |
шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријат |
сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се пол |
игде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица |
зини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезда |
Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу пр |
морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две |
е мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас са |
делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, |
о проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он |
за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу |
поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку |
еко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако к |
јим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар |
о сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се о |
су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чел |
љење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски |
држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - |
еде и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непоми |
м.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала ра |
се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што сти |
ђи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши |
ту осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај |
ворио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, |
атило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило |
у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти чо |
проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "прокл |
си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су " |
пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку осо |
бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност |
ог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља |
адох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди. |
ви упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} На |
беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толи |
их ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одр |
а зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави |
о видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откри |
опада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентим |
снелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади приј |
онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. |
ћи се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом: |
ам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Ал |
а "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужу |
умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно |
тицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дуж |
ед улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој с |
м и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, |
алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пи |
да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге речен |
да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у буду |
ло "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на њ |
необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би свак |
емачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао. |
ткидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} |
мо угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново ок |
настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико речениц |
Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на |
ним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, |
дност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужно |
тарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и н |
је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим виши |
а о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} |
еђе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна неприј |
тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли |
да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{ |
шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна с |
то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сн |
наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави на |
мске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по |
е, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и бра |
!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избега |
S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престраш |
вече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да т |
намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног |
пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном од |
је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспреки |
и труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господ |
ржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у с |
гових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати |
, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радм |
и слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста по |
на непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она ј |
} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској |
нежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним |
рамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на кра |
да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други |
реокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било д |
испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И от |
ио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Беогр |
тева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честит |
роводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се |
варности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И |
ним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунце |
испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних ус |
ним замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним по |
сту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио ш |
е поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже с |
ство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и |
њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S |
те ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш |
ећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред про |
ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: с |
аду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, с |
једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би |
сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извуче |
прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и по |
у крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле |
тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су м |
рби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог после |
ла јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му |
н се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистиј |
а супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од |
самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред чет |
некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се н |
на, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чар |
места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада |
и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи |
уђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на |
стави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез |
анине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет |
а Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ не |
е Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих с |
утра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Те |
нине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили с |
по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зрац |
те манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неб |
ну собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час |
је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и |
рена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да д |
са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - |
је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао глав |
и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих п |
жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унао |
се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог ра |
и у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак б |
ерен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега ј |
а се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско |
ве, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак о |
н и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део јед |
озима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после |
чић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствен |
се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхун |
!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} |
олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо р |
блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати |
да само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом т |
у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе |
Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања |
апомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, |
и.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју |
, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и |
јим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и |
ић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје |
брана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је зна |
огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расани |
тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењај |
н и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која с |
епова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћени |
натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха др |
Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било н |
и" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз |
вега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: |
заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим стра |
ост за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - |
анском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријат |
толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је |
и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџаст |
прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али |
и, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе |
на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да жив |
аки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу |
Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О |
ог младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београ |
културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она |
је утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац |
ражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{ |
орити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и |
.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе |
тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Ма |
етње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по ш |
своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помир |
покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, о |
фе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официр |
ији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мал |
есели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју |
а, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о беогр |
и.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прил |
ило је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово ист |
здражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она |
Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та |
е било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погл |
т су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто о |
ма се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола? |
{S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ки |
S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јел |
осрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном |
сти.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледо |
ма у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима ј |
г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог стран |
ута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње |
ити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушају |
удо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана д |
рела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спушта |
бедио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Има |
ичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. |
упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђав |
ара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану |
два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из р |
идео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе |
држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пр |
ом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на т |
у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по пари |
го хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њ |
о како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и |
јан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу м |
узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му |
{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и К |
ју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинил |
и он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држа |
силије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко некол |
га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{ |
под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио бреск |
шћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му |
чен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Васи |
ку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао. |
ренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити |
обро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих |
своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папуч |
дини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чока |
ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим с |
ри вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У нек |
а је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чин |
ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом |
иним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да г |
(иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у д |
цало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је сп |
диже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине ко |
као да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загр |
Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рек |
био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна дру |
извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухвата |
ј Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни јед |
ек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно |
без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожа |
е као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се ти |
ла, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасн |
ја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи |
лог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} |
не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из |
а можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S |
да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због њег |
то заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВ |
да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанис |
и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} |
ка за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједно |
елу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојав |
тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног |
Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, го |
за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубље |
нате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То |
ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у дворишт |
није, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тр |
тио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и |
већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора |
шишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву |
обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз по |
мо зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову вел |
S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуља |
та чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку |
{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штака |
м зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, |
сећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим мес |
чинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прет |
утак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по за |
бну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с |
имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољ |
, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, нед |
ик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и |
вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи |
е?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и |
да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирс |
ако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори |
место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба б |
покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и н |
е био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на јед |
је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, |
од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом |
ок јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на |
- Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица |
рећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када |
ме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себ |
ема њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господ |
га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не |
оди: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... |
равдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Он |
вке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог К |
е од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме о |
у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородиц |
мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И о |
а ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван |
ме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признава |
ких могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу. |
гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно |
нило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је ја |
ред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво пре |
свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те пр |
ст да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и |
азнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао ј |
авног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочар |
прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S |
вега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље |
наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београ |
о те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај заје |
беже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смех |
лих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда г |
од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и ка |
а, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак ви |
Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца |
е: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас |
дакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је |
ово понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} П |
а је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, |
а све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Па |
ком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И он |
је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше |
ива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међут |
} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав |
колико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек |
на обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када с |
било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изра |
, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некак |
Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не прид |
данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је дана |
тижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то |
а уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова |
схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се крет |
умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде |
би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисл |
љиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је ст |
уно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а |
реба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио |
рба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жрт |
опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима о |
прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, |
Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} |
ти како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе п |
{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да |
адог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут уп |
рима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну |
љено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључ |
талом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето |
учен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на |
лагосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - про |
мехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", з |
ерја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одв |
два задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуш |
н у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, пре |
е да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело п |
муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим |
нда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до ва |
ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Мож |
вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легл |
је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када |
е штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мисл |
есна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је |
тво донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута нај |
иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у д |
он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} |
е оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто ор |
} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... |
чега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издв |
лазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да у |
не према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равно |
ност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано |
о вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и |
гова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи |
он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никак |
би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити |
И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, сво |
р уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар в |
је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и мож |
но одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра мо |
е баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и |
азио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после |
ме она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чисти |
Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На |
ог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пек |
касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног |
реме мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} |
е, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душо |
Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због то |
очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен ти |
ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поре |
таде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да |
ш увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цел |
{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја |
а реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или н |
а ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у п |
дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен т |
у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога ве |
ини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да |
креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} О |
асак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се зал |
S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подиг |
Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне |
помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове наме |
други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мисл |
Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они |
на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из |
зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - |
крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ јед |
гли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту остави |
потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија |
равио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни са |
поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће напр |
није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој иви |
осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта б |
службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико час |
ивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та |
ебична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ |
ајпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде |
ад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- |
, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогу |
вог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај |
рај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он провед |
ом, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она бе |
пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} |
д манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он |
Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо |
краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући ко |
оми га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} |
, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дан |
не новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је |
ли, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, к |
С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да |
} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капиј |
би тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне |
а душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршен |
би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{ |
рба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као |
енице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика к |
{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, поглед |
о рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно |
Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S |
је.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарко |
имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, с |
м?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог м |
е ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није |
зумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним кора |
ља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} По |
вши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим |
своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запа |
ереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим л |
е и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неко |
Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште |
јоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је |
}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це |
века што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек |
о уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Је |
родирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом бл |
весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, |
е почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичен |
а пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај |
се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако из |
, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађа |
га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, јед |
ном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичнос |
ећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи |
, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу |
орака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на свој |
остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст |
S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље т |
рно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, ви |
ак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачко |
човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто |
куд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и о |
у да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бој |
га већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од |
онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који |
бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном см |
знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S |
речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење |
нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин |
ош једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте |
матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје |
такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и |
омазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини ј |
крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после |
оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} Т |
екога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, н |
ама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге с |
.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сети |
да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беш |
еко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове б |
од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом д |
није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није |
а према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га ј |
S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и |
} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа г |
S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао да |
ој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када |
а се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - |
викну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би нај |
, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- |
S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, |
ки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова ве |
н тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у проз |
икако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним в |
га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да |
ностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности пра |
ла тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин |
- Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} |
} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да ј |
и. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши л |
саницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му ј |
цу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једно |
почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово доб |
макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је по |
о, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек |
присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим |
ислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним в |
прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образов |
скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом мла |
сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота |
ризор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и жива |
никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} |
ничних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице |
ише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} |
} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пу |
грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у г |
из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да |
ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика |
окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде в |
:{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није тв |
ре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју рук |
с.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{ |
, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србин |
рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ус |
Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој |
и смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби |
помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумит |
S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет тол |
мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелаз |
у на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршит |
једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од |
службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{ |
Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико |
твари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно ист |
озре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности |
би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, |
ети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадо |
ги свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет |
стојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих г |
ва лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, ком |
трах ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је ви |
.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрос |
е да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако |
иде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, |
да си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам га |
е. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти к |
Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S |
ључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати кар |
згледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковим |
Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш |
кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чарши |
ише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који |
заној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлос |
, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обем |
капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са |
у која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари ча |
смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест годин |
ред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио |
снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из каф |
они с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била та |
. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за |
изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће д |
ном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену слам |
е упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он |
г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била је |
Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао |
лице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још |
ва наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и |
мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито |
еху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у у |
разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (к |
иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишт |
У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратов |
и.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође |
истоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидови |
ту.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници ј |
ом и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза |
{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од бла |
хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} |
вне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону |
тинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" |
опирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот |
је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом |
и, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из с |
а. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су ре |
вореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручав |
једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт |
се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно сре |
зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепа |
се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хте |
авицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та к |
собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, |
} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не ви |
вић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога ма |
зину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - |
гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} К |
генде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} |
кри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он |
азуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребле |
пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мис |
м.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би п |
пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кра |
тије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само |
сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела о |
ту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планин |
ј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе в |
и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази |
ног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по с |
главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у |
еки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; нек |
а и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часа |
ме треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је ч |
естара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брат |
, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мра |
у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више забора |
тпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита |
ица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желе |
за.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али |
иђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он |
врти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну |
{S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то м |
анија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обор |
дмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да |
нтимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад |
једном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није |
је парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави чове |
ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му |
ребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их в |
вен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само д |
бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила п |
се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{ |
беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га ј |
марковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и з |
Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече ул |
е зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће дево |
.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету н |
S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме |
S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му ј |
није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се |
постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек |
у шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, измеђ |
је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом пра |
ли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа |
ерењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљон |
ично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек |
, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - по |
ескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом |
срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито изм |
Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и п |
где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живот |
истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао с |
. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан |
јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше |
лази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о |
козвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем. |
и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали с |
у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манаст |
лости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пурит |
ткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је н |
утака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и см |
премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним |
јприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио к |
земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, о |
ља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити |
дног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је |
а осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту |
у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима при |
чито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако види |
кова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљ |
дмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући |
ла се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, |
ћању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном ис |
г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупко |
ада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се до |
парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав и |
пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добр |
арност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. |
касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} С |
У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачун |
та.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} |
дам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сас |
је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га прв |
е знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мн |
ама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да |
свести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном р |
празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још у |
ало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обичн |
те да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих |
други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, заустави |
реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање са |
на да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{ |
бојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлин |
ти: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час |
се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђи |
едну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци |
ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила глед |
а десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{ |
} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} |
, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и ос |
крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што |
него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве ве |
лико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном ла |
се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак зас |
зите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S} |
д склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: |
стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону |
и мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и |
ану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} |
е у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} |
ази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, о |
- можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила |
зину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} |
од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног |
лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенциј |
а за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора |
упак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најз |
{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступ |
брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлач |
исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да |
сам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико ч |
и сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узал |
аје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га п |
ао да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од ви |
судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси л |
им схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред своји |
ље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она |
ом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} О |
нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра |
вајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих љу |
хтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог |
врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лиц |
да, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог приј |
ете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим |
чно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се повор |
инио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости |
е у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше до |
чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био т |
} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Ш |
ва) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}С |
издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешк |
ма.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{ |
ри врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако |
м зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под |
Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даљ |
а једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи п |
лој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није |
он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећ |
ед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити с |
пита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек |
{S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом м |
налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обас |
још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену к |
ге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна рас |
оњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу |
х у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како |
ржећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му |
лусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, |
да као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли ка |
Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокре |
о је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се |
а двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дош |
нојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и |
ета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе рук |
вет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја |
.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви с |
арице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој ат |
ди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, |
} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теориј |
у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била |
ли, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се |
ао један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице |
ви дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, вози |
у и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулно |
ног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо ника |
једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по |
етири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, ка |
љство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или м |
и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључ |
је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Ни |
томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, |
Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочек |
леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока про |
једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пр |
бом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, ј |
а у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При |
груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим њ |
еше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено неза |
ренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила |
а.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још |
ему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од ниск |
жу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ вер |
љу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} |
:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио с |
у да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и д |
вости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неус |
вуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би |
ам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио п |
но на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од ј |
то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот. |
Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се |
дино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом с |
о првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по |
њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њ |
вота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви |
. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало мо |
о што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два по |
му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на ко |
у не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} |
та сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је |
а досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао пр |
синзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли.. |
ве широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не |
друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно шт |
га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кро |
ће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону |
чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао ј |
ако је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав погл |
да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, |
не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе |
, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он вик |
рашну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, |
увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју |
Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очаја |
м, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она |
није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим насл |
увен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже |
бро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно |
слободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Он |
ну, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S |
?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то ш |
евно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави |
имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, ко |
{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје |
на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на в |
т израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну |
бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоћ |
кодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да |
е и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке |
крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зр |
S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуг |
реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... |
и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах. |
Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - пон |
рена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, |
о једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути |
к? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - К |
- Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S |
највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то |
ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе |
ба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажа |
одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му че |
ао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У |
иш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог |
зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати г |
к осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса |
о коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му |
а сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карама |
е учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалн |
иће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје л |
у које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S |
роких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао и |
олико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут |
га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{ |
их или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубо |
, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, |
ш увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због |
ћине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у |
који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин |
те!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрав |
више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тре |
ело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би пал |
ек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, нез |
бе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он |
настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин |
ереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, тр |
{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: |
његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све ш |
ених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео |
село и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздрж |
која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине как |
каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју |
ра јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напроти |
{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме |
ла, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде с |
продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама |
би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичн |
нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутил |
таше над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека |
се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских г |
он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, прола |
тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са |
говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} О |
си ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{ |
се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он м |
лите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао ун |
ин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још зв |
е тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул ц |
е његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек ради |
срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, про |
арац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало |
и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом п |
сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} |
ле тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је он |
ај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S} |
, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваш |
ст плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се |
асу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико дале |
ци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензиониса |
{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вер |
Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ни |
помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ |
остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тре |
ер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам река |
лиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на ко |
да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пут |
ош нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју |
је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несре |
од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{ |
ико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући |
он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није |
} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветил |
рају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас: |
н и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши п |
и је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће в |
пи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Ка |
коше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако |
маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко |
нувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да м |
мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичн |
ри гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће |
пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што |
м. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута свет |
клати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Поч |
о један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне оч |
о је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у вел |
.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао в |
орена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} А |
у по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, |
Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека |
, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова к |
оје је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кро |
м тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном вазду |
благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су зат |
остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у |
је један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} |
етак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварнос |
цима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да |
за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - |
Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта |
ким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} По |
е задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоуздан |
примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак непо |
рио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити ил |
упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе г |
ка.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам |
се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наје |
цвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа |
рство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} |
е добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, |
он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да |
ори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S |
и на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узв |
апуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев погле |
з обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! |
ли... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико ту |
ешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киш |
моновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, |
.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједн |
пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, |
трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног |
оком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала је |
а, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеле |
нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан |
их је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не |
на мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде |
, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети |
вке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова цр |
е примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролаз |
.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда |
ава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу з |
у и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је |
амо мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - |
аве површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на оку |
ко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри дан |
тву нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и |
} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време нате |
Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног |
да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти |
{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједн |
ла, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметн |
азличан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог |
роз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и |
уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да |
из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно |
бри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамј |
исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас кој |
страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна |
овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S |
правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје ре |
и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад |
а, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину |
ли?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он напр |
и пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по |
мором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрање |
стаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај х |
ућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред |
а правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише н |
кад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја |
одила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад с |
ђе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и |
ено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним о |
оде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано |
е спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерен |
професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испр |
и једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети |
- Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му |
на је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, ка |
ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом |
Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је о |
ри један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним вели |
руто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} |
непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге пауз |
уши даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло с |
било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, так |
на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмех |
ивоту не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то маглови |
ишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, |
ена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, за |
м била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог |
ним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њ |
сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су |
или о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па |
уге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам |
зите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он д |
ије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима |
и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се |
осле малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали о |
га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невин |
ао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило. |
аштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! |
нда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - |
у из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мис |
трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу |
ед нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кр |
о уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S |
н се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или нема |
ли металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно з |
га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано |
Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци |
у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покор |
дне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са све |
и у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; ј |
око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање? |
ене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} О |
м Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широк |
ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на с |
видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп |
ас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачн |
ницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викн |
у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре н |
у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њ |
са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно |
је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кро |
на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када |
на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме се |
лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до в |
У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и |
тали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни з |
ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си |
жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколи |
један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да |
тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојнос |
Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нече |
амарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако |
сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам леше |
а миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и са |
иљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има |
тави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. { |
а ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмил |
умедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиро |
азболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У хо |
јући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега |
стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта с |
чине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде оз |
их усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пре |
мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетк |
укавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игум |
, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на |
недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По |
дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буд |
да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним |
Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању нала |
дам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само |
помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се |
на они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба |
узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред |
вољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према те |
ласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајн |
о и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа и |
ред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себ |
овека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - |
се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу |
иље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда |
оче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче |
е са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче. |
и пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велик |
одужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, |
ена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само |
у лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цел |
мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, на |
краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, ка |
се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, |
голеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало белича |
ред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде |
оне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживал |
а му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желе |
рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним шт |
овара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{ |
еним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} О |
ан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на |
ојој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шеш |
, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, не |
вљао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала |
и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у |
глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - |
ада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загр |
о му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе |
им крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога лич |
го што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се ка |
способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се са |
а ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и ср |
мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - разв |
ло је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од с |
му), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта х |
рилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спуст |
о тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због сво |
орачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, ј |
ура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да вид |
лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово ва |
де или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти |
еће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смеј |
љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни нес |
онила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, |
нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под кос |
о време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} |
е завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички |
ом животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима |
тио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, |
се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он |
- Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну |
ан дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта |
м а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са |
ндуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила кам |
ме ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, виде |
и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} |
тоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манас |
и сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново |
зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо м |
о у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој |
едан посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или |
наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од |
у браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој |
ку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Је |
које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку |
а их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, |
а Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, д |
шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба |
са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну таб |
стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту |
-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у гов |
аје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена |
ровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чи |
рба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времен |
S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, ч |
енције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих ти |
тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и о |
испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је |
и што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето |
ост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишље |
воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те |
ели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани н |
али сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хо |
вши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја са |
тицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! { |
матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Ра |
на ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, с |
њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, |
о сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Кака |
лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, буја |
S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је |
енутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. |
самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар |
ли шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то ни |
неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше |
ша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута |
и гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје в |
у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог |
ла је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог |
учања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима |
је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те ж |
о било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао откр |
т пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начи |
г државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да |
а се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен |
г повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив с |
стаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се |
и?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два |
асилије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} |
во писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да пок |
а: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из су |
на према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, |
мо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она |
га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" |
видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч |
, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем |
ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских ма |
вог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресл |
ло зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још |
ао да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва о |
д чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он |
тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... д |
ца празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни блага |
ико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необичн |
спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигур |
S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. |
е њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - наста |
браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бес |
ругим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком |
ван, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{ |
и са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име |
- Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био |
ше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда |
обом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И п |
м?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његов |
и.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло |
ме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствар |
вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због |
ра!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говор |
ена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да |
штајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам |
- То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарк |
к па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о |
Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то |
оду њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговоре |
ји некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме време |
а.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за т |
арамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја с |
морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{ |
не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она |
раја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким |
отребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", ре |
е вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али |
вога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S |
еосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорит |
егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила ре |
него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо. |
никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако |
ра са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осе |
ка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини то |
(и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола |
павој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из |
згубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - н |
расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после је |
ој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико н |
буни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улиц |
} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је т |
по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речи |
м пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не мо |
еколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нече |
во слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да |
S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему д |
те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које ј |
ужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S |
шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио изв |
о непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво с |
вари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је поста |
сељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да по |
о морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора |
арковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам |
дном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре |
оворила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављени |
} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам д |
вуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то |
да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех М |
исли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да иза |
између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако |
ца, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да |
S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не |
ену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није |
између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје са |
ну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута ј |
не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу. |
какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству.. |
скуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао н |
"узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки и |
азличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, бо |
ебу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} У |
атима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши |
седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{ |
мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без заму |
он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у |
ила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{ |
ем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим ра |
а редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, |
ткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене |
астира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уо |
је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно за |
његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље |
и да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о |
окварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шт |
и је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе је |
Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, |
аја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обич |
ена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота |
најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју б |
мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакл |
е када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би |
јсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године с |
нству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму |
ељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} |
ма Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећни |
ост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен |
ог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично |
и Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назов |
да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за кам |
и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајн |
та.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове с |
о глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био ј |
о што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би пореме |
ладику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, ил |
не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жен |
ане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја |
сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да вид |
ко Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда |
честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Орео |
снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим |
адих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, раде |
овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина ме |
се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је |
потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа |
бог положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то ни |
не боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом |
јка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све виш |
ије одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити ви |
и у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном слика |
} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану н |
рате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... |
систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић уче |
S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и |
на на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком |
а, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима п |
шком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне |
уру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју |
пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити |
а отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у је |
арисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених ц |
, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је |
х пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном рук |
е већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изна |
својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић јед |
кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од нек |
су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на |
аг и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купи |
дан огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М |
прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је с |
де; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би |
одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвено |
сти) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће д |
голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном ма |
е својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах |
, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако |
за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна |
сагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S |
селошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} |
ахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} |
му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ов |
пукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, |
зао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражи |
када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона |
ма малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда |
одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, |
тлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана |
облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није |
угу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишче |
) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." |
ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то не |
дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари с |
ван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је до |
ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, |
.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И |
лочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не |
{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата о |
су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и цркве |
прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени |
а пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} |
, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, |
жете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански |
је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен |
м рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног |
сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престра |
.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Ц |
свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви |
а, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек |
S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама |
он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Ј |
била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише п |
ије било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу |
утим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је |
независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врат |
поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, |
ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину в |
ам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба. |
ању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла т |
узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрт |
којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то |
злику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завик |
а леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу |
} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је |
се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово про |
ашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као |
ли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се н |
Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи св |
Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори в |
ви нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо в |
сада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као сви |
егово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и он |
г пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - |
ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи |
ника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ов |
.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је |
S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а б |
великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сан |
заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} |
манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били |
осио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у поч |
е реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи виш |
етљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао по |
аваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он |
} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега н |
{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам с |
роплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима |
један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика |
и да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен и |
најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом |
ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије |
оговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је |
в, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у ун |
раја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S |
анче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од |
.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али тр |
Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манас |
јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност. |
них уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испр |
една врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим ти |
толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он ос |
овеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помо |
р ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен |
разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права муз |
душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном? |
его што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Ц |
ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухв |
но лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. |
мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако |
з затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о пл |
: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, за |
дух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и п |
олео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да |
чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, приз |
ном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У |
биљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутеви |
селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срб |
двладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{ |
уно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке |
упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих круго |
а: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у |
и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше д |
дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, |
је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху |
о, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низин |
у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, |
оји је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, н |
грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу п |
е ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу |
тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, ка |
или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим |
х страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје |
рдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образов |
рође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик |
о дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону при |
његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дун |
колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца |
ри: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место од |
у.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно |
колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже |
- Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - уз |
могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек |
а, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зн |
м лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме |
дмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али |
није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе се |
из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, |
ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене |
Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поме |
хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје |
би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из |
онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, |
ам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} |
ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је |
пим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши |
кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном глас |
ео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испр |
а вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су бл |
де на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње полит |
и мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђ |
грану се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме глед |
а посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз |
ођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао п |
ер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, ал |
ичати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу! |
авши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разб |
лако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} |
вља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никоди |
е.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} П |
из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. |
- Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - |
а Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си |
ана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша |
ци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него с |
истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: |
Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једно |
- Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога кон |
уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљко |
о их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и |
ко потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и |
е избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, |
} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву |
аљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и њего |
бног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он б |
ветлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће |
е и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, п |
у се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три |
м жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пош |
да да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико |
ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, |
реме без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) За |
жем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се |
уховитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог пр |
ја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој н |
ћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу |
а једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, с |
Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код " |
и у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак |
згрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа пра |
бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после |
У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукнени |
нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пр |
бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње |
о Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Нови |
се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћ |
уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часа |
и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба з |
ена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да |
и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кре |
Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породи |
пођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које зн |
онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, |
ам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окорел |
?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. |
о, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не м |
асно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљенос |
проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог |
у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново и |
.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} С |
. {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми |
ц у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: |
биља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од |
ши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у |
оје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке о |
си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као |
је. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до по |
Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врат |
зевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка п |
племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе повр |
знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше пре |
ти себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и бр |
гло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када |
диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Х |
Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћ |
време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да жив |
ом тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да |
Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник пр |
си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловил |
За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу мор |
Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - |
беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, о |
ичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима |
одношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је |
екове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, |
дену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто нео |
ви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица ниј |
ана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика ко |
присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента |
заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући нак |
вани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав |
као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици с |
вари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са |
рми резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по у |
стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве |
и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због |
, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и да |
онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог пот |
ао другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству нео |
се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и |
д хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необи |
дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила |
а, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам |
ли када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим |
{S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, |
е улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у |
је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој д |
е мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једн |
доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној в |
озирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог п |
ински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дука |
ну воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила ост |
и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша |
ро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизи |
уда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњив |
а плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није |
р збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоц |
ом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Т |
лог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздо |
о је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} |
их уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који |
аље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи п |
сти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе |
тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што |
биљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно з |
дном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као |
чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беш |
е, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем |
ва-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном јед |
својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, |
и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже диса |
лац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после |
ено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену к |
х мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно по |
оком, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пл |
ле.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на ј |
а, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па ст |
ецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у д |
уга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и п |
зорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, |
а.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, по |
ви окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, |
преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењ |
да које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се н |
а која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљ |
онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, |
едом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција ко |
.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, |
еша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, |
Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега ж |
а, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца н |
други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то св |
а.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу |
е стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су |
виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; |
јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена пот |
у се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно |
самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, |
тац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже |
ро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постад |
а, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног чо |
би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха најве |
а не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да |
арац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто |
жда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим ус |
је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љуб |
пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - За |
нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је т |
решити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе |
ас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, ил |
атребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Пр |
ике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S |
човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничег |
пињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмил |
? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, ал |
остојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих при |
оји јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори |
крени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао |
та. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А |
цати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рек |
да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић с |
ом пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше злат |
ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дел |
а ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, |
ћим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам |
нате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости |
..{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, |
иже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је |
упке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести |
но са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље у |
иле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на це |
спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним |
доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или с |
ам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена |
н, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што |
таву путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, |
{S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{ |
тво у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти цр |
чмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију |
окрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе |
копчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он |
штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је забор |
к свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које бе |
ислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с |
а јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала |
, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које м |
Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блес |
ру.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - |
мљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Доста |
их, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај к |
има; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе |
шити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, |
је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба н |
гована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора |
ике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до п |
ка му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Вид |
често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира |
су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове иск |
из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли |
ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела по |
ова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он |
е спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас |
е то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Зн |
ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? |
ио он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим |
а је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предра |
е давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај с |
.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резиг |
бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигр |
жила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је |
не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише |
овек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за ча |
је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја |
р песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново. |
лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} |
ог.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли |
крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран |
тупајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{ |
а Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је з |
ајвише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други |
мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре |
ога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља |
ва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих пр |
{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви по |
лија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба |
кости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} |
, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се про |
Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на |
томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више |
ковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кош |
раброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он |
малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први п |
ку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је с |
оја је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је же |
ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је |
узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову |
рна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером |
ношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, |
из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишља |
ри том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио |
очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирис |
је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од стара |
вољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећ |
ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стр |
ио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој |
учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осет |
Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога |
луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не ју |
а га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред |
јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов |
преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну вр |
себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преув |
е га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати |
им различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну |
дним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, оз |
S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрет |
ен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли |
ло, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да |
неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Ш |
целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом |
ши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је јо |
и доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толи |
кама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, |
зак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песн |
јући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући |
знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Сп |
шини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или гове |
паваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше |
авише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чек |
о у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бел |
едозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, с |
или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пр |
главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини за |
поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, |
м другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одма |
Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну |
ља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну |
осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног при |
неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци. |
ки живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и трепе |
добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у д |
да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта д |
рожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан пок |
а лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди |
, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли д |
овац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како ј |
чног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готов |
вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окре |
огађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши |
га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлик |
кретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, |
остачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи |
.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично |
, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њен |
изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то |
погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутраш |
ивајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је нем |
дино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту |
не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је нек |
лазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меде |
изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало кл |
на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ј |
а ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до з |
нтљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обал |
ста.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У |
авке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност ос |
рковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, |
и крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ниш |
ачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу |
т онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, је |
лост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег |
е скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче |
е која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} |
так "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромнос |
гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу ј |
То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} |
дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на |
ћи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале.. |
а, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда |
, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, |
орених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћ |
S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и |
му.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Б |
ем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало б |
ла је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута |
једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} |
ом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он |
нојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карама |
ворим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} |
ише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, пот |
уо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чи |
о егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, |
се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на те |
оред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да |
ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом |
не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам |
све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - |
S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно |
истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и поро |
и и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети |
виђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истин |
и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та у |
ено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане з |
увише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што |
осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у |
ово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затреб |
треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити |
ковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зград |
без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности свој |
Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, |
ана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада прима |
.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то св |
ам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко удари |
жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на |
довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу |
час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и |
беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја н |
... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столи |
а говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло |
рављате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...ар |
че чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак ј |
свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи п |
ња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S |
ежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварно |
храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она мо |
оз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - з |
{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које |
ст осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најза |
да личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, |
м има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стоје |
беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништав |
све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари г |
покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће |
ему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико с |
се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су |
, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше |
шљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпуни |
умњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у то |
а, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега М |
тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и култ |
е да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмил |
, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза т |
ругој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собно |
олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким испове |
сада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорим |
годило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву велич |
из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напо |
алеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршет |
устош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима |
а ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, |
д Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег чо |
и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да |
а, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло |
а је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега ј |
мишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу |
а ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум |
часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојни |
ржи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетим |
о и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног дет |
је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, |
, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који поне |
, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања |
а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала |
узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: м |
таше потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог сам |
S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а |
ветлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воло |
физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да ј |
верен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој прос |
га вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Б |
а... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајц |
преке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје |
вношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би |
да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи... |
} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, о |
ри изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти |
едног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља з |
ма нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младо |
лушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта |
, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S |
те, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флу |
нини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа |
ли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у д |
змучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се В |
ије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - |
ости, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, |
а њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, он |
ађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зави |
} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето |
шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог офици |
слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је |
овекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија |
ило најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао ра |
без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - |
што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види |
ад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и гд |
у он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - |
поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљ |
о поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог ве |
ско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се |
џивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, д |
рела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у т |
у грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и |
тварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би пре |
толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пр |
а је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би |
ој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта ј |
ико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери. |
иве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и к |
лагим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас |
тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би |
ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - |
сети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише |
руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржав |
Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може би |
адне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхта |
родаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас ва |
вања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На ово |
огућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколик |
о признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности р |
делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме иде |
нски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије |
кочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети к |
и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује њ |
смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те воли |
је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ |
натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док с |
тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко вре |
S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене ил |
свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, |
омисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да ср |
поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - По |
ва створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, ум |
у?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учи |
ић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи |
га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог м |
е чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} С |
S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о рук |
овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим роман |
и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољ |
зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на лично |
а она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити |
ина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна |
аса беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својо |
н имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није н |
љиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристал |
зрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које |
Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А. |
ребало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћ |
ворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде поти |
ећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере чове |
бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су с |
јој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали |
S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учи |
н постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он |
ерењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за |
к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов |
ва бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрач |
ави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је јед |
ога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и |
ислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио т |
лашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље |
, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у |
м.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је |
е заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у прко |
но његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду |
е, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, о |
е закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао ка |
дмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да л |
егово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Пра |
оро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их им |
ом церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако р |
те прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро |
је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним за |
плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном у |
д потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово по |
да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њег |
то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да с |
а беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало неснос |
н тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљади |
де решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је б |
своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагриже |
ра.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли С |
аште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар не |
а шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И |
слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај к |
и у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се п |
још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се друг |
случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обу |
дло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухват |
одни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у * |
да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зат |
ењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди |
{S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај зауста |
поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за К |
се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полак |
јицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких |
една чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити |
ашину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шаш |
вему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих с |
да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећа |
ког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном друг |
тку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог др |
тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - пр |
асу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико |
га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши |
у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди |
а зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јо |
S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико се |
тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се |
ове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло |
беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже |
ријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вече |
она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено вик |
шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, ле |
ешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величан |
повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући т |
ешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида |
згледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао |
тку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце с |
једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Нар |
у, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буд |
а, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отво |
? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекај |
ућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од пр |
аборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда и |
себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, помож |
е чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, |
хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био |
јзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново |
.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило д |
, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је треба |
доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку кад |
о како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и |
вађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу кар |
имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе јед |
вно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи свој |
е некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али т |
{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта |
ла извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност ј |
толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уоп |
исао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S |
во морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто |
браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, гд |
да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S |
три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, пос |
ла хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{ |
ти у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пу |
то сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све |
Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесе |
ребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне тео |
ела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно д |
а добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и т |
ездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он |
ели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би м |
м са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике |
их нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Васили |
еш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си |
и ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године |
се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа |
, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије |
да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно |
м, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - |
, када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савест |
ави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S |
томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са с |
не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно пита |
која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушко |
који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју наме |
нци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи |
и зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека стар |
д замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учин |
{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} |
вну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене з |
ту да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се на |
говарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} |
она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са |
у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. |
варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све.. |
шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би |
не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао |
дном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не н |
се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном ч |
седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп |
а" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу ф |
ада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} |
запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово |
олена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} |
мо хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, узд |
лазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој сре |
иљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све т |
Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић паж |
а оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - . |
ам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мис |
ом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталн |
е треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било |
га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познав |
S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређе |
цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у |
не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} |
ије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни О |
ину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу јед |
, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава про |
е мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању |
ох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико им |
ео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве с |
колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ |
ио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А |
био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије |
налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио д |
ели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жен |
да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не о |
азговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству |
зном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје к |
... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али ма |
а:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Озно |
ше своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у па |
: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим бе |
није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви т |
љно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није мога |
гиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну |
мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, о |
због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{ |
Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи ч |
ћницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да зак |
да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њи |
, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време |
роз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се |
би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који с |
ма, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је |
уга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се у |
био, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или |
осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волел |
више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долаз |
ј тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, |
ожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада |
ао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигур |
е поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из в |
- и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, |
ију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је д |
је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није за |
без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда? |
ободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би |
} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно |
о узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш о |
е.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао сна |
мири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он |
е при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У |
за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је б |
беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест |
љаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није зн |
е, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, п |
љне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили ми |
на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} |
јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али |
одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излаз |
частом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних |
на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, |
имљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек о |
{S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим об |
тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она т |
ом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} С |
Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због п |
то тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је |
ила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морал |
та је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду |
бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи |
свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S |
зи пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако да |
рироди својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана |
ношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и су |
ко нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Ка |
оме.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једно |
а не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употре |
ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, С |
ање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја |
ико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: уси |
еличине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јо |
ње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које п |
друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копањ |
} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он се |
укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да од |
свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта |
езнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртав |
сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачуна |
арија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа |
е дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чем |
нство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још је |
ћи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче |
трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потисну |
и одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста пр |
љиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате |
ио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И |
ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан |
?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смр |
акле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да ве |
тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карам |
и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега |
д мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајет |
овео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био |
ас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једн |
лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: |
о први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, |
речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без ш |
рофесору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију |
е још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпу |
ић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јас |
атима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, и |
ћини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је |
није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простир |
ви, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, зас |
, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће |
сам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то ј |
чму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен |
ше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамар |
тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало пр |
од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистот |
свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После м |
".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од ср |
пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} |
ему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на пут |
силно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју |
еље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајч |
екао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када с |
тпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарко |
ну за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко разм |
им горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али прокл |
лучају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше отк |
манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе ш |
Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопстве |
у.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он |
неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или |
свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је јед |
ом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и и |
ице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожа |
вде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Се |
одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак запи |
ао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ј |
је је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова |
са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која г |
ез краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако |
тера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела |
ма више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха |
часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и |
ет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међути |
онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када и |
е.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још н |
ехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно |
ући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву соб |
покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све до |
ном, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другој |
у катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме жив |
Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог |
ма, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и др |
ере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова |
лавом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодне |
анију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовк |
уди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци |
и прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, |
ше, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, |
да се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S |
и Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S |
ује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен пог |
} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, |
ту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се |
, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоц |
цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи до |
аху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али ка |
зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила |
им старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и зами |
јка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше о |
са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте зб |
е чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу |
- да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{ |
ом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била нев |
но занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњ |
иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по |
ао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и л |
са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између |
роз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је |
имећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том ч |
. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други ј |
и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потр |
а Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када ч |
Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то |
а је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба поче |
ислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и г |
ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} |
} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила |
ом, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио д |
утила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буд |
ли ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне |
ост и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе? |
исао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имај |
еће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како |
а брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, го |
је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али ни |
мисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали |
, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније. |
а бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то б |
о познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислил |
и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дас |
ан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} |
.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, |
може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш |
ор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење |
и није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и |
S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагл |
{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако. |
и, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уоста |
новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професо |
т лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдах |
м било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке |
мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђ |
и. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, г |
му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чул |
ом камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен поче |
, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! |
је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за |
е у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико н |
Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је забор |
она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ |
} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је |
асмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василиј |
воју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Т |
себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људск |
? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што |
и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срб |
осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним о |
адовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам |
а, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она др |
тићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, прол |
зо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи д |
то је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је о |
д собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер. |
а немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он |
вог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; |
се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и |
ма Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамна |
је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} |
еше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој |
то је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њ |
- Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у |
жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешно |
, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колу |
а схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са сами |
и рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је |
Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој т |
анчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много прост |
раз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пу |
би.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S |
, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била с |
тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу над |
у.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са ј |
ају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и о |
млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у з |
да ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном ос |
д.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у с |
све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Је |
ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањ |
и тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. |
ћи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив |
убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за |
главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шет |
ба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била |
свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од |
ти да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у |
довољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет мину |
толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његов |
милиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, д |
а часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликуј |
могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим заш |
ло, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретнос |
Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мр |
ге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је |
акне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чу |
еди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S |
волвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "стр |
ти у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер |
е, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутр |
и.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер. |
чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када по |
зроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, д |
бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је |
ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме |
а само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часов |
еће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се |
али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све |
ер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажни |
н најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочек |
о присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као |
питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли ко |
је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воден |
; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна с |
дан пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Ра |
бна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастр |
е... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", |
ици.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нис |
... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро ви |
а, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса |
да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света з |
човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња |
он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији |
ић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - М |
веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, зати |
ба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са |
није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто до |
уд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се |
се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом |
готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда н |
ви:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан |
де изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамаркови |
речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто |
другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, |
ић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Трен |
кија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсман |
дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још д |
ог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да |
сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу са |
е може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се |
, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не |
сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очек |
нике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за вре |
његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништ |
рај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће |
буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам |
а Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} |
огрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала |
како нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, |
.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он |
ла поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, за |
, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, профе |
стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - |
осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан п |
{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} |
жност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старуд |
волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је с |
беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан |
чи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прис |
ји разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он |
, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја |
за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст |
ишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак ш |
што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не у |
рамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је |
у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то н |
поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлач |
едом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како |
.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се н |
Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је и |
више га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила |
себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је |
на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и |
Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} |
идљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, а |
се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде |
, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија. |
о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио |
напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смиса |
то промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} |
подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине |
тражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда нап |
у заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси изве |
зда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком. |
и под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше пог |
ео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу |
рковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан |
чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања з |
"понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} З |
ора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и мор |
аше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти |
вори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећањ |
ми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја са |
и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти каж |
его половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити д |
рају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна з |
злет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда т |
сли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њ |
ви свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао ран |
вао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да н |
и. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на ср |
хну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако |
за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} |
прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе је |
хов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уостал |
утак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - |
рофесор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А |
Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила |
Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђав |
Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се кур |
ли се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач |
Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите |
, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, он |
и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Н |
амарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, ч |
* * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: |
дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} |
ом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби н |
е могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима п |
оје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ств |
У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је св |
вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сад |
е лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сун |
ан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек |
оју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се о |
м Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да в |
један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на |
е не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и жу |
беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} |
ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чуј |
{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша |
својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да гово |
рећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И гла |
лада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} За |
о је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се у |
се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да б |
ренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек по |
{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми |
запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена к |
утањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, к |
како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{ |
Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут ко |
еђу њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, |
ца био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна |
ен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он |
кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срб |
оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} |
и то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXX |
ао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и |
обро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете |
аморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Вр |
адно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се |
стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са |
исту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! |
тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао |
род верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је |
виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то о |
ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот |
о једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада ов |
ави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жр |
и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, |
је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, |
гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се на |
чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно |
ти, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, с |
ли овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога |
но извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухв |
Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S |
о музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи би |
га остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да |
ом огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним живот |
е огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од с |
е бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би |
ковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборав |
и не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза |
и Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један ма |
Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост |
разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и мог |
евету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S |
вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице кој |
ишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигур |
, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то |
да, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао |
Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да |
н чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било |
еме вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од |
ду пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глу |
ана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дуж |
ој васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама у |
осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - К |
епашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Ј |
доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стра |
није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био |
кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада |
јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни |
ао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, |
она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила |
вала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети |
се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада |
ој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, л |
S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овог |
ршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ћ |
чен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и |
орио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједн |
требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствар |
на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта ј |
.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хо |
је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немог |
.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав |
је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да с |
моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину с |
ела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх |
дољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али о |
као на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико |
, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} |
{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S |
ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој |
ше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки ками |
сли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} |
олести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} |
смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаро |
Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Ал |
о рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (к |
ај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проб |
ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше д |
корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих |
и! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та |
који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној спор |
могуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је |
над пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вире |
не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и обор |
куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назир |
менталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које м |
се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и |
увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потп |
а, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе |
четку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не мож |
ао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време п |
отраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упит |
м месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу |
.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који |
ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, с |
{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од |
вени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји он |
прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба |
евлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све ш |
изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постал |
оју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, |
у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него |
ћа.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најз |
е патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомо |
сред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више |
миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљава |
говори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{ |
и могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан |
та урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си |
их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} |
силија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S |
лико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шт |
може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све |
утра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлу |
ли нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам по |
ма, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са какв |
у је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се |
ј, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и |
у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било |
ранице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да об |
ри; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуње |
кве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазиј |
S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипа |
ат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мо |
е када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, |
и: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављ |
слећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила |
внијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушањ |
!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан |
о други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро ниј |
ем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар |
.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гуш |
ко му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се д |
замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, св |
е налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао |
а предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори ж |
рма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Ј |
о сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; јед |
зглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав |
му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{ |
етала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало |
на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтим |
јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице |
етрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако |
Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Кар |
ко задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Рад |
климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански м |
релих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућнос |
ђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци д |
о ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је пог |
тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм пр |
жије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор уле |
чи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче п |
камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достоја |
једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи |
о би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, |
из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л |
није, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба се |
чно узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где ј |
знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S |
ће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пу |
он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему тре |
{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе м |
г дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио т |
од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када ви |
Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли за |
зили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S |
дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам пом |
е пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али с |
тку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{ |
и се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се |
да баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али о |
у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од |
ином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико |
ши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој куз |
м вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се |
о у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико ч |
о... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствар |
који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треб |
ата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то |
извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично глед |
озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води |
само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и |
А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа би |
ђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на |
ске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео |
екидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог |
и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, к |
и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано |
риђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе |
кивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он |
станог окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања |
ах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех |
ским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о ње |
тварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен |
атке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одб |
у Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поу |
ном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од к |
а би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она при |
кве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај беог |
ио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговор |
екако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али с |
раћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиро |
амо да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих на |
зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу. |
кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми |
рвозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једи |
драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова |
ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај |
едном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете |
објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - |
Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба. |
е?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору |
вић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ј |
авнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, ле |
да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало |
д (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну |
собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабо |
е.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} С |
Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она |
он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, ср |
ен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим корис |
ру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и с |
ашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико |
. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему |
же да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: |
јаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог о |
је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{ |
већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попе |
ић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у п |
не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, |
о наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и м |
донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, нам |
а?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} |
уга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. { |
овићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам до |
отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изја |
или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у то |
м веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да с |
е и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је о |
еђала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала оп |
:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу но |
г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он |
S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то |
не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би нена |
лих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада р |
али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да |
испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко своји |
S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуш |
и као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети |
Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{ |
ра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру |
да у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих |
замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- |
и!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без |
ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} |
окуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарков |
ан гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши |
протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку о |
пи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата с |
свим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} З |
стоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грд |
ница на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бац |
еживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у |
дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у час |
уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ м |
у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и поп |
ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим б |
рете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих |
ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га ни |
Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седел |
војој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику за |
нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S |
његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} |
орак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Мо |
јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, |
заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали м |
од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подуд |
та.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо |
лицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X К |
џика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, |
слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чин |
ја сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и раздели |
моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним |
ечи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања |
е множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плави |
ше расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже меш |
, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, |
више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - |
цу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче рук |
омалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{ |
арамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дан |
требом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: |
а скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарк |
ари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју ј |
по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воде |
ост, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше |
своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (ко |
злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на |
звоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле вољ |
и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух б |
а што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), |
аше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карам |
ренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најз |
{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет |
- прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски |
заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада к |
е могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зуј |
ше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава |
и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је |
уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати с |
а прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио измеђ |
тиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према |
е у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао д |
ће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" |
гуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у поче |
о јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад |
Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, по |
одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он вид |
њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак пока |
еље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да по |
умитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са о |
?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више |
Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико п |
не на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему |
је знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, |
едрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} |
групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде |
те зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљ |
на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је и |
разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу |
огледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пу |
се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражи |
че из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши о |
рише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше так |
у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити |
ало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу |
жда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од ње |
мах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те лично |
у.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S |
а један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том с |
почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити. |
{S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{ |
ашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} |
јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћипер |
је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што |
м да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И гор |
ла међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва траг |
ући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим н |
би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављен |
.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - |
да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац с |
него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд муч |
ана на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на м |
д; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико |
оје је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се из |
руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; |
мена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та кол |
ро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чи |
ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба кад |
би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са |
јатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србин |
ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину п |
помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У ти |
, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, ве |
је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији |
му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да |
тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је |
желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно о |
ли да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку |
убљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настав |
..{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} |
би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници из |
ушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где |
зумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је |
је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Ср |
фесорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) |
рија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем |
пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим |
једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас |
да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да сп |
треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се ц |
понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S |
осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се |
ичању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, |
творен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим трен |
Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих |
а ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје наро |
и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубок |
м све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али по |
а душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који с |
истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ип |
пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође н |
са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је би |
марковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежа |
ен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, |
далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно чита |
часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну |
је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би ви |
анас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на |
сада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало |
ојави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у |
рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{ |
он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, и |
у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица |
, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Срби |
еда да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због |
ао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало |
једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "С |
око у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Вер |
сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не са |
иметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно |
аду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала врем |
ије која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} У |
а могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Б |
да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кај |
слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почет |
ом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што |
ам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а |
дини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на свој |
пљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог изра |
је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написа |
, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све |
S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав |
ли то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако дал |
скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу пос |
гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен |
што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљ |
се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Нико |
о", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми и |
ија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али О |
ојим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о њег |
ожда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беш |
иже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба |
е та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним |
естано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и ниј |
е да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напуде |
мете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том слу |
кле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог ч |
маде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} |
к сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, |
а проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у |
више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсиј |
ће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, |
ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, |
што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било |
жи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њ |
аде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Ли |
добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне. |
е се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... { |
вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, |
ри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега нео |
ају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три го |
ута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам |
ост Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколик |
{S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало на |
о што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} |
воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точ |
на:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - П |
се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и |
одиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одј |
е Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од те |
адионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагље |
је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угл |
у нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две рас |
асак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љу |
на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} |
рце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута |
одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Н |
е само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, |
упи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, |
ихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} |
ривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и |
сна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су |
ставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од |
аци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а |
е за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, с |
није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбр |
има сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они |
на тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} |
оје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, |
еку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је |
е супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш |
што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Прости |
бан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим су |
да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се |
вовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у |
очарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје м |
е заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху |
еднако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију |
итавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све о |
ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да |
о се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним |
века који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се |
г?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупост |
вић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, |
ели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа из |
асвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мисл |
том изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу. |
у.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окрет |
н број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем жи |
да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се |
тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је |
тина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покре |
: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у |
главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђ |
арисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше п |
урите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игу |
арковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није с |
ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што б |
.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола |
ри на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S |
обро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - |
рио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", |
и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, |
а.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тв |
е да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли спос |
ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио |
аилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је с |
и да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у |
гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - х |
но тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни измеђ |
еровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} |
ри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{ |
м сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја |
пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, |
о, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; |
исмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лен |
и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С вре |
је помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам ран |
али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесн |
оса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профа |
овог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S |
уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити. |
о за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему |
на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испосн |
од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања |
алом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, |
кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву же |
ира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако |
ике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и |
ликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара |
Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима н |
знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њ |
спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он |
се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек пос |
ји су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек |
ђена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, т |
говори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насме |
ео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За |
S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам з |
жеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} О |
ађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргл |
притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам |
прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света з |
бе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је об |
искаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И он |
или најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и м |
ирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађ |
ила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S |
же са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац б |
а природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато шт |
опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У о |
е прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стос |
а та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно |
м собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила |
за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету зем |
} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен |
ачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето ва |
ше ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{ |
уку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{ |
руги на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше |
акука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одје |
могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на |
ечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место |
{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко из |
метало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је в |
га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог проти |
да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на ко |
узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би м |
твом!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао н |
вом које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубо |
радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му св |
дар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том |
игарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од |
т осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута |
Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још в |
чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навик |
тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говори |
ебе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се о |
ена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остал |
осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, |
ачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он |
и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и |
{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Ка |
д да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пр |
па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцни |
пи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненад |
оначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ. |
Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сл |
а лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше |
положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је роман |
м трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василиј |
под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. кој |
та је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарков |
ислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говори |
није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говор |
ак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он |
да и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам д |
овора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да го |
нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештен |
ратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. { |
усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један |
се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује п |
м куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чи |
Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, са |
е кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину |
страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не мог |
авати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављивах |
откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за св |
ове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{ |
ји су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у п |
ека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер |
карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уоч |
у тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да пос |
чито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Мо |
али тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби |
но биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} О |
као, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико м |
ласе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда са |
музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некул |
на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на |
е видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше оста |
себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једн |
м телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибо |
анства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се |
азне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне |
за тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима он |
поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, |
мила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кр |
Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика |
S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице неста |
до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} П |
а дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помага |
његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробу |
ије видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајући |
S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и |
ако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Д |
пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче |
ије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати свој |
та ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше по |
е на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонит |
а Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку |
икодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два по |
к га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толик |
и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако |
Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из со |
узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његово |
ар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови |
, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео с |
ола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозо |
силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није |
к, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуца |
вет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ |
а.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом |
, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које |
против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бит |
ђе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било |
о немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не р |
ити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ва |
о ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла |
сни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радос |
од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не |
ад.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме г |
и муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, |
.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од п |
ужен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је к |
не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си |
ила је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже |
S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прела |
та би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда |
љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, |
ата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни |
помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак з |
} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђењ |
о; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, |
један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом час |
глед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше з |
е чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S |
дмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало |
S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да |
воме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му |
ити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност ш |
жао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгу |
јзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари |
лете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разло |
десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Ср |
{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с п |
викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу |
ико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеј |
коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине п |
запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. |
стиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним глас |
акеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} О |
по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе |
ивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му |
оже ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у |
о том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он о |
То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и |
м?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше о |
жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{ |
имљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њ |
ући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то |
нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно |
коро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али о |
осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу под |
ам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње ( |
од Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам с |
очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више |
ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећ |
а.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Р |
ређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта |
стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он ни |
ства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер |
ма на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он |
толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на вид |
ило је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да заба |
свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле |
ог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише знач |
погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно св |
дознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хт |
га довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било |
по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} О |
е... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико мол |
да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку друго |
ешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем |
... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најз |
њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он |
им цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван |
е поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе |
неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотвор |
сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од м |
амом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке за |
? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити хр |
грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} |
човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи |
је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од пр |
је.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радов |
ји немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не т |
а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику је |
тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та миса |
ивот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било |
да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањ |
палог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Вас |
исе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страса |
мо мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола |
лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би |
та које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове |
, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе и |
скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игума |
ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју |
та, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек он |
екао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле |
без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка |
а, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на он |
суђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви пут |
ло своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једин |
рба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте |
да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стај |
машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследн |
вот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор диж |
рба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у с |
и се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Васи |
ћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим |
хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се д |
не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са |
ћних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S |
ка.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садрж |
ној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себ |
тимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат |
журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледа |
- Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављају |
е те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари |
.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити |
у женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} М |
амо наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и су |
познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је мог |
од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће пр |
истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се |
! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и т |
, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни са |
еш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим |
су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани игр |
, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види |
да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи |
Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глуп |
вући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво |
дјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, |
одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се |
а може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали |
.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на с |
олико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. |
са на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да вид |
аној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба д |
учно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S |
лашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и |
ом часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојаж |
е и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуд |
м око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше прек |
а знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - |
ла је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у сво |
говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да |
нутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао м |
жда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу г |
S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ства |
Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из стар |
ле ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двор |
д чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на врат |
насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стај |
едсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се мл |
осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да |
ђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би поквар |
Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретнос |
ао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као деч |
јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка в |
*. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и з |
да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{ |
ети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су вод |
поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само насл |
вијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ру |
је на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала ку |
спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако |
м; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је |
зјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказ |
год жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела |
раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, |
склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо ка |
право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, п |
узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру |
га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу |
".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она ј |
тир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места... |
имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворен |
ве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба |
да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам поч |
ле се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје |
тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових м |
ашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ни |
ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разум |
.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S |
и у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања |
ао што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љу |
{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и |
бро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао |
Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али с |
реба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом |
у, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекула |
Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се сп |
и.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђ |
о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам д |
м је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и ме |
лици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, |
ре у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздањ |
ода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и зд |
. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата от |
пустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде |
кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остој |
нило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамар |
ремена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, |
да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада |
ко свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} М |
о питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је не |
ам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравн |
рстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам з |
оезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам посл |
полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под |
едног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; |
ико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео дог |
о јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије |
човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји посту |
но задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасв |
ри, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постој |
} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, |
{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} |
јашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна |
!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и т |
ам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто |
ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео с |
њу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам |
те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - |
ути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гон |
еко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вра |
у широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одм |
та.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он н |
би тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као де |
даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћ |
} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми |
не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатеље |
ом према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то |
стало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда |
акле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену в |
ворили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и су |
удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто ко |
си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем |
м, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарк |
роз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} Т |
шем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмил |
воримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} |
Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те т |
еш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила кад |
предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује |
доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и д |
ти.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се |
ма, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутар |
лаву, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је ба |
дњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему прос |
више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и |
се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нече |
о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићев |
ећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађива |
е због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да |
Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја ми |
елим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба |
све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука |
жда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, промен |
в кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и ст |
то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи.. |
азати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, |
а необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све о |
који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек с |
ажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доб |
ни, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, |
.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео д |
ила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач |
м фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљ |
јући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу ма |
ељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним |
зетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да прем |
{S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном |
а не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се шт |
се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим соб |
уги Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у |
јим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све о |
аки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја пла |
ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним ства |
у је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њи |
ше га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је |
ви, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од поно |
отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магнов |
мех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али |
в завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од к |
безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај кој |
анифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је |
жно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске б |
олико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте м |
тиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} В |
крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарко |
је под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је н |
.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да с |
а мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада с |
поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то |
арушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом |
оследњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и |
беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није |
у ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на поз |
уче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; |
његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бе |
еша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чвр |
у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да |
оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Срб |
т описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} И |
, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз |
дње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли |
скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави о |
ш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застр |
црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дај |
неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега погле |
мах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (нек |
здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов п |
ја са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао |
ити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} |
ног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за тв |
слио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте |
атрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, |
то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{ |
нете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као |
ам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсв |
Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Срб |
почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључц |
у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше поче |
жио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико г |
о у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова п |
ед подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне ж |
блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и т |
и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повре |
ровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави |
еше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то |
спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}З |
XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако |
лији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако б |
постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и за |
рду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло з |
само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову |
се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један кр |
и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно |
или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по све |
Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разо |
ристос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; ча |
а Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. кој |
ави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме доса |
, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци с |
у фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно др |
инио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко |
један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше з |
срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака |
колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, |
иставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на |
сти?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била |
без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, |
ичега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} |
равали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шт |
стојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је |
цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади њего |
зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" |
лог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да |
ан лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче |
је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: о |
ишта постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да в |
, "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кри |
и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци погле |
н још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао |
синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокр |
ада он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуште |
асвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам |
нако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори |
приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак |
.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том ма |
ећ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је |
Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - |
тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватр |
та удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљ |
н.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човеч |
ажење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари |
ј се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку |
имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, |
ње.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему друг |
увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости њ |
анску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била т |
са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћут |
ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут |
ас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади |
широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио |
јци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на мом |
неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та |
разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео |
ада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту |
а је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране |
а свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све о |
е. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је |
спитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте м |
ужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{ |
журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро од |
нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{ |
изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрет |
кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било |
ање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, об |
о зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вр |
ро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на |
им још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га во |
пуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и д |
и се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дош |
њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, н |
се.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре |
не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто тол |
ображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла |
унци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне дру |
ји одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - по |
г покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{ |
једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} |
есни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници наг |
њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у нару |
едне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то |
ли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова ве |
е, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног тел |
жем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то ј |
ута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио њег |
раћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен пок |
што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, |
окрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што |
према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло |
е.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надз |
хањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта |
ву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у |
прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да уч |
Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- |
адио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку |
ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престад |
ва и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необ |
а изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен |
сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова ствара |
о само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било |
се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље он |
прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило |
пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју теш |
од свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше |
вом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на |
ледње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али н |
S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} |
ети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрл |
на, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од х |
своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним |
дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као оче |
страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зази |
у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му к |
им спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S} |
убоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну |
слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било |
сети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он ј |
еке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је т |
има, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим своји |
је гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су |
ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, |
дговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би |
ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце ко |
један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање |
, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мут |
ивале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот пр |
ех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт. |
аву у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају т |
ула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када ј |
монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто |
ртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафан |
светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту |
се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људ |
и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. |
дило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути |
и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} Н |
ај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јач |
о њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, |
зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред |
се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и заг |
кодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке |
за једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност њ |
могуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје |
ну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не реш |
ицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало д |
сташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под нас |
утања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нуди |
на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је |
лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацил |
леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала |
еченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{ |
постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не п |
рамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, ал |
чинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, |
ичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешал |
опи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове |
ан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чи |
атима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па за |
тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово р |
дужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и о |
било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три н |
ији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко |
а се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори |
} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: |
беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која ј |
{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се п |
атериална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од цело |
реперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво на |
суство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) |
жа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако шт |
ашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између теш |
дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - |
ања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{ |
ого говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж |
не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико |
ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Кад |
енима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, |
штењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарк |
и, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Шт |
крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао |
радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и не |
му.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичај |
своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да |
је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојал |
ол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од |
ђу две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са н |
цала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је д |
! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, |
нити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни |
човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред |
знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсек |
коре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипа |
ца.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и план |
празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем тор |
је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора |
ој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Ми |
мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он |
у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина |
аклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. |
ћ остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам |
црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле |
м погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале п |
јакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од та |
у он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у посл |
.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти |
S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S} |
е би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} |
е точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијал |
мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} |
{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он став |
ешити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} |
ло у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завла |
рачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све |
домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао |
ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну |
пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматр |
видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало б |
и: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се |
о сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећа |
рно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих за |
ар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} |
на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже ње |
Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књ |
оворника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим ова |
се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се те |
о је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се |
и у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушењ |
и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта с |
тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да т |
испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи |
то, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и |
права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај ос |
ње, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да с |
к, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чека |
немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно |
али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слуш |
и речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њ |
ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у |
неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неос |
да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и |
ги пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству |
шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, |
равећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} |
ош никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута |
антији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људи |
га и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схва |
место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толик |
да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он јед |
пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Зн |
арошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само н |
да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје мож |
ко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, в |
тија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Ра |
знања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било |
пасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} |
та да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због т |
игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе |
- и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично з |
ано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} |
о.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закљу |
а, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те |
ти.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Профе |
акав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{ |
на од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{ |
начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глуп |
ти препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена |
? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била |
да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту. |
е провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме |
а изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у обл |
{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због |
ри нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи н |
:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу |
опадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам с |
ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети |
ме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она ј |
ече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{ |
богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи об |
сећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави |
већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се |
ир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зов |
други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радми |
ен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступ |
нина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S |
ости и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до нем |
м такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да |
ако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, види |
о је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: |
шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, |
сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново пон |
ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да |
ериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на сам |
убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и |
ткрио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "роз |
ом налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је |
борене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично |
к, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што |
сиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Ув |
о осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим |
воја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си |
овић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са с |
ет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једн |
тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} |
кох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са |
њег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику |
спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја с |
аре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш |
ед смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, пр |
е).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај |
почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би м |
ена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатно |
који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} |
сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамар |
ш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престр |
у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је |
н сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско |
он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трепт |
а је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, ос |
на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шт |
стом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, |
, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред |
него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у ка |
зволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Кар |
настир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране |
о не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умре |
ломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегрт |
Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више м |
не, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко в |
инио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} |
ности и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело |
ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Је |
ва живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено |
ло у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнод |
ним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће |
и који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши... |
мислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када вид |
задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује своји |
бија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жен |
а ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га |
од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком |
ост и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у |
га мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да |
к рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као д |
ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, сва |
ак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелу |
беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обила |
{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе. |
х јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, |
кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена |
ености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} О |
оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронул |
срета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није н |
поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} Посл |
ама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари |
и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро ср |
површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута ј |
аузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још у |
која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она ј |
страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи н |
постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљи |
мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, по |
једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то ст |
костан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег прија |
јница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бел |
Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде |
ине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је вл |
е то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао о |
обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај из |
нојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Пот |
.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и |
одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међу |
узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај с |
- Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе |
то сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали |
е кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га ид |
е на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и |
Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом |
ерен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На стран |
м очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће |
је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, |
о, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоц |
оже и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{ |
и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изглед |
ди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", |
осле сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала |
а размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то би |
аквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, |
х часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели |
тије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си |
одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љуб |
им жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се |
а догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља изми |
зрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских р |
способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентова |
им, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било |
о је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} |
}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на с |
ала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и п |
је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се |
ор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - |
ељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклон |
дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, |
је крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. { |
. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није |
би потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Вас |
њигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} |
а учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му п |
ровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журн |
:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је би |
м Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да |
изнат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо |
крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог |
љујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можд |
буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и ј |
Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на |
би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због |
радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљ |
на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то |
.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, |
дланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утро |
ају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито ј |
евдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављал |
поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра |
е са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокс |
ренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по |
огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени пре |
тим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигн |
у: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз те |
срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно з |
реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је |
аше око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глав |
требну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не |
ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у |
Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близ |
он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до |
амарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји ј |
воме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање |
ренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - |
опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији н |
аш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овак |
на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била |
ој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам у |
же имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задо |
ам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чу |
ак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести |
S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња ше |
прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способнос |
да још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњ |
познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном |
рад, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново н |
оживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је сп |
вић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све |
и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна |
ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ј |
који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и г |
у замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком прир |
г њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, |
звуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; в |
сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, зап |
е на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - |
им те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да са |
ла, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна |
сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лаган |
овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом |
ништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше д |
то се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да ув |
е то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизнос |
ије лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакаж |
лу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S |
ислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви |
узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тим |
препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али о |
{S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбан |
- То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњењ |
ени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га м |
а скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких ц |
створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу |
о уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше и |
одине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са |
тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, вла |
алазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем |
рско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Д |
) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаш |
ан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и |
онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благо |
уштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људим |
омним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да с |
ољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се |
м очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га |
дем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба по |
вари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве уж |
рни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео би |
ак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише |
чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тего |
јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душев |
раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрец |
та треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и п |
чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он преле |
ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред |
о не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске ж |
стиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћу |
то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карам |
оговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прек |
ави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, |
тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - |
{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да |
ај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубок |
тише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима ство |
у најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом план |
исли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми |
аглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} А |
ећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешњ |
не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда |
амарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али |
обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цепт |
{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехо |
лој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кр |
бе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, д |
да би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S |
мети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у га |
вотиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарко |
ему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, изви |
тво Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S |
, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скад |
мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и |
онију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и |
ном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави |
колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... з |
угих ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није |
, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли дан |
јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који |
не.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениа |
Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И з |
зива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По мо |
.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком |
е ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем |
онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена ти |
а верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, |
м луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не |
упака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разу |
ашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Вас |
трашно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати |
да, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, |
подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за р |
н шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар |
које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, |
Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини т |
"узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није т |
папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С |
е његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, |
еби ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та |
аза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на сто |
питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S |
е, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане са |
гу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве |
припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајућ |
а заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија |
у се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети боло |
уштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва бога |
на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била изве |
{S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{ |
сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешћ |
к борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљат |
мично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрај |
S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум д |
ако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није |
е из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, |
о: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и |
то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У сво |
ло оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живе |
Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у |
свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих с |
н тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међ |
боко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "велик |
не виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радми |
и, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристај |
ференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих |
} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... не |
S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, |
у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, |
о тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци |
лом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Дост |
на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада ( |
шавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би о |
ене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S |
ченик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут |
његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечи |
ритисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништ |
ња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младић |
тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да |
д многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, |
и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео |
опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да п |
се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо |
}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја ид |
ебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило |
смо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало шт |
им, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми |
града, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао б |
ма, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки |
и, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се |
јало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћ |
аног државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, |
ком ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, ка |
S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S |
ао човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако |
еш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти |
слоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - |
м, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - П |
н се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... ј |
, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји. |
јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацил |
а се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре с |
н:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја |
и за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу |
мила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У |
шом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролаз |
мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за и |
говор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S |
ајзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих |
лите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? |
а дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хо |
ба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она и |
елу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запреп |
т и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, бе |
{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присе |
ећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукам |
то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необја |
и жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: и |
ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, |
ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми з |
.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Кр |
е задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарк |
рећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирс |
, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић р |
у му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и пи |
а се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И |
е. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} |
себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да |
, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба сед |
ваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она |
лу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дот |
било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да |
ак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао с |
ед тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на кра |
ре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити ш |
ам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је |
журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак |
- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући |
је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том пр |
садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да |
дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше. |
м простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се с |
игурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито |
животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно с |
Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београд |
нда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прв |
{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карам |
} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је |
ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме на |
ерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту |
се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да |
стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало к |
знатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врл |
Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох |
огао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејо |
мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште |
литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новц |
аве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво.. |
и памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и го |
је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој. |
је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те |
а.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међ |
{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XX |
ебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то |
- прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позори |
тани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном |
их јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створе |
, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} |
е главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да |
ам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, |
рим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћу |
се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћ |
м, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог сп |
штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав це |
да тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада |
м, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, пр |
човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смет |
м, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку |
х затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено |
Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - |
која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, премо |
аз на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад не |
ажио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно гово |
ије имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним |
ловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не |
чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, |
мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, в |
је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S} |
ог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини пл |
је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемире |
завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је |
није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} |
вши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачил |
чиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{ |
била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да |
тајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се де |
вет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S |
тересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног ње |
у, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ст |
и, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међ |
ене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу |
је мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S |
ретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим сло |
ела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. К |
шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, т |
есености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, |
рење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и |
и овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударц |
просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за |
је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји в |
да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним п |
, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S |
ог у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не жур |
} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га с |
ивота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, |
их могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљ |
рце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза зн |
аг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Нем |
и открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле |
вима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја са |
ознат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечер |
ењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, |
стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик је |
еше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо жи |
још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве ру |
и пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!) |
реним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осет |
дња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем |
његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног. |
а.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да г |
е трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А ш |
тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила с |
нови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испре |
није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност К |
после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он |
говим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва |
руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар ј |
ања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и пр |
асвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле прича |
ам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак." |
сти, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" |
{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокре |
а му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтел |
му? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се при |
ивот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - уз |
звијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као |
теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакл |
на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и св |
то потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), он |
е да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао |
о то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напу |
колико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарков |
га боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам до |
о да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не пома |
ти и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше |
то је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико к |
лео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, |
у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже це |
ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред |
ећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам увер |
}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ н |
на пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цеду |
оведи.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} |
имоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без п |
не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само |
снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини ј |
час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до јед |
какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Бог |
оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би п |
Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. { |
ог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства |
он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз пр |
осила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последњ |
е очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицат |
између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен лут |
иску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Д |
ућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која |
ети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из с |
едне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно ш |
од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима |
ју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута он |
ли то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захва |
час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Кар |
апурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} |
ада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео |
и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог |
а је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да |
плака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, |
им жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место |
м, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи |
она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то |
љини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, |
а и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монолого |
у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) |
дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{ |
е собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам об |
S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово во |
ије дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажн |
га што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуг |
: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А ш |
е сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на |
умео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада |
ност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао из |
о моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најсит |
и.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, |
ом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој по |
јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледал |
ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи |
покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржа |
оз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано |
S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју |
рати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само |
ек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да |
аше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом |
ше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на |
у му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} |
дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све по |
све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гоми |
равно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мо |
, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као |
сећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S |
алија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично |
ање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, н |
ала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звон |
пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да пр |
к и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљ |
таван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба пр |
ћно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем |
ки, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим |
кондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико |
. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S |
о натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском ко |
Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену с |
е права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте |
ла на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још некол |
о част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, |
{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног |
ги су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила |
.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Осто |
, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здрав |
дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то не |
зимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи |
век дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе |
се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почет |
м" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан п |
ате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам да |
есног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову неп |
S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их који |
епећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, г |
изала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за друг |
ај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узн |
и да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више |
ко, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се н |
ј.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази |
је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњив |
о нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престравље |
у белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: поч |
месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасв |
, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, |
оз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија |
сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да каж |
еобуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, |
иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Ре |
а.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потоп |
ло на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да |
в.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беш |
своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} О |
д нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је С |
с што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено |
нуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од зар |
Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу. |
је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: |
тави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе пр |
ам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечит |
ко је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он |
ра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нар |
на за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се |
?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити |
а само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним п |
ад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала најве |
се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да |
{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе |
мати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро. |
е, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што |
после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну |
и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, вел |
{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да |
мице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, |
ази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Пр |
може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмил |
која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - |
се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се |
блачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - |
две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове |
} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њ |
пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост |
аку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме |
ађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по |
је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} |
мевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} К |
", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју |
ши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим с |
живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућнос |
вност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба |
нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора |
н је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом с |
јглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо за |
ле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одјед |
дласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на |
чно великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, с |
ли стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу |
што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне |
це Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене зем |
ајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не мог |
, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и |
ислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце |
знину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још виш |
кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га н |
гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану |
и вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљен |
еног и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко |
иру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него |
ле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захукт |
рбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила је |
ришту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, |
ом светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошиц |
, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, ви |
ајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, |
S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Ост |
би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пу |
Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло |
Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спом |
вала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовано |
то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Ка |
асејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи го |
... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, |
есту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу св |
лако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се |
угалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са мана |
су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако |
иша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се |
ори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја |
и ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и |
пљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на |
до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе |
Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са |
она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, |
што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} |
и; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без гре |
еп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не |
о да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понаша |
ло да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да |
сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим |
свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сва |
ик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступ |
е дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га провод |
ебало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} |
задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излаз |
жљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакл |
лова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова позн |
сигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи и |
{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар д |
ићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико ре |
и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из |
звој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред |
пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе п |
итла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и пот |
ико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није |
ачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, |
ања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или |
то три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи п |
едаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и |
ла, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена |
бом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарим |
учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада ка |
прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беш |
је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам |
исао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезини |
зговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је |
Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам |
мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику |
четак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изаз |
јеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив пог |
, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пија |
ко пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годи |
поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног м |
{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом |
чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебело |
естале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљи |
уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој |
је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци |
а.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линиј |
баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога |
ио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површи |
мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он ниј |
о што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у с |
че, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су |
прављао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им |
о све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} |
да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају |
сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једв |
Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} |
узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне рече |
мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празн |
аду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај п |
ти црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и с |
сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се п |
S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме |
ло?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ј |
полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужнос |
жући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стаз |
све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју не |
- У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - |
- Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, н |
упости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи |
убави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "за |
тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му ш |
аћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је са |
г му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасо |
последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и |
ђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени |
ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осе |
мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди на |
је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра го |
а тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у |
мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Је |
... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узв |
ана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши до |
дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - За |
три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутр |
ачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) |
се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознат |
} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, |
, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваш |
тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно ш |
н и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су с |
о са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити |
а разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, |
{S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто з |
ом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрен |
ању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уоб |
је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљков |
идео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим ј |
ло воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала |
када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде пр |
ажајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о с |
знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - т |
ути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене глед |
о горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је п |
еднога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) |
са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и |
очашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоц |
сног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је проп |
у је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, ск |
репреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све |
своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{ |
и даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} |
ло јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S |
дном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођак |
овог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у ње |
да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући |
гом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; |
једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заб |
јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је |
мало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође |
тмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некад |
ова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у |
вно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један лу |
оред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не |
нисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако безд |
} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{ |
, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се |
но што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне с |
ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме |
невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да пром |
узе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало |
; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви пр |
мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају краје |
{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - |
ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлаз |
едну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопш |
н безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које |
о се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она |
вени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, во |
{S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није жури |
дне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кид |
лу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - |
а, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање |
авља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и |
ислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету |
скаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог |
а као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје ра |
уком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, |
е виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S |
ена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пусти |
које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим |
есеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који |
сне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењ |
ије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте |
лнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, |
он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био ј |
риљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био |
зу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чеж |
ог и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и |
азвитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисит |
дити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако оп |
д вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи п |
д својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њ |
але да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен лут |
а има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мал |
а једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све он |
бог замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног |
осле Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скрив |
ушевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол |
јачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је те |
је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја |
у на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из не |
си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} |
ете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдр |
е читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и п |
који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало ј |
ем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, нап |
страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслу |
достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, |
Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој |
дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - од |
вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколи |
су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети |
и и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - А |
видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог нови |
ста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без вр |
едним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да |
како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S |
ашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену |
S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и к |
пусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна |
гли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа |
ити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" це |
ружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружј |
} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете гла |
марковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, |
о вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али н |
признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладно |
а, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба |
јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити |
ној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он ус |
облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је п |
то, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милој |
Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као |
.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, д |
слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао |
ретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он од |
према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се |
у притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарко |
ре и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се к |
тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, та |
ко сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љут |
лики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огром |
а на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му пос |
ала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи с |
у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је р |
т која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну п |
чијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност М |
ха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жу |
ена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се |
ја среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први п |
да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се мора |
, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} С |
же!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да п |
планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личи |
мишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати |
, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима |
падао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, |
свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако ниса |
ј.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало б |
{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио д |
ђе до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је |
Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодаре |
ва дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упир |
S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је дог |
па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесе |
ом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и |
манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћу |
угом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна ст |
ик отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче |
орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив в |
ало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући пит |
гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостин |
рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и |
ли тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењућ |
). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који б |
.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер зб |
ићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је |
егову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изаб |
погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати ми |
издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново |
о села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и |
журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стих |
сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сад |
карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у своји |
оји из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, кар |
е; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва мо |
ро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју |
ликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S |
дреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве ко |
а био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље це |
лио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу |
та учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и |
ни су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{ |
иховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу |
лом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако |
о. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све оста |
према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почет |
ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам с |
ану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обич |
к.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не |
етати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после |
егртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на ње |
Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} |
ри часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто |
луха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орм |
ашна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између |
дио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срб |
поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом |
о из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те стра |
о што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} |
само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута би |
говој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратк |
аплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у |
кст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један но |
ут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{ |
утра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити |
ица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапут |
Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на к |
ћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су |
ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намр |
учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога |
шао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, |
да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици |
S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и т |
себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан |
десет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је |
идим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се |
а је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише |
ао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, по |
}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клеч |
{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: |
ко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рука |
лаго љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се по |
сетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забавља |
ставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се |
} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његов |
о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном отк |
е).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћ |
е, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја х |
у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле с |
лучајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Ка |
} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бир |
ивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потреб |
е тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са ј |
едеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са С |
је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо с |
} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би по |
гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су |
у и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и др |
брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, |
у, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, кр |
празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где |
а у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди |
је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже |
су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја |
клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток ил |
ов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог |
овић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греш |
ишавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је |
ег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану |
вљеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ о |
ње.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, |
дну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам б |
и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шеши |
ћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као ст |
орили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да |
а плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле |
о ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је |
даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осет |
кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћ |
е на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - |
епавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се пој |
смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и ос |
И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да под |
истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгају |
огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже р |
га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разуме |
то је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој |
ала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, сто |
- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем не |
је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој поме |
саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све т |
и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати п |
ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је |
це. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу |
ена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а |
Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је тре |
пехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, |
адић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са њ |
е чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље д |
: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, би |
а свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те |
карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно в |
нило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак прво |
ји унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да така |
ју ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од ка |
зводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним м |
учајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, |
се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје |
су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену. |
би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}О |
е.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу |
азумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одгов |
Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су |
ћ изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим |
ао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упу |
на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога |
ворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који |
{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води с |
ог.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. |
је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и из |
опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника |
ао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим |
о зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид |
етња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе |
ав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да |
аџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ |
два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} |
аки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отв |
њом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети |
а, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окр |
чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима |
оји су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима |
већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, н |
отине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка вол |
иставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обренови |
. смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бо |
ојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча |
ја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога с |
се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро ис |
о и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, сед |
а, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би друг |
новић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега мл |
необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и дај |
де непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се |
вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана ра |
ено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог |
место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мрш |
лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним усна |
та, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} |
ано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осе |
крити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом |
едино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну |
м бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким да |
е Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несве |
ену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} |
ажу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој го |
пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворе |
а којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео? |
је коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје је |
тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број |
кад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и |
?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због не |
ош док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вече |
о?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је јо |
љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине |
иних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесн |
а описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гар |
да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да са |
Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Је |
вевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S} |
ла најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај на |
ткључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се |
е ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Ре |
ек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, |
после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се до |
ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су с |
Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и |
деш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу ч |
{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове ла |
то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој не |
} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пас |
обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пун |
м, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар |
личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас |
и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у том |
није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати |
о, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, |
ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу |
могућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} |
и, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђ |
о прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" По |
но, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, ил |
ео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} |
доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом |
ељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног |
а мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да |
а; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стад |
S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи |
о је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од сто |
ј беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом сво |
свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде |
бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уо |
ако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати |
кошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црк |
ети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у по |
та и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун |
стоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је |
више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке: |
- одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, |
асовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику |
огобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жу |
е падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, |
. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је ур |
ели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање |
амарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између |
аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране |
ву изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче удара |
тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледај |
Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутк |
о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покуша |
ољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгл |
итања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том пог |
одом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе |
неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу сво |
од Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрача |
ух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио |
ике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јо |
етљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први |
ном наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благоси |
часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} |
омиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од о |
S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још н |
гловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто. |
и по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било |
не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљ |
дно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђер |
опште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, жи |
та Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава |
са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница да |
Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, с |
је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежно |
мао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} |
или у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И |
- По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без закл |
је одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора |
, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је каме |
ним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један трен |
сле тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозн |
ња почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, посл |
их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били к |
ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома стари |
ди. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S |
двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још сино |
ца.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред |
о подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра |
је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба п |
д пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом ок |
ји учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не б |
и, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише дал |
ла тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу ( |
благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буд |
чери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и |
мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је |
бити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чи |
твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида |
изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, |
о мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придр |
ључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кљу |
ц одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно |
во:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} |
Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што |
м, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да п |
о преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута ка |
убав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вер |
жећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман |
ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми |
ивео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о |
.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто |
то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић пре |
рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци |
језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Јез |
о било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откр |
ећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из п |
иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог в |
окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак |
на је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је п |
езује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осет |
х сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам |
и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сли |
га благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осе |
, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гр |
м картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и поз |
воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на |
их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. |
укњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупа |
мех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, прев |
мо се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} |
најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазил |
ше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињ |
и не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да |
еђена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво н |
ла га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим стол |
а њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једн |
лаго и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се |
м раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и дец |
лео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува. |
ахале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама прет |
у чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш |
м о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Ј |
а дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака |
м"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто на |
у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљ |
утро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и п |
мор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крч |
овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено |
ко" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе |
уња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита п |
оваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније |
очиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко не |
ли да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она ска |
бе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет |
у нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, в |
га у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{ |
лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не и |
напред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у св |
кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктор |
е.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} |
еде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да |
сор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе сто |
урно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам |
су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они |
ала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног |
{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој ун |
н, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они през |
Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој поме |
ешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - |
вије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Ни |
} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Ал |
ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облик |
и на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот |
су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније |
м, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше рез |
ао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све |
ица, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности" |
ива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав пре |
био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења |
ири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и дина |
це додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног ж |
, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилино |
е шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатк |
рила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S |
ћа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневер |
идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чи |
срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали С |
да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић |
, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба |
стао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са |
према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му вазду |
итао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да гов |
се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претво |
збојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије |
е отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - ша |
ногих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, нед |
- зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он |
е вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке |
дило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче исп |
арамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у на |
звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пр |
створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шум |
ле кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја уг |
ко се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се п |
рилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмех |
је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одах |
имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способ |
до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљи |
ш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{ |
и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срб |
ре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, на |
о полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти |
оте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на не |
S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме |
о, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још ув |
. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини јо |
ти, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цр |
ли професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног |
му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, наг |
јо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу |
осило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме. |
она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она м |
аше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју |
о један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разгово |
гла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро |
и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у оче |
поведи Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Ш |
ави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и ост |
а је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се тру |
илана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до |
ало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрв |
ви се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, |
ога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је |
, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са |
и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако |
ане, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима |
рвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је |
урнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме |
љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{ |
воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонт |
ици са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакањ |
пушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. |
} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чи |
неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено велик |
тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико |
е и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био |
о би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек |
прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао |
ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у ман |
лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних ха |
лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која |
орела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат |
ку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је јед |
водим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази н |
има настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу |
.{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још |
рјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмо |
вода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешн |
кастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} И |
светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађ |
ао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава тра |
која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамаркови |
пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаос |
тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивај |
три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, |
у сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и |
рац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и доб |
ити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба зас |
е видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше в |
кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешт |
поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно ју |
ејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош г |
а људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене вет |
знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душ |
се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
нгија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљ |
се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око њ |
осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и од |
у, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него |
р тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ло |
то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, с |
уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га |
динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када |
паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, ал |
бом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једин |
нас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} |
, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он ч |
страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада |
као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срц |
ада си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И гор |
.. {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према |
ба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га сво |
ле препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила о |
је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео |
дио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беш |
аљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост |
једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгу |
ли то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, |
његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог |
ђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе |
ек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се |
није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, |
мљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласо |
весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсја |
ла са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске к |
, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Крет |
ицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући |
арњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта и |
е наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд |
о дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помис |
Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} |
ограду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топл |
а ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина ста |
ло је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуца |
личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да |
ислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа |
здаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним о |
пун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то нек |
воривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пре |
а то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Ј |
о саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и ново |
о ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста мес |
чекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - |
сно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његов |
то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мис |
елики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., к |
зиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике |
и само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бу |
уди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мал |
уту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији |
тње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослу |
лошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше |
код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испад |
пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, в |
и.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево |
о је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све о |
ара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала гла |
и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, п |
р спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба |
ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба |
објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, |
аше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Ве |
аве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њен |
ојим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трно |
целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије |
-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чуд |
још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведрав |
броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када сти |
одудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шес |
ада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Рад |
огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцк |
града била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успав |
а се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек. |
згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{ |
начки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта изв |
са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у |
мила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како пос |
натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави: |
обе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окр |
невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S |
северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два ра |
једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, |
За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију |
да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковиће |
и и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дот |
прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за |
сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} |
е водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та ма |
је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склонос |
ли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви |
S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је д |
а пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена |
едостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као |
а столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла |
... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, и |
верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог н |
је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вр |
олико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S |
во срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим пита |
едно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона пе |
та.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести |
то, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђе |
иштења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она |
екао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита |
{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује? |
скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамар |
.. све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети к |
на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране |
ђашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сне |
ега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Рад |
им гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчи |
И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S |
жда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му |
стеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне мла |
р не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани бил |
за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Од |
"преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз у |
е учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је |
он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када с |
, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим т |
ижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностим |
ињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер им |
ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, |
фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њ |
јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, |
па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је |
а као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова л |
ерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, |
амену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Н |
ласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вр |
оси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем |
оришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно уч |
пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам |
могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек |
ење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди |
S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази м |
амен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока кој |
; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној |
тва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни ка |
а музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, вазду |
ваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући т |
а и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али |
а да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а в |
а никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу |
к; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескраја |
внотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{ |
догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло п |
беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) пол |
је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{ |
двукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реа |
се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред |
је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако |
о некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који с |
е са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен |
: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја у |
ри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то про |
кара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарски |
осутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте х |
ало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, бил |
гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би сл |
цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, |
жу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазниц |
ио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срб |
"добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичас |
или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му: |
а јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвен |
а, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата |
мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу |
ичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи |
ила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу св |
ање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Кака |
ло доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спр |
ећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са |
ст расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини о |
рковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} Посл |
ста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане н |
не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру |
едном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог ра |
стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође |
вој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. |
то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љ |
сигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, тр |
{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао |
је Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања на |
вљање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из по |
и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити. |
еним гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеш |
оче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати чел |
пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клису |
дник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Млад |
се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасн |
крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S |
та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, ук |
ширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свес |
ла као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S |
S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван дома |
зове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку |
равивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се в |
ује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу |
оменило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно |
Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по |
С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џепов |
ла читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он ј |
аво, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу з |
о у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са |
у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак оста |
}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу |
ори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због њ |
е други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затво |
одне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смеше |
у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; д |
зи и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао |
отребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпу |
; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; |
за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. ( |
е у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предра |
већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току суд |
и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и |
лу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна |
здавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх |
а стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онд |
говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла т |
необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело т |
ва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два |
у и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђ |
есу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао ж |
зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи |
} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео мана |
, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи |
гледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао |
ити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у о |
о што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамаркови |
ола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао ви |
јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јас |
о праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још |
е неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само ј |
ше један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуч |
силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S |
особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да |
залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Са |
еђе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - |
и и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наје |
после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је |
слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независ |
бија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени н |
ижи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхот |
ношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због |
ђаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је |
и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици |
сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из који |
бјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то ј |
ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле из |
а.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због у |
варима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, пон |
акав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} |
о када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не о |
о о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, |
{S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, |
} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна |
Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена. |
едини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола |
а имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промаш |
приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли |
ој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви т |
н и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчисти |
{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако |
осао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манаст |
марковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање С |
ње, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње |
ма кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну |
онуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се |
Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишк |
приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим |
шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а ма |
? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" го |
не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање д |
пљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге |
шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од |
рашном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, уг |
на човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У о |
о у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници |
м поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не |
д, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како с |
чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S |
к тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и |
т.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, |
ашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са с |
но све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и |
(куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несум |
бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, мест |
ло у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према вре |
в трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији |
то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима б |
у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола. |
ног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на до |
леђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски и |
ли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он ни |
ено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он са |
би рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарени |
, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поп |
циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништав |
ише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Рад |
ак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед |
сти, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да забор |
њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сест |
иворад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не |
лађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки по |
али га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"П |
ства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човеча |
ог Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке |
отпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више он |
и у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуч |
руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у |
има са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом |
ош више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад. |
која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао в |
а је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашт |
туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или м |
разум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и |
да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним живот |
шење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погле |
ош су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна |
а, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са |
блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући |
у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не г |
међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, и |
га, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, мож |
за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он |
ој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басо |
еке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ д |
м почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) нато |
учно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. |
оцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки ч |
ј прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац ни |
ен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никог |
н бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око |
што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колик |
S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење |
но што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му |
ристи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете) |
догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори |
тирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући |
лати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он по |
је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један |
S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не п |
из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могл |
S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од |
партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном мла |
у се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долази |
шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу најв |
асилије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, |
ога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, с |
свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још стр |
м улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, иде |
лом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заб |
вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} О |
раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту |
ана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуц |
друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, |
тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први погл |
оро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у |
чних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кућ |
собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала уве |
ио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљ |
заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе |
им стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од ка |
карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, |
у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И д |
марковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше некол |
, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И ни |
а ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да |
у, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам |
Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама н |
} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само неср |
г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку некол |
арију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када |
крете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што |
дела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкал |
- Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још нав |
и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа |
ну; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Ј |
је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражит |
{S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве |
ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао |
ви данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало об |
ну, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, за |
реме Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дођ |
о по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио |
в положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина њег |
огло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале |
м речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испос |
е у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вра |
ко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам |
но, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како њего |
заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али |
{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу |
да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - . |
о примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности |
адмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила |
бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад |
онструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе с |
авилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још в |
брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{ |
радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто |
- Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јест |
ну.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало к |
} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним ду |
, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без че |
Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? |
ђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неу |
ви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} |
и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта |
е трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресн |
да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S |
а, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и т |
да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју посту |
, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Св |
- а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над своји |
оје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију |
ећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, |
циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар |
ни:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све |
итање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што |
ица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство |
сти су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер |
ности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном зам |
ресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зи |
разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја |
ти у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У прв |
е да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако над |
S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико са |
и Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми ост |
ве, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, з |
и, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будит |
ово тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита пос |
уми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по |
не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S} |
, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала н |
је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - уп |
да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И |
едем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега ж |
он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када |
ав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега |
ио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе цел |
рујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и |
се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, |
јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме ј |
нзински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још уве |
рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рук |
ај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта има |
оји је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се |
адњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљ |
рићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово |
ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромон |
ла храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} |
је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара мате |
Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} П |
гована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, |
добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Је |
} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео |
ати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћ |
памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свим |
ховник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта у |
евну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на проф |
спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских прев |
и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао |
својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађ |
њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствар |
к некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног ток |
најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквен |
е!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ј |
бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи |
час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: пот |
ако је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекива |
} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао |
..{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пак |
знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; |
на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дво |
знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак к |
олице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S |
н је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, пре |
ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док |
згуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој |
ло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за ј |
он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер |
ко, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под но |
Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би |
идбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упре |
тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља в |
а сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, |
товање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буд |
дио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јута |
необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно л |
лико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ет |
е да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и сл |
онесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео |
изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућност |
дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе |
тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, |
ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасн |
одио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим спо |
потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није л |
ом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да |
исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене |
е из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ог |
Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори |
ислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло под |
једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху у |
томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђа |
а је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мр |
исаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност прем |
з много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен пот |
..{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} |
воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нерв |
ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те |
се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце пр |
њева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} П |
{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти |
оме био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао |
с он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена |
е више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и |
целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По |
осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар |
повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела профес |
тала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже о |
о ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене |
ножине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила |
романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три годин |
заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну |
аквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{ |
Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе пр |
ио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она |
а би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писани |
ом у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Веро |
н човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разр |
е личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво д |
се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} До |
он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући |
час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карам |
изати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до в |
никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да |
вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате |
потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапур |
тну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвал |
е само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду |
рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи чита |
помена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што |
од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми |
што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тр |
једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљи |
и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из неп |
и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он |
... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На стран |
ко дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и ј |
а које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, ко |
спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} |
качен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо пову |
рква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да с |
рза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још шт |
и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је |
овести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесн |
е тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар м |
} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} До |
моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у |
понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе |
велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, |
по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{ |
о ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну |
ети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још |
дног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} В |
дбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он и |
вичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који ча |
ни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост |
евета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте т |
да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада |
осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је разве |
а му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отв |
један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети |
се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га |
осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном ч |
он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да иг |
ених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што |
ушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чу |
да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, |
један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, |
уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка |
душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од ат |
јући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилик |
ише да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, уз |
Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, |
говог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов му |
о ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизостав |
а прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна а |
знемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастр |
а искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог |
о "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови |
у био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало |
S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који |
гађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних пок |
у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај |
био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; п |
се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратк |
да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише |
тво, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плах |
овољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао н |
е гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су |
а свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби с |
асу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним |
Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарко |
? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са изве |
це.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно шт |
Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном по |
хвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао |
сност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она с |
а исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и нај |
ао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са к |
се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад |
тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је |
к живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један |
разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школова |
оички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи |
шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, гово |
арамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалос |
срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да л |
}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлуч |
ј; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се ч |
у они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасн |
или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазиј |
тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{ |
овог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} |
из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила с |
ногобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S |
да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. |
вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и слу |
, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима ду |
и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом |
гну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан реч |
биних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често |
, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једн |
а пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити |
S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} |
се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да |
је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, |
седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од ст |
ђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да |
кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али |
ра дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегра |
и.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не |
гућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако |
и благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме н |
Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах разд |
а је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво |
осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покор |
уди", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толик |
нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је к |
а последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по ко |
.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења |
понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и |
мо шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бун |
вом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је реш |
ој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутк |
.. пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих сит |
милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}Т |
жи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осети |
па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознал |
асно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напусти |
д неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних |
јке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васино |
ј пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, |
пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} |
се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак |
линим опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по цел |
ед распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазн |
ер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније |
S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са |
ној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса т |
васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улив |
не, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Ник |
олико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за |
ост онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањала |
распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, п |
и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта и |
из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно др |
човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} |
што необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново |
топљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стар |
чито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - |
м прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о п |
издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушал |
дна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одав |
е толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа |
није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S |
чно, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добр |
!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су |
га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је п |
S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осм |
арац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам |
штење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше о |
редно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни |
у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безб |
хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешк |
ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, |
о три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га |
м, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ је |
з икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са о |
ног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али |
{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је |
м дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључао |
е задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читав |
повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира |
зичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошл |
и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је па |
спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешир |
есвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, |
је место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радил |
о себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), |
Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомичн |
е погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допи |
спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљу |
ши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Нем |
ам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карама |
алити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту |
ма када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару |
к у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрел |
их и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна поједин |
Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети |
другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не м |
облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтел |
Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча |
све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према с |
, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да п |
тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И ма |
гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је мо |
новљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретн |
ма.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим |
ама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављ |
али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и |
сури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се н |
водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало |
а једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако |
амолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је п |
госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим р |
дим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - |
вестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше дост |
сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{ |
- И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Вел |
у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло |
, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, |
и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних годин |
тави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се уп |
касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзва |
понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње |
же из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова |
морен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свр |
а рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не |
сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се |
оро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрен |
ном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицат |
о да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобо |
} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљ |
ена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху |
о безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници |
не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део |
вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може |
еђутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији нег |
S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни |
а прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозо |
бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у ч |
мате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам |
а ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се |
е за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га |
Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Б |
венилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели |
стир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут ц |
ћи како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет |
оју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} За |
ерујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, ил |
а.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непо |
ивих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пе |
озна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што пре |
отеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он |
ма, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} |
саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог реш |
она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим |
а концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе |
идове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег |
ново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена нен |
а његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше пораж |
аште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{ |
ез последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми ов |
викну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и |
самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она по |
Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чег |
и, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допад |
он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, |
целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти д |
и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако ста |
скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је |
најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније |
а, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме з |
{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално |
Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису по |
ећ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крај |
овановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Зб |
{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За дан |
.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљ |
та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности |
пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у нек |
срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем г |
чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне |
Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту |
авање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док |
та вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети |
есна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које так |
се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, |
вотом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за |
егова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "сав |
о остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, пов |
S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осе |
имо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гор |
их избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од |
ћало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и |
прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, |
рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољ |
ознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби б |
им светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам |
скајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могл |
се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нек |
ленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад |
ма Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у зем |
без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, д |
је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојки |
алеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао п |
воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачи |
- Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у се |
цу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, и |
а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тад |
га, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му |
ица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полу |
и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као о |
шћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном уз |
пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој наро |
те речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и р |
олим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писмено |
пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете |
ичио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рек |
им и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице ( |
непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S |
ло оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни |
исам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим |
љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му |
.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз |
и да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита: |
села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико мину |
којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обич |
е дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега зми |
ако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном |
д почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичн |
ркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у свој |
она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглос |
рло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи кра |
а бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за |
ма засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивал |
укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства. |
ла она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећи |
повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку может |
азнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што за |
облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се |
та Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада |
ошеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изгл |
где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од |
ом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она |
им све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до вел |
есао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од нес |
ћу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика |
о ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право |
јајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, мо |
{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и сл |
и.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче о |
до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћ |
и на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако б |
рковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прега |
ећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсниј |
мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} О |
ко људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно друго |
лада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто |
ти и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште прог |
е сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и |
саца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао |
ам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечи |
а сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улог |
ређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при |
с, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, |
а, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим |
је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила из |
а је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најза |
чима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристан |
је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман ти |
ео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог |
аче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, |
ићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је |
во да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши |
иру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада |
е, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало |
рво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја с |
далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издал |
сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, |
цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је |
ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се |
сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да |
ма оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро о |
е пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то призна |
е уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послуш |
одиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се |
ст, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, |
се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... т |
ву рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и н |
е су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као |
мисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до кра |
патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су |
цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица |
је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице К |
а у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том |
огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом |
ажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем |
лаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} |
њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом че |
то и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} |
изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре из |
главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима зв |
ек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је |
као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако велича |
есто пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пу |
о.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну |
идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа |
ан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубис |
ила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се ти |
угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и умо |
изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униф |
што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох ра |
е некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на ул |
тву и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било р |
етна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљ |
Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазве |
о још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и пок |
ија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после т |
и, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину |
трополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико њ |
и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је |
ог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо |
ету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа |
неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају гр |
{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава. |
се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, |
едном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искр |
.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и траге |
тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први изви |
та:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - А |
Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну |
у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужа |
то је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих до |
им цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ст |
р то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање |
зору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, |
и одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да каже |
но, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог сп |
е потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{ |
!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни |
помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, о |
рамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, зна |
и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо млади |
еве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, о |
ок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова |
су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једни |
но зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање |
{S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа п |
артијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замот |
ов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догод |
тној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Кара |
читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, |
аше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушава |
ом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одм |
разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако с |
ако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} |
и ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће |
а једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можд |
ошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи ле |
румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан на |
ћи се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљен |
о је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, |
е полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S |
штен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово мест |
о, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила кр |
егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када |
што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатк |
авијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необи |
природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} |
да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и буда |
оново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. { |
ужи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осети |
одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао у |
био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим |
један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар. |
ро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за |
По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Ви |
овић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, |
так и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кр |
Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије |
и непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче |
да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са ј |
ећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново |
ју.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја не |
е плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја |
к и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле не |
прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крс |
к и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали с |
да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског |
ише наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, |
ветлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он |
да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећ |
на је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та изв |
задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да им |
акође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао |
свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над |
љава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица к |
рба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при |
у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} |
ђица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за |
ично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно мес |
приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши прет |
збиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону ко |
а ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестр |
малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} А |
от ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите ча |
Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - |
ше и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око зас |
границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много |
и пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, |
ат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безме |
то што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се м |
но!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по гр |
аљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изне |
Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ј |
ти, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат |
од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побо |
ранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, |
.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам вер |
арамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га |
а се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време мо |
ма коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је |
ео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда уд |
прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега сто |
а сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео св |
м кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери. |
вен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну дале |
поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више |
м, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, |
{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па доб |
ер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи |
стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нем |
ном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира |
и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што ј |
само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је |
ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути |
сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нем |
на телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео ч |
ред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попуш |
е рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас прими |
грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све |
оди човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се |
опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично су |
дио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно забор |
ије Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда |
а.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необузд |
{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пре |
о онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{ |
јим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше н |
нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око |
ако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{ |
е тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то н |
речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, |
њу, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја н |
н помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се чов |
а у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерн |
љих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више нег |
и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су х |
се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} |
ве то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да |
од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч |
непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она |
ку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је ова |
авала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Премор |
даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, у |
који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, |
или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирн |
ванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али ж |
ца, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела п |
појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма поме |
аоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде |
себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равно |
ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши н |
нкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част |
ности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просик |
био због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да |
и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: |
ађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, ма |
ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први |
енувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{ |
ада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би мн |
ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} |
носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку |
прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када |
таке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим |
нијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје |
ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се т |
парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права |
Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, |
луђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, |
теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", ал |
ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаван |
и о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слик |
Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему |
како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, из |
скрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у о |
, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! |
шити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је б |
сле тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, ва |
о је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти |
лету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто ш |
тамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би ка |
траног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме живот |
све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} |
беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао са |
дном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у |
м мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој |
.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Св |
него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет прола |
твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам |
је јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора б |
ину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и |
је хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао израз |
да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{ |
нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да |
висио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што |
ну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје з |
лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протица |
постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} |
на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели д |
није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када |
уршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и л |
постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене н |
лађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од сви |
е у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и уз |
кву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се |
едно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, |
ај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим л |
ао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом по |
како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они |
траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут |
ну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра да |
г оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше г |
обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у је |
када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ј |
аци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, у |
ући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њем |
х за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хла |
мио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио |
аже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то би |
ре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходни |
За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се р |
е дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и |
за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се. |
ећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одг |
д заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, е |
ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим.. |
а га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{ |
уној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечер |
ло је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се |
ри она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{ |
ђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је ист |
е је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата |
угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S |
нима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психоло |
иђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је |
ајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је гов |
пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прв |
.. ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} |
има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, заврше |
тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестан |
Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још |
м метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да з |
не, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"? |
ах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој |
касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он |
х пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити к |
г је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био сро |
ада се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, |
за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и о |
ог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња |
дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, за |
к што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, ба |
Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после р |
е осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у свој |
држи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа |
аве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико р |
поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} |
ни се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог п |
на.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; о |
ија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; и |
етљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што |
Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић |
ним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањир |
гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао |
м више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покор |
на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој |
егови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бит |
еше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радм |
а домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен |
и се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташа |
немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, бр |
наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} |
ј општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Он |
којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног |
е био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још ув |
у, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак д |
вљује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отиш |
, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку кој |
дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод |
пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме сл |
сити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у |
тоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љуба |
ешења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван с |
силије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем |
ом несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има |
на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздуш |
еним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним руж |
ојства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржа |
његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, по |
то, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку |
му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, |
атити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико вр |
се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између |
је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толик |
а се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније |
н у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је св |
пи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фиј |
ац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше отк |
ве планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати по |
а и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто |
жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен |
"трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Пост |
састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он |
о намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштају |
Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свиња |
Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајен |
, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречи |
г друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срб |
Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику |
ах од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на |
ем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, |
е?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхтали |
посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, з |
спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле |
и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати |
S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мис |
м брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим |
з своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на |
истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Т |
шће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз |
S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, |
е неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде |
а? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас |
учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! |
о врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, |
увише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, о |
пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, в |
посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до пос |
шај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи хо |
оси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљик |
е хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући по |
путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} |
, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам |
пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљен |
једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав |
оји постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брз |
о уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се |
у учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брк |
етурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрач |
г противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горч |
агано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчан |
колико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што о |
а стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али |
твог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у рогов |
но јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упрко |
у, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није уз |
а, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмил |
S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постаја |
чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све ш |
уди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш з |
ући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као ш |
епопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње зале |
ровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара пос |
ико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао зами |
беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? { |
између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо од |
паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је б |
оследњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манасти |
он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићев |
обу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била у |
нинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да оте |
се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно бац |
{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао так |
верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван м |
сли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајућ |
га саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, муч |
знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, м |
како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је про |
а искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан |
је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са миш |
ном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно |
псолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита бри |
, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један ст |
астиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера |
са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекива |
ајбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, за |
лога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S} |
ешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука тр |
ством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта т |
ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главн |
а да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала ј |
чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носе |
не у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за ку |
умње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну |
ћи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Как |
аткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ј |
н покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе |
ј...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то д |
жете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S |
нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од |
дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба ви |
можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико |
нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане но |
е то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јас |
о и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога се |
ам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скеп |
предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: |
у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у |
откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно л |
у, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чиј |
и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко |
цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш |
оме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а |
е, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му |
њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против мој |
е, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пал |
ти који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у |
ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си |
кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На стр |
религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти |
душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно |
ислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим |
Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да ос |
неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себ |
у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, |
по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што п |
ја је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира |
беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевн |
ђаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и |
љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена |
а је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уж |
, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, ч |
не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мис |
се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику пр |
прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други |
ај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, насло |
но вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости |
трао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања |
ста и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се узд |
о на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехн |
старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. |
по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крај |
где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате |
ко врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме на |
бљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на |
цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен |
ебо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам |
че шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S} |
необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с време |
ветло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пуши |
ада се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо с |
е, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што |
зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједн |
аменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карама |
на, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линија |
шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велик |
у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим о |
том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само р |
љ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стал |
чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокр |
} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица |
а: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, |
Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно ли |
две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под |
ре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мал |
на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па о |
е заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Ра |
Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика |
тола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег |
тног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над во |
дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се пол |
S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нем |
ба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су лет |
елено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу |
о, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодил |
вога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и б |
ириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, рук |
г хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изглед |
ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати! |
еколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! { |
шарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или л |
ршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за |
нете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полуј |
руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, |
у. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио |
за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... |
ог магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преов |
ених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када |
го раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде |
веневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, |
ал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било |
помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже |
, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На кров |
последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинит |
, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је |
ле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само |
Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", |
едну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу |
оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. |
пор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно |
еби без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче. |
требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић |
баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко са |
се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика |
- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада св |
учаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сув |
а друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега је |
шамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирн |
устави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од т |
ћан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S |
чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ |
је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко |
ану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико не |
{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покре |
ам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} |
ави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рам |
ли тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодо |
скрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо |
ене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чоп |
себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненад |
учен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну |
розао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је па |
!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Поно |
ма осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што |
а се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву |
ену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да |
могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом чо |
утак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут |
о се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она |
у просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак |
собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она |
трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно |
приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отв |
м по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркањ |
н то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, |
Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као пр |
ленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у |
јано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и |
о.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се |
а Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак |
ха и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројек |
из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати о |
орбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У п |
артије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се |
може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мис |
уша одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена м |
ожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу |
ча, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Је |
ире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То |
ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њ |
е она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значај |
а, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охлад |
беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, о |
она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него рани |
в не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не ви |
га снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја |
а мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и |
стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај |
ре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клон |
ан трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било уз |
осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се тр |
корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира |
пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због тво |
још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била |
им би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часов |
ве је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде |
две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног узд |
ећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнот |
а две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандск |
као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов чов |
о због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарниш |
ат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо ст |
темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак |
а.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше |
} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непом |
о је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју |
чки јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде свој |
јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, о |
а варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео |
авити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остој |
њени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Једа |
мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим с |
лико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па |
оје се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега то |
лина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као |
нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, |
и Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А |
ажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, |
о да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је пол |
гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разбол |
путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све т |
е ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{ |
а он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је до |
за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Л |
азвијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихи |
завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S} |
од њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни |
ромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађ |
ју, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано |
рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелаз |
ганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, |
.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут |
еданпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе |
ћ, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на |
ли сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, тр |
то.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док је |
нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - п |
је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гв |
{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који он |
ћи на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставиш |
узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргн |
била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. |
: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеница |
у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пун |
риног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам пон |
"страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност жив |
једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спаса |
бе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, оба |
празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода |
е осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина прове |
кара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреск |
н то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пу |
и значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај о |
а М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се н |
а што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На при |
да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе |
се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној |
га личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не |
а долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, неб |
Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та инт |
асу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако |
изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он |
ему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да |
прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли чове |
ретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрх |
ан коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књи |
? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударал |
ло живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле с |
то је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног |
ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S} |
рна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - ви |
{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, |
да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да |
учај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и у |
својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је у |
пирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, зат |
век дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда |
жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их |
ао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остат |
сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви |
имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај |
њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те |
лико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то сто |
ву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срб |
... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехн |
о потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба нен |
вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} |
ица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох сто |
постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола |
а.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плаче |
а обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то? |
поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би |
оме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види |
и страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он н |
е баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том |
чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{ |
ши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S |
неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му |
а Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ |
манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, |
што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непоср |
иродна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред |
ого јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у цркв |
ојави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Или |
збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. |
понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, м |
што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, једа |
се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу |
уку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп |
да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих кругови |
и срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затв |
{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - |
ре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стаја |
лите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну |
емена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазил |
адмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{ |
авио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они с |
шћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је н |
о лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, вазд |
шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним |
агловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, г |
ом.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њ |
в, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, н |
познати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом о |
Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, реч |
!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са н |
дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало п |
часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему |
ним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кут |
ст, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен |
кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење |
своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну в |
ога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има не |
та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност и |
едно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што жели |
војих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје |
о је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба |
да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите |
а је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је са |
проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али по |
овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених пар |
потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морал |
ци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни р |
а значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико ј |
шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да ч |
Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није |
, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, н |
и нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукам |
па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом т |
ио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успех |
, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој |
ичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} |
више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба |
се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; ли |
ице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима г |
прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двори |
и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окрен |
ако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу пре |
да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хар |
да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним ре |
ајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од |
сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у то |
прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао |
и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут ко |
"осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, |
својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало |
творили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (с |
начи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве |
ено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој сре |
оја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рук |
покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећ |
ом препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта |
требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачк |
амо то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уп |
ешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али |
нила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живо |
неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те р |
етало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и н |
сност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба |
е је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спок |
рију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци. |
се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радм |
ем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{ |
згро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одј |
је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази |
асније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који веру |
а, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради |
е може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да |
{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је |
и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви дог |
но прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред |
овори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наш |
е пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена т |
окрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе |
вори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну |
си испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осм |
онашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сад |
и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није |
, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео ј |
а није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што |
а осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то не |
"по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здра |
угог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који |
де на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута н |
гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Треб |
, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја |
изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог |
а реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га |
куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима з |
и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још |
ву које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек расп |
видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса |
смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљив |
н. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло м |
рата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна та |
да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално |
ње позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Повере |
реварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Ра |
де да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{ |
мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да |
јан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде |
проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да |
ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он сл |
Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могл |
е то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладоле |
.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за м |
се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: с |
и иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са д |
и другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S |
мислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је |
ена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није позна |
за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се оп |
и мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га во |
е опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упу |
о и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је н |
коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бе |
не или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству |
} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чу |
ило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, |
ћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебн |
има.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружени |
а руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарк |
и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и п |
{S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закрив |
угих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмил |
ли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошара |
, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена јед |
својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска |
мртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које ј |
даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Гр |
онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подава |
ити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим |
о ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно з |
вдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и че |
шу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју поро |
какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у исто |
де је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, вол |
ликим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале неј |
да, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну |
речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она |
потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест |
м у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан |
м човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је вл |
ше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он |
молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, н |
радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљи |
ђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лак |
сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од |
ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше по |
остати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је са |
ко безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од |
, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срб |
е собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко је |
...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве кат |
, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окре |
је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасе |
вор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он с |
његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лаган |
рала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим |
е је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљењ |
ше него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, |
и се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више с |
ачин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Кара |
рофанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито |
беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио свој |
без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти. |
да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предме |
S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те |
да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне |
егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа |
увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење |
коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаме |
испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било так |
вања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам ј |
м, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више п |
тра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака |
ћ подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Ра |
ом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњ |
д тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ |
раног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Ми |
е ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више лож |
јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одје |
ит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест пл |
сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам |
чима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у |
глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих |
ње. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се |
и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било ј |
м тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно |
као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачи |
удима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од т |
нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, |
поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигур |
ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музи |
", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио д |
Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу |
нијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталнос |
у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну |
и престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешт |
тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана |
необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он |
ј осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде |
ма, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, |
тва и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су ос |
S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам |
за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско веза |
да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једн |
моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, ни |
а степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ц |
овори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) |
зора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортс |
се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх |
- упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када т |
паваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљив |
о обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше |
у ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред |
очиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, |
.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није в |
скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Б |
адмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, |
тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазил |
десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни |
је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и |
так његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед |
ђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро |
Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али |
море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија |
почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ |
наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, му |
{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најла |
д папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад |
Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек по |
рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ с |
ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књ |
, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S |
пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - на |
да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S |
а се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основ |
ачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши ма |
ла његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са њ |
огама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој |
стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећно |
се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки на |
, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним оч |
изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари |
тим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред |
м довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико ок |
ову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да од |
и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни при |
д свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом |
авести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила |
роватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласно |
опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била |
о врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала прек |
ђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега |
га или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио. |
н после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је пл |
, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тел |
ике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му св |
авелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, изме |
о.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и ко |
ајзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудо |
окривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж гл |
и кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разаб |
е ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он |
на узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лак |
ово обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта м |
м, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одм |
са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто.. |
му што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста ново |
, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из план |
:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо стр |
уванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим |
ти рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем неч |
издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља |
То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и за |
мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке м |
ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беш |
. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена |
амо умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више д |
срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар да |
мбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, |
у на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то са |
S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се |
за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја с |
углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он ц |
ти кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према том |
ли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пл |
ла ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} |
гарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку па |
е него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављ |
виси од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега |
м тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада види |
лика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесн |
тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одак |
је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивиц |
овори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут |
асте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто |
оте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек |
азореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и |
ј капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштат |
препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та мелан |
читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} |
да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по |
вени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урез |
полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше лож |
дух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве |
дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји д |
ут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем |
н, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, С |
омиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш та |
е до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само не |
тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај п |
е би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Ј |
.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем с |
запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само ч |
ник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао |
али у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - |
а на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакл |
сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на по |
мени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући д |
ужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж |
ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве |
ила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи |
пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени про |
} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још д |
ица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истич |
белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадај |
г дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим |
пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у |
Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек |
отчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно |
ледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао |
, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа |
}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог ув |
беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих ма |
које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки |
ле да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморе |
дајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте л |
. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зар |
стић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; |
ид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и |
до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких |
њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су има |
та му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је с |
ирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну но |
им свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увел |
вић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађ |
задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади |
ас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је ц |
тричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S |
ак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је та |
жавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио та |
едва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уобра |
ујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је и |
оложи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако до |
{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачн |
лу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој сн |
а. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослуш |
адог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући |
:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је |
з планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наме |
на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле лас |
та наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав чов |
од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - |
паним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело |
моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспос |
над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада б |
рковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} |
робуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут понов |
иство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; |
одиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан К |
а мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам ми |
еле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у |
ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ип |
ду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости по |
, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом ли |
на преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток в |
н крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л |
.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирс |
Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, п |
полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћ |
и дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, |
златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нерво |
порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и м |
ен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва тре |
огуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе |
о махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз ка |
је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има сво |
ама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неко |
д се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозор |
ана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса. |
рнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетил |
рном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се |
ења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прв |
а лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и збор |
ебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаља |
од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа. |
гледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и |
ушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако |
, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја неср |
то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокрет |
И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је пон |
} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде |
ним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Ос |
оз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо |
рујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас |
- Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S |
лико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не м |
то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Х |
дарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, |
езарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} |
ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам има |
у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћ |
кривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њем |
чито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега |
одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је м |
а мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивш |
бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са р |
ми коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда сам |
знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читав |
тати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће би |
ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се |
на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{ |
тона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка н |
и он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, |
их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих |
шлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш н |
им то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је |
њарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу хо |
рушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај ра |
ну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бес |
рговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџији |
дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео |
ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким румен |
ијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - |
јем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност оп |
и ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа |
је знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у |
и могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања |
ој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; с |
још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најне |
ило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину |
еће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави кој |
а оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друг |
пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога |
о само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше |
тих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и п |
ад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, |
S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро в |
вог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, освет |
о и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима |
којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између дв |
ћ.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како |
амарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, к |
која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској просто |
дине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то сам |
о толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да |
То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остај |
им, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уоч |
о добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност о |
просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потре |
ле.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде |
тва, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи |
уховима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција? |
но друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који |
сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се у |
ни", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденич |
на драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше |
уке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, вел |
еби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за жен |
ану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче н |
Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и куп |
женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рек |
а.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није н |
г.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{ |
када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњењ |
мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести |
пуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, ко |
ет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недо |
нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у црк |
к једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отвор |
то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој |
е то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила |
у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубо |
до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља |
ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што |
акав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек |
ристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грд |
атим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека цр |
нице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам.. |
обе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова ск |
ивен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правим |
и, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; |
остоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по се |
т те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмил |
а, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомоб |
ко, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једн |
једном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људ |
ичега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример |
она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) |
физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсв |
свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није така |
(промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше ожени |
ог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у |
ти, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртв |
егово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. { |
ли је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај |
изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у т |
о парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше |
ичина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не |
, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо. |
баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касниј |
{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S |
азне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичн |
су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином уз |
код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно пот |
, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађ |
.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па |
зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би п |
јчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она ви |
м, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па о |
а и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право |
еопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по |
ше, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Ота |
не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му |
ва музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Ме |
ориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари г |
ио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши. |
зила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачи |
или њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не |
израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које |
бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како |
други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Ш |
ек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S |
тисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине |
ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од моли |
чајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да |
ладић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаур |
лан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави |
ора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у мал |
аволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, |
амо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више раста |
на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало о |
о га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S |
главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа пат |
мисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза |
{S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако |
Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} |
све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај |
вић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После к |
авола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од |
силије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дел |
и сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{ |
мит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у |
-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - |
себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, |
S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај д |
и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био |
ти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и зна |
руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва |
Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један |
глу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране рас |
и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, м |
те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћ |
ледником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши |
гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде |
време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратко |
ељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој д |
У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задрж |
ече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часко |
м, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио је |
невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно з |
S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ив |
ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није зама |
рописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта ј |
ичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога м |
и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину све |
ики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаља |
н је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, |
црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале с |
собине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} |
сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што |
пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпо |
будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насме |
мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облик |
увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред поз |
о приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, С |
то тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чара |
вљала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе. |
самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није |
е.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срц |
у изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим жив |
ност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће срећ |
решта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа. |
ах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се диг |
ан, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву доне |
дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, пр |
оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на |
пша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од тр |
не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се ср |
упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари глав |
посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испити |
осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен св |
но код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко с |
а самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би и |
дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огле |
ну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да |
адмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше |
авиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај до |
т у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му по |
ема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић пр |
косно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, |
ркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S |
главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ниш |
злате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живот |
, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пу |
та који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу после |
але Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше нека |
е осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ног |
ба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одго |
", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полет |
- примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нек |
ва.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот |
и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу |
овољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ј |
ам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} |
има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, повера |
ош и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољег |
ко обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту в |
пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед |
а да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је |
у шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је пр |
драв! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} |
Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професо |
а своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, ова |
млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и бољ |
ске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} |
моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те |
рковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и ц |
ворите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Мо |
Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала |
нут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића кој |
ранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, |
рен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини пок |
им тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је вод |
икнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство. |
жено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био |
ање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци |
вени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наје |
има Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао са |
ромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири |
ан конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи |
На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срб |
њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт з |
S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом |
и своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно |
ити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из |
не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене |
а.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несв |
ребао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све ј |
од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом т |
ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, з |
оће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - п |
зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, мест |
а једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касни |
Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни |
н, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два к |
тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаш |
бок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, н |
иганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако |
орена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена |
дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се на |
нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши и |
ло је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прек |
ишном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао |
S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} |
а овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам |
нутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква |
очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим |
да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, треск |
им живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последњ |
на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет |
мо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам |
"по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која |
је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказ |
та ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли |
им погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради оч |
Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у поде |
г дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха |
етима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратк |
ена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понуд |
(од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, |
н младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви |
едно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у то |
а, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ло |
им необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{ |
ковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика |
у и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару |
на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче |
у да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпо |
отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему |
оро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисал |
ругом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потре |
сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовник |
ила покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући |
е било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек |
лази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме пу |
нимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се |
и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Проз |
.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када |
е познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разруш |
ела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивај |
разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго |
ових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше јо |
е године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духов |
тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пр |
мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га |
пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори |
да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога по |
памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који ј |
тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут |
ја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, ка |
ажен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сак |
е узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у |
паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до и |
кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до ум |
уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опа |
овори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела пра |
з обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то |
и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о све |
, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло с |
о.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прст |
ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колик |
Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да |
ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Ка |
није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живо |
лази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом |
еле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем |
.{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - |
ећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност |
ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем |
е поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - |
ађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S |
ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело на |
ов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била |
тим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се виде |
да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра ј |
ато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је |
остаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, |
а оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнус |
м пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари кара |
антазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је зам |
е могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} |
ћу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој |
дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате љ |
једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: изве |
е крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топ |
живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толик |
але шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута |
а.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све ви |
творена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима |
јим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - |
ју, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то |
и крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корача |
, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су |
ежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном |
тојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије |
азлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да з |
очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понов |
упим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то вид |
јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заје |
уго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са п |
ћа превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају |
ости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са |
е неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она |
S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше |
си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Прати |
јешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узе |
м цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушив |
себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Срб |
}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сув |
, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч п |
ем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препре |
вота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону |
Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и су |
сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се у |
ену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би изла |
ва.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесно |
цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само |
ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо |
свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је |
одвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога |
заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена о |
руги Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Р |
на да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у |
љени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања |
лога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан сво |
би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} |
и се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не |
дражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S |
оград.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће про |
а, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двоји |
тео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не п |
е, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном " |
раја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи! |
о порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна как |
х погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају |
је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} |
вету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистича |
путу.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеница |
ад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо |
сти (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, за |
и се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавичк |
отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} |
наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њен |
вак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, |
, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосн |
јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на та |
ан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када би |
ело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "до |
ти да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко с |
могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање |
онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; |
:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у да |
Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и |
н кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једн |
а.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам |
дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Д |
!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у |
је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и з |
а није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико |
антазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је |
два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, ко |
сова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искри |
м дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и свак |
око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достан |
ута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, ум |
ва пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један чо |
е љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме б |
аше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да о |
ва, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а д |
зи у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали |
у првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли |
шнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према |
тио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и про |
звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук дола |
ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не д |
двратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, кол |
ка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог |
ребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав не |
запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе н |
ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину д |
ло уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она |
о хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те о |
не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од се |
Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове |
ајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" ствар |
амо умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније |
дела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја |
усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљ |
не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти на |
су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наруч |
газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим |
узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још виш |
ашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала |
много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије п |
ачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на |
што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том |
{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав уко |
да има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} |
ругим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву сво |
Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да о |
х вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и |
бану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у |
она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се как |
ици!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због в |
чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви ко |
рте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и |
у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме п |
е ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви |
довима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим жи |
лану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између ч |
говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равноду |
им тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветн |
беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по |
- Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је д |
у "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и |
стаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметив |
дам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита и |
ије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беш |
{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је и |
сност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни нај |
сконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} М |
ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} В |
роз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви |
огло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, |
а па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског |
{S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако шт |
мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог по |
је могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Мо |
се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу |
е, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и глед |
ше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза |
н није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје мат |
} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И н |
мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то |
грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином |
је воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега |
мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређују |
али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Р |
ој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике |
роз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеј |
је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било |
дности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према |
ј беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је п |
у жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повред |
илије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам |
у водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, |
воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воден |
осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опрошт |
чију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег |
ћушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после |
т.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се |
беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину |
крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јов |
ра очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Срб |
век постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он |
на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаш |
мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{ |
Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то в |
оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја з |
је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у проле |
е равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не |
осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухва |
S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био са |
еби беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То |
негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитиј |
тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања |
еки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једно |
ажавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то б |
ушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необуз |
ејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов л |
емим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и |
вали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у к |
, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на из |
а неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и па |
ви, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, ми |
ра и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за |
о?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S} |
ичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зелени |
ци, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је би |
вуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да са |
стинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључ |
да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, к |
али много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих на |
мо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљив |
.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угас |
бијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху |
не сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и |
коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" бео |
анства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном ли |
и Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не мог |
сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да |
малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишље |
једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лак |
није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или |
ни и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако н |
увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то |
једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, |
чуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња. |
обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи. |
твовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи |
тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као бог |
ни људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове |
опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би гре |
се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се |
ромена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзират |
собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан иде |
тњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и н |
ги свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на кој |
јзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори |
на је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се |
} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни |
м крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Ко |
негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе с |
погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очај |
окласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уме |
сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те са |
, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Ва |
ромоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопље |
тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њен |
S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: |
анства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгуб |
аље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би од |
и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без мно |
деним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... сам |
- Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала |
двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисл |
то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непром |
к постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: |
ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, |
ене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете ш |
извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада пон |
мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим |
наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгу |
".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћ |
а!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, |
упци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собо |
ражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезу |
{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову нен |
ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим ф |
е куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте |
ицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти |
S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притера |
е он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да с |
и, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S |
о изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иро |
зове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекуј |
на госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја пр |
видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, |
не кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{ |
о од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под тер |
оче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама |
ише у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има л |
да управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Ст |
м, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да |
риште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред куј |
ећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може мило |
полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку д |
и имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих |
са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама |
их затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из |
нао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме |
куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрс |
ао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А он |
ше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше |
рочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S |
пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и оз |
а прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним |
живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих |
да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот бо |
или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни з |
живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог |
обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као |
да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њен |
није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то м |
као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радм |
е не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало вр |
е, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, |
ераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару с |
само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са н |
.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и |
реса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову с |
му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и н |
, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он прим |
у... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да там |
ом и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и |
том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у с |
луђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако |
зије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Ра |
"данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омо |
ње.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се та |
еци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај док |
ше потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радм |
чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вам |
ни да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђењ |
преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или |
е имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Васили |
он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао пре |
није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичн |
га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај |
ше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни |
чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати то |
р умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она ј |
живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку поди |
Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, |
ар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - З |
није ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђен |
ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тра |
потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без тв |
јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још уве |
да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе н |
е да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје им |
тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог т |
- као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао ви |
самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај пра |
шена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче |
ле овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла |
олети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја мор |
е?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, с |
Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није м |
ила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хориз |
свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенц |
ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више |
удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{ |
} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замисл |
чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карак |
а душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад |
је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, |
о младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а |
никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животи |
имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физич |
ећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време прола |
нити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не м |
ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео слич |
њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никак |
а осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било з |
чило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали |
цу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поно |
уги јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, мож |
да да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише г |
акле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да |
о са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње |
лео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. { |
а (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјур |
да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још у |
ор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим по |
ају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; |
овац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - |
вот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао. |
е буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све м |
ткрио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је |
ће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита ч |
са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Ост |
крајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми |
а часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је и |
реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бе |
S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакл |
{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе д |
оје су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љ |
обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини ч |
бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S} |
Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастир |
нила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пр |
} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа |
шано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облац |
ек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружа |
циалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре |
будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам д |
реграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу те |
Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за |
положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређенос |
а ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онд |
је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види осло |
што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио ов |
сећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час н |
у празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао |
ти тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} |
бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када ј |
а врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и ов |
ђеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улет |
{S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на ста |
на постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сад |
S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и |
м моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} А |
он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узв |
споразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се виш |
ме могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бић |
S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ |
га толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, |
ира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатич |
о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално |
скрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S |
заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отим |
шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум |
ито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва ост |
бинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеа |
нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледа |
ла се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер о |
еног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у св |
витијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле обл |
га, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беш |
ледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма как |
због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пу |
ниверситету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиста |
у непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у |
ло откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је |
ли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло |
о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према о |
етио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано пос |
наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способно |
а али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају |
е појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити нес |
ти ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не ви |
настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот? |
твом, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиств |
одно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, |
ају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци к |
а би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши |
ан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавнос |
се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он ника |
квих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мист |
едао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена. |
!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим и |
и за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако |
сти, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни |
око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу |
о да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше г |
а открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} Пос |
утку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио после |
са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку |
оживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни т |
ер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... |
{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим |
ри он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. |
дарају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што ску |
приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је так |
јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са |
ину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у кол |
, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је о |
ине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са ј |
ма своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара |
пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, ка |
о тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (друго |
ју прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала |
вега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што |
много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас |
изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим |
све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњ |
{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотеже |
вота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ства |
са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала д |
Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети н |
и, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба с |
о, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку |
ек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: т |
пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна оп |
а брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље |
е врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никог |
није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази |
ода чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толик |
војим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик |
е, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" ко |
што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безаз |
ње или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту п |
ивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичниј |
ови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (н |
(то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао ј |
делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и п |
н остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај жи |
у га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, |
} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми оп |
жен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче |
е, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше |
и да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар н |
Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} |
је него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пу |
крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осме |
италац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан |
носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у порт |
е сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља |
S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој |
а вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Кара |
ожда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, пр |
е тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карама |
њско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његов |
вном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још н |
толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело |
што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакл |
што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стак |
ој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нет |
м других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само з |
колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за цр |
је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} Посл |
о решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наста |
која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним |
у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим п |
и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где |
тар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ни |
јном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Неб |
Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без |
ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадн |
је пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} |
између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецка |
је моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што |
боко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} |
ијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку с |
његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професор |
{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осе |
сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке |
је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљ |
видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљ |
димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одма |
редну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чу |
ела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз разм |
абури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за ва |
је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што |
ико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тра |
онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране з |
онично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренут |
ви још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилин |
ти на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварн |
бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има н |
х двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је л |
назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S |
мо та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави мо |
менило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино |
ти "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је та |
домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде |
оме роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, |
И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу |
слила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, с |
ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за |
смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S |
адмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и с |
ре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену |
у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна |
е болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубље |
тоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад |
очито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С** |
им, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна так |
очетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећа |
беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на ста |
грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи |
ве то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, |
мим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и |
позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба! |
ља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа см |
зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, н |
ље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страх |
да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до ње |
Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дај |
своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- |
решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Х |
утите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се |
тај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да не |
ајзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Примети |
намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напусти |
рамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насам |
ролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала |
рење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже |
лањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} |
{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, |
теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно |
лост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на |
била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледа |
мено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћ |
, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пр |
једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Г |
ледње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада |
лије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар |
ту, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од |
у.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва |
а Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, |
аром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака |
узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше ос |
есор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха |
а сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један вели |
олаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које |
и да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у |
чуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклима |
омичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, |
да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али н |
Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјут |
Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није |
су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зо |
делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, ј |
{S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за др |
м вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамаркови |
можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод |
нило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згу |
и дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у ру |
што се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Би |
Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака в |
ази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упут |
у осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, |
уку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још је |
у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку. |
нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупај |
собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минут |
т свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану ра |
порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолен |
е?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три кру |
пречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} |
од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори ст |
претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом д |
е на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S} |
и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у |
љаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јаб |
а челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени |
ући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући је |
вари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можд |
госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт |
која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини т |
ника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на ча |
све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све |
тно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја и |
тајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са јед |
ој ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље |
редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, арх |
магљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу |
монско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше |
нредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место |
век скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро |
е.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњав |
њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Уша |
едно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И к |
за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одврати |
а проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да |
е које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно у |
а није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити |
све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће |
а према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија |
е ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакш |
паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим ви |
ку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим |
, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али |
ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја б |
да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док |
арочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскров |
сећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, |
м и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о не |
тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорил |
био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за ча |
писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погле |
а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од |
је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено ро |
е што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир |
својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су |
полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја |
Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посм |
{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгу |
за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно. |
' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсиј |
аједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је ро |
да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићем |
Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} |
моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, |
сао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћен |
ман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, |
слећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претрес |
; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну к |
прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро си |
{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га |
је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше |
рковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он |
ве главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за |
а га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срб |
јала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом |
и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао |
реко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби |
те рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили д |
се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{ |
да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{ |
ео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, |
е бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребл |
ан језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе д |
аше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју |
лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и паж |
але за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине |
, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковић |
ма прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог трен |
е земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеро |
коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рук |
S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних лом |
S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за шта |
чему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је в |
Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистери |
ности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше |
малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то не |
ао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, |
виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није |
ве, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајси |
ољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и леп |
се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренут |
вог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унес |
а се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак |
о као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећ |
е, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна н |
{S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, |
стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, п |
е да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између |
нија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик |
како Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и |
еш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не |
ној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе проз |
пусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пака |
з баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто н |
а у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане таба |
и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљен |
у, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени |
јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као п |
м скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као чове |
овршан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем |
ши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог |
о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S |
није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S} |
смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвес |
болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мад |
свим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно |
гледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би п |
И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прв |
Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, радни |
преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на |
ојој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у ње |
а је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа |
је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај све |
глед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је ја |
несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне од |
ије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао |
је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом. |
је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, |
и, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био |
фесор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижу |
андркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се |
час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то к |
и (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после во |
о време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир |
ше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, п |
што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна изве |
рилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испруж |
о на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карам |
ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи |
ва. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа зак |
, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Рад |
мисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прош |
себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој |
Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он с |
уњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скор |
катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови |
је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по су |
љив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао |
сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Пут |
ресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискуси |
као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни м |
жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва |
огао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без к |
због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему пом |
рећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао д |
} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не |
м односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљав |
и, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка о |
за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да |
све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - п |
ју световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја |
учену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на иви |
избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Или |
снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским ка |
ружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошл |
о, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необичн |
тименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим |
да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бо |
м те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} Посл |
физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не б |
није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата |
покретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђују |
дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли ма |
на, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што |
етност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га |
ног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а какв |
дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, |
но простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада ж |
, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{ |
асом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осме |
ажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због |
ан од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њи |
аде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен |
мили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико поч |
таде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена |
ђе поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну о |
ћања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маг |
} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор |
еда у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњич |
вога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долаз |
уђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор |
значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} |
ек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Њег |
али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене |
а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и кој |
е да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, с |
- зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање |
ише него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадо |
одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прек |
мах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност би |
и је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега |
забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела |
с спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико |
часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак |
говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С |
ао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша зате |
другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио |
да нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, |
чевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно с |
код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно н |
ија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрес |
мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима ко |
бу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Срби |
а та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нароч |
XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафа |
ила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. { |
ћа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни к |
видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио |
де преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да н |
корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да ј |
на је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложен |
е изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој приро |
видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који |
е, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом п |
Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба |
му, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, п |
шљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И |
ћи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје |
ња да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случ |
рце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта |
дмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаља |
ите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћ |
, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! |
нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само ф |
ела, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мен |
ово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касниј |
потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изг |
вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће х |
} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кож |
а нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој прво |
а, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али стра |
свим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешав |
побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, це |
ли то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када |
ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја са |
на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "чо |
и, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у мал |
т опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавил |
и полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да |
су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игум |
главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо ск |
ап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све позн |
сам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у с |
ености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осе |
олазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете в |
љ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није в |
бро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује н |
дње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљен |
да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити не |
- А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комад |
говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећањ |
часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега |
вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи |
добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој не |
да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако чове |
месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, |
гла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или ст |
, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S |
г врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим |
е одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да |
дговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за |
е далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше |
непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу |
уштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у вазду |
ика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је |
писујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки п |
целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има о |
ицом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од п |
дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не |
руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дива |
трого узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један с |
у и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живо |
ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни јед |
и.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то |
азе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налаз |
а нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ |
ко зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завла |
м ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, |
ер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разуме |
аднији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не |
И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно и |
ли не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} |
човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, с |
пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије |
и на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам ш |
с не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" |
будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као |
ему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, з |
ћао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у дв |
иви у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам |
ободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако |
не на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, расп |
дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То |
те варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба |
природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} П |
ожеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за чов |
ази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били |
азвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених |
за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у б |
однику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом пон |
ћ већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, |
узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необуч |
само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уме |
да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је |
ретпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чи |
е сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у какво |
ло је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни јед |
ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајни |
и, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља |
говом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен т |
арковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S |
елови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Ка |
ђе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и п |
е иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране |
иде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Р |
устао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба н |
тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, бе |
чима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како с |
рака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које прир |
атим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, |
о узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поч |
утећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше об |
У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске диза |
светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку |
} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном |
ово сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је |
агао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутк |
н за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употреби |
би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми см |
- Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - |
могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да прод |
, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него |
несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, |
ова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се |
бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постој |
е бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастир |
ој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништ |
} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења приро |
днога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. О |
ш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, |
допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерст |
стину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Ц |
н обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђе |
иш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао |
су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С* |
много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у ц |
е појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао |
а заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се |
које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку ч |
ше нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је ми |
шћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријате |
{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благод |
обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделика |
себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до крај |
С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то в |
а.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један об |
.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе |
лиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох д |
своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба |
лазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточ |
сећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он |
ба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутк |
оворићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, гото |
вачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од п |
аш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину |
ак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{ |
љиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту мла |
љути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S |
часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а |
!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S |
да тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, п |
е тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему до |
не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или |
арамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, знач |
друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не |
он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, |
сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор |
аздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он |
у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала |
тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног |
мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе |
ос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак к |
} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмер |
ознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{ |
таје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он |
стојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и |
еђутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S |
о да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на ко |
твар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш |
Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше |
} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: |
после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Рад |
у, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог |
ладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући |
{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су пре |
, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, јед |
једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - наста |
створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је т |
штићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин |
о постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и |
ели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуст |
мо понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или |
его што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, ј |
ао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле д |
е руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на с |
па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круг |
руги срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће з |
о и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето |
.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би |
потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Кад |
ћ се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одгово |
мила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлу |
да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон |
ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници исп |
S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} |
о своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој по |
ошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расеј |
раховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта |
овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога н |
S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелистав |
као има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као сво |
Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом с |
у своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито |
м за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су |
у поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посве |
ате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинс |
другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све т |
ениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и ост |
т осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде пропис |
тво.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори |
длуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S |
ислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} |
њалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се |
ице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као |
ени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где са |
за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је т |
стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Т |
је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу |
је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није позна |
не чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби |
бим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој бе |
остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не к |
ховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све ви |
ше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по |
.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - |
ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван ма |
на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са св |
ва.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају на |
места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставно |
ни, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом |
о, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... прев |
је би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу ил |
у ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда |
и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непок |
а осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак п |
против требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, д |
оји живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе |
наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, гр |
.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе |
нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би |
долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Је |
то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за се |
говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази год |
ложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и |
мам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам |
ја су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унез |
ао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу и |
другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везив |
исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њ |
се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Би |
ро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у |
ди чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, |
су; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се пом |
сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи |
атра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и т |
, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишл |
а ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религ |
би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп |
Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да б |
је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} П |
никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер о |
и пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" |
хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро |
ог стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то зав |
поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобо |
адски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца |
у? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало пром |
не скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наил |
срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше пот |
ранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети |
последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на |
о, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{ |
љупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова вра |
о гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - |
разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међ |
љених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, |
дно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао |
потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Васили |
о недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним |
дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико ма |
есорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уз |
уде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирам |
новнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других и |
огао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и |
у скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{ |
обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим |
о и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти оби |
ђа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао |
штеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да |
ко своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воде |
ем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта вар |
ри главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вр |
лизине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме |
луке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њем |
то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, други |
њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служа |
ренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, кресну |
и, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачн |
гледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог трен |
ак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једно |
волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{ |
е воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући заш |
могућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... |
олико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у |
и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину |
виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, |
хо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново с |
пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом |
времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - |
свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подв |
се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, с |
о као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио. |
им догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, |
е он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и од |
био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све ви |
бро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист... |
олико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не б |
ћи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне же |
и пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник |
вник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико годин |
дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се |
о очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне же |
укао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне п |
ни измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки |
и живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачи |
а се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба |
и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, н |
чере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила |
{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - |
ом лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбово |
ло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочек |
бавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То ни |
} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно |
азвејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно ш |
еним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, у |
тњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и негов |
у (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу |
касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег к |
својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, |
његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који |
ивши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе! |
о расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је |
само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његов |
и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који |
га злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да |
пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих |
евета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по це |
е био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Ал |
о, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорн |
е оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, ру |
број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то о |
и, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и с |
да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот |
{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, п |
о није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати св |
нако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу. |
прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета |
ту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је |
у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с пољ |
вако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећа |
извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{ |
S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. { |
де, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупч |
еда у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари |
о се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачн |
, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; дру |
сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли |
, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаш |
уци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, |
{S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - К |
у.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} |
ти овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да |
последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је немин |
вно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљ |
и чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себ |
Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} Т |
гов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је н |
риродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа |
иални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то пре |
се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, кој |
раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том |
осветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} |
- примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашин |
редак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондр |
понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштани |
под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљи |
свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови |
не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у та |
утним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где |
столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки. |
ње пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој |
према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуд |
о у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личности |
огаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, ле |
ог покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољ |
се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само с |
од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести |
чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред напис |
види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је |
ај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је п |
ао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку кој |
о и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лиц |
, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после д |
икако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Кар |
из догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири |
или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске п |
да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напр |
ађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, |
новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материал |
н уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мрамор |
а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине |
тка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то при |
ч, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујиц |
ладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради п |
} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглав |
ном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете п |
ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак |
о заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} |
о за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући са |
поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажн |
а слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак |
ило је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао |
{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Зат |
ма и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсиј |
престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче |
да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем |
це, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео |
у кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али |
како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење |
у стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштри |
ј догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао чо |
амо осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио н |
згред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одан |
е полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једн |
ња, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{ |
еосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом? |
то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} |
са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у пос |
а ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац. |
икодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После |
д, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. |
згубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен |
је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде |
влада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - М |
тео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у |
зио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клеч |
љаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једног |
е то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обич |
ао да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, |
скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама з |
ој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла др |
ном; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, |
стом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у вод |
ад гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново |
у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разл |
олико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мело |
испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш |
но када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито |
на светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком |
а руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њи |
у се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављ |
ко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без |
око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене миши |
} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је |
и.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на |
.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче п |
малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотварани |
разумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши нај |
тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то |
нутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му ле |
се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очеки |
ој кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним |
{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је мо |
епокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S |
творио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се. |
на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу к |
достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тем |
еба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То |
волу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је |
азији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, у |
илавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под евр |
ио човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један |
ћности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он о |
ој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио и |
ама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и |
о.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обна |
не косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђ |
лико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са ц |
биљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И прил |
лиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из к |
г узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са д |
ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она |
ући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај |
нала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не |
ма за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... |
ојом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се п |
у.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном пршт |
ци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцрт |
учне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљил |
њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има п |
уо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли о |
S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокр |
у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{ |
н и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност дад |
мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, з |
тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чуд |
и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан |
ма.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешт |
шћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа |
ене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S |
вољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друг |
и, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те |
их тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Кара |
една реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева |
причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са |
се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна.. |
жда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву |
би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личн |
еске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је в |
, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Мариј |
у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек |
нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе шт |
оплоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, по |
нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке п |
, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. |
био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ни |
е ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога |
зећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један |
јатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, |
не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног о |
о, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта |
о рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства |
арковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше |
ивајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свак |
да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики ко |
помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих. |
се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у |
још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), ужи |
кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог |
ко спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као |
дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тр |
ојој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, ч |
мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном |
ка г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита |
кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према |
е покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој проф |
ње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако ис |
вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја б |
сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: как |
јка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, |
. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кр |
узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше |
овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{ |
ље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - |
ног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписа |
е још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас |
степено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума бар |
е омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке |
т као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је ст |
- Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити влас |
и разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет н |
ачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више |
цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни |
својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му |
ци: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као |
смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне с |
. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први |
стајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз |
одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна и |
игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све з |
ђутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заок |
се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чу |
ак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није |
на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који |
, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несре |
гледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали И |
амарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше к |
скуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је по |
ао да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху |
}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру |
, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља |
вићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним пром |
а срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеје |
у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задр |
исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризов |
лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, |
одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из њ |
а су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. |
заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Д |
ори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз погле |
сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши |
сен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто м |
а! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дуг |
есен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег кор |
S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он ос |
к, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству |
им мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим |
узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око кл |
ећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним |
мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст ме |
у прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црв |
знаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. { |
обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, |
ла маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде |
рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{ |
да осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле |
а себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а ј |
добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један |
и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. |
чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се |
поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, с |
Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, кри |
ђе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се ок |
вездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врх |
у престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао н |
ова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У т |
у скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамаркови |
к тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене |
својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он ј |
у сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, |
јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слаб |
ајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба ј |
н није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди. |
е увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове. |
љавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Ј |
једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни ј |
промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} |
ра, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари |
ати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога мес |
{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ће |
ив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: |
једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти |
и се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу |
пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S |
{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има љу |
својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверење |
крете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није |
е решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен |
је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} О |
у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због против |
је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Д |
азила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се у |
ор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила |
Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остат |
ко и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја воли |
на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с |
- Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је ре |
ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу |
решник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржа |
е и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Па |
е довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до из |
, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би ос |
и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и |
изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{ |
степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, |
.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значи |
ну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога |
руг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у |
бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које |
ника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допр |
Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнут |
е, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је |
ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма |
ог пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што |
унтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пр |
, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако час |
сна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које |
вде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је |
ела Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пусто |
ацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. |
н није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући |
ма.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у |
величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цит |
и усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би |
отом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролећ |
звездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила |
, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Н |
му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман за |
да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Ост |
е се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита |
вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумес |
вица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да са |
ј пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут так |
еје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе |
ма и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен |
излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале |
о што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима ча |
Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате |
е дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (п |
међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину |
Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа раз |
сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема |
засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, п |
S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} |
.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен из |
очи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то н |
ност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила кр |
ко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у |
а вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и ум |
ика који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу ср |
ма" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто остане |
ти, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је |
из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна |
ку постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања н |
о упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И з |
} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспал |
е га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Вас |
паљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завл |
и очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу |
з крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари |
о своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и њего |
едно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она |
{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљи |
даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у к |
Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најду |
мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у |
мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два мати |
ковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се т |
ди, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закљ |
довољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и |
ити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни дру |
Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти |
екада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у јед |
изно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} К |
пала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, |
она управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим |
оже да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S |
тач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у |
д обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разго |
ривели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по |
гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је рав |
тку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се |
е ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А |
им сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни м |
езбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пр |
који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренут |
кој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартиј |
м обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не |
Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао гла |
очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи орма |
наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком |
ки ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} |
ленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је |
постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали |
а, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови |
а читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купуј |
лости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево ст |
етност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чуд |
отов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађо |
остојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и |
е, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења |
ок нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је |
наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке. |
на срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни о |
како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку сп |
таде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра |
ратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није |
миреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан |
ају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанк |
о Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу |
ше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она |
ше на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озв |
ругих скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се |
стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу |
мотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од |
ца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спази |
зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, мон |
и су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било све |
ком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је мо |
шао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и |
Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као дв |
спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тр |
се.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С вр |
рахујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу |
ају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно |
рије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових н |
и са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при |
гао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствар |
н златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса |
е си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно |
бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изаб |
наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно |
да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ј |
е ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и |
јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбан |
свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намеш |
иком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом по |
и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не |
и мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног |
еограђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва с |
било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да же |
вим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен |
цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно |
и од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на |
звишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није такв |
знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сот |
е потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерам |
чег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то |
ред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тр |
менљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затво |
те, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац к |
да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у ис |
тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између с |
ј простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} |
нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: |
е, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетив |
пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба |
о је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ов |
опростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе њего |
е која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије д |
Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и |
било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе |
чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог |
е била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао |
сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!) |
дио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само т |
то се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана глед |
а на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} |
е.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је хра |
угојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне |
м и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љ |
ме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа м |
о је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим |
је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао |
}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налак |
аву и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, |
ишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та |
водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у ње |
капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се |
према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Кар |
и сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај с |
вице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега неп |
човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога м |
Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено. |
д, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, |
S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему |
олази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Би |
те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - |
, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на |
утећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са с |
з свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Ра |
свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима |
тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откр |
је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки ча |
вим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са соб |
игама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се заг |
лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах зап |
} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би |
роду. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислим |
е одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз п |
ена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одго |
ист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори |
нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што |
{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави д |
оју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније с |
ше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - |
сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико |
аједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S |
сана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту иде |
S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клави |
ло срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да ва |
ом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би |
жан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети свако |
ну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дн |
е.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} О |
врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде |
ма звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичнос |
а спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S |
озним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод виш |
јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени |
нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах |
аићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто |
ад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра |
гано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Васил |
з вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало умор |
вати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхт |
кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку |
хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије сл |
пликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да кућ |
једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} |
о изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужн |
јих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити чита |
а он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети |
зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зуби |
о са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и |
у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узви |
е поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио и |
ти овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; д |
Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на са |
а завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, |
озори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан |
одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није м |
долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је ви |
Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипа |
светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао |
малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета |
.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чу |
штеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По г |
римети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; |
асилије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - |
- Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - |
а, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа из |
о да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би |
Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање |
бегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S |
не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} |
љен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се т |
ту"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не |
орно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут |
рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} |
вао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада |
еног, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зел |
жен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више |
ше нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се |
ања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, дево |
крај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није |
{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде нико |
свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мисл |
ићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} И |
ромукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен проз |
алази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако |
мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај |
годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, |
та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Он |
Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелен |
Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тр |
ету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира. |
ством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вра |
ти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и пр |
био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Ка |
е тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог |
оје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Д |
ка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази |
више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не зна |
е заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Ј |
раћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{ |
} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша поди |
у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену уд |
бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тр |
постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући |
ги да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно |
не.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њ |
у се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја при |
дима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браћ |
што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба велик |
а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S |
ивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - О |
ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S} |
Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{ |
пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се у |
адионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод ма |
е по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - по |
нине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Он |
:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари к |
ви:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним п |
ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који ниј |
а неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној гр |
S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стран |
држао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У трену |
ји су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико |
и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над сви |
хо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна |
ца које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод |
вом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини са |
и да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да тре |
S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји ј |
- таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти |
.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јут |
здвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми раки |
и кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и |
до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа ње |
ико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љу |
. пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што |
зазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано |
то познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, |
, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} О |
ене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и |
али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одг |
а ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где куп |
подне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да |
е савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групам |
мила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Ал |
ада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина! |
S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по о |
рати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потп |
о јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се с |
ена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што ј |
да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском |
ређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завију |
је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: ил |
аш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва н |
а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он |
ђа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{ |
еча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Осто |
так буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и м |
пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донек |
ка Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Дру |
{S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{ |
којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће |
вет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим снов |
на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашн |
стати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је бил |
} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада ч |
да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана |
можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} |
ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} |
љења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим п |
и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S |
а сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, о |
орише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у |
ата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме |
их поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледај |
ст.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном |
и помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Б |
оћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико |
ао против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље п |
ити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" пос |
} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радми |
зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо" |
- То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не |
о, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Је |
стави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубаз |
те Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сли |
- упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку |
ла по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе |
а идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - |
и смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А з |
одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И |
тог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори |
Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљ |
како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у рук |
остим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је |
И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и |
}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељиц |
вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што |
есрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама мог |
а не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, |
сти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно |
{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоћ |
приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину |
, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она ни |
с ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} |
аји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S |
оју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар |
бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу в |
чена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, |
ар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, д |
што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно д |
о?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од ку |
..{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен к |
- Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш |
логије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} |
н, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве? |
да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла сре |
во.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мисли |
и.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једн |
овац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о сл |
целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Пон |
вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите |
ање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - |
{S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам |
део.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћ |
А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за к |
Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не веру |
ам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити |
а окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{ |
биља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и л |
тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не |
хнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више ос |
рству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарков |
вети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на сп |
о божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени од |
ветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, |
да он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да и |
два оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечи |
мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу |
усти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од т |
је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Јо |
орили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зор |
елом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти |
оја су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше крену |
и.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? |
, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где |
к имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више нас |
ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли но |
е оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, ма |
о са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања на |
те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - |
да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепав |
ан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је н |
мао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Њего |
у, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предс |
и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са |
ри за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се зау |
изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замиш |
а кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материа |
} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се сме |
што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и св |
ј снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, с |
арским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њим |
кретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила |
м и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизи |
е и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да и |
ези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узро |
, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи сили |
ало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар по |
брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, жи |
ачин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прим |
ан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати |
ашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем |
вечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвл |
што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обу |
ну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је тре |
ирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе |
ј света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту. |
е је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме |
} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - |
и момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} |
врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласк |
је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробу |
реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорел |
а Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде исп |
рамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах |
с се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокали |
окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} |
дноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго |
ст улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажн |
долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, в |
вано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... |
стима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше |
и, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се |
Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај погле |
еко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах |
чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да ј |
ем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се |
шици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - а |
астрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташн |
.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, |
чети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац ко |
} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је К |
манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили |
Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог |
инама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радми |
њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њихово |
ћи је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба |
у или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на п |
крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејо |
да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек |
иш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмеше |
им (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застрани |
ог уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизн |
елике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, н |
зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на висо |
нилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, к |
чи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) |
брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман |
S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, шт |
ба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све |
а је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само ј |
а проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови пев |
ћа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба по |
алазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих с |
љању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода |
атио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варо |
уле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог мо |
о је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, |
ност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована |
ваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није би |
птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, по |
али цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јасн |
р који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у |
још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба |
S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу |
енице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точков |
тог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим ос |
ила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се по |
сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше |
као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Ра |
о ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за |
че спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Ма |
и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} |
би.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, |
била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђ |
и у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србин |
то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и |
S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху п |
ори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и св |
, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то |
своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да п |
се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видје |
их унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи бил |
ице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, |
сећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може им |
ласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачни |
{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканиц |
ко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пе |
дам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су г |
о се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосве |
.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на |
етеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пит |
опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје |
ави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девој |
у где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити |
марковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, |
.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи |
ја му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из |
оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивањ |
ално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим |
о више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље |
а мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у |
ву тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, зат |
анију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су |
х неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није |
ладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим |
мири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор |
зницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, бе |
ео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то посто |
Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно о |
еле једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети |
се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али |
Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу к |
иставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја |
тим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја |
до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно ст |
када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно |
или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још виш |
ве.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, узда |
ња.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да с |
лопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је |
тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео |
совима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, понов |
г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени |
га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све јед |
а руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско т |
борни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} |
једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог |
{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаш |
г и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на цр |
та један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих мал |
пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан |
ну у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у |
- Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак |
одини!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај к |
анчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да н |
у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и дод |
непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: { |
по стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наслед |
оворити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто |
крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наје |
... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, |
путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на кал |
магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, |
ужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао речениц |
з воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он |
оче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза н |
- Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави |
гама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се |
еч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S |
мене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S |
ен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, |
му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају п |
и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка бе |
звикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * |
озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдски |
лио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба |
во доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали ст |
арамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје |
асно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозор |
ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Мож |
у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово те |
авцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S |
рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њ |
њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровит |
о да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само |
на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисл |
аље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан |
м ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским кра |
ротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа д |
ди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ов |
То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете |
илоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз |
Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је |
гови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за |
е и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго г |
мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар |
одношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, |
главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао |
добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја пом |
њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из |
у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштра |
аше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до кра |
реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се ок |
свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{ |
орио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја |
{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у полови |
не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате ј |
се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи |
{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и |
излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - |
рао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњив |
кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту К |
повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава нај |
ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам с |
ез даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спуст |
и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је бе |
ема месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отвор |
са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет. |
ва мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати |
ету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} К |
ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} П |
Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покр |
мислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она им |
е који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и г |
.{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћ |
је је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију |
са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост |
ате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним нев |
т! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, |
роструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих |
м себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он в |
атила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопи |
у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је от |
ћ, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} При |
то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала |
ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло |
ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене ш |
ени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема ни |
рба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно дво |
гло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се |
колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате |
оред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помо |
у затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима м |
изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса |
нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да |
ин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још |
дим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново о |
познатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био ман |
тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S |
е необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Ср |
рата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један п |
нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се |
ог и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако л |
ен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - |
рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове пон |
е.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова |
наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово |
и ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је и |
, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} |
вота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Васи |
било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене |
. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. |
доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да |
итости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. |
ема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци |
ијатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свако |
ашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиром |
собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидови |
идиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, м |
што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, |
х обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухва |
мао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам |
осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише |
везаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S} |
бично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако |
слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали д |
нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су |
да као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је га |
ично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и |
тинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отп |
ло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И |
ство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији |
не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: м |
.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што |
е за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са ше |
му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила |
ео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као |
г нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, ко |
е дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато шт |
то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога з |
а треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писм |
и дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један ла |
тија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била |
аше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Васили |
лих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би |
ше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомил |
емате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отва |
вања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то |
{S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не јед |
пке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије |
још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тиња |
бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао |
ужен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} О |
е решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је |
осто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала проз |
ст, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада г |
ветлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: ниј |
, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Им |
Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар |
- Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{ |
а позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Ра |
таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како к |
Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој б |
се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, |
да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} |
} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уо |
га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, |
ег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма к |
проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је пост |
рији та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се бе |
жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у |
и који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи |
а, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мр |
н средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потис |
и.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мен |
нови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде д |
видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан |
гађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} |
су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек пра |
ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна ф |
коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим мл |
е, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју |
авршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које |
из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркн |
а.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци |
их очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много век |
на врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог кап |
пије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би |
и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он |
бојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те с |
све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Изм |
она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што |
што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је |
ом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако |
ену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у нес |
сли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухв |
дигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудим |
удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва пр |
данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на пред |
из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама |
у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозни |
је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијо |
цама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жу |
се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се |
на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сеља |
аше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раш |
брости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седел |
а! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију |
S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, |
азе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, |
ао нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уо |
постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, не |
гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба трг |
н поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која |
е осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и |
овориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико |
овог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори |
ира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи |
а га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. п |
е, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли |
гу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић |
првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у |
ично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, |
а... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. { |
{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части |
вање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо |
е пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и |
буње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе из |
леда) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова |
узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спушт |
увише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост. |
, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај б |
о истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бо |
е мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницам |
ерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао |
вести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам |
е, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по |
едао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планов |
прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и |
је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{ |
изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним поглед |
троба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти с |
ојем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, |
ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био з |
ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и о |
вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} |
Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорк |
в шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете |
отиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригуше |
- Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је |
нео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изг |
г пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удеш |
сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "п |
а и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна в |
вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том |
би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} О |
узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S} |
а би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрх |
црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео |
ма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом живо |
сећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном при |
ког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не |
Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Кара |
S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни |
озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпу |
} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све т |
Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли |
Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час |
ли чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; јед |
а имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} С |
да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у такв |
То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим |
упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, |
ном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не |
ја!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за |
н се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, са |
ели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио |
би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамаракови |
} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа |
са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима сам |
и (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озел |
(сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлад |
орачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, д |
ког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазив |
}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом |
ским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ли |
а за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих мога |
главнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да ј |
ашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} |
е знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} |
мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао |
Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим |
је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, |
ити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{ |
верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је дос |
.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од |
јући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико |
} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да м |
ва Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је |
- помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се с |
овић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што ду |
сена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то |
ону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарков |
м!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неоч |
оро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамаркови |
асилије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} |
све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да |
рео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, н |
.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се |
пуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} О |
могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше з |
им присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја |
кадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим |
се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите ј |
већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да |
иће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер ј |
.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић |
, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао св |
неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања с |
ј свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то |
то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако |
} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и |
а један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једног |
атком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше н |
бледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајно |
прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не |
о јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гла |
те му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три у |
у љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала с |
слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, |
дном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мен |
е бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене у |
о те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас |
о?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам по |
гло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је.. |
ек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном |
не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оно |
што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако ва |
авао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S |
} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти |
да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствар |
еко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - |
S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S |
уће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S |
, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, не |
оћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више |
о спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пусти |
м ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти |
артом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете об |
ње се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред |
тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада |
нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на |
методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато |
свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти пон |
т.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али |
- Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш |
на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме пи |
је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесе |
; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђива |
ла девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, з |
, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, |
вот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та неср |
оједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да |
и се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После т |
, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црни |
ети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, н |
его раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} |
знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од |
S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све виш |
јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, по |
е почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз |
ушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу. |
- Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као |
становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три стар |
љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - |
цом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно д |
откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не |
што човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Ча |
је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, |
као: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, |
ежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну |
S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбија |
једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како |
а кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, зауст |
го то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува свој |
ог, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет во |
}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штог |
S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени и |
е која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, |
то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека |
ови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад |
лазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармониј |
али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{ |
према за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она |
даности.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, по |
шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она |
је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се |
у, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио д |
му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и |
мислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је чи |
на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На та |
а је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може б |
не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих б |
а, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од он |
, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге |
нади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S |
вно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била |
Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћут |
то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за ве |
о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те |
ла, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учиње |
погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашт |
скушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам поче |
а:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба с |
ј каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо |
т поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ |
еко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче с |
војом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у је |
а тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редов |
људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелаз |
тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се |
треби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку |
, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (он |
име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све по |
вог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помис |
дном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну |
аном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживал |
ј историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба |
лету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропа |
.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испр |
на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није по |
змеђу стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам ње |
границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропас |
аване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако |
тале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно попод |
х, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке |
у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено |
пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих |
о више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала |
ти сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и нај |
омично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид |
м разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али п |
јала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у од |
ха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледа |
} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он о |
т, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић |
еобјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спор |
ере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, не |
и, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом |
ло, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши н |
Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета |
ари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети |
ме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђ |
први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде отк |
нима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово |
једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у н |
ко се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у го |
} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави |
Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по нек |
репрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толи |
ђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хт |
давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у |
и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то |
предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претера |
ти овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао |
н.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду |
уге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео ис |
двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због |
ан.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - поми |
{S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног по |
паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети |
о.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо г |
, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред с |
о седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале |
иже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па |
а собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађ |
знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... |
је... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и |
репери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом |
нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професо |
И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било |
јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S |
који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{ |
необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мир |
ш увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га н |
е било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисл |
страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак на |
г, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло м |
никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џб |
тим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није с |
уче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста |
дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због |
а изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друг |
јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостај |
зађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је т |
Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозн |
пурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше |
.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, ка |
видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него |
лупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други н |
ји и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању |
средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке |
, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна |
догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) |
остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Је |
е зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запа |
ис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих |
озор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен |
ас крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој |
, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; |
! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се |
Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други ч |
вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чин |
ржао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то |
то сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја јо |
другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Кара |
није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. { |
у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавел |
љиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, |
кад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији |
И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он с |
и, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи по |
У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уве |
дан јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше |
тку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела круж |
да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је |
настирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да |
едуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не |
ад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту изма |
ред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не |
мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - |
ено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћ |
старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одев |
ви уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разгово |
би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се |
више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини г |
настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је |
и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету |
ети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са |
ави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој пози |
ава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја |
верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да |
ишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и |
наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је |
то и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запи |
д ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су |
а.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излаж |
је су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра |
на која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учин |
се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, |
Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле дост |
аморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идеј |
ек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, |
није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Реши |
и мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што |
у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањ |
, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав в |
тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четир |
ована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању сам |
самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, |
риш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново |
тука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се |
н није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, |
а!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између те |
олико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она |
ароду (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пуш |
мо Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго |
ло толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој |
згледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закач |
уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S} |
ћи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} |
S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између дво |
која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буд |
о смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто |
ом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{ |
и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са |
Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно рукова |
некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица н |
е трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, он |
да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, д |
гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му вр |
ама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свем |
ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну ли |
главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамар |
прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје |
јим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{ |
седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, |
тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто с |
тен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је |
њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учини |
енутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини. |
тави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{ |
ети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шт |
е одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, |
ћи се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би и |
ти. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртонос |
Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После то |
рковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако и |
а у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчет |
а, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што |
Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, профе |
узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило нес |
више страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и |
другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по гру |
е он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта |
{S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у |
љак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од |
вом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам с |
рамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам |
ла, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехте |
шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{ |
стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа и |
чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али |
је могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}X |
оглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, |
ладала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно |
рвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљ |
ћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцр |
ова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично велики |
бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попев |
е.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто з |
је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је |
ну.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуно |
роговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не за |
ије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - |
вори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладно |
ину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и већ |
и у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало |
отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бо |
цу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа |
једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени |
едан упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} С |
б.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багре |
су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је |
а се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављ |
икну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасв |
да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице |
велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се прелива |
ла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро ок |
рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према мес |
смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина |
смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина |
ј крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају прис |
ри погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци |
а на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и |
брнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али |
его остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек |
итве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба у |
на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом |
и.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па п |
ласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} П |
познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео ј |
ти страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих |
- Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше д |
ј звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као |
оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: |
соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на проз |
но, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипа |
н и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао з |
просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са |
о преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, с |
ање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да |
тије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше |
е молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи С |
то драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, |
тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких |
та салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, |
и капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покр |
успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутар |
в.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја о |
напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одгова |
о он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отв |
ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на |
ак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимај |
то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним уши |
е довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непо |
е; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том мес |
лони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправ |
испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити порем |
дна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињ |
да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешн |
, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гост |
га прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу |
од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на |
старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прек |
оске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где |
о је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; н |
атериалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са |
- Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла |
ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим |
алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цок |
ли да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S |
и камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је |
вала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, |
штени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С |
ама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, о |
их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљк |
олим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до кра |
не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео |
.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је т |
S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну поја |
сти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почел |
вке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе |
пи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по |
га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полу |
ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S |
од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у нат |
је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном |
овори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карт |
нца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви по |
кочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би п |
S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва п |
о метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам |
{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после |
сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} |
исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда |
о би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња м |
је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна |
а и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ниче |
ча узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања о |
е даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну |
Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважав |
S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од љ |
же.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на |
покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радм |
ност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично до |
одина.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни е |
почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед |
вали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} К |
У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближава |
ко нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извес |
ене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упиј |
Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа |
.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано |
у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, |
завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, м |
стира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих руж |
и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешк |
{S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, нам |
ром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се п |
једно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаг |
провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него друг |
јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S |
небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечен |
ица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек и |
алме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та ист |
а, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све ду |
ији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{ |
тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу |
жима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листо |
бити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о буд |
због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се насла |
вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љут |
о је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда ок |
едам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен |
у, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, |
овима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју |
алим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим об |
ва планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост к |
е журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући п |
а пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пр |
весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говори |
к, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте ко |
кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозо |
опала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при св |
у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} О |
ва њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али |
еобичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом |
и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, д |
дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} |
опште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда |
ом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања гро |
си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пр |
ок по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} |
међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, |
Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у какв |
с двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S |
Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Ж |
зан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила л |
тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недељ |
најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, |
живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Ал |
носи мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или ја |
ли поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили д |
алазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су ос |
вих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то б |
који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових вла |
ада је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као |
тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и ца |
остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти |
, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се п |
.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање зем |
че свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих ст |
а, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са пл |
ећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такн |
то се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улив |
уху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у бли |
рпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек |
не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети |
не, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послу |
зичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави |
спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело |
ивана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим из |
елетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клон |
омучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи |
мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић о |
коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршал |
велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме |
азирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S |
корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти |
е полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим т |
трану; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају кона |
кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну би |
ате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и |
дмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада с |
то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим с |
на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро |
{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осве |
све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} Н |
а га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва |
и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супро |
која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То |
блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светл |
ати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заус |
лију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, по |
шка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и |
з мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} |
иди, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, |
{S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зграда |
е видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чул |
дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, м |
рошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, |
, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће |
ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један |
ни чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла д |
ица, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испо |
и.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше пок |
одимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Среб |
била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, о |
ри врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном к |
мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим |
а до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив |
етлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један |
ћа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Ва |
сне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њи |
ут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зи |
олена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чам |
овек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - доб |
њана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положен |
мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да |
а, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомил |
видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила |
кали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, |
у полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам |
још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: |
изу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногав |
ва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затв |
ним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, једа |
аву. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, ств |
ове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S |
конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плав |
брати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све |
озденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен |
ичавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен. |
е, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакоста |
ицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није |
о човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Т |
зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се |
обично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји |
милине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог пр |
да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукам |
ти би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налет |
даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмо |
ђу њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло шири |
че, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун пл |
Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све |
ма што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) |
ко их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очим |
пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све |
: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући |
веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други м |
јим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, |
сам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да ј |
неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по на |
ао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима |
штање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S} |
Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, |
свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, гр |
зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде доб |
и се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро бу |
м, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња |
алеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камич |
.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та мест |
једно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка |
ења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим уз |
н имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на стр |
природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог и |
и од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; |
ни да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољст |
сте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, |
ју свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се |
ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамаркови |
трану, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности |
тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њег |
ада је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Кара |
цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао |
да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку |
ису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањен |
а мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за з |
аки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Б |
ади њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу про |
х, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и м |
лите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и |
, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме |
ог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Ос |
ачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, п |
се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежа |
и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела плани |
огло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} |
м се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам |
е од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним час |
а колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен |
ом! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! |
колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та после |
почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Ст |
шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догоди |
исли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио |
и си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема ко |
мети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од са |
а.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико |
бу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје |
о задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет |
одима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша |
другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на |
к је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је вод |
ушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се |
бог његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем! |
он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његов |
ло.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па уп |
амежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђи |
} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић в |
ци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Де |
ум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили р |
на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из |
колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта и |
х беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зори |
е изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које |
ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљ |
адмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сма |
равила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да н |
је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много |
свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли б |
, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Профе |
чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао |
стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, |
песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објаш |
некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духов |
Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до |
Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ип |
куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрад |
револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока |
м да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазива |
ку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S} |
има из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утис |
стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути |
!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала бил |
м венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом. |
чући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у п |
ала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њен |
дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; ње |
због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута за |
Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодл |
јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S |
ни до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у |
е тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њо |
посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не п |
бија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром |
га моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова |
тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване |
начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као |
убоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слов |
што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, |
ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним |
ила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја |
достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три ча |
{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је. |
у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друш |
отребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте уве |
S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се |
идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, вар |
, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсе |
уге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, |
силије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} |
} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја |
благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу |
није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви с |
и горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два м |
одим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} |
су...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћ |
S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да зна |
устивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јут |
а каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једни |
рију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да са |
} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на |
тио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навикл |
е он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени |
е, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би |
ребала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим обј |
зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради о |
дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут б |
м објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чи |
игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, |
тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није п |
време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску же |
там ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома |
жда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радми |
удије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастир |
зултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамот |
а теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова пи |
ој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме |
орење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} |
посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваш |
Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја |
агнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себ |
поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало |
о бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или |
ко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у јед |
, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. |
д, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалит |
нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питањ |
крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је с |
је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цр |
- Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после кр |
у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да |
узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке |
} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - За |
пита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у је |
ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио |
утру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} |
ије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да |
, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку парад |
три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јес |
описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих св |
у.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{ |
ас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је т |
е гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба с |
сет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То |
- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам г |
мио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага в |
а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Заш |
то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{ |
ети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се |
ш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} |
а сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} |
отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... ј |
м на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако |
ишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Васили |
- на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам |
- Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нис |
ре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео н |
луп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, тво |
подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S |
због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бо |
штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се наг |
да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку |
инио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлуч |
Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку от |
т око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, пот |
овлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, за |
о била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али н |
ије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње |
.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, мака |
ека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав |
м писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али дос |
и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше осо |
као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам |
м, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је бил |
кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи: |
е некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју |
ећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" чов |
два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реално |
кобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом |
у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, |
Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених |
мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да х |
, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов ду |
да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, |
жак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он |
е то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако ј |
Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибар |
узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до кр |
га?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{ |
још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} |
колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле н |
е.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Он |
рковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да |
о њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју |
смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је см |
жаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и д |
то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је |
излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек |
ним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то г |
упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она |
епукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то об |
ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућно |
, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен |
ба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Ра |
ке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је |
Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, |
астир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чу |
ше и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху уч |
есвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака мал |
или и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео |
престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него |
ве покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која ниј |
спођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и |
} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу ос |
но свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао |
човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на кра |
ја, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, |
сети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако н |
какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамаркови |
што вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него |
а је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стаја |
е ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срб |
реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа госпо |
и озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не з |
ну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пр |
га пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А о |
јући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново |
потребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања |
ош понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате |
S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да ова |
Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S |
а не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких план |
ју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он |
ш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити преп |
} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу в |
Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном |
а са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дак |
Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила те |
S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хи |
према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно шт |
и само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје |
то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим њ |
да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебд |
примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи ж |
рају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битис |
као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болн |
ти да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега |
опаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га но |
ове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, |
цио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, |
је - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Р |
ли њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је из |
га, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би |
е постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретно |
исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу в |
анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижн |
није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши д |
које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од |
без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плав |
они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ го |
значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али н |
га!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији |
гао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А д |
дмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја |
или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био спос |
пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како б |
евног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно |
значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та |
оље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између теб |
. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво! |
S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи |
{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слик |
му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави профе |
.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло |
оје се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Уби |
к једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему поко |
без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни |
м узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је ж |
р није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, ш |
, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче |
. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и к |
и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у |
ако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, ис |
самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништ |
{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непо |
тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити мана |
гове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним |
н и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада |
твар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то прим |
г живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у не |
ше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, |
једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да |
једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног |
до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то д |
- али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је к |
дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш! |
знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту |
ко као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш ј |
а хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствар |
Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу |
лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-н |
буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабра |
није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и виш |
лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам приј |
ајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти вр |
о, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, |
есући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - |
ислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми |
м те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} |
ца или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих уз |
поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов |
{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Дост |
пусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међути |
ав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се о |
неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стак |
сто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко р |
Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о |
, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смеше |
зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} |
Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим из |
о.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа |
а.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а |
Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај |
сте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створ |
гло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа |
гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} |
зео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - |
ко листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању и |
м. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа |
е, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећа |
већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликар |
необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаес |
и се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? |
ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку |
бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не з |
никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се виде |
ну по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, |
ве је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доб |
Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна |
о-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над рас |
зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... |
га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке |
е изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше |
се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке |
се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она |
и није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} |
.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било ја |
ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле |
треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану п |
ло, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње |
{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако |
ко часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То |
дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен му |
јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим ап |
у.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао н |
утамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцим |
прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, |
и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто |
приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упит |
на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала |
репериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то |
ом који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарк |
едрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се |
ним, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} |
ецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S |
ико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, |
крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали |
полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усах |
су према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није |
и бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није бил |
у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у |
ан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга дв |
узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену |
се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све |
изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, |
ам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљ |
е више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима |
изио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ј |
шти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубок |
поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} |
а, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па д |
у ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселил |
у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увред |
ске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај ш |
оведао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог |
лика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и бл |
По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног разм |
тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изази |
ад Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдали |
а, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотит |
Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано. |
. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно |
што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја |
је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у |
е (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по вра |
место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има то |
слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{ |
иви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из ког |
дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен |
м прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он про |
Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди |
ила ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица б |
д оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип п |
сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који ј |
ећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који |
у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само |
да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски |
иволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба поглед |
сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била о |
скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то |
(јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачн |
оја бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али |
натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{ |
нину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између |
ога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена д |
у чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S |
(ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н |
ком вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више м |
њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љ |
и Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и |
оје су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена |
а у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S |
ече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Јед |
ови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког пример |
овић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта с |
није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛ |
кретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад је |
ечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљ |
е од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право |
и себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко |
. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што с |
Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од |
по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на |
га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, о |
пао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобр |
тње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора н |
не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што г |
завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало не |
му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како |
због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио |
{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под други |
е јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћип |
и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га |
Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га позн |
Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и |
његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче на |
цем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом |
дном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај д |
отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек |
и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, |
- страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот |
виљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, нис |
ају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко |
трмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су сви |
ена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко ст |
очија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то |
е, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном |
да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово шт |
а сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек |
говарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се на |
, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај |
као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци |
у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора... |
рстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да пре |
ате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} |
о примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он |
овориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари |
нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети |
Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да |
ада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са т |
е ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} И |
те не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и |
сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И г |
ета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говор |
муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размисли |
агона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама |
на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} |
луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и де |
ита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну з |
и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико |
аде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једн |
, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо |
не са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што с |
ршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја шт |
лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући н |
дина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно |
ди чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би с |
дала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је св |
мила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва тр |
Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, |
рно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарк |
о је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да нек |
ао обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у |
главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим морални |
си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудо |
очитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни |
Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (не |
божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} М |
осикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолет |
а, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајн |
и Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирс |
једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло о |
цније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чек |
лан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можд |
азидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Зау |
жаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све |
ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манасти |
ну уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у је |
ца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, |
ког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и п |
и, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био |
у, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се та |
ајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим |
аћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, |
Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављ |
ји и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако пр |
аног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, сту |
и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, |
сте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које |
против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{ |
на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: |
престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих от |
цама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављив |
ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити |
, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржа |
садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зид |
Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај д |
на, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, с |
и у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мра |
на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут пр |
буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, |
ије напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - |
алније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно |
раву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињени |
бао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тр |
ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, друг |
це.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, |
из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке |
претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, |
плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако к |
Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајап |
е задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посад |
дну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, ос |
у да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, |
иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворе |
м маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помис |
Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и |
устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она по |
последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Ра |
-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има |
уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху за |
љева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, |
ћ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико б |
хом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним време |
еће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико б |
но каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед да |
иви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичн |
сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници |
е уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пл |
ом писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и н |
Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и пр |
Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост вл |
онашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, ка |
ше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, |
дан свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада и |
}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је |
и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запре |
} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало |
самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпун |
ш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач.. |
жног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет |
м људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљен |
е тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срб |
мо то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бе |
иво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и р |
азговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрх |
је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гле |
кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се заус |
гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и |
S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по ра |
ћања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и се |
оси свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове п |
ликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фре |
лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само а |
, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни с |
копско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другој |
беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је с |
с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако ра |
а он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: |
з да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац |
Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера |
да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{ |
ију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће |
осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, д |
то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убиј |
све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавиј |
авања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари |
И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што дога |
отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје поро |
се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било |
з румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарц |
му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако дал |
си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} |
ви, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоц |
ице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да |
ић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још м |
ао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд м |
S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за |
његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он и |
а излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора пот |
чајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако |
и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од п |
са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи к |
неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна |
настиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму с |
само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја маш |
весним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно ко |
чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велик |
ају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуња |
трана на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на |
дмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то |
ати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије гов |
овор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све |
што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да п |
лед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толи |
и једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос до |
сени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву т |
ки си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Лов |
х као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, |
ех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, |
алас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је |
ле сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, |
р, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало |
ак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи |
још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло о |
ер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме ве |
мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како |
које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се |
ла то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајал |
јом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово н |
ажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на ча |
ка укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувств |
, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо |
сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви с |
вита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, |
зира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залаз |
је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био б |
да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; д |
овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи по |
јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заве |
ада се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео |
Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици |
ише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и има |
ише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и им |
разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} |
цио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Циг |
и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и зас |
, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из ј |
едном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и |
еко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све ви |
е нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налаз |
љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, |
спете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трнови |
постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. |
ремена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та к |
ло, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и |
и речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осе |
аше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маг |
ако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кука |
веже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и прашт |
ло због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитр |
ош истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео нек |
амети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење |
планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када с |
обро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} |
} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног |
ашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече |
увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако |
S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи |
азно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S |
све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава |
о је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој ист |
стајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвл |
м смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи н |
S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али |
њу када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз ком |
ни бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ст |
а је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о с |
познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне |
редсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он |
о ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада |
ухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите т |
ве земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, |
траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети с |
оветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало најви |
еној доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и |
т?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупо |
разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније |
о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваз |
а још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим с |
е да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети |
ст и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у н |
мела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по пле |
преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да |
вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више ни |
радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плавет |
захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остад |
овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један |
ном, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао нов |
следња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак о |
ама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фари |
исли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се |
да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на с |
спиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше ве |
ше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испити |
о жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза ух |
о уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе је |
- И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази |
што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, зади |
ектричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. |
, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покр |
не што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору ста |
не што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору ст |
о ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви з |
сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се |
се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени гла |
ћи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упи |
Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, је |
е ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба к |
кад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење ка |
једном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег |
душевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да с |
ји је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима к |
оново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта |
аги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро |
јсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховим |
оје долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и н |
прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава њего |
расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, |
су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљ |
стоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изу |
јно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље |
е би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе |
у и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја с |
Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би б |
есног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S |
ку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, ј |
ни зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се о |
оше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необичн |
када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто не |
ужја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, |
ус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Ал |
гло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, заустави |
ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну С |
оји се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остој |
брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се |
се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој |
ан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутањ |
.. {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јам |
клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све по |
чао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седе |
и сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мица |
ма вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погле |
ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - мо |
ца.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га |
чити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна |
питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{ |
и ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, пр |
ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе |
ријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Срб |
ржим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир |
шу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Св |
сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и баче |
климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи |
да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме |
е данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на риб |
о ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилин |
је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку |
би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо |
S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, |
ла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Ка |
ло много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не шт |
остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гуши |
да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, |
Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим о |
аставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доб |
енесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне ( |
сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања: |
том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или ма |
, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину |
{S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним шт |
ије стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше о |
се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свећ |
о си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомен |
во сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, |
без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Р |
је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сиг |
? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Васил |
претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћ |
него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек м |
је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на гру |
вић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сва |
итература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Св |
} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи |
и ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем |
ав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си в |
осле малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори |
обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На |
- Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу |
ј узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} |
ек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и в |
!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени |
опло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он д |
из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што |
Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уоби |
или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека б |
Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили бил |
а разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденц |
цем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је |
ћивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} |
ветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један |
.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Ј |
а криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам |
н помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У |
њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених оч |
Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио |
не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варош |
а напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три |
шен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба нас |
штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у о |
ам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се о |
ан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се |
а првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта |
и чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чег |
и се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узе |
ла!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога жив |
ирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна |
ило могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јованови |
да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, |
капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше ок |
ије ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђаво |
нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у |
или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са |
етак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је |
е ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главо |
а крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимат |
на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплимент |
не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на к |
мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари |
ца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах |
ко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, |
ожда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен |
себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек ниј |
... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од у |
себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и развра |
руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао |
га часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном мас |
тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један |
топљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред с |
је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном би |
н.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, ж |
ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што к |
дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пр |
етући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлост |
те: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, св |
ше, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, |
бина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем свој |
{S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину |
о, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још с |
ерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, |
е, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још јед |
S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између |
} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време |
ко је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећниј |
ко му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и |
лижавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио |
ше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново у |
Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено рум |
орнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну ј |
на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како |
Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чека |
врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи |
откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{ |
љеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из ви |
ло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку мож |
није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S |
ају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласо |
за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да ј |
ћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горко |
у покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, жи |
то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличан |
дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјеки |
и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да ст |
то желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно |
ровалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао |
о над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, |
рална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Беогр |
он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не у |
на, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све |
вати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том |
зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Н |
смех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани |
бу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је позн |
а је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђ |
мисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет |
клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио в |
на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о ти |
о потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шт |
а промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова жи |
атнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину ко |
авака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S |
те, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско дво |
ра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он дод |
Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су |
мао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{ |
чету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру |
S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радм |
} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко пот |
сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражи |
Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{ |
- Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори |
ко је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, |
и човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њи |
сећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кре |
а не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћет |
само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново |
је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док |
по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао |
оме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним о |
и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко |
ле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ |
ујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само п |
дим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отворени |
ња:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз |
е праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: |
нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и |
ненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не л |
е, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш пр |
отичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, р |
ао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем |
е сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави бил |
ао и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличит |
ни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јо |
г укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише |
вајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у |
смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вер |
сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех |
пшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и |
ала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дош |
о место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необич |
он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде |
ије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавал |
је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим мо |
ојих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан д |
ла на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала ко |
им даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у њего |
ги начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сув |
извољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и д |
г ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S |
својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један н |
, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидо |
ако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћ |
а нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега |
дим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала са |
неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане |
ћ не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замол |
тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војниц |
м покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и св |
ијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао нај |
и из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на бо |
али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренут |
на, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, ка |
спаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и та |
а.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за с |
дмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако |
и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донек |
а ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш з |
ким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и |
уги свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох |
а, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више н |
ом завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасн |
е буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се |
ша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу |
е у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћ |
пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој |
отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник |
и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: |
без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили |
очито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео |
чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стиг |
бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира |
есора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да пос |
а овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Г |
ћи се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према |
једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уоб |
како хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те ро |
онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада |
а је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кре |
на и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запит |
док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, лу |
дови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног ча |
ини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, по |
како чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, с |
дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он наст |
оверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква |
у радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прик |
ам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране |
едним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Зат |
таш ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету д |
мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто д |
остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поп |
толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала м |
е у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Вид |
е, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Др |
Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} |
добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када б |
вао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним једини |
чезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје скл |
одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дв |
да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас от |
ика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада |
гађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар кој |
дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио д |
ори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачн |
кне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек ра |
труна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да |
човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не в |
саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писањ |
иви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне и |
ција мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изг |
сла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско |
а се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледај |
више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим |
мех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје ја |
а које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љуб |
налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш |
уку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног |
аха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је |
постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не д |
у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклон |
дати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, и |
а, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега |
ог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, ј |
ше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи к |
ше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S |
за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: о |
мала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлис |
.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још |
. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозор |
сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што |
размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Ј |
форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које |
е тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја са |
јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, ст |
нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, |
слио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти вели |
{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, наг |
оја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак |
усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одје |
жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за |
ји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, п |
Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има с |
или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубомор |
где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао. |
зу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би с |
и твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да |
ало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно: |
да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и |
рамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше нек |
вадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) |
е вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих кл |
светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: |
ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољст |
а...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{ |
атистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећ |
сио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег |
- ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно |
о на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда |
већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава ч |
ој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанств |
а самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мен |
епено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело. |
орми, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним |
а: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и шири |
ођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло |
њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши |
ј, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, |
стије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осе |
мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће |
ужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту бу |
а у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било сврше |
а? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђ |
изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигура |
ох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна |
арковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио |
увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја |
чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је |
у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом с |
дству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом со |
скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако |
аци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпуто |
он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас? |
се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучн |
се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном |
весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба |
ивот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао в |
он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта че |
убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} |
ита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбу |
ма угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам |
оћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново |
скрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само т |
итује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене под |
да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи |
Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, кре |
мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не од |
ла крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, |
ети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не |
} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са гру |
азови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, ка |
и на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли |
а нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове с |
} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма к |
лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не о |
одим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настој |
љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са |
ило толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је |
на жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. { |
материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и п |
и праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали крет |
о пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја |
буђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трај |
створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безна |
ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздра |
схватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо в |
излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Веч |
ако не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окрет |
ја, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежин |
ећим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, |
ла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, иза |
ео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као |
ине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска свет |
ала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који |
ектно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим п |
ило давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној нео |
тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђео |
- Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Посл |
асвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто |
је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај |
" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафи |
на тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило гу |
да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмет |
да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагл |
аран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше п |
ди вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до нај |
уна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{ |
астави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се |
отреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{ |
ађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнин |
зећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су п |
ут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико |
ским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа |
овић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радо |
такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећ |
морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- По |
угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да ни |
ој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био од |
овић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбац |
еве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Им |
ега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило |
а би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници |
ну, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим једа |
орави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} О |
пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, гд |
бљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, |
Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде м |
ни препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било ре |
поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се наста |
Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, |
разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било |
ред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом кр |
остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела з |
авао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао |
сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треб |
, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. |
S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је |
е, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После |
аше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак |
, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна кој |
во Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Правос |
ом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких обл |
- како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форм |
вољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам бољ |
да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уме |
сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се и |
о Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и |
рим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од |
бачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} |
о имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из леност |
итрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у о |
етом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу |
које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове на |
ко изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми м |
и разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; |
е све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи од |
ји су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промиц |
: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно са |
дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опо |
ти непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} О |
појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, |
ам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађав |
ла, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпун |
о је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" |
кивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном зауст |
е осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зрац |
марковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу |
полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете |
ло управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо исти |
исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних оде |
еровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио т |
епљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу |
е сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах |
ли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да с |
се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у све |
уша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} |
сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана |
док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се на |
и ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац |
нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањ |
обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао р |
ли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самог |
вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Ср |
раком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да св |
то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш |
ори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде |
ости упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи цел |
хнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина |
S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Па |
раслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог ча |
ај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{ |
ти и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, |
ни у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Круп |
зна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану |
је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је о |
фесор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и ос |
ељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Б |
ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштава |
а, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мор |
узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} |
вај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сја |
{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то |
та је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него шт |
ли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега |
немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и |
југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу глома |
егова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не мож |
тосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је ру |
есети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да га |
ила је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба |
еликим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са ви |
лупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много |
кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу |
бро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по |
све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одис |
ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер кој |
јен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов |
дблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, |
тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори ми |
јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће |
а утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Г |
их грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно н |
S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, њ |
и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације. |
а димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече од |
рете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог н |
осећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радм |
ем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрач |
ена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамци |
очи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више р |
ћев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је удар |
нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је ј |
водовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим |
плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између |
е говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равно |
птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједно |
а мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе кр |
Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постај |
упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. |
свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равно |
арамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећ |
и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре |
седног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био |
на, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су н |
да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно |
опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се |
пијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташ |
а осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што д |
еби звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи |
похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника ко |
ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али |
рекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, пра |
а стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћ |
лог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више ма |
, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаље |
дно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не посто |
разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ру |
а неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је б |
а проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И треб |
вајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлу |
лавним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калу |
кретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њен |
сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и |
лог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалн |
превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је |
трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче м |
рофесорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор |
S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S} |
.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала |
он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаш |
ависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва вид |
{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жи |
{S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... |
необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круг |
емена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку елект |
се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви |
ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута пло |
беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног |
сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он б |
Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помис |
су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани |
ао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га |
га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадн |
вечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да |
ветлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву п |
тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу |
мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје |
застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао ј |
када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и |
ене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у м |
а: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком исто |
во је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Ка |
притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена т |
ио он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог обја |
о осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћут |
о и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, |
се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скор |
лу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{ |
емена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну |
S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог |
коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} За |
Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{ |
е једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађ |
може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овд |
та и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела ј |
е могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче |
рист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао ко |
да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљ |
задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала |
ш ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу |
све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то |
Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новц |
блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обрено |
до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Ст |
е неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, нео |
а сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог |
репнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари ка |
- узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{ |
и: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада бе |
са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чар |
о пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међут |
му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни |
било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш? |
своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, |
други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика |
поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди шт |
она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да |
о међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из |
ово што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима |
м владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ с |
ред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи |
агост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише ошт |
Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, |
на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и |
ио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Ка |
се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигур |
оку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да |
рже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај к |
о све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво |
овић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било |
ом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу при |
и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спушт |
ре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно |
И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато је |
от, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под о |
жавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је н |
ежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, |
То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срб |
те му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде |
а је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери н |
рауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог |
к, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће а |
раком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће одне |
питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухва |
занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психо |
замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S |
ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су с |
{S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када с |
равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поно |
зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и раскли |
подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култ |
мљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, исп |
ћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а учени |
адашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као ч |
аслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао |
о да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, сла |
е говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном прем |
неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удиби |
естаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ват |
им сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површи |
опаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на гру |
створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да при |
о падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подав |
његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су |
замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапо |
арамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не |
о, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сја |
о поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу |
ло је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувиш |
, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; о |
ен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав |
миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа дру |
тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно! |
Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Ка |
мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унез |
и, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смеше |
ења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се |
оћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ни |
и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим п |
беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То |
е, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не приме |
инута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али |
ци беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. { |
и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада |
брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и т |
асно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узб |
чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, заба |
је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} В |
није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски тру |
лизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у |
ог јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све о |
и се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ х |
идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и јо |
{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то л |
ло човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и |
другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резиг |
прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмака |
питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, п |
стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен за |
да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писа |
климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико |
ога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S} |
вљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом |
оде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљ |
сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедн |
о касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одз |
арена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што |
аг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прел |
витог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стај |
је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи к |
купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у о |
и опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S} |
на, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у к |
ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из |
шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усн |
а му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На њ |
ој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он па |
алног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, |
хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има |
један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из да |
тприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубе |
атрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око м |
својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} |
еколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатн |
ене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између гла |
а!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се пр |
и једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам ва |
из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, нек |
е што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Рад |
борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све поне |
замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена ко |
ечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужн |
не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила л |
е и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи |
светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се |
ојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Ал |
ај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да |
тељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није |
нађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову з |
овићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, |
а патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се |
на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне не |
е забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и св |
се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања |
ице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је и |
смо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, с |
која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Ч |
ако је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарк |
ина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхв |
рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи |
нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина њ |
идео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та у |
не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се |
ашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са же |
?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужност |
е грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S |
ску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозо |
ак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у |
се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматра |
S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо К |
о, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја т |
тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву гро |
утку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S} |
нац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се |
ена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба с |
едам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си све |
ругом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним |
д изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за |
за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не је |
ојој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плав |
Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудил |
се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти... |
он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита с |
S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и он |
а мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни |
те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може наз |
жене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, ал |
- Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано |
дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кока |
де дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир |
услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба у |
ући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој зап |
у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим одн |
ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш н |
о: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што с |
необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што посто |
крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбици |
гло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу |
нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо сле |
и сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије |
конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа |
о раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало |
о да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати |
друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако ч |
лни, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срб |
воје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, |
ерицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и |
?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачно |
ио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{ |
е једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} |
ила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарко |
да их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала к |
тим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, |
га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и |
имање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност |
{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет го |
ан вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита на |
окретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче кол |
ом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друг |
ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може |
ичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем то |
ависно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо нек |
ах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, с |
век пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, |
во до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било попул |
е мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија п |
{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, п |
њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати по |
до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио о |
ајзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са |
ашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако |
јања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљ |
ви пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгр |
мислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! |
ј, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зоб |
ти, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осети |
пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака пој |
рба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити и |
рковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху пого |
састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један ду |
својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, |
ви.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, ма |
а борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење |
јна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најус |
"лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пут |
м који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препр |
ки људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је |
укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{ |
ла једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз ме |
асно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже к |
ићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири |
их зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} |
{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно м |
инио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеш |
сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак ј |
н идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отво |
рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} У |
ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног ген |
ињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано диса |
епомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић |
} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано |
ва независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се вр |
ати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да ва |
ју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да |
причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда |
погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скида |
ђе постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе по |
створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тр |
стоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе ср |
е по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче |
једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели |
ику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{ |
му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатам |
аспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на |
пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковиће |
ј кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ни |
неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да п |
управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примет |
ло на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били |
а Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њ |
е избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочек |
едној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепш |
аја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа ј |
итре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радм |
је чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, т |
Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, је |
е хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, |
ху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, о |
, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жи |
је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, т |
рба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао |
е ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узи |
ност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако жив |
ј жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кора |
S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из који |
пољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико |
Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно |
он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња |
онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, ви |
лини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ни |
узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака |
у крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место |
није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} И |
војој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизи |
бразе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза |
озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и з |
замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких же |
рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, |
о не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - |
} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране иви |
дну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је гл |
ланину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре |
Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у п |
просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пу |
ојим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; |
оз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је |
ке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер |
"сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовн |
ра, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разум |
човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгр |
{S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обра |
дигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изг |
адањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} |
инило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична |
ла?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуш |
звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у |
ече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шт |
дати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци |
живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Н |
ену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу |
одно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко |
мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: |
ност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази неш |
н круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и |
може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, |
у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настра |
{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој |
броте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним |
рају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој |
, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изг |
беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима с |
амисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројек |
а, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Ра |
м отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисн |
гарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} |
пођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче з |
ије био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газд |
едене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног. |
, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху |
давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млад |
акву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврс |
варила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до непр |
сти ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да |
га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатн |
ицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се св |
вала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прили |
је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "неверова |
ић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки |
вљеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње |
те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонул |
на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се изм |
а свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродови |
роде давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и |
разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме шт |
другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у с |
искости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S |
и" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празниј |
ији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа |
дела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, заниха |
м која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила |
ваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом |
вом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега |
S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак |
ана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одл |
ама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијени |
да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје на |
S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друш |
ти и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, к |
з неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност |
ше код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно п |
убавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, п |
е Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако с |
ом све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљ |
одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен |
, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, |
белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрт |
}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично доп |
S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. |
задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, п |
се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљ |
}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазил |
положење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њ |
ра, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{ |
х примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који |
и и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дуб |
але, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној |
иван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивал |
те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли р |
а страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или прија |
дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. { |
док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеск |
сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али |
ба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико речен |
еби, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја н |
S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готов |
а проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маш |
о би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} |
ен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се о |
утка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запа |
на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, а |
што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима |
ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{ |
епреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да н |
а.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и |
им собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз з |
он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду уд |
д белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка грај |
дах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два ста |
е на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме |
углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкају |
дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим б |
е ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} |
се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде |
и у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шу |
ова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који |
е окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан |
и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили |
а џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим к |
и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која на |
севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и т |
у са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} |
још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресн |
н је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је поз |
изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогла |
је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у |
два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут |
ивота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на вр |
и заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору |
добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује |
е.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што |
поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој в |
ек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јут |
ла осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетиш |
не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пусти |
умњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S |
ала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још ј |
столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - доса |
.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Цр |
д осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само соб |
из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лаг |
на беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што с |
стане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Зауст |
у кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики сти |
давим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промење |
м права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не тре |
зи. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети |
у иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - |
рба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно пот |
ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа п |
пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахра |
арамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Ми |
прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри ру |
вађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није |
чима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као ме |
олико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао за |
барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се од |
о око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и с |
има утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли |
а незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младо |
уку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије |
упротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упит |
азила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше с |
ио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршав |
ек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - |
м, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде |
и лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је |
ино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако |
аметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он |
део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико за |
ама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена |
тила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила |
савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро ра |
дном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да |
и небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. |
и дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одр |
та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуд |
Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пу |
ље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила |
е да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као чов |
у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али |
еким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше. |
, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе вид |
веже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је на |
S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне |
а гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} |
ше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али |
још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као |
ане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и |
чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада д |
ке и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више нег |
ји ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно вид |
будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од |
забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{ |
а чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је т |
корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте |
је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса |
ада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтер |
а пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође |
да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио м |
и најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало вид |
нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу ни |
}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте |
огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух |
ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске |
ћев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике б |
а своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} |
ко се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изуз |
е да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једн |
{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - |
чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код |
арлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што |
сте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво |
ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, ч |
и умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} А |
- Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: свак |
безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишче |
{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи |
ка.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен |
н са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је |
Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и так |
и и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни п |
ше кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и |
физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике н |
вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да |
ају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са |
о, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да |
напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она о |
вом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је о |
стано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао |
ћи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Ц |
стала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опад |
изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - |
емо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревнош |
ијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнавље |
ио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те к |
затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање харт |
једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори погл |
ва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе |
ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим св |
зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније пре |
ким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура пр |
прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и св |
ротив свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спреча |
шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, |
ечима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио г |
к плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло |
рамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бе |
нова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову вели |
смехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скор |
чај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Беог |
рбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана П |
амен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи |
ати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално |
{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати |
творена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} |
су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло д |
мислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим |
и мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе дв |
} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти д |
она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} |
им шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клиз |
а, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, пошт |
ио далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно чи |
S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све тр |
видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли |
ог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на јед |
у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини |
повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пођ |
опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затрован |
једница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} |
здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он у |
осталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и б |
она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед |
зумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пр |
ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S} |
а дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће |
љени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, отк |
чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли |
оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало бели |
које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежн |
настира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих р |
м жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирск |
д, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина |
љу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку кој |
ви пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колу |
ли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, к |
ас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану т |
видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана ха |
ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим зад |
првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или |
вим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима |
ене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те |
к је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би |
ло да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њен |
иством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубис |
је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни с |
је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје н |
држати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, пос |
воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично п |
сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбац |
од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је |
лас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемире |
у пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак |
ња, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шт |
ије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нек |
у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише ж |
у у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унап |
ријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању о |
што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, п |
чито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да јед |
ећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце |
што диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том |
до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколик |
евни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст |
вољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових |
данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо |
сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога ро |
жати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извла |
ч, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогм |
ђа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе. |
на њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђељ |
а њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је би |
а је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахо |
неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гоми |
то уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од |
бог вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме |
ад потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задов |
на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна п |
ојим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не тол |
подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многоброј |
о ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, |
и да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао |
акле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишље |
снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима |
удо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је п |
каже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ва |
тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истове |
дном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвор |
је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - |
.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку |
јући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би |
виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим |
лица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирск |
ране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена |
, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се |
једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, |
егове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњос |
ре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зиди |
досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуца |
деш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изглад |
било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања! |
ву, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} |
да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S |
н тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, мож |
; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мањ |
е из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином |
сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисл |
ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја беја |
не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било |
сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног за |
земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упија |
има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов с |
заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један |
рпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих |
Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, ни |
ј соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на пр |
сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша сам |
ваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају |
тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, |
е осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се |
ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и м |
{S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журн |
што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, |
због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка збо |
ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мис |
Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} |
ц дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је исп |
е необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз |
ба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних кој |
ао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног |
га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зн |
то га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, д |
убоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Вл |
мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност пр |
ни мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајк |
ју само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке ре |
онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче с |
када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Ка |
ледње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљ |
ло и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требал |
Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте |
ника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без па |
појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен |
а смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату.. |
ло да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она ј |
последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек |
ла часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, је |
ед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обич |
невног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једн |
ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - |
весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком. |
ољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту реч |
Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} З |
ирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{ |
Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на вр |
.{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, |
етла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена |
пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S} |
уку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па м |
ећ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир |
ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше |
и сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижа |
је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада |
ч или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој к |
траја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниже |
укавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{ |
био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - П |
атити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђ |
до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете |
т био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бес |
саду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс про |
ло.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на ј |
мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи |
ини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа |
.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковић |
е: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим |
ко луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоно |
ини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо св |
ило ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се о |
над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, |
и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часа |
ва које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног |
посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређено |
, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оц |
то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се от |
г покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, |
акнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од з |
Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог |
вала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испо |
е мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало ж |
положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако |
и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У некол |
.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се |
Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви с |
ко из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму |
ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно |
име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, |
тим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само |
и се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије иза |
ким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко |
- Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку |
вши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Н |
благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се |
то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи |
нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало |
ше воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње не |
се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански м |
би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне заба |
ветаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; |
и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица |
на и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне те |
{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам мог |
по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну |
се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он |
е.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор |
ави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - |
али Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Кара |
ама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом |
еру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што б |
и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} И |
ова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокре |
м маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не |
вољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно |
створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити свој |
оноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због т |
су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини |
{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, ка |
заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са к |
из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стој |
током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих |
о осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у д |
ним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже.. |
да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фан |
!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара |
и је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња из |
..{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мра |
ти хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније па |
во би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђе |
милуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропома |
Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не |
, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, |
целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на ко |
о рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко со |
њер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бун |
аком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да |
ај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје |
далу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој |
скрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и у |
зивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да с |
та говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док |
чке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва |
га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет зат |
оту, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, |
- Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} |
задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, мл |
аље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пруг |
х више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку |
ивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Н |
он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање њ |
и се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} |
х тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе |
ућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рук |
пет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти е |
? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање |
о неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињ |
епа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење чита |
Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, рад |
е пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ного |
и покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, |
је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и |
ван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} |
три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један |
ао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа |
гао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десе |
номе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају с |
овала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљ |
{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела к |
ет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена м |
ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цига |
е ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, |
које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изј |
напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже с |
ола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, це |
ише одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је в |
S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак отк |
поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом о |
брошћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи |
бави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо |
а је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одгово |
о секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганч |
{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети |
њало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући |
и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и не |
е у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - |
и моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуња |
азмишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склонос |
и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример прет |
S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав чов |
, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после |
Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребр |
широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, пр |
атају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужн |
рашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно прем |
а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, |
овечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", |
едан коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S |
справе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходн |
дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} |
реме Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало ли |
њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико |
страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и |
и хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја |
трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - |
воришту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених |
н себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то |
, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчи |
води на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше не |
м успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, |
морних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну |
ва, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Ср |
д сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока |
о великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на се |
гледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати збо |
знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са |
ћи на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - |
тупак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједно |
ога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу. |
н нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је |
е, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика |
{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он п |
сле краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључано |
сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнут |
му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим ж |
тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на г |
{S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просут |
његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака ст |
ити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколик |
овек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати |
од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, |
рба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настав |
т.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек |
боко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се та |
ога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S |
од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ств |
ишта зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што |
и више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не з |
ло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећ |
дају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађи |
утао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, буда |
ша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко |
Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том |
м беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било п |
ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толи |
између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ић |
ратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и п |
косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узима |
аједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећин |
исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлуч |
опи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очаја |
има. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, осл |
знина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више |
светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, п |
могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарков |
чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарков |
ли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изј |
у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред |
- И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} |
ио способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се |
ином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крик |
, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до |
видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа |
вао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је у |
у када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апо |
ође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и прем |
игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је м |
амарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{ |
понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То |
епасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој по |
е, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој |
ихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} До |
о остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још о |
из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их |
ије недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себ |
! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним |
на, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И |
ана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све б |
је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих до |
S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке к |
искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, наст |
о као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поква |
у уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још |
Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред р |
наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која |
обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против |
ишта.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срб |
као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} |
Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} |
таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старије |
"културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео д |
се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозов |
ћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамар |
о по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај |
е и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све реч |
вога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био ј |
јао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветро |
, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом |
тајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је нов |
крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали |
било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отво |
тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми ник |
остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спав |
} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито |
на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количин |
себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да по |
очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осе |
схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S} |
цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку |
корео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и |
еху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Заврш |
више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста |
емља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво прати |
зе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светл |
хиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје уса |
иони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са св |
он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако |
јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али |
ао што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и |
а највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карам |
ицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа бе |
убоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} В |
ше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не |
зној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србин |
погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице |
га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепе |
наника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у прола |
је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} |
да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и тол |
стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Н |
лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи з |
о, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност бил |
околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што по |
белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кру |
одножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При пад |
младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајућ |
ш увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} |
ости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, |
испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим нави |
м тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, |
да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи с |
анио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, јо |
ја се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укочено |
а у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредност |
манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић ј |
и за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да |
убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, |
пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази |
лити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртон |
црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они |
све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији |
гао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - за |
би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај |
р сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље |
ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у |
непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, |
ом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он |
".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (д |
је су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва при |
.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби |
а.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је |
опходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве |
не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{ |
све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Па |
и, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред с |
х пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете за |
а детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: |
стајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечер |
дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито |
што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодил |
одне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако |
сто луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођ |
ња.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му ј |
кну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, |
ком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они б |
ије - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок ње |
ије имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспо |
адрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да |
згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} |
је се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним оп |
*во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изн |
ема своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она с |
и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугу |
нтиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољн |
, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако |
и опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, св |
рфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у |
ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није глав |
ђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек б |
притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима осло |
што да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на |
о као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље |
е и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, |
ворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину |
га.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много |
аковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} |
лона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га |
гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, |
осео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гуши |
ма Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је гла |
краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да позн |
јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он |
и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек г |
ужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат о |
посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одаја |
- узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S |
он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је |
и штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само у |
као да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} |
{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, а |
и, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко |
лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим т |
}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљ |
онове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свира |
наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала вр |
на немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку |
Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кр |
о пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једн |
е некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас |
нијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се |
у зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S |
орми коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда с |
ним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окр |
молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви |
поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину г |
у од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је позна |
је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпун |
о колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића |
напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто с |
се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи. |
ену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад |
ам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, |
их месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаг |
акву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му нај |
о зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, с |
а окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим м |
ову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам д |
је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S |
а би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима ли |
ава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, |
све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се сл |
а вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} С |
ја су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} |
оја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећај |
лаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмили |
м низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џ |
{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, |
њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није та |
ију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред с |
међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење |
ђутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прић |
службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте ка |
са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним ј |
ком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површинск |
дана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом |
најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет х |
ве јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом |
рба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Срб |
орно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим |
ен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијим |
} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и ниј |
д друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи |
н и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S |
ица се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња |
оворити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се |
са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше |
г Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурс |
као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакава |
због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису |
ранству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} |
лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије. |
држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отво |
ајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак пла |
као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време з |
Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут |
полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковит |
Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толи |
неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, |
ју нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они |
злупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два |
да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинс |
нут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{ |
да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карама |
И Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је мо |
док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, прек |
радан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући р |
вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним |
купљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је |
гу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и |
гао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са |
.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, |
авом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих сп |
е почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у ма |
е она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој ле |
сети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледат |
}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недо |
на Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту |
себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све |
S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да |
ога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и |
хе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, до |
вице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хт |
обу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи |
ности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држ |
боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га н |
а диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ у |
ављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, н |
од зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; |
ну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме |
} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним колен |
ново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или |
што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, к |
ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бит |
из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} На |
м професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво ис |
и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим |
едном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела сли |
аније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} |
образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести |
са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тка |
ом ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видел |
који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну ул |
озор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, љу |
чном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто |
се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та |
S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом |
била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, обл |
У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока |
очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тих |
.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са |
ћаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих |
које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбар |
ај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила по |
{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ј |
ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој ужи |
бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није |
од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} |
ованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа |
ан свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за |
манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је |
о убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када |
{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жал |
ламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у те |
о из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да |
ребало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак |
ад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавал |
нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На прим |
ратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, |
S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, п |
на варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под п |
снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета мал |
, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју ј |
ано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне |
како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног ср |
сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше |
а буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изн |
еће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се |
време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема |
ела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљен |
јен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и ос |
дрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радњ |
његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се |
ремена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши к |
е љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је |
ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и |
естајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесавље |
аше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушен |
али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стис |
шка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, те |
идео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, |
у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног кор |
ва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио к |
аже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављ |
ња свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) |
ећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер |
р да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни је |
дице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично п |
друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: |
га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би |
самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако |
да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је |
их и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагон |
ачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази |
у јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини |
иког осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето |
сину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада ч |
во, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није сти |
не покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску м |
ва ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека |
ије признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога пре |
н збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је |
пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете пр |
амо да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу |
и је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго би |
ретегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако при |
биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности б |
реварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његови |
а сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише прови |
гурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије |
а је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом |
ла ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред ме |
} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држат |
а прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у |
ченом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро пала |
погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога кап |
што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Ма |
, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било јо |
; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог |
{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпу |
м у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену |
његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој |
услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то |
им делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, |
ећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се |
рковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кре |
његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог ва |
тадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, бр |
јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски |
адим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да |
са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Кар |
косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, на |
остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да пати |
изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине |
е необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као мн |
S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље |
, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпун |
твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми |
ола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи сл |
онеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом к |
Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло ре |
можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу |
атеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва |
у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их пок |
рани било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љу |
р и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принцип |
кушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и |
ћао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који |
"слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у поч |
астави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе |
сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту веч |
ао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнут |
а трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту речени |
анастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат |
њу да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, |
господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци нем |
о си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти |
не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, |
лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекид |
ћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведри |
ехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто ш |
рба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у |
дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп кра |
и, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочи |
ве није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ва |
сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура |
буђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакни |
н о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и |
гија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и |
ам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајућ |
сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, |
г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} |
униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мисл |
префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле о |
е, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може н |
и палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... до |
узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако |
учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он с |
е се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у |
ла.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и сраме |
гнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{ |
ењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздас |
ије било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећа |
ововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом о |
и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише |
ало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватр |
колико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са |
и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не |
паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се |
док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се се |
проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али как |
о, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да обор |
о њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног н |
истове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у пол |
а по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на кр |
ледњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укус |
ком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју |
чуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио с |
праштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз |
тим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш |
да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, не |
Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{ |
е Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када |
његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало с |
а на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пук |
пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игуман |
ило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио ст |
вер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете оч |
и и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло н |
мана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет кој |
мирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се св |
{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са ј |
почетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та т |
ша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о |
рној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весе |
на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неома |
устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, о |
немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Би |
ку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срце |
е побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је ст |
тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си |
весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да |
би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове |
азивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На |
унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осв |
човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибан |
ом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног зад |
адаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, |
ора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте д |
лечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може |
коћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} О |
е, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и т |
икад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је т |
, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник |
е и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова л |
идно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђ |
у... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Зна |
помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарк |
н зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изоб |
ствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмиц |
им тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било по |
проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чини |
и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{ |
.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном |
о.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Кара |
рили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао |
вилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са |
у биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, |
стана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах н |
азодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећ |
лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими |
Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заг |
еђу његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос остав |
груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне |
у његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отв |
која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он с |
но, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита |
о целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кр |
е стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила м |
да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, |
.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир г |
стоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се |
што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољс |
редини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на св |
у, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео д |
оја је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро |
га, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростит |
још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора с |
х спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да |
{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и з |
!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књи |
у духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физи |
Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" ств |
е сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није изла |
ада, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, ме |
Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неко |
осле неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би |
огађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забун |
том што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто по |
епа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није зна |
јглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се |
купљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог из |
а С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некак |
{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, |
рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачи |
лобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појач |
о је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског цент |
у из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, |
теља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рач |
у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, |
је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше т |
асова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и о |
оловина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за |
м је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} По |
- То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не изла |
није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Т |
и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубок |
сти, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте" |
о није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене глав |
вове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих б |
све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак |
уди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ов |
ужити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у |
био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чи |
ем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени п |
и догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја? |
е да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћуте |
озор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморн |
се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог ол |
ена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? је |
севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и |
на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши с |
камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на игр |
д Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прес |
доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално |
У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала ск |
} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, ша |
рив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: н |
уство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуд |
и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо |
леда мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог сте |
је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са |
аним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мрш |
ог човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, |
н беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на с |
осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати |
мо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на то |
ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у |
И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вр |
у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он |
е да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити |
} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у ком |
пора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напро |
а тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тел |
н животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, о |
асилије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у м |
ак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S |
Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он с |
е у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико уз |
ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне |
о велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у исто |
а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када у |
м сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али |
с пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Ј |
ек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно протк |
розници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој вр |
себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао |
еше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила |
сећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Н |
(који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, |
тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово шт |
S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{ |
За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фурун |
беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог |
воје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мал |
није и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га н |
акуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ј |
.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо |
асилије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није |
ного потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи ј |
мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашт |
њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњ |
} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одуз |
Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде |
арамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са т |
руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви |
м свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти ми |
не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима пр |
Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметив |
гу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А ш |
е природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог |
аки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија |
ратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим |
. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше о |
увише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вре |
леда тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очим |
вић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо |
иступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке |
плоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у св |
о шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од не |
бета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људ |
срет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола |
адан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да |
да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је напи |
имети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - |
ка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да бу |
весност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да п |
ћа.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба |
ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његов |
ова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких |
н.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, |
нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та ка |
едном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам |
одиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех ка |
о је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили |
оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Х |
ен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно са |
улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда |
ола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њ |
.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом |
Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу |
} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Васи |
крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио |
а дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} |
е почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изгл |
мо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Св |
диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том об |
Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-л |
огу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису мо |
мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити |
ков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да ј |
о само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више |
очека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба обра |
овог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса) |
тоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према |
S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на кра |
е по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} |
остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радми |
рстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу јед |
несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са сво |
ато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; |
{S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S |
рати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S |
та ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то |
људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од |
кренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо |
цкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе |
.{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S |
наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети |
ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, п |
се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} |
че силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све |
да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварен |
даје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, |
једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и огл |
је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сц |
ви, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола |
!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и са |
ко часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога ког |
онио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукам |
исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим т |
ки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића зб |
али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако д |
зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари кој |
ву, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па как |
о очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са вез |
с има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} |
је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих по |
вори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрс |
чине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скриве |
ти", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну дл |
ије било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зов |
на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена бели |
ко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног |
е скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу п |
Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом |
ј брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које с |
ије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима |
е, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква без |
најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у поч |
лите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{ |
ви као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и |
{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од т |
урате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно дес |
не, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како јед |
љао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда |
и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина ( |
ериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то п |
, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је про |
ара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се |
ити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним о |
вршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је |
смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте истор |
ет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око ње |
ивоту.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он |
овић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да ј |
ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случ |
м, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њ |
бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим |
ање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваш |
знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у у |
у, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, |
без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствар |
између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком |
а грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље ре |
S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење ш |
}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} |
оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, ј |
е шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше про |
није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изр |
лаву и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Профе |
е није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да с |
што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у в |
и додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не |
е да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога п |
{S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непоми |
даде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали п |
или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико за |
са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило |
ово стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново |
ар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смеш |
е нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, ал |
}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе |
ко то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то не |
та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је вре |
дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Те |
ара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, |
{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног |
најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновни |
го што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало зав |
де на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле л |
тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку пол |
му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и су |
азивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији |
један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићен |
у на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састан |
непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки |
S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, гд |
а се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе п |
и мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући |
бе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових с |
на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна |
ена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га |
м тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} |
е. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот |
ћа, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно др |
е ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада |
је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје |
иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, о |
сли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да ни |
е глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге цр |
на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку зас |
ло се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Ни |
осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на т |
лету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што |
му томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у ком |
После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то пи |
а жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, м |
иком тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} |
и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само с |
арећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у је |
лазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у ја |
ду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б |
и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог трен |
више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Ра |
ас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мек |
S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурн |
ићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључ |
као", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми |
штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило |
тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгуб |
аге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и ј |
е море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библ |
вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако н |
: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толик |
тим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш дов |
стиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} |
игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху н |
ила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како с |
бу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би |
еност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лак |
једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После |
да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећ |
е те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} |
и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њ |
ено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој |
о себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријућ |
и што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и н |
реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цел |
ао нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан обли |
ћа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јас |
ло је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим п |
аћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он д |
у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу |
о, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у т |
довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то м |
се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је вид |
о.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена по |
јављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некада |
је мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке с |
ије било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрве |
љен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се |
доше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је н |
свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обичн |
ам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осе |
ном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену кој |
неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарк |
је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ва |
ајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео |
здала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овог |
прости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, |
чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То |
ошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну |
да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш. |
днога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошт |
ку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада |
ног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде |
Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нерв |
е као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на |
вку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: { |
склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је бил |
е био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па б |
ање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и ње |
анија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али |
а себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се бе |
S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била ј |
и голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; |
апита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по пос |
празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушен |
ата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, |
рже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снаж |
Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и |
једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска |
етремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S |
асти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњ |
о Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и |
објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише |
чи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова |
пасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону неви |
еше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински |
авршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Вас |
би постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, |
ризнавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у нај |
ити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један друг |
својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о њ |
са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те с |
ске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети |
.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је |
S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле вод |
о било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него |
крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још у |
зо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја |
бине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карама |
штен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом м |
идна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој с |
ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако |
ан одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име |
зних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, тол |
рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљен |
ролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармон |
кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ б |
можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се б |
" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путу |
еочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су |
м часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из ње |
а отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу |
сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са с |
ме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу |
о!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати |
новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{ |
лашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, |
а и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и |
мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостој |
само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно |
онима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су |
д вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скоч |
ге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним |
е добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој |
ском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шт |
је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела ма |
уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање гд |
асности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама |
налости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та п |
де трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спо |
епознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у |
д те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за св |
им, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново си |
личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и ка |
ти да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - про |
озбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на куте |
и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако |
рано, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, нијед |
оже имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане сво |
рима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не |
ао да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично |
} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румен |
, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том цере |
ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва |
о, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумр |
диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срб |
свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи некол |
ка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S |
вши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет и |
смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи |
ћања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати љ |
. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за |
ечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би см |
, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треб |
иђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} |
оличина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми |
о да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам са |
а њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам |
ише него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и пона |
? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часа |
понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало ја |
зику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи |
р би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе |
S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом |
ашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако |
и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од ц |
је, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био н |
е водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у |
ћи се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба т |
речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће |
својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се |
увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је |
између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све. |
гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он пр |
- понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио н |
лију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S |
т, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример д |
ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Мар |
пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он |
оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто |
запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљиви |
уди који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост ос |
ог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он |
дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу |
Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мра |
шу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну јед |
ли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако чо |
м да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Види |
едао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један час |
а.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све в |
довати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јут |
а мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака |
о!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али |
е била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помисл |
дње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске |
али.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горе |
у собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у д |
г узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе |
и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његово |
са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је р |
сним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се д |
} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да |
господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Кара |
на не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није |
ватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ни |
ило је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда |
тати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је |
на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чуд |
зне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," ч |
но осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и |
не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да |
ео крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оно |
и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се |
, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се о |
чно уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо од |
итивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у сало |
ветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуств |
га узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На сл |
кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања вр |
шћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија |
им би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И о |
емирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам жур |
часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био |
} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је зби |
мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговор |
а за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобн |
о шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{ |
И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгл |
како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића |
ђу неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање ст |
је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да уг |
и непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија њег |
ша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук до |
у томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професо |
а у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и |
рковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала |
авља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрет |
кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - |
ражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила г |
његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост |
јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опе |
беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима |
ела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што |
ви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и у |
аја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његово |
то се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се |
е, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био то |
многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист |
еколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска свети |
би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на кри |
а клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци |
рај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, је |
ио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартиј |
лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће |
читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам |
по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао |
ер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећ |
кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, |
Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се пров |
и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми з |
еобичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Т |
пита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - |
} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен |
мила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем |
та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповес |
земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и |
ти, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, у |
д месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаж |
е:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у |
, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек о |
волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, ос |
ше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{ |
у необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, н |
ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово пит |
Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У |
ија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - |
крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу |
Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Веч |
еге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела. |
им, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његово |
и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећа |
{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету засп |
Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отро |
могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или |
С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због заму |
као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа |
је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасн |
но са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје |
ано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где с |
еди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту |
овка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесм |
вог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Осто |
о са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности. |
добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеница |
о се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} |
нас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињу |
р сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их так |
да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана |
ени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узим |
у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу ко |
влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило |
то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у н |
ескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он |
шкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице. |
Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту |
да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просја |
коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе л |
отпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ |
S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанст |
је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубок |
}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онд |
о у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пит |
ало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да |
ебна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би з |
лету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Ми |
утарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледа |
делих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се верт |
ржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у мана |
енији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је |
тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} |
рећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неук |
лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њ |
н, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пре |
ва плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега дв |
дан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије |
ви гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разб |
упи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви |
и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је |
о био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном ј |
буни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужур |
о, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да |
су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би |
ловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и ско |
иде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој |
и када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни |
Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало прав |
ем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше убл |
лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је н |
с је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели друг |
од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила |
м!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - |
даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и ук |
ду који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, |
ива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смиса |
то хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љу |
го виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из цело |
олазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} |
јала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде |
адмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} |
та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од к |
стом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено |
још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен т |
вима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић |
браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским те |
S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после |
Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола |
извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиж |
са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није тре |
се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћају |
шавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просториј |
која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страх |
ега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше |
и, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростит |
ене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу сво |
еба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физичк |
ој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, гд |
престано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и н |
вероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ |
ао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и |
, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек |
изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепа |
} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, ње |
м од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а ко |
сам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесн |
које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао |
у, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упит |
ћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - |
изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато н |
Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. |
одило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она |
овати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његов |
само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око |
ила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која |
е, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С |
еде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напу |
дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срб |
ге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} |
тра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, нег |
Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ва |
оћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме |
ије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} В |
и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху |
им остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га |
на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се до |
да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије |
S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним ос |
пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или |
ли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја и |
добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} |
по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ни |
им.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напо |
обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} И |
пита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав ч |
јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећ |
Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим дов |
аци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до какв |
торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Ш |
ром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама. |
пазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она кл |
римете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том с |
олитике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у ра |
ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних до |
године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сан |
ожденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни јед |
овучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешт |
о је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залу |
о сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом ма |
нута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то |
јзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{ |
са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу д |
ри том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пр |
жавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковић |
два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када |
азе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погреш |
олутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва |
у.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, |
асилије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и |
уо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се |
езигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је бесне |
м.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где |
бро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на |
е се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма к |
их снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини |
а, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан.. |
дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог |
весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, |
о шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек |
не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуо |
идиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно |
Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума б |
а хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само нек |
не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаниц |
рака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које |
аборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким |
ућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, |
свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова |
длеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху |
равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још |
ње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је |
, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе. |
имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S |
сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Р |
гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли д |
.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер ж |
астави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се у |
Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} |
.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљиви |
м би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи |
једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћу |
то сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо л |
е знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан |
ачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зрак |
и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остај |
нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми с |
адржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Би |
е.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односи |
понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се прову |
заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S |
овека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимал |
Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити доба |
век сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара |
.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зај |
када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију рит |
Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина ј |
м малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први |
Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пре |
покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је п |
покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупље |
аклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био ка |
ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном св |
Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јеш |
} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих |
{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. |
целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. { |
ећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је |
на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја |
м пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушку |
очи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку |
м покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} |
ју који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајл |
дно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо д |
вене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек |
зивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за та |
а? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то д |
кића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икад |
виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да ј |
одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешава |
њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме |
аније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} |
на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро |
ерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњо |
ину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак |
је волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} А |
ња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се ос |
е очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се |
ника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједн |
еко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Јед |
дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је |
е времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим он |
свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу |
лу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло |
е више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајс |
је, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхо |
вић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он б |
дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, |
сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарко |
ива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} С |
ци, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где ст |
у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милуј |
ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управ |
су, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће |
лава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{ |
едам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га |
љине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви |
та.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или |
ала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се га |
угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак |
шчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно п |
према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата за |
лада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи |
у ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и с |
еће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражи |
еби, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба з |
могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ств |
пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са кој |
р, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама. |
ом мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту |
естани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Н |
иву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле |
авка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до |
Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одм |
е Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој К |
ставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до в |
хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: |
ва слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао |
и другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: д |
а и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни |
. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља |
девши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између огр |
чи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији... |
неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу |
тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Пок |
его та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљ |
еше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она |
никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чи |
од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. { |
поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком осла |
ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније прет |
теози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} Т |
У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте с |
че страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта јед |
данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље |
може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тоно |
се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони |
ој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То |
ао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је ост |
недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег жи |
ако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше |
жећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале |
војачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се ос |
а.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је п |
завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једн |
е можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили исп |
ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био је |
отле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркан |
S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је б |
авно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него иш |
а Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Ва |
шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је ту |
и.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави |
због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде не |
буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет |
да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте |
спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим о |
г ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматра |
.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква ј |
је ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела |
седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је п |
знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене |
оже да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш |
х на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нис |
не која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, кр |
аше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према К |
, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше виде |
рву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи |
е неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у д |
рба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час пр |
реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна |
осле живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашн |
о што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Би |
строфа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте с |
лице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{ |
Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху |
о је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто т |
то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Нара |
љивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућ |
вукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући так |
који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када ч |
објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљко |
ала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачућ |
е из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати |
их ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још |
има кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарков |
дну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком бело |
вом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: дана |
о, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{ |
}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај ме |
и него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га пр |
ав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству |
то зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури |
ону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се виш |
њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Доста |
зао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је л |
е преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и п |
манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице |
дном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже г |
ћ.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та |
тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, с |
езика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он |
бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пре |
е тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати |
сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) о |
зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука с |
орених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од дво |
а што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би с |
врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног бра |
лошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужур |
р.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју с |
што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икакво |
ша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сад |
ађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они по |
ам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} |
том одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу |
у се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова |
у.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати |
ладост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окр |
м часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, |
.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти с |
о што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не м |
марковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену ду |
већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занес |
овића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим |
ног врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим троми |
не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе н |
о планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пож |
} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала |
авину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у к |
ође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен |
ери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана кој |
вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој с |
иним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него |
так Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у |
ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимен |
сти), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитив |
е име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставц |
ог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мисл |
пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени она |
" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија |
страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, |
јна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обичн |
ну.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Друг |
се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све ду |
ада се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у своји |
тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани о |
штво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом |
лице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколи |
уће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њихо |
а крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музи |
неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, кој |
вореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба ос |
етло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођ |
праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, пост |
! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле |
име одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па д |
сно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не ра |
јашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе п |
ре и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати |
о због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} |
улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{ |
аки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрх |
и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брат |
вде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми |
ења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљев |
ознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у живо |
но?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурит |
сецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти повер |
{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је |
одушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такв |
еби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Т |
ост свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану |
отисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време |
кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села |
досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као с |
две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне шт |
- упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се уч |
пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сирома |
е ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чи |
а му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза л |
слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прођ |
м.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био |
свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да |
толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физ |
навао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путе |
она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она |
лих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправ |
границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније г |
и у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај |
остану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку кад |
буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна |
са то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретат |
сконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не |
е главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај |
учним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти |
аки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} З |
амишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S |
е по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе |
о старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегл |
би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{ |
з мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај сво |
м сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој жив |
а нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирис |
S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство |
све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ва |
онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по |
{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту |
е!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, п |
ла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и |
се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као х |
ти његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак |
гом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио ма |
ла никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај буду |
во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећа |
нистарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, ш |
лећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као не |
вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрет |
га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себ |
о било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако |
тим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се б |
да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је бил |
седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не у |
!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, ниј |
то, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана |
а је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!.. |
ама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} |
тон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала |
пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у по |
} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у |
што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро г |
ме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати н |
он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес |
ишта ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је |
мена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће С |
не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос с |
S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почет |
купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка с |
ог сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен про |
је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Кара |
ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је |
дмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар |
једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни |
је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-тр |
ватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако ч |
верава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по р |
, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у нео |
ко је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, пр |
е је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом з |
рда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног с |
још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под наши |
гу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, |
је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим д |
дњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је д |
би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у ист |
је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала с |
му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу |
ине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу ст |
оро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викн |
рњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погле |
тених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу |
да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту ра |
{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, повр |
је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају би |
у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побауч |
S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од куће |
аустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај |
, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи нич |
унцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је |
ишта, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељств |
- Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио о |
ају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открил |
њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, оп |
је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже гл |
сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тра |
о је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је |
сао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они б |
рести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не нала |
но (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то |
на сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са с |
већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "с |
е.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{ |
огао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се |
жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи п |
забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Он |
ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћут |
арковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње г |
ма њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са п |
за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били нај |
мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поу |
ји исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо н |
ју по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамаркови |
е падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао |
као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожут |
влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необично |
ад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих при |
ом хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда |
осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижа |
оме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јуж |
на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он |
е о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим мира |
о истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу |
главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које |
мадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме к |
јући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после |
олазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то |
и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говори |
оже да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама с |
а више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба |
настир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у п |
чен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и он |
треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба |
о "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само |
изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него |
а.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих тре |
стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила |
ео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није иг |
нији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међ |
аву, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учиниш |
нио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први п |
први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{ |
} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком |
е падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада |
а кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за |
и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео |
у отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. |
:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ни |
ора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, |
во је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је |
ита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нем |
игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде ру |
уманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је |
он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била ј |
омношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман ј |
, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. |
аца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближи |
тересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година |
руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и |
и се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја. |
ротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита |
авичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} |
стоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није |
знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико |
а.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и глед |
мају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним |
И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они |
мргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајси |
атаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе |
ешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двори |
о се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Д |
држала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није |
у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку не |
нем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почи |
млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да |
и, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже и |
вде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја |
два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из |
се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, |
ајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њи |
већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га дос |
спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - |
е било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек |
крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, до |
себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак |
у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се |
која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необја |
.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута лит |
ико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и |
им ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међути |
о срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим |
ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој |
егао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. { |
шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Васил |
аштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налаз |
есност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чи |
у ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, н |
плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде |
а није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице |
ју право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да б |
на, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи |
из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми |
А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престр |
неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, п |
рамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} |
рижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих на |
а прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: ј |
потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са |
ветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све |
урно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни |
је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ |
нам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над пров |
о је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља |
ки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом о |
а ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то |
ас.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође |
нас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{ |
н.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети св |
развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља ст |
јој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве |
, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати св |
их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли |
то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве |
у је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ ка |
д излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су су |
е бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Н |
зад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре н |
бедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се на |
ог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ства |
том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је јед |
да човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два са |
ни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хип |
вено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицам |
S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам |
него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја.. |
у Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што |
уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини |
ло задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међути |
оји беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на нек |
} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду |
ходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве и |
азгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давн |
ности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувелича |
ао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се доне |
еху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен |
дан изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и |
нилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усреср |
он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и д |
ним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, јед |
дмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је бил |
нкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: |
овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да разви |
и испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила на |
олазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Мос |
S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо ј |
и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лак |
хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка ос |
је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљав |
тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете |
ам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам с |
, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачуд |
увише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} |
е нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре скло |
ор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - |
ене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем |
ош већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећа |
у и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у |
логу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Н |
тов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи т |
дете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам мог |
ке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја ни |
то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољство |
то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро зак |
ај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око на |
е рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће |
ву у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у сусе |
ље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око с |
радам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за пл |
што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела тр |
ме као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, ои |
имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{ |
н се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки ма |
млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда |
не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздр |
, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми |
моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - |
о што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да каже |
ини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један |
синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врис |
асилије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћ |
морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; с |
лоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваш |
ве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, к |
римљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв на |
доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Рад |
но доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас |
тном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе |
зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено |
реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивич |
окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чи |
ти, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју |
- Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости |
, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у |
пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, п |
оветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, н |
човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да |
му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Ср |
увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечер |
градском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и во |
о на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазе |
{S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етерични |
о постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све ја |
росјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} |
да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву б |
тенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине к |
и, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите |
уздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџиј |
о на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - |
ковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, к |
.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане кл |
из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић бе |
тање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се ј |
извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапт |
шеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињ |
случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била изда |
шао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та ре |
ожемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је |
е учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан |
? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Ра |
омажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај с |
ојој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као ста |
ју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топ |
оји се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, |
могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарков |
е ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} А |
ање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чир |
и по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, о |
аше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у ш |
ма, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} |
ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у нис |
о је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мај |
јлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од |
ешеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове |
S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која |
ила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Ви |
од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти м |
о...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да п |
аве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копит |
и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним |
је чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме п |
једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета треп |
ћеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег беог |
ог великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, д |
вега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мил |
на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој |
је ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно |
оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је |
омешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну |
о ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов см |
у, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти т |
у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и п |
ачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном |
ченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене |
рковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кре |
{S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим |
језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељ |
м уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе кој |
ома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димиск |
покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од |
ом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окрену |
ати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, пов |
амен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, |
бе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још н |
омисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без |
Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек н |
е. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се |
он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} |
нали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а |
позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, |
журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавш |
еби сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позори |
е до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди млади |
дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поч |
за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} |
га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну |
смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Кот |
ише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице |
се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: о |
ном недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у свом |
{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је |
од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто с |
, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице |
Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у ис |
Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, |
љиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} |
ба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се |
рамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је |
ко мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно ск |
а трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повућ |
ило непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна по |
је могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог |
да ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот ко |
нице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на кр |
т су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао он |
рене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлач |
вамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја |
жја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола |
им да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала |
града, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам |
а нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, |
трактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше отк |
а дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{ |
ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује |
мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало кас |
Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин |
спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори в |
и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато н |
колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. { |
то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде не |
управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста гла |
дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пу |
и беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док |
е ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште |
се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда о |
ра и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стисну |
је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је |
еси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа кад |
деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог од |
Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало |
става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што |
ин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} М |
оје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен |
.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о ч |
у трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп |
арњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао |
новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених н |
- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да ни |
глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он насло |
самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи |
ачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он |
је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега |
абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и ст |
рба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала зами |
нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани |
ом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала п |
светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је |
е о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није |
ст или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист и |
овратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Ка |
сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, |
то сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Неп |
еталу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и ж |
тка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја ј |
тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног друго |
да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из |
устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за |
видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше с |
свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра |
дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор |
S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црв |
губи Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S |
кретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је |
рају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долази |
скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Госпо |
орког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде јед |
!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Кара |
ј живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши |
а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у л |
, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди |
тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећо |
ра, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако |
покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, как |
и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика |
у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зу |
о поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, |
досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и |
дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозра |
јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Ост |
де сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се с |
ерујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише циви |
опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је по |
.. или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва |
цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди |
трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње с |
гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досад |
зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, |
ици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан то |
игу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, изме |
ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави |
а поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, н |
до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- |
соким камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, ж |
.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро |
авати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не |
ила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} |
ило је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држал |
етле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личност |
г буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, |
и са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те |
сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она |
упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упу |
рковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злоба |
охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног |
пљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изг |
у што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио |
воје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег т |
{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, д |
лужио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у |
утијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешко |
јни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери бр |
рфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест |
га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се |
лужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера |
је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због сво |
га најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, |
и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само д |
рошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом |
крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не |
на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по |
пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука к |
Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да нав |
везда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Ста |
осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} |
ена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок кам |
вљала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозо |
љу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} |
остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте дива |
а? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Н |
ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше увере |
е, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу св |
и су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, дол |
Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може |
а забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија рад |
нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{ |
ковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи |
е сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљ |
цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непозн |
е горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била |
.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мр |
крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се |
о догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и пр |
да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи |
о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, а |
три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне в |
вим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мисл |
оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, та |
ом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у |
се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, н |
прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, у |
и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, |
ма звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи |
ке, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који |
S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не |
м, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву |
ко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утону |
ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, О |
м меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да |
теде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од |
једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, |
под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на какв |
корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећа |
да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, ј |
љао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колик |
нила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених н |
ако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Рад |
еменима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} |
авивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за |
еђутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око |
знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зо |
е, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло че |
ћ, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, |
о сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз |
и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу |
б од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике |
убав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немог |
о никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љ |
етао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му |
месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге |
ли ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који х |
и већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} |
умана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Љ |
гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући сл |
ћи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати |
вић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и оста |
је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улиц |
а, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спо |
овић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на ку |
да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди |
се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, ал |
треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поно |
остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу |
га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живо |
под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Ва |
љајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њо |
а!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви с |
е по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} О |
врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, а |
га очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поре |
а.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе |
, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће л |
би да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах |
ти уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане |
и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако |
аму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{ |
како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капиј |
реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела |
иноћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз до |
круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност |
реје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходн |
крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Вид |
ја га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа |
а још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воде |
га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом це |
и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати |
еће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манаст |
опственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, |
к више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Вели |
ине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку |
ало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали изл |
у на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је С |
а и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би р |
есигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... |
пљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ |
ореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше н |
ђоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општинс |
неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе |
замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објас |
да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и |
г пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата |
оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S |
се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била |
варало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно о |
о.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадн |
о туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} |
о средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло |
, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно см |
ре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омам |
нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице. |
кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из соб |
У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привла |
оро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио |
ази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се н |
мношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворст |
друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пад |
јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам |
ушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку |
и испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код др |
еринске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, к |
Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаест |
ше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али |
г осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљ |
ио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељено |
говара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза култур |
наш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој сре |
S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се |
ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би |
рамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они |
е, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које от |
окице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауста |
ете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, ни |
а, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земљ |
м се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, пр |
до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - От |
мим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, н |
да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсе |
и ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађ |
си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни |
о ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог |
била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мрта |
битских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и ра |
ез хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело |
аменом једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и |
сти, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је нем |
то да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом |
а необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у бу |
и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је |
обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, |
ена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није |
ти се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он |
е због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{ |
она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако |
на има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покре |
не се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не на |
владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула |
је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беш |
јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти мла |
сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, |
сне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрак |
лношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Ист |
ом.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му |
ко прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његов |
ше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком |
задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других |
које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, |
амо књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је ле |
пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој јед |
.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} |
е било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балк |
есталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав с |
о унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све ре |
} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - |
дну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћута |
S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и и |
ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледају |
ишта.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару |
бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и г |
а, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју к |
и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да |
ку муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}З |
безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена |
аш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена |
етила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очим |
и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "сл |
и за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цел |
дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{ |
и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шет |
, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} |
ала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар |
весне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже |
вореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у п |
генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том |
се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је з |
а колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се по |
е могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. |
зим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачн |
њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} О |
да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба |
} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље. |
које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и не |
осле наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је п |
како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа |
асилију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - |
н узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{ |
} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем |
такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти |
ро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отеран |
материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана ко |
е својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног |
пуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала по |
а добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и |
себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још друг |
колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Из |
у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех.. |
надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео ч |
ије.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене промени |
ве тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од ње |
дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро ви |
тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душе |
не! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако |
S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необичн |
љење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих пр |
се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало |
Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Дру |
проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичк |
- Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашај |
.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тр |
вала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напа |
{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је прв |
разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно с |
ји описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењив |
рости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме |
е простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретк |
ком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим |
оде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном пис |
ла борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила кам |
.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, |
д тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати на |
еше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут |
м. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једнострано |
е било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато пос |
твари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да пр |
неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић ре |
а је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана |
оје му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околно |
док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва зад |
себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упит |
да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним г |
и, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} |
данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тад |
да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је чо |
че излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да и |
е га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив изра |
не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око с |
е. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мал |
рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало |
аиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, |
у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примањ |
а сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао сами |
чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама вид |
.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чи |
а.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу на |
не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви м |
ене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена |
.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замо |
м и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па б |
у?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашт |
ној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео не |
ему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} |
у уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле.. |
не и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он |
је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен |
лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замр |
љава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучен |
и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у не |
ало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само |
едном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви може |
ен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких си |
и да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадош |
есма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити |
н брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глуп |
као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замиш |
рата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен |
питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да |
наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господи |
ворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешк |
ла између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод |
збојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и остави |
ржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, |
цом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Мар |
се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе т |
.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртв |
је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о све |
арамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и |
о повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да с |
анастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучил |
Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли заврше |
шњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је о |
на, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву |
емали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) ка |
Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг. |
елику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка |
омоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Кара |
лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљко |
крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена и |
атраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну |
паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и ук |
ећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостоб |
бљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Н |
ре за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као |
ном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак |
це и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на јед |
ица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђево |
само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и д |
затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто |
воју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, |
ту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - |
ом испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да о |
је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} |
ј, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, го |
оље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он по |
гледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан |
ер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од ч |
едном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побег |
{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна по |
атки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је |
S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све |
врдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар |
узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим |
вој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насре |
на не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, о |
ђутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} |
им гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати |
београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нер |
несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му с |
дне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развије |
просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Доста |
оји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да |
коро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај |
астиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, |
чних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и |
.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу |
и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји ј |
д кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа |
ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у ста |
о побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо н |
учавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беш |
је имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, кој |
због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страс |
живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у |
у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се |
иривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не з |
супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу пониже |
ко седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на |
око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су с |
да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе предано |
свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S |
се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пр |
ред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... ка |
едну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде |
ао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном |
у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и у |
бави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ниш |
уп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, |
но мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и |
но осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје |
неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не м |
а дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је нап |
узе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у |
- Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту у |
ч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од плам |
е, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше |
.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - |
е се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, |
ички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте |
азумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамаркови |
о, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због |
ча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стај |
аније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом св |
ро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити ка |
ш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то |
ић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Кар |
м праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али |
чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног не |
год више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђ |
смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет. |
не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месе |
један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на проти |
ки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја |
а његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављај |
олико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тог |
{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спре |
остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун |
е у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да с |
озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено њего |
.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали |
себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Ка |
ак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месе |
ати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себ |
га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех нек |
е крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време |
му, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран гра |
арамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом с |
еограду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном т |
, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам |
ости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као ш |
да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће |
себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до во |
и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склон |
свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто |
им зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са мук |
у најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало н |
тељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву бр |
, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све |
руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара |
тоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Гов |
д тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од то |
и из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећ |
ису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свег |
ај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у ист |
! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Ал |
а свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се св |
енутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и с |
оре простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осети |
се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забу |
трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом |
{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други о |
ну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек |
ли ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна осо |
усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и те |
друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњо |
осле кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару |
гнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Ос |
ној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично о |
и дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао н |
н искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће |
остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се |
арамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поузда |
{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она |
е био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А. |
треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних п |
р и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све д |
? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И |
добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе |
живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указива |
оћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашт |
обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до вод |
ао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ |
ти са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у дока |
ши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београ |
јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико |
Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичи |
во у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођ |
риви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се заг |
о расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пе |
већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи п |
је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: |
, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{ |
са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је |
лас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рек |
одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој |
ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, |
збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, |
и и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутк |
е за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који пос |
држа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренут |
ители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванр |
је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се |
више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је вла |
пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих ( |
у, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар |
а залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта с |
авило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светл |
}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај |
рете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу бу |
све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на к |
ргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно у |
поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игр |
?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском двор |
мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано с |
оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: р |
залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, п |
зрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећа |
њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не |
што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се пре |
ликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са ске |
и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и |
и се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је влада |
згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, н |
и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, кад |
рално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не |
у икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад |
ежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је |
ећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменов |
ем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који |
{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{ |
.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата |
једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гл |
ена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електри |
перјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада од |
Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини кра |
од стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том |
.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазил |
ено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривен |
овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина |
ржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тич |
ог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивиц |
воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњи |
а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Ла |
а дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он |
застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајн |
, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешко |
х мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} У |
ић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао |
шапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба ус |
рамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван |
На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прела |
а мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из |
и пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то ј |
ретвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном |
ама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и |
, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му |
говим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатиј |
азан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} |
{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе про |
м уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падо |
атно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, |
јте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за сво |
смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод |
се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправ |
требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, |
S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{ |
и, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту уч |
жар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног |
ло... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после је |
она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, |
обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. |
својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и поми |
ше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла р |
н могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљ |
о бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десета |
тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју |
стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} |
д човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну |
пути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}От |
руне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао н |
е. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Па |
ле рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак б |
твара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за |
часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају |
тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарков |
што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те п |
да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту с |
м светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме доб |
сом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао бо |
учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на див |
ново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажн |
т!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Беог |
т па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарк |
неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи с |
ко може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавс |
гов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе ка |
понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} |
величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тр |
ечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лаг |
поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потпис |
она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Ј |
ама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочиј |
зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ћ |
ца.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Ц |
ођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње пр |
и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто об |
орена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би |
егнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду |
тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истова |
а, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао |
унце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гран |
зумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем св |
{S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново |
о осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код |
оше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао п |
пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у |
она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} |
пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном |
Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први м |
то рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она |
а рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже |
зорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} |
ачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости |
тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњ |
ете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, |
- Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изра |
око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учин |
а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто на |
зу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака |
игао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом зајед |
споде, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдел |
днако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се прибл |
И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је |
били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви |
уче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба |
Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{ |
ла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао ниј |
акићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, сна |
ео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најз |
миреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, смож |
е нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута |
и што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S |
реварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је |
аустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и јед |
т? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ни |
вљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, с |
затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности |
љеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти |
сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, |
и би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на д |
ађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да |
реувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде |
са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да поне |
е на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном |
дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S |
сти, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је |
тко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, м |
шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме |
оје сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када |
, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце с |
на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао с |
Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, |
ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више који |
.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на рум |
ран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога пос |
. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица ко |
у по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S |
злет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешен |
гарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њ |
та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе |
није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погле |
е је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} |
о вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Ал |
еколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москв |
а постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није н |
е претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало врем |
итни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе |
идљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске |
шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Н |
у собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то пр |
.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њ |
беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији изра |
м су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а |
рати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла |
ећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити |
жи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један |
за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла |
ела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека |
о! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за |
стог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брз |
да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу мог |
ти да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једн |
гледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему |
а царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова ње |
еман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то |
та је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промен |
љих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кр |
је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за |
пка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти т |
м чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било л |
стова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива |
ног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као отк |
реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да м |
венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, с |
уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што |
пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видит |
еће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења |
неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због |
ије било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; мо |
тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас |
гуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди му |
учену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто |
етње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахо |
а планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим |
смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи |
те ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, к |
то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Она |
тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици |
ела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом |
ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог |
ај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној по |
корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћ |
онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тај |
тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али |
а.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озби |
ек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно м |
паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од они |
и јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, пост |
у најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него |
но што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа |
еру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљен |
ство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S |
ила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој па |
вог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и |
) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше |
Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, |
и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и п |
сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрип |
} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љ |
која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и д |
им сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}И |
када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сас |
агледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишље |
у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поц |
обар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесн |
одиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго тра |
ецу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као |
даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} |
Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити |
објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једн |
од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само ш |
Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста па |
Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне |
ро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро ј |
ња у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи |
лазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у |
пак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајси |
ђутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због ма |
реко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна |
свеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје ме |
Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање |
ла Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика |
ној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од |
е, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти кој |
просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине |
ну, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спуст |
вамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по |
је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше с |
завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је |
рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хлад |
водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, |
кли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила |
обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много че |
ним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точ |
требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана |
ан да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред |
једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу не |
руозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колик |
И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипа |
и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било ј |
своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, |
рене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти |
о дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, |
у раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене |
вар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упоред |
а не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле |
сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са зап |
н још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамаркови |
сподин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карама |
истериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцат |
зим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се |
лиживши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, |
вши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога |
оносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену в |
љаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да треп |
је не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно ш |
ности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све поврат |
наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мал |
ности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: о |
ћа скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек |
ер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао с |
о његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, поне |
рого, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Једа |
елате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде |
а друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у |
а свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта |
ој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у др |
ковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно |
видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар |
ко вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљко |
ста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око це |
а.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не |
аријем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и изра |
рише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Уми |
хом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чем |
ајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помис |
омљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; и |
физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов погле |
је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да |
окрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - |
шање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из |
нова његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} |
е појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита |
уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Ка |
уни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Доди |
заше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без |
ву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озби |
ве моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни |
иле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И он |
то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречн |
Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему |
ла право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} |
женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачин |
викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. { |
а тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али је |
ћу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се са |
олове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се н |
то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом прика |
није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним |
а није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрт |
тос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и |
зрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику |
о гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће |
пали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну м |
ао остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој мо |
такање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за |
удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече |
када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крил |
ла: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во |
зетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: |
м изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а |
S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута |
ена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и |
арковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила м |
склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу |
е у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног о |
о тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S |
, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала з |
рисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, пре |
кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више |
о је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, |
за тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог б |
ивота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, н |
тати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је з |
амарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасви |
е стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када с |
чини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око в |
у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са сво |
својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што куп |
неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{ |
тање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у |
сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било |
олим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео |
што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и се |
ије. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то ка |
жама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћ |
ајрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, |
крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смет |
гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштов |
и да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{ |
рхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе |
.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдн |
Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На ка |
и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разаби |
и спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти љ |
са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје ст |
о с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где сто |
а у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише ч |
евет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме |
кричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериоз |
његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, |
, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој п |
, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{ |
аучити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналос |
га, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ци |
м црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак |
ивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога |
и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од |
човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима |
у.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је сам |
ку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, н |
ка кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све |
било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад |
е знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила ис |
то је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него |
угом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога ко |
наће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, д |
е идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају у |
ве док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тр |
м или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду с |
противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина чо |
{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, гл |
било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљ |
е ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сум |
што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти о |
Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S |
ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} |
радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, прет |
овршина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; би |
}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код К |
одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба з |
коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађа |
околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И |
ада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главн |
гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помис |
оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење све |
ше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути |
S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог веч |
н себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да ј |
ела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког та |
се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поста |
и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео см |
иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао |
и, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је |
нину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{ |
за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до |
најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} |
идао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за т |
и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - |
није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори те |
к који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш |
и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати. |
ве могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао н |
а онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Ка |
вот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, њего |
нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} А |
но што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја доб |
ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, и |
ш не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у пр |
огу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, с |
да сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто |
е стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао на |
вирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима. |
Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја зн |
а са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега |
кама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и |
радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одје |
}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трг |
вде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично |
вљен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он |
ечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она |
га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} |
ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајан |
че или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, |
ренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном |
аивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни и |
људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањ |
ећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана |
се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за жив |
жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са те |
ена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у |
ино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потв |
у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подно |
постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталн |
у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решењ |
ца стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога вели |
великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојно |
ина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам та |
чајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себ |
од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, |
дговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S |
ари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да |
годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у |
његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решава |
инске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким |
ре у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на јед |
иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у п |
{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљен |
трпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголел |
ло других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то |
олико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство |
јпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под сва |
тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка. |
лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не |
.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада |
јразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам |
о вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступ |
речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју па |
делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што |
а са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну в |
ција.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо по |
ра.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе |
ћ; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од св |
муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам |
тварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више н |
сти"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакак |
- Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу има |
ја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамаркови |
онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам г |
са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставив |
окљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у о |
сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњив |
у неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за |
разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако |
S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже |
вен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам г |
зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа п |
џија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног |
егово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше к |
речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Кара |
ада би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} |
е!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, неп |
а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобр |
Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много |
у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држа |
наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије и |
ну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство |
ају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро |
у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције |
увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног |
овела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађа |
прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Р |
тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да ј |
између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом |
ју отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пако |
иш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да стар |
дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последиц |
зге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисл |
еш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не зна |
е или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, |
ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила |
његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, |
угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине |
р, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањев |
био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се не |
људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље н |
прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисл |
То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорић |
оравио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмили |
поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на ле |
ј унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, |
а ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), |
учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни |
бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Сло |
мо оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна |
о. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и м |
ви човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово |
- Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не ра |
е. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је |
и, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онд |
S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} |
неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли заб |
све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не посто |
остоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан д |
ли подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у г |
тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским дога |
у коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себ |
пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије |
сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз и |
ба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта д |
истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и |
лили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не |
е вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, рад |
у понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, ње |
сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забун |
ред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви |
еделити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је |
е задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек |
лазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да глед |
налазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри је |
талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страх |
о збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао. |
н на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеум |
его што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба в |
арија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и |
а, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, |
бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљун |
не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила тр |
Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весељ |
за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић см |
.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим разви |
а није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под р |
е Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се мно |
астир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вес |
- Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за |
ској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Вас |
уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још м |
ине). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново |
{S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега у |
робудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ |
стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке |
међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све д |
ити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, |
тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дл |
ти на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су |
да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагињ |
у уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама |
има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор |
ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао д |
бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна |
увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљив |
дом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега |
дред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче |
удима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; ал |
изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољ |
ањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и |
, не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењ |
идећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је тр |
мо моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она |
а су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мал |
. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, он |
а иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - при |
оју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да |
али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху |
а да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав пред |
внотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има лич |
то би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим гл |
и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је сви |
срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом |
е ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, к |
ак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Па |
епираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - уз |
на, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, за |
ика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља м |
тоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја. |
ш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите |
ука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, |
ве ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онд |
то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онд |
трани; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, кој |
мах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доц |
што ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покваре |
смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да изд |
емена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној ј |
су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све |
.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Та |
у и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико ид |
ка, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и |
углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, |
и Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има |
у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нис |
д тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недост |
часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност т |
осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати |
го и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} |
мађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни б |
ешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, вер |
о би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погр |
вар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је |
те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра т |
је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за с |
пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренута |
у врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S} |
покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, |
.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} |
што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав |
цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом |
најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што би |
ености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима к |
тих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло ч |
коћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети |
ао што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Ср |
ају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили јед |
ју да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ |
да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он ј |
ли лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у пр |
узетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак ни |
х несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених по |
е и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, увер |
зе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба н |
Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хт |
{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, к |
сна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има см |
јашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} |
им телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - пр |
им на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, нијед |
уљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не |
т мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној в |
на тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотељ |
пољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некак |
ари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када ј |
бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак |
од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, н |
и", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис |
сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобни |
асно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни |
рости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а посл |
челу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног |
Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али |
да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{ |
}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са |
Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих |
ко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвеж |
м успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положај |
а скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да он |
тајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, г |
фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема |
верен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те в |
ели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, |
био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви |
ц врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, |
Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она пос |
поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Збо |
. да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да зам |
што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, |
сом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и |
, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта |
жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепе |
ост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - А |
вом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример та |
добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од траж |
а ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге с |
, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отпри |
олико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да |
Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она |
ледњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче. |
егових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је |
{S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после се |
Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије |
у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без нас |
држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} |
да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невин |
рао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти |
на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлит |
личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, з |
актеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој прир |
тво са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то |
алазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку ( |
та.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла пон |
омашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек |
атка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, исп |
нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На че |
го наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? { |
ворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако |
њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље |
њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био |
з сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, |
реса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мо |
ратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, ви |
је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међ |
нских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - |
оби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад |
у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} П |
једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није |
екидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, |
и, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у |
страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвори |
.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Уну |
сти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Ра |
иза се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше т |
ху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је |
евим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој |
земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, д |
тио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауста |
било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање |
ко великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвики |
{S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви |
ти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, пон |
црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један |
смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази |
примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се пос |
тојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицал |
рење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако |
ше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали ист |
воје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеј |
.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе |
о грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо греши |
свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда зб |
ари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као св |
{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећа |
оје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам |
се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него шт |
ма којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли |
ом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико |
м: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? { |
ри са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада сед |
о заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем мно |
ди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеш |
} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља |
е више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И ве |
ек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. |
његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред н |
е готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се |
едном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да ради |
Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим |
ш какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - |
у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, г |
.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што |
ази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада в |
сао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен |
?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице. |
живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми ј |
скуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени |
ну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравн |
Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искори |
динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше гла |
исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за в |
опустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговор |
мнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз св |
к после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујућ |
иганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам мо |
видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на |
сравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први с |
преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љуба |
живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек |
сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. |
да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провали |
у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко о |
е био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној |
одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осе |
трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановиће |
цем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја би |
месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме |
); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један |
ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана м |
е штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, |
симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбија |
да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа дру |
у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то бил |
одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а о |
Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Р |
мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав њ |
Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога шт |
љу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично |
а и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два |
та је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ по |
рао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из |
између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало |
но?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да |
је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео |
н.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе |
једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га н |
шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још нев |
крајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само једа |
ће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желе |
мао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он |
ој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна ужива |
ио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у длан |
опастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек |
- Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашње |
чинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао г |
се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мен |
е то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се |
имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, з |
двучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За је |
је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сест |
гађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности |
и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он |
а раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи |
а Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужив |
е њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остај |
тура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима |
оји спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем на |
ћ, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} |
људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не |
ас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског |
та.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила |
те шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, |
} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих ве |
мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго |
јатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један наг |
... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} |
да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте |
пита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када с |
није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како с |
м тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлог |
- проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он |
ло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто |
он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смеш |
и од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не го |
леким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам п |
к једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чу |
учју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, |
чно, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осе |
да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим |
рским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро |
тање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек. |
сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва. |
еден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}О |
једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би жи |
два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан |
ледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ћ |
дном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и |
е опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих н |
е настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам го |
ви друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си |
е вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш ш |
} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, ш |
свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потисну |
операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху |
врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} |
и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли |
фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Заш |
ршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, |
овора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се в |
би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, |
не.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}И |
задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом њег |
- За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра ид |
ва) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свог |
знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у к |
сто речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне и |
а, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима ј |
она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било |
} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше |
а, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри њего |
а се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу с |
јер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусл |
јер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гус |
разу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и |
мају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно пот |
амарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - ал |
о да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцим |
говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај |
а. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: сре |
чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која о |
ао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - |
гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, с |
да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван жи |
".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: |
не улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао |
дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више з |
једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да п |
но, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ |
јаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење |
се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снаго |
ед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - |
дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); |
лове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био |
а.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{ |
тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо |
нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, к |
са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у двори |
победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са ди |
ло је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учин |
ћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеск |
када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, кој |
дољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знат |
уховима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са д |
и чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритмети |
а је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао ве |
љавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена с |
не личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давн |
дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној пр |
нованом Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покрив |
ари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, к |
у, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је |
трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту |
надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} |
рвни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и по |
не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа у |
ог, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалач |
но дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда |
ван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и |
S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера |
свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформ |
агушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се |
воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испо |
по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад |
малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Кара |
свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао п |
н прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и јед |
ис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одг |
Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до |
таје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута на |
шти неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је тре |
су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво |
едокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто |
рожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари у |
} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло до |
беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред |
ош увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била пр |
облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако |
исао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је см |
па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами |
на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто но |
авши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарко |
!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски |
ао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго |
лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога |
у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који с |
ткинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетско |
непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита |
и крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има |
е књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини |
површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим са |
о".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са л |
са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро |
ог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом |
уцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју. |
е како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет с |
, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудил |
и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици |
нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним о |
иликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он ј |
- Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се |
удан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља би |
тавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јут |
ека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећањ |
били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако |
би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и виш |
Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до |
вог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: н |
ок је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карам |
у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S} |
пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би |
враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажен |
и се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје у |
{S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та че |
рковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и о |
су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али |
ти у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у |
ући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаност |
толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да г |
е, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани ра |
етлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми |
или био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржав |
шне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: ј |
} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом |
је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да вр |
ило и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и |
било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа |
ше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио |
исну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви прати |
се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он з |
викну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последњ |
ило, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и та |
ре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој |
з један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвик |
ка да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чуј |
је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао ја |
му, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила зак |
ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је |
е смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између |
толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим |
ом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за " |
стано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок |
и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики тргова |
Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, м |
гледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешк |
их тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељств |
човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собо |
Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева |
са, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац п |
пазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју |
азују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по с |
Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", |
ута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече |
уге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је би |
урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мр |
његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - жу |
стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом |
адмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је |
ктности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открит |
.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између |
оре позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим |
лако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао про |
ост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре |
је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака |
бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је |
лаве у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је с |
рајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и усп |
ом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{ |
ди користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међути |
кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? |
тва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање |
рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била |
изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех |
да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је |
а којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чи |
а на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушк |
о велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и |
ј свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се |
то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запа |
на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њ |
ео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро у |
е у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која н |
?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се б |
оја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак доне |
кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеш |
ив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пуш |
то један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба г |
часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један |
закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више м |
је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијаке |
град".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половин |
ош једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да |
ва љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећа |
о, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да и |
мир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, |
остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћут |
и мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљују |
толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети |
ше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпу |
ругу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико |
сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} |
у лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дв |
Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен |
стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама б |
н га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S |
да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, |
ме Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице |
е једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не |
, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима прич |
} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан |
азговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неос |
је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се |
имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашт |
вори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му да |
открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ства |
што: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, |
а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} |
у.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, а |
дном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за |
- Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића? |
говорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. |
S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- |
не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S |
. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим з |
о мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали с |
рећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је |
површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радми |
се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, под |
овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, |
е ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, ч |
како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да |
но опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне |
, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзино |
замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та |
, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада б |
, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића |
сеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од д |
ла, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазн |
вим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, ка |
{S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести је |
рну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седе |
акав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, п |
а... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прих |
Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без с |
една мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и |
ед бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагље |
оше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холанд |
едном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са ос |
крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љу |
их свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места |
ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде з |
ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" |
љна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама св |
едину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао ј |
еко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једн |
један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче ж |
адмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али как |
црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. { |
а не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, б |
м месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лу |
је.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, п |
а чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједно |
реба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је |
метена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крад |
грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно нас |
ба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри |
пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други. |
ћу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговор |
но степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он |
шицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и св |
едно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао |
уду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна г |
опитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је |
о "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвес |
лонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи з |
чи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролаз |
се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта ј |
} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде с |
сли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом ме |
смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој о |
овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? мож |
био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова |
порост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- |
ог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још не |
ош увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који о |
{S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је виш |
нивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом |
о страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у |
скапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настав |
ма разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде ви |
да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки ча |
то се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново |
циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта |
у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала прилико |
доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњи |
овић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} |
а бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} |
испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме |
де прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срб |
а и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, посл |
ом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му |
S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, |
о ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући воз |
о, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и |
ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и |
ћати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрп |
ика и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан зем |
, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трб |
еља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и т |
виру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и |
ави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}До |
тка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главоб |
ро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како с |
им, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако ни |
вић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету |
живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, н |
росто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, мака |
нине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново |
шке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида ко |
ај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше кле |
{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој |
ерена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све да |
због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је не |
кав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помеша |
о ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отв |
е; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не |
је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном |
и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно |
буди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледа |
о и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати |
нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавал |
мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на |
ву који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривен |
и, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата зал |
укотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са |
к је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{ |
жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо ун |
у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, о |
шту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену г |
ао олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и |
нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то вели |
е још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући по |
овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег ст |
полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубље |
м и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та |
е ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом |
ћује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он с |
кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје |
вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седел |
е.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одак |
и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово само |
вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис |
те навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укус |
у значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до ов |
тво, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе |
бе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на ул |
... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то ш |
још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи и |
првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх |
нут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хлад |
е бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написа |
есу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на |
суду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код |
тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У о |
ну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог п |
огао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршава |
јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија |
ему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њ |
хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од оби |
ене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, зг |
м.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном |
у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој |
ехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново саст |
жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мр |
одлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, д |
их снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и п |
; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао |
љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камен |
е у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у |
о дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије |
буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај |
како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа |
е нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и б |
о узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распоз |
почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како к |
ло је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се по |
Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао у |
шума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} И |
Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да |
му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али |
епих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, |
да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољс |
игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, он |
о је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} |
вађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, ка |
Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Васили |
е истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, д |
То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на |
е дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избег |
ајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада л |
и.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улага |
бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристаје |
нате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим они |
о шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила |
S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било јед |
зе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ни |
{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је |
поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радм |
S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он? |
м античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувиш |
н да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим |
аду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најг |
а неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Св |
олико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљиво |
не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се |
ећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим с |
кри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, нал |
ела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - |
код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито. |
о, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи о |
емску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремс |
е може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса |
ен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у |
малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је |
било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан |
се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмили |
али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, б |
ости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглиб |
и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то |
и ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испит |
пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чег |
а неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под ј |
потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе |
са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, про |
апусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег њег |
том у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све д |
што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и |
е сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радм |
оској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могу |
} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Ј |
ги око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поре |
везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање не |
љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи сво |
ебити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на с |
вала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је цели |
, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може |
то се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и |
трова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несрећ |
S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени |
- помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{ |
и тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То ј |
{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете |
ајзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} |
Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он |
дно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши св |
сти, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се и |
блику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у жив |
ец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша |
иформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим ст |
упа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљ |
да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Ј |
читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно шт |
е са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никоди |
вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете кол |
о.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине б |
ић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима |
се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела а |
исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S |
е ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута |
да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} |
ко залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и н |
етку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он |
ојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је на |
лију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и с |
некле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, |
да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх ва |
архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом бе |
кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци |
је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који |
овека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспит |
е као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену магл |
ватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само за |
ашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није ист |
о највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, |
им другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва теж |
то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{ |
ртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и |
едним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је |
како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код |
шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не |
ила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у о |
ту и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе |
свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било проле |
себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црве |
, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и ме |
онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи |
вим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и то |
учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да |
нух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао н |
други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да м |
ако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на |
ада види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста г |
н поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше |
крвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. |
два приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам |
се што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против ње |
них снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у д |
еси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда ју |
Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен гла |
је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсн |
. леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, гр |
је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење |
{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику |
ало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту сво |
уд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгр |
о неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се |
давао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплаше |
но: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, не |
његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уве |
етиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима јед |
о око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{ |
ући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} |
о шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ |
, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те |
из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно |
овољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино при |
дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер |
{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима |
ри.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S |
мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је заустави |
понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку |
када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S |
них људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световни |
велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само |
о; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрд |
тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема зли |
кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше |
а.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти |
за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам иг |
ти, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цепте |
н је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену |
тије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на |
ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново |
и у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. |
једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном и |
о једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, |
и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У |
дном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избег |
мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, п |
нског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом кон |
} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S |
им одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непок |
ије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - |
тила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касн |
јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будал |
промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Чов |
Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био је |
у да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на сво |
тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида |
скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вра |
ду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Р |
? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - В |
оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислит |
о младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је |
а сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беш |
аслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео н |
њем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када |
глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје водениц |
а обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему го |
не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама |
их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, |
обља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се млади |
Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ип |
сни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је |
ако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко |
ху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врат |
Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста |
еву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико ми |
има, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, |
То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада д |
дном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису ре |
бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук |
обро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пр |
чно.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а т |
у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође прат |
о мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш |
и око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се |
шта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај п |
Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру |
е у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубав |
ти страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Го |
ић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не измен |
атити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да м |
ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са |
тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, |
осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једн |
еше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, |
днут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућен |
Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало нео |
заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} |
бну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато нео |
вантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама кој |
х нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова зат |
те све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто |
ам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, |
и, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам с |
не у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак |
нопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој |
ка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први |
х је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како |
беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на |
и да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друг |
око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, |
идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{ |
о искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... ц |
ога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, |
е сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Кара |
људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Васи |
од мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше |
гледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће |
неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знал |
та друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жу |
вао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на |
видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио |
ма ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не |
пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког д |
да је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским |
и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био |
о у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нис |
дбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе |
иле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала |
уђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је н |
по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најза |
глед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крај |
и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није м |
рушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према н |
и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара |
S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута |
а је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препрек |
монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма |
рко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба |
своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. { |
!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се з |
ори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио |
а она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како |
нити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна |
траном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај |
вљало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је |
а удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} |
ојавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, |
м и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карама |
стајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је л |
препашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута |
и стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чеш |
превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да не |
нденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за изл |
да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у |
и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете сво |
да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него разв |
о би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте |
љао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку ил |
е него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино |
а пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S |
ржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била |
ашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њ |
стота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{ |
између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој |
S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у свет |
аху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше кр |
а су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај чове |
има једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало ј |
лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено |
о мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неура |
ко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледал |
во треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна |
променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја би |
то и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило изме |
мета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Узд |
ер егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После |
з варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два |
иване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватр |
е оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, о |
Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ног |
Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као |
ач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и из |
под шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска |
и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, |
м се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определ |
докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осе |
о "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се де |
што "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најг |
ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго |
и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{ |
ате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архите |
е?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{ |
у из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једн |
све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; |
г пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих |
{S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, |
га се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, |
те.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има |
ну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у в |
ге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти |
једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу |
убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачн |
мо тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја |
овито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије |
ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, |
ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио б |
се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог |
}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш |
есни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да |
еду на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како |
Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, матери |
вољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто он |
једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, |
ј води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем. |
се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало в |
ш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пре |
е боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим са |
ајстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је при |
н се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! |
асилију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклон |
вши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент ко |
, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само т |
ко лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... а |
и разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Кар |
у цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необу |
се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам |
али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега. |
а још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави ос |
е је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све |
, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, |
дао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним ре |
еника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, |
онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би мог |
икнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет |
и у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сад |
. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му |
угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, ка |
страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један чо |
двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И |
и се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар |
ио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крст |
, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га |
и требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим |
да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам ч |
зе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само |
S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто |
ати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он |
ј притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{ |
и за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Св |
ш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамаркови |
ојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- |
сети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу с |
страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љут |
иш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се! |
на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само |
е.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постоја |
е је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим с |
диш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба с |
војим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној |
м скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасв |
о је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви |
ли вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро п |
видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, наст |
и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти |
ијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако |
чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац доб |
га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећ |
обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, зати |
наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за |
мучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио |
сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди |
ли бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали с |
ог оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. { |
бо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу |
} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то ј |
Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{ |
шем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим |
нија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да н |
бгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, о |
оменила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што са |
и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Так |
даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада? |
погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисл |
.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И |
а имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра |
дим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сад |
рају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутра |
... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S |
о.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам с |
ћ решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед мо |
лободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне |
а ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави јед |
{S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И |
да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па о |
ија са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се |
онашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љ |
ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила |
ст.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља |
н...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је |
- шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, нап |
би Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава |
} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум с |
одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да р |
оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} |
- чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{ |
како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - из |
луђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ њег |
е не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} К |
.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га настав |
а.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{ |
ао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не |
ба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задих |
ико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас |
ш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има ист |
пта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је св |
свим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила |
рилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби р |
раво, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и |
стом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар |
а које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква матер |
сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непо |
болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излет |
Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање све |
S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била ег |
он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толи |
ша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да је |
.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би |
и то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - |
узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам.. |
ати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одгов |
крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и туто |
лаву.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, |
Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{ |
ан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе |
кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина с |
чне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они с |
самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордос |
сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упоз |
он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала |
икну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама |
ате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} |
ј овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је о |
аквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било с |
же у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два |
а.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој |
} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих |
адмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пр |
ог одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и |
} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи |
орио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек ка |
Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је |
утак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у с |
аке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да с |
еде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба у |
е.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} |
поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он |
ини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачу |
требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на |
ећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденич |
двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим. |
ћ. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче |
им.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не |
е постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - прогов |
града, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одго |
е ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} |
оје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога д |
ећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: к |
в, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лаган |
Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не мог |
иви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти с |
и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уп |
ек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам ва |
очивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљиво |
н и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасн |
он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била ско |
Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамт |
онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, |
га један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбој |
песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време |
и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{ |
ем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збун |
затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити |
ако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је оба |
о.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инка |
дсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је п |
м огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми |
ше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна |
сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де.. |
S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако н |
лико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, в |
е, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он о |
одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло |
- ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, све |
престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше |
тру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло |
астанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се т |
Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог би |
укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не |
" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том |
онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску соб |
а, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, рад |
а где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} |
ише ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бест |
греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам |
S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није |
очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у ј |
моћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} |
} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене |
нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет час |
, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њихо |
њенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова |
о улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S |
вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пу |
ажим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не |
те игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не мог |
ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изгов |
вољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а |
ћности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ства |
не, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, ви |
би јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини |
тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход |
је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" ниј |
ад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја |
им се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ј |
часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога |
шам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; |
, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} |
марковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - |
рађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на цел |
че, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем |
што?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили |
вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, к |
и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} |
и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрх |
да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеро |
још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полак |
чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу л |
"готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себ |
манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог п |
знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S |
и крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта д |
е жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, |
пућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла пос |
ј кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз тр |
Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда |
.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло |
да не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта |
о.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајах |
је крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} |
ткриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја с |
исли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном м |
.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам ј |
- Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођ |
ње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску |
дејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али |
нај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу |
осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и |
на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и |
и туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било кр |
чије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тим |
ица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрме |
дскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми не |
отом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене к |
оји му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да ј |
идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је |
т корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, бу |
чен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам |
ко журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, а |
нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} |
ао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али |
овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: |
не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље |
о викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он н |
ом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Би |
њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из с |
зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда прија |
емљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{ |
ама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те исти |
та је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми с |
да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То м |
Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, бра |
ином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ |
.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав |
ушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када |
и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то |
це у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богоро |
гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим |
вари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Кара |
то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића |
свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Как |
ако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се не |
ожда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} С |
проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у |
{S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, гово |
догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви |
аги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и |
ене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам |
а на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ниш |
S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међути |
И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ |
тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свр |
кушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог ве |
поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни |
а жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога |
ри, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} З |
о раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја |
адмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} |
ам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се |
ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се н |
Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако х |
упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети То |
можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Ра |
тарудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манас |
резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје сра |
е могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао нов |
у Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочи |
а одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам |
, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рек |
ли.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на на |
А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријам |
огледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S |
овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама |
е у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам |
д.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим |
а само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све виш |
лости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто |
и пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера |
она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепа |
ња са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седо |
ени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како о |
били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљив |
тављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила |
ликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S |
е једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће |
и нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са с |
о соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао за |
начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувиш |
{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за сво |
о толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је с |
а је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметн |
а могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може д |
ао бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} К |
воје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" |
, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав |
те о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} |
огих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист ил |
ла овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем ви |
да седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по ј |
тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} |
бе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, мож |
, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један |
Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одго |
} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те мож |
Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш |
колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада.. |
која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега |
ај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S} |
рема теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова |
.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам по |
нца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичн |
са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одгово |
је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам по |
на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно мо |
Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала зб |
во, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Васили |
ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно на |
говој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од са |
S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти к |
не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и ост |
о да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је |
зрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокс |
: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честиц |
том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то д |
а не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она с |
Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју |
{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју |
ли су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на иви |
ој испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, |
а сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да |
о.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеј |
о што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном пре |
шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Он |
марковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини |
рковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја |
с:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - за |
"чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не в |
ји нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Би |
о?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касн |
{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам наша |
лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог |
будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, к |
држа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Ј |
} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло |
стину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им ру |
} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га не |
и он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од курш |
телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћил |
а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели |
камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да |
бљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако м |
а да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бун |
мицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и |
еко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти |
своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да м |
разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: н |
.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S |
дио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не |
звони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} К |
ако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите л |
ку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поно |
улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозв |
знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја |
итам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја. |
оралност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету. |
Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изг |
S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} |
да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покр |
сам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота |
им само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, ј |
нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја са |
а што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом |
рекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај |
алом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, |
а својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} К |
зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - |
уку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор |
и онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутр |
дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, |
ави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед с |
није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише |
радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада |
ћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (к |
нца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, ал |
великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што на |
тонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се у |
омени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачу |
горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је |
ела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећ |
ед чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То ва |
послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту |
от ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеш |
смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свог |
ко је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том исто |
о из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи |
, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друш |
оступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред с |
оје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, |
не коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се |
оглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он |
великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његов |
д тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не н |
и је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава |
и мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједно |
али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко п |
Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та не |
је, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим у |
који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара |
сти која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и |
и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога |
дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом |
глану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног г |
ему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, на |
но потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се |
зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишин |
?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, |
, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику би |
на то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, п |
ред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање |
т и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паув |
не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао |
тно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто |
- ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спрем |
вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио |
. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби. |
два да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он мор |
поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, ве |
ица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну по |
м, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше р |
паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он |
окрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шу |
} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе |
ечи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем св |
последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који |
адмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, уд |
ти искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједно |
S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се о |
се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже |
даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које |
не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види жив |
е у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше |
" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кро |
себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удар |
н осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су |
то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само |
елела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која ко |
што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбу |
ше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неко |
ља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања к |
знине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровиза |
из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову |
се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), |
лажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше ко |
ко блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање |
прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када о |
тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се п |
скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атм |
и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвлад |
се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотр |
истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе |
шиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На нен |
шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате са |
зе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак |
лед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стр |
S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} П |
све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отво |
рзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна ка |
жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, мол |
себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући |
осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и д |
страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, |
И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и н |
е динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, ос |
Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња ј |
му.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене |
пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати к |
ила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз от |
почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како пр |
, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом |
чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, |
ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, ба |
д Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши |
ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш |
ношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Бил |
алека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго и |
а напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички |
рага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одг |
, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прек |
ага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њих |
авршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром |
коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возо |
ану што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, |
S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини |
Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али |
е ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несве |
оћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по пон |
дног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом весе |
ажајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје |
е бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин |
ну Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? |
ски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро св |
.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; |
ријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене |
е капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет |
а је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али о |
амахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде от |
инута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он з |
ос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, |
нелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се |
аде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским тели |
ка увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поч |
почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила ( |
глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повуч |
а, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, |
непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим |
великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црве |
оси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе лик |
од ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избегли |
хо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали |
ате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: б |
ио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У |
и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом |
збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна ч |
ишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока |
аљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, |
потребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} |
га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није ск |
ало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. |
ју и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу |
рамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје п |
етпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим |
а на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређен |
себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану б |
тичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни ж |
брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова ка |
говорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извуч |
е.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми о |
не, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем р |
је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нароч |
вотињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Посте |
узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз |
цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био |
уха и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзиво |
што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја о |
к напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: |
бвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налаз |
да.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S |
а свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те |
}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - на |
снуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено |
даљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се |
онашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То ни |
имо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на кла |
ћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати как |
а, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дот |
чао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може л |
редини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајућ |
ошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покр |
ога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш |
о и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} О |
вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас |
је мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докаж |
огледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Ми |
дмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ић |
врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S |
ти на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И |
Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везуј |
ислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше забор |
зад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао |
провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали ла |
је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је са |
а један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко |
вај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Јед |
угли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао |
воје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се |
е мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светло |
}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пр |
и јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата |
еше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Је |
ого простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и си |
S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све |
р беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бунде |
осле тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то пита |
вршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично |
; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. |
узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{ |
чинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, ле |
лава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредно |
игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је ста |
ао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било ча |
а питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му |
овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београд |
што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес ко |
вати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада за |
хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, |
Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, из |
та Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да пос |
сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, |
.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да ј |
ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна д |
уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао би |
ео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном н |
се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је |
она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако ув |
ло вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао |
ом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћ |
е, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових че |
пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И т |
} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је ј |
ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту пог |
м том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега зл |
препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао |
, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећни |
које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога ш |
журбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Ос |
овој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречно |
оро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави |
је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло |
оду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао води |
о који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је |
најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би д |
имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вре |
а другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клоп |
ић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не по |
се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постају |
са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну |
угу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазн |
покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које |
а на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усу |
савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али с |
а дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче ти |
се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - |
блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакак |
ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том не |
ене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним о |
он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извућ |
ом виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога |
дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двокол |
који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије не |
га и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност д |
отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, за |
е дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење |
опала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу |
е!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени |
неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровиј |
ети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та с |
д оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода н |
за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том |
оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он про |
ти; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз |
о покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у |
и беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, |
адовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће чо |
рби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не мож |
почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у мана |
им сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у план |
губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој |
ила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окрећ |
{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} |
шљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом пог |
{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко |
постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да |
незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наш |
ња да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на др |
ом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више не |
немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвлада |
е једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женск |
је матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузет |
- Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати др |
се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да не |
ена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једин |
и се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да ј |
и то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба на |
арљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, |
скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу о |
а све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и |
ло досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те |
е да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, |
ажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као |
рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код свој |
Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њ |
овић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих в |
бриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Ниј |
Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја |
га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да с |
ићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву н |
ек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шт |
м окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично заним |
наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и напра |
ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и |
, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена |
шљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника. |
} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врл |
ре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети |
илин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад п |
срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја оста |
евиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало |
мислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставив |
. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова р |
било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи с |
се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела |
овину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што н |
ед собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не с |
ну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Кара |
ла је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за к |
} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је пона |
одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учин |
шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему |
шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни с |
о је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од |
уда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно р |
е знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушка |
тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креве |
ам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само ј |
према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горе |
увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} |
ривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва ус |
а зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то стр |
ио најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостат |
ковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како |
S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а |
шаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасполож |
божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине рук |
кло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у из |
полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заш |
ори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао |
ратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та д |
сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} |
S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он зб |
ост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио ње |
тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега о |
залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} |
но је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у |
почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он ј |
ему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магнов |
оде, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу пре |
вор да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном пров |
плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под |
то пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћели |
природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је |
х неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима н |
бље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он прек |
мо код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим за |
а нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело |
обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлеп |
човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони из |
из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацемен |
мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "с |
необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} |
ме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешан |
едине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за м |
о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Г |
решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам |
и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можд |
икнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се |
очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило д |
то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} |
водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву |
, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василиј |
га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све |
његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност |
је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његово |
чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шуб |
Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама |
е са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван ва |
избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше |
нењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и н |
о да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасни |
страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према |
ђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препр |
да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по |
ина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је о |
ог узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења |
а, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од |
и у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдск |
.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га.. |
њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као з |
ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више |
о круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу. |
удети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако д |
дмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржа |
на, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: и |
ли да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде пр |
о окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стаја |
улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвов |
т беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима осло |
ом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето ода |
задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштањ |
а и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело пита |
т његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "с |
а таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "п |
претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог |
га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити се |
није није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног ши |
која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом ж |
управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог ч |
ју заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим с |
е помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што |
к даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете |
странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г- |
њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе с |
тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, и |
беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да |
да у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепи |
е свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ста |
сео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, раз |
очињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене в |
еше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше |
је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна |
ка.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје м |
Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако |
и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком т |
ође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и ба |
зани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини једа |
што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То г |
би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше с |
од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будн |
је мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тра |
Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да |
и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечер |
.. ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку н |
ју он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он |
слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) о |
за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости |
здух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће |
о није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да своји |
баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, |
свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му |
а да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено од |
ма, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једн |
е утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрст |
а је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема виш |
S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, о |
огла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глу |
ајплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата |
нског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од трену |
вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у |
еба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити ка |
И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је |
а сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилино |
ко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак |
закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо п |
рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кро |
ен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој |
ке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје пр |
ао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра |
абости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је ка |
комрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и |
најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао разми |
е да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени |
беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом м |
еби.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов жи |
бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне |
ену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, ч |
му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато ш |
ажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој к |
по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пр |
о толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па |
Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се у |
ела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био та |
и до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када ј |
у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне |
о понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије не |
м кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиг |
што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало |
снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао в |
ругим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од |
оново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртл |
учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} |
ду: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би нап |
е Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значи |
ст, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али мо |
пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далек |
нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како |
е знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребља |
есору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог |
који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно |
е чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку |
били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођ |
и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен па |
S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће |
), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу ( |
је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова та |
а играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када игра |
S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неки |
рве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, по |
ћује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу |
ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне по |
што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборави |
S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се |
бразе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби к |
ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећа |
аса.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо |
а је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргод |
у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће |
S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} |
пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радми |
{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан вра |
фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће ник |
} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не в |
р она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак |
онесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашт |
ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надв |
алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, |
г малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - |
ена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откр |
о?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, |
ишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром н |
и је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредн |
ском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само |
му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да т |
редсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журн |
их шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност т |
и и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - |
сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Ет |
ас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и с |
уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када |
ног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања по |
мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београд |
ар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај ва |
S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пр |
бом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости |
.. будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи |
е С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, п |
Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на |
дмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели с |
ух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини д |
ја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) |
љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је сам |
ште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати свој |
те обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према се |
причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" не |
асуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има |
е ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако д |
погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити ја |
S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} А |
при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се |
да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начи |
Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих |
у о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учи |
осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим о |
био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са ду |
га човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то |
на друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас уби |
а пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пр |
и довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино |
ној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српс |
је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајање |
тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано |
а изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерис |
е толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она |
бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту |
Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико д |
{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почи |
аве.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; |
сеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прст |
нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обаси |
најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљ |
о, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њ |
ало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вреб |
се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, |
рамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином слико |
врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по о |
ти да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху н |
упио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога |
лед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, он |
ође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао д |
ових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудит |
него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје п |
а свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити н |
адмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, у |
дим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после |
би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би |
на је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{ |
кнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осе |
ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је |
ти да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подава |
к љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала |
ид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није |
је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашур |
погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајн |
леда искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свест |
писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он м |
. учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, |
ек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при |
немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треб |
а!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се |
увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она д |
Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући |
закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге |
и, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S |
} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свет |
часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљив |
ко неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко с |
рашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирн |
нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где |
и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари |
лон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве |
се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје... |
њан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисл |
не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да |
силије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све |
Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пож |
њењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љу |
е, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа в |
или смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутра |
у, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њ |
тан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао с |
ш га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мисли |
, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S |
ти да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, вар |
и га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек смет |
} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да к |
е да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван |
ти?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковић |
говом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејах |
ута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, |
квени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући |
Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У |
он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гада |
појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар |
општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. |
ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он п |
он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, |
беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади св |
ом мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та ње |
бију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да |
гледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, |
могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико |
дну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То |
које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велик |
аше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет |
ет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је |
амо због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је |
како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке |
рава, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире |
додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које |
у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да о |
ња, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило |
своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је ра |
ган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила н |
{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита: |
о у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три неде |
S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не |
е, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак и |
ти?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Зб |
у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао |
ајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, н |
ео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било |
пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њен |
мана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у |
је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} |
ћ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ре |
ван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог |
ије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и љу |
ио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", |
налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли? |
о Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у какво |
и воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљк |
о, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да |
ада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да ж |
То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} |
та са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни п |
на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш |
тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција |
е, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си са |
е спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Виш |
и му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стис |
доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у |
поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И м |
ећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за д |
око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави м |
се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њег |
и?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у |
цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна цел |
им, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се н |
И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, |
ико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због |
аљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S |
.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није вид |
виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила |
ало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отво |
у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S |
о.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног |
човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мис |
а не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој |
и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са м |
ија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{ |
, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... п |
то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу п |
ка, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цепте |
пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини плани |
а је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући |
Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у поче |
ба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на |
Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену |
и распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до |
е сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек с |
физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун забора |
сећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био в |
ио срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Из |
ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и д |
(јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разуме |
м, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао |
оји падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друг |
а, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... е |
ање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао |
би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је |
дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобо |
, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла н |
ким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у |
ације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и по |
ија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради |
За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи с |
о се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада |
све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} |
зјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касни |
е шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули с |
ија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној усп |
ну руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледају |
е лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата |
астиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, |
бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету |
ссиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорил |
човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мрша |
њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снаж |
трљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није ли |
ку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини |
марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба |
г упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних |
смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажн |
у доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та ч |
ре у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид |
у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у |
ше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се к |
, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као |
д њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој иг |
собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх |
мате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло уста |
јама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или в |
опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђив |
} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раниј |
ове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог |
прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са |
открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је |
да је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са |
је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда |
а, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише до |
мама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које ч |
понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не п |
укама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални усп |
ра у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји креп |
е ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је |
ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у |
ли једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко о |
говори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је во |
е ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по |
бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте |
јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми |
журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али |
е косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, та |
лижно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју на |
их је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире |
кер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сва |
ју брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколи |
их га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И |
асније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њ |
те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - о |
ети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, ал |
изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музич |
вља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да н |
ала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без прест |
кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим |
а са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам ј |
јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што |
јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељак |
га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купил |
ј паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} |
Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} |
ло јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга ј |
ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије п |
о, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни |
пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро |
ицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпу |
но време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По ф |
лу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због |
земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гл |
е уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплаше |
огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у ј |
чу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно |
гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје д |
а у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожел |
кела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, |
ени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плав |
рила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе и |
ло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим ст |
није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи |
у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међу |
} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бл |
без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве |
је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је ч |
осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао |
тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у по |
ца, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви с |
неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваш |
дна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{ |
он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби м |
чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчм |
сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменор |
и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличав |
ва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту |
врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Ка |
бнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећ |
воју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у |
спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} |
", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и |
вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег жив |
, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најле |
ку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, од |
тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније д |
хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности |
своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба крес |
поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, |
а види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје про |
ашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупај |
аћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби |
и изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа |
бе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта |
на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се с |
вела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под |
је, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме |
та на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпос |
{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, |
аш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} П |
е мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што |
тала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{ |
долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и не |
.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сув |
.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама |
ој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита |
е знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си |
шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново |
зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча н |
му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао. |
буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема |
е спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{ |
ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки |
аност.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим п |
роз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневн |
од великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног ц |
{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} |
рна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једв |
а ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао |
тар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да оч |
тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно |
зи недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио он |
на на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беш |
приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, пр |
пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па |
опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падал |
ше брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, |
уставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} |
ке бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао |
падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чуд |
роз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско |
љу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напу |
је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обз |
Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто |
{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу |
- будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више пои |
штитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена |
ко стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, |
вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар |
ра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним |
ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... р |
сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањариј |
очетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, исп |
овукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шу |
а, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S |
S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први с |
нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кри |
очи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она п |
мила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и ње |
у.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело |
м каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за |
и на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напусти |
ир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни |
ла.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где |
плав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног |
грнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић за |
то се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, пост |
је била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S |
ше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као |
значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности |
то још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмил |
траност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је пос |
штавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очек |
ала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, |
то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме |
материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била ј |
.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, пр |
Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. |
ја ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су нео |
о и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на |
број малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од о |
му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из ноте |
аву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Ру |
амишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до |
а, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопча |
однику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцн |
поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива с |
ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети јед |
ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је прот |
пет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог попод |
ика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред |
рејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније |
његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела |
S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност |
ше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страш |
и стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се г |
ута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пан |
м, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има о |
о починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откр |
ађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарк |
аздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ћ |
ола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре нег |
чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну |
то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; |
ас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнут |
су; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после п |
сте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви м |
Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог час |
седнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обру |
куда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себ |
ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина |
.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немо |
гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} |
та.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која |
њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је чов |
а о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Васи |
Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, по |
лед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрн |
у одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек ка |
мишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиљ |
ије. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Кара |
е иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину с |
чана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Кад |
S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави по |
ственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, бри |
еобичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да |
ом муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећи |
тања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њ |
она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула |
ио ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју |
зимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када ви |
гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрв |
ео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је оп |
ти", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све |
е да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и |
е.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и |
ечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се |
врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухв |
Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ши |
учене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти |
во: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо |
авићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавал |
стижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је д |
своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и |
овек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет годин |
јући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је |
, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У |
са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; правед |
и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си |
на поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њ |
ску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из |
светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориште |
е вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер |
синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставиш |
} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам |
главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери |
ладе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој |
дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се соб |
и од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила б |
па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други св |
ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) мас |
ши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} |
та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборав |
{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S |
олико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна дру |
ма. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} |
S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек оста |
S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где |
ком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно |
Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму |
ада са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на к |
у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава приро |
отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис |
лазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и |
- а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романти |
акву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали |
спунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде јед |
ицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не |
ворили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њен |
јала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој |
Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила |
да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао. |
- запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се понов |
ва.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то по |
није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јо |
супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, от |
је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још ј |
него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко огр |
Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде пут |
нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати |
ивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано пос |
м хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих за |
ету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, |
е у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од |
ише осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте с |
На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан. |
згуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на ви |
ега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге п |
о ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамаркови |
о.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на |
овим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлог |
лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи |
ме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге |
прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположе |
једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се св |
он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Бос |
Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења кој |
рете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом |
скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим снов |
у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагл |
Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је прежив |
је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само |
вори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ћ |
ајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањ |
ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што ниј |
иља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је |
лан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би |
пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- |
ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, |
Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели р |
их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "стран |
ног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - |
на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. |
зао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја |
ењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Др |
аст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одм |
уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана ст |
у са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном п |
његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврча |
Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одат |
арковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да |
не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш т |
се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га у |
мехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није |
били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је |
о што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и ра |
дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне |
да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да тво |
знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још д |
е разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу |
иког.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци |
једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, нара |
успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен |
показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости |
пуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, |
а... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо |
да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другариц |
S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како б |
ане пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочи |
.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свег |
још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да л |
одернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журе |
препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји. |
еној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека |
само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} |
има постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића |
Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни |
е застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак п |
де непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} |
тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, ил |
рипада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омал |
ли је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спуст |
} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше пр |
да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то |
ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које |
то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва |
} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу по |
боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи. |
апији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије |
иђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито |
Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се н |
бине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Васи |
киде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамаркови |
ама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче шт |
, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али т |
колико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и см |
оме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом |
, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао с |
лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и н |
је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад |
ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Зн |
дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S |
свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хер |
ом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајност |
ити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак п |
а, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда |
ота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} |
та у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том друг |
ао што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до |
да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак |
мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну је |
ћи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у |
ивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је пону |
ли кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговори |
срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уост |
кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не пр |
у тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја |
.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две плани |
као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах |
тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али |
и, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањ |
о у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном ча |
не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јованов |
његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како глед |
} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црве |
сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједно |
лне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, |
мо онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{ |
је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, бе |
и приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозо |
црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној |
отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да |
ина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се успр |
е воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) |
лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без б |
на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек |
то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најма |
под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необи |
сто одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветље |
Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто |
и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} |
и ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још ј |
атром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срц |
шта видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или ош |
ој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара |
устим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о |
тидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, т |
трасна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беш |
рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за н |
једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трљ |
е кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришн |
знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Може |
ше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али |
ло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам |
им, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и на |
послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никакв |
ица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Гл |
о струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учи |
ред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у |
о и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом трен |
рално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељ |
е полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да |
га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио оног |
љном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као мора |
Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око |
ени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право |
да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И |
оста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек пр |
и као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је |
крет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава. |
споствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један |
еђу кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, ј |
оја вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све |
ако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео |
ба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мно |
ре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога |
Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита |
Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусо |
ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Д |
да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и |
њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разб |
билази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то тр |
т, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то |
, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање невас |
тиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико |
рат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђав |
чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеко |
оста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њ |
се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} |
спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако |
ело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у |
по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и |
заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Н |
и му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмил |
, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавал |
на, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Сав |
ђу жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, в |
даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној |
је метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко |
на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод вер |
згубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истин |
ољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повра |
ам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као прот |
нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не |
е се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свеж |
ној глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - на |
ања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама |
, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо |
збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати |
а се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које к |
тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он |
њу могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{ |
љен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију |
увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарко |
е жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од |
е Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по ко |
ди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру де |
војим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред мног |
још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма |
цветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, мога |
огађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича. |
провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да |
где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где |
рочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех |
ајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карам |
е имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето |
најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се |
ваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она н |
чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те |
си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи в |
S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај |
Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уоп |
а, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори гл |
у у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она |
ом поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задр |
блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да бе |
за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помис |
ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу |
А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на на |
бали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кр |
весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озе |
чи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С** |
ти као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између |
ећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту нен |
S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са |
{S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим |
ам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! |
добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци јед |
идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајућ |
гне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале |
сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја |
истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она |
цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, у |
{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јов |
нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како |
неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материал |
{S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није п |
опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете д |
то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{ |
ле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говор |
други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више мес |
том и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свес |
ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на вр |
о да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - |
телигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Па |
ом, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заноси |
ош пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, |
овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, криков |
еху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} К |
га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше пр |
ћи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле |
моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за |
е усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Рук |
ак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнае |
другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискав |
е луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се |
лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Јед |
ваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је прост |
ко месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су ш |
ано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена |
азумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се ус |
н употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са ста |
уђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче |
копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да це |
жио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика |
зе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да |
его ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после |
тид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и ди |
и помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примет |
аборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да с |
Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, д |
окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко |
личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило |
а једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{ |
малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, нез |
црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: доб |
пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пр |
ито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за јед |
утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све |
рема свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред стан |
метало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од |
у глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и |
ј за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, |
би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, |
и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Ос |
епојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се ди |
зно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жуч |
бивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које б |
пет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, |
жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, ост |
ага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, набора |
у трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвозде |
да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви гл |
да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући |
што што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својо |
нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоње |
то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирит |
доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака |
хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање |
о било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна |
Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} |
часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са по |
у свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; бе |
ем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао |
дите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматр |
ме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од то |
нд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што удели |
ањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, |
Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже н |
м дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, |
је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново о |
из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одврат |
му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико не |
алом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре про |
стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњен |
та... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то |
нин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех св |
све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио |
вде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја са |
мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у |
се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... ка |
болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и наст |
а и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио ц |
ла једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела |
} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу повор |
одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово шт |
ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} |
рете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шт |
чију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да кол |
и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лиснико |
авити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чи |
излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене госп |
ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{ |
д собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула |
очетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, к |
ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или |
снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости к |
аног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између |
очево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићев |
своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне |
се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у кој |
ло светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она |
га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несре |
м имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић |
природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све |
је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у |
Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се |
есног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма |
ушевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} |
читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрв |
ала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна |
з: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у мал |
баци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она прост |
} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, |
ом, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу. |
ше.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба д |
раду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада |
освећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" |
везда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} |
ет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима ст |
вори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало |
очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, посл |
и искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је |
једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом в |
вуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би з |
ј крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње са |
оја је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирн |
т, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, |
ју била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупел |
ла једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда |
аку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{ |
н са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој |
ен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на то |
буђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадни |
ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њено |
дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхо |
изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из |
е на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се |
је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до поло |
но шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планински |
од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је |
наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... ст |
мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцка |
вора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени обра |
решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, м |
о" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мер |
пусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако к |
о што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, о |
идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се те |
ика: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачува |
лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде |
.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе. |
наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када |
ази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим крико |
ред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа д |
то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљ |
изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који |
амо се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч |
ледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда с |
} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препред |
би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу |
{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Тре |
ла до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пут |
му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчан |
две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнут |
а распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом |
аја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог трену |
Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она |
"једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропа |
даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртл |
коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познат |
физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљив |
затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма |
одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свем |
једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, |
ва огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стра |
седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено |
ера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођ |
у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Васил |
пог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао |
} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано |
. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у неп |
зовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, |
а самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што ст |
према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је |
анастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечин |
а је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То с |
ас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обич |
м, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је о |
ам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бел |
а могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше с |
И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожрт |
S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним ја |
се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђе |
ава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у |
преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима |
до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је у |
уком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на |
ти његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед ко |
само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, п |
има, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку |
еном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. |
тивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином |
изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... буда |
пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шл |
исана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под с |
одсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до |
ај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго |
обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бр |
заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим н |
изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у к |
када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој |
ачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, св |
Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и |
пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се врат |
руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре једа |
живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује |
енадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанп |
напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и ја |
промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својо |
рно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када |
крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше |
{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S |
рао сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте м |
јмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасе |
осом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да |
у? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу |
им истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из |
ичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју гла |
угом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велик |
целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} |
ио никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једн |
ало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних |
Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још је |
ј снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног |
и, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако с |
а у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас тро |
је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цр |
твар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу м |
ући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Срб |
епомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним фин |
едан мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{ |
су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак. |
оро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одб |
м годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још |
ћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог жи |
ваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Гл |
р, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пож |
еинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет год |
еба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни |
долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{ |
у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да |
ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одб |
и после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том |
оложи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити рук |
.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачн |
од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без посл |
и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек кас |
ји.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} |
не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто бо |
S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ св |
} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако из |
инамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази |
ла је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без тв |
бе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са с |
а: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и об |
сних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неу |
- Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који поку |
ем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке |
незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, пред |
ивно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек |
је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало с |
желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изази |
увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природ |
осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх |
ити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учи |
о да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова вид |
м ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди бана |
Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека |
учак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најг |
ам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет |
да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса |
омисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, |
зне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота па |
обио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што |
санице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим |
а пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на ч |
видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? |
тисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви |
све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба на |
... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући |
гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Отк |
{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, |
да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од в |
на мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења! |
силије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке |
е и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S} |
, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са |
жљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", |
рали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На ме |
сак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено ше |
те ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, |
време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би |
ичему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S |
нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто |
а.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада о |
ко боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву и |
- журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најј |
ај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој |
а сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке |
да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не б |
сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи |
видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмил |
литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после |
Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на ме |
иван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- |
мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом |
ема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом |
ма, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на на |
ју са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли |
адрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове? |
- Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој |
кама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, пр |
отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из |
{S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Чита |
ивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Нико |
њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није |
занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље. |
уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како? |
кар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то б |
за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана |
духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шт |
S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара |
и је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Вас |
већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те п |
ручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Не |
што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам. |
ом огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас ч |
а ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео |
ивот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време |
ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не треб |
м начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, к |
ити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим тво |
оспођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остој |
а у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} |
а и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чв |
уша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетал |
ладичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волел |
потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање р |
сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кич |
д.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама п |
ржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговори |
бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику |
онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, |
е не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - о |
да часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Н |
донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, |
се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У то |
обље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоће |
асније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{ |
најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, о |
апањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само шт |
улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице |
е спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило |
гла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и неж |
} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарков |
му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Мож |
а пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни |
р дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, |
једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарков |
у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, |
новнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјанови |
}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зач |
ином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друш |
ма сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сеста |
прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дот |
розор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој |
ало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизал |
да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему тол |
да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи |
лу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразн |
као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је |
а, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да |
јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није поз |
ила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких |
све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И |
аједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по у |
међу вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, |
здуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим сво |
} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са св |
је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - по |
је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и пит |
се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S |
велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало ог |
ини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се з |
поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим |
даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем |
ог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се с |
ење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова ко |
дети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се |
смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могу |
жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстра |
излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што ј |
са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Ср |
н после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и ск |
ругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари |
упи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим јо |
требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у у |
едном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав |
међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче |
ога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше почи |
S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми т |
а као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После о |
је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао сва |
е на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове |
е ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како |
овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа к |
више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога |
смехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести н |
било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао |
оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде |
наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше |
сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, |
о пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, |
е загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру |
бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо ње |
сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође |
одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о су |
због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост |
да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и при |
ветом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван |
убио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... |
о, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљуск |
са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору |
ечитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разно |
вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом за |
пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једн |
море. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је |
ђе свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала |
ћа тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плак |
ог одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед п |
да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од проз |
редавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика траг |
Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала |
ићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање |
жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам |
осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговор |
анине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да г |
) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао зло |
чати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељств |
може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{ |
ва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окре |
оли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, н |
подина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, гос |
ите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - |
о годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новина |
г размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S |
} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћут |
Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази |
дно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја м |
гове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Заш |
се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је |
да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафа |
ли у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично т |
никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А во |
а лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "с |
о сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно оз |
ута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Би |
викну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра |
ни или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и |
ла ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S |
ешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хте |
оће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би |
ликих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само |
променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, о |
варајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S} |
вао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један |
м мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам |
амени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство б |
Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни |
сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам за |
тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руко |
ку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то |
; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш т |
им плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљков |
од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{ |
м, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и ст |
пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госп |
{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је напис |
кленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад зауста |
, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{ |
у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерс |
који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много зад |
м дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у пре |
}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче |
ковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовс |
и уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодни |
био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге |
е под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местим |
излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и н |
ио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то т |
тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само с |
а велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, зб |
плог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном |
, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бл |
своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитниј |
је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала ст |
то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање |
наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила |
а излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где |
а све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа |
судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно за |
ра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је |
м.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њем |
ви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов |
достатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила д |
Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни нес |
ватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио од |
не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце ко |
жа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашт |
в, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше |
дном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} |
акну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно шт |
ло:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био са |
волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а ме |
била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Заба |
е губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње |
ти значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и |
ано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубо |
по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби ник |
зао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена м |
им предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његов |
сна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио |
ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке |
ак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела |
ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на нек |
епријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са мас |
уштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то ј |
а, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био ср |
ишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала |
окле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао |
шило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу р |
ђу два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реа |
S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се |
аметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих нас |
јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња миса |
} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу |
аким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, |
а је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступак |
сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његов |
- То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте |
ах.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - на |
аше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећа |
{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} С |
амишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа |
витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (ка |
лонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и да |
а чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да |
нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} |
ћ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто |
шла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити! |
гова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свеста |
послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом |
о уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух |
д нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у т |
је журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{ |
поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: ка |
топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно |
е двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести |
ивота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему |
га; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да |
отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, је |
шао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прел |
ао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог |
аклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Неж |
амишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа |
Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видеће |
и поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када |
његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати |
ише да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљ |
тупно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како њ |
лесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов |
он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назв |
ада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, угл |
а за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједна |
у да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, њ |
} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он |
ед собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}О |
вши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} |
- Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његов |
Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осет |
огу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да и |
аћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро |
ила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - |
ања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Ш |
зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одјед |
повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те прова |
ање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свем |
а сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина осо |
позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран жив |
овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под |
блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у трепере |
жење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је |
твореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром |
о увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима |
узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упр |
а будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је |
осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном про |
ичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље д |
нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност жив |
авршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомеша |
м великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизи |
држи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часов |
ти!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не |
потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то |
ајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејза |
ати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у ко |
ду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом град |
доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у се |
арковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном рук |
асовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико го |
код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима по |
се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију кој |
г мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама |
да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена пле |
S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворен |
а наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да |
била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону праз |
а шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао с |
оговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново |
у овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} |
да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са |
не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова |
и да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро зна |
дмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам с |
узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је т |
из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су |
ао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које с |
тво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа из |
ао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, |
ме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио |
ом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су трепери |
иле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, |
дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на р |
, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да |
о да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног пу |
до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, д |
и су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси неср |
ивале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што |
поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радм |
Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у |
вота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не св |
ене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад р |
и. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он ј |
још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и д |
ите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену и |
м развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје п |
г претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети |
н, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да изм |
а живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице: |
га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна лом |
. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и |
на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S |
оји се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, к |
они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и |
и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће про |
ар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га ж |
во и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико ниј |
е може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радми |
а.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, теш |
је, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше |
учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће |
него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса |
молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуш |
их особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар |
воје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно |
несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја им |
овићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слик |
зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - в |
шавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктан |
без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлуча |
н је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку кој |
и, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се пред |
корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити |
орила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту мо |
он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (о |
- упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. |
урну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, |
ао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поц |
ах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа |
е обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се на |
е више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка |
ео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часо |
машеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак |
у би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним оп |
оји је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну |
између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађај |
једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу |
о убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао пр |
к и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски |
шира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона |
г уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе в |
рајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није з |
и Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер ра |
оћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који |
ногих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у |
и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересовано |
ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом |
ачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нам |
м један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од п |
орак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер |
но (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није |
на беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{ |
н својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично т |
риге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се по |
ма осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} |
То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да |
ревари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се |
римити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак |
еле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре |
нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се н |
к, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намер |
S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што |
Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} |
ерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задов |
он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као |
о гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао |
-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џе |
а; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, сх |
ужен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, |
лвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, |
{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у јед |
ли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре |
еста беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало жу |
а, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом |
сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ак |
упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S |
!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор ил |
р ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти |
ичицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се сам |
, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Доша |
еобичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се п |
колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек н |
себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање |
И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем |
ле дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући нек |
наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше |
бе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у п |
а није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим |
а.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажн |
ило доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве с |
ше није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није б |
рни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чека |
о прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглав |
е тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да б |
јановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје |
дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као ве |
гло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{ |
ба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуч |
ница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу ко |
рага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће. |
}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али как |
мети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S |
зумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огро |
а погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време потке |
ине, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} |
S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред оч |
а.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак д |
или, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео ј |
рити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кр |
покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући та |
место: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај зад |
у да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује |
ча их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чини |
један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То |
на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о |
доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам |
дили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да ис |
а, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уз |
ао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово |
ци, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S |
упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. |
из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику к |
љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исус |
нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу |
ку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудос |
ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} |
е умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода о |
вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале сн |
он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдск |
а, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) |
чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толик |
свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час |
фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га ниса |
слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње |
тив кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - са |
сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У ча |
ак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опом |
упље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Бе |
ишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, п |
а њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, |
"Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дозн |
против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се |
овић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од |
дњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан |
ј ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пел |
у Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па ј |
професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав |
лести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни тале |
како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек и |
вет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или п |
н тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начи |
који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што ј |
ој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, |
ио је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђе |
Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде ко |
крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покри |
та: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} О |
} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко |
телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је прева |
еде за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се |
јави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жу |
слонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви |
а, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима |
Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? |
да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{ |
а домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - |
када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохва |
једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говор |
и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} М |
лим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и |
не угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и |
о ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пић |
по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећ |
Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало једа |
и, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица |
во погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; ал |
о што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у кој |
њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S |
дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} |
џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до в |
Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако |
ђеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ход |
изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је т |
, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, с |
жењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо с |
Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када |
ж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, |
о бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговим |
капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га |
жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био |
у љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то |
ље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће |
а.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај уга |
треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном к |
се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог о |
кара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећ |
сусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хар |
ише наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из цело |
ада јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши |
нредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свеште |
осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време пе |
квом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по тр |
држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало дока |
смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави |
ча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафан |
осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маско |
да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда |
благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та ре |
давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не зна |
вучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа пос |
ро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у |
о да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју |
наест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонц |
атрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним |
је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све ј |
и на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге |
у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком |
ен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дел |
та у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила рат |
лену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - прим |
у, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спава |
адмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи |
крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један |
ори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} |
у како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S |
ши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад н |
зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли |
Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} |
им тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак |
ази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити |
но и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног |
к јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га |
реним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управ |
ика, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало |
поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи ј |
поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину |
ек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S |
е моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова |
и гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је |
ави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац би |
лед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије |
ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и |
затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло про |
оворите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама |
односи, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне |
без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монс |
ст?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете мож |
ћи у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то |
с, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о исто |
адноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мен |
еограду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почињ |
н се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу |
оји као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала свој |
после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те њ |
које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба з |
својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је оста |
уштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три мах |
а у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму |
настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходн |
у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за |
етлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном тр |
Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од св |
је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S |
а клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меки |
не коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, ка |
ивуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, |
атим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} С |
не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је с |
ећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени |
самдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одуш |
вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добр |
- севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на п |
- шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватрен |
воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпу |
царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на пла |
евештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао у |
арим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је |
на срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта и |
о муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће |
а би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства ст |
та где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гле |
слути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога прво |
а испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично ис |
Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, |
се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није |
} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико љ |
чела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечал |
ј се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне |
м дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одгово |
Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када |
нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју иск |
ада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, |
ра **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим |
та толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њо |
често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када |
ова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опа |
ејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна |
и да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, |
ор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када |
уће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, кој |
гледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} |
ашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен по |
енадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повуче |
е уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изглед |
а ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да м |
а добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осе |
ворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} |
м су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама н |
себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољ |
ишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени н |
Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га је |
орен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би по |
а отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и нес |
а, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не |
воје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} Т |
То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из ка |
главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Г |
име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког удар |
ови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти з |
самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде |
Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се ти |
зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом |
околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада п |
о да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} О |
и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође |
је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ и |
га, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао |
упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монде |
је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињени |
иховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више пов |
ижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му |
неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим |
свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућнос |
има, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у к |
а воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпун |
што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, |
остоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело |
не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како ј |
тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересан |
друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{ |
ет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распал |
јемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, он |
да изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по св |
олико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још |
њу својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремају |
ближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да |
крету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сас |
ко ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храб |
S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... шт |
а је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), чов |
S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене |
ења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, наро |
а; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама откри |
и непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којо |
екивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама виде |
н осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се |
да се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва доса |
но спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских п |
ија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисл |
ење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваки |
ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множин |
Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна б |
а покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој |
шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед с |
е.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање нем |
сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и |
ог лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, к |
лимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да зам |
о главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво |
но.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, не |
понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се с |
те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми |
свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу |
округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управ |
рвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, |
тром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је д |
а, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу |
црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S} |
авка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетико |
: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута з |
; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У |
{S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху |
он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш поз |
аде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са свој |
олико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваље |
а оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који ј |
е, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао |
е.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто с |
ских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмил |
.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишин |
ред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутањ |
ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали ра |
е та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у ње |
досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интеле |
на, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарков |
та, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, |
ојом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих |
иним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и је |
ом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што ј |
о се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; вазд |
ци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је |
могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих |
чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног приг |
ку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, кад |
е видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело. |
у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гај |
топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати |
оче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S |
га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастич |
м, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против ње |
евао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада в |
е, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу к |
многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S |
пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мо |
цају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђе |
екако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Је |
{S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} |
господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори посло |
чујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неод |
рни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у ства |
рба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се ка |
а црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па д |
подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвр |
у његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} И |
поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са |
моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или |
начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сас |
боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} |
кадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као |
ом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, |
- Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко |
сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чи |
е Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} |
и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећ |
коро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} К |
. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега о |
дједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаж |
залтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и неч |
ање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, |
црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела јед |
писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испо |
ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно |
.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је |
изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је пропо |
одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконач |
есе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у |
завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да л |
дсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камен |
вдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна |
а.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, в |
ости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто д |
ши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба о |
Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Поло |
ћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим |
у улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијено |
{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Прола |
пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало |
ише одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овак |
бо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xе |
т што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али |
огућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше |
о откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнет |
је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног |
покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; м |
осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је |
ве је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених |
и је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као п |
мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} " |
та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једн |
неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих в |
!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, он |
тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој |
} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али |
марковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија |
ен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиство |
о је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без по |
та веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} |
икнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} |
другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она |
S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, |
такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у |
надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим |
говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеј |
орал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у |
и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантро |
а, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ст |
ама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шт |
.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико |
повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је г |
младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљ |
о је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући |
туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје |
сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промен |
и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен живот |
ија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући |
сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани |
е он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас |
лтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантим |
ње право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут |
е срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене прем |
ањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што ј |
ичност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S |
ознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну С |
врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод |
ећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисл |
ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себ |
еби, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно п |
више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме из |
к.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте м |
у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га обј |
је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе мога |
} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно |
оји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо |
ов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као |
S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за с |
- призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих с |
крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - пр |
лагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Д |
упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да |
и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због с |
и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више зана |
пирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је |
ко сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао |
све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта |
као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, |
више брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претур |
емо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља ж |
S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она |
на, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упи |
за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часа |
свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева. |
, "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је игр |
о помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја |
но главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима |
то је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и не |
о у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежат |
е, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастир |
ј ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - Т |
не.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без |
Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов |
о се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су |
је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осе |
е на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку |
а, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњ |
ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Ра |
да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим ран |
де.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окр |
ити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} |
ци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам ви |
S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно пита |
у најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи. |
не од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крив |
лану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја н |
меде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа д |
да ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на кра |
уку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам река |
на!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци. |
одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то виде |
ко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - р |
гиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва п |
да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали пр |
сирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо д |
га јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако |
о!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пут |
д природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртв |
отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљино |
се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом |
у видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину |
како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори |
рисуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} |
он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призн |
место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не |
сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да |
није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек бр |
тоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} |
нутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздах |
и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са |
је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов |
а, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се об |
нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако по |
план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би д |
етнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то |
а најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколи |
скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је дваде |
не на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико мес |
када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена раз |
е језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног |
едини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног |
мо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све |
лог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је пос |
који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једн |
лио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао о |
де, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском об |
одацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онак |
адовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да ом |
јачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, |
и и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој |
смех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који веру |
није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљи |
ехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} |
страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности |
ко реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамар |
а његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту м |
} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну |
женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што |
привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не |
д вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калу |
тујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та прет |
ашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у |
о зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби пост |
е постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од |
коро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све треб |
о луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копи |
његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман |
оме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао р |
ново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро два |
о као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан |
S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} |
ако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - и |
да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу раз |
га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, п |
ети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S |
ух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. |
прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- |
итао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова пр |
пу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S |
страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и |
оносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватн |
реног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а од |
која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му с |
Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми д |
истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни с |
аједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши |
амо зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисм |
ћу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слик |
о насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та вид |
гог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција при |
сности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да с |
ђена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух ок |
ло мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо |
ири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, |
ом моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштин |
.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скор |
иности?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво доб |
и и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га наг |
Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када |
ему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадн |
нијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зауста |
ле једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске сва |
о је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S |
е фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Нико |
не провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у сво |
прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, ули |
без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова п |
к идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната од |
у рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпо |
а каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који с |
ало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је в |
е сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, |
упне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се к |
, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, з |
лако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без пред |
прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамаркови |
се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и к |
ново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због то |
ице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслу |
е жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по то |
једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално с |
новима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше изб |
одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност |
меном означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} |
а.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одл |
ресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у к |
у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљи |
икодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од б |
луђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар м |
рзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то |
але и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он |
јин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба |
од руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи беск |
почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада |
оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег тел |
исли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права с |
ило је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} |
тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дуб |
о?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећ |
?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је виде |
се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогу |
та питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тог |
и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек д |
на мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необ |
се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, |
а самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно не |
ар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} |
ног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{ |
ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завиј |
видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени не |
осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли |
о као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако |
јену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и стар |
џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око иг |
ом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S |
крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, |
њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење |
ирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спо |
ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на |
онела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} О |
право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмил |
а нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или |
") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у кој |
немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уостал |
аче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чег |
Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у |
томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако у |
је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када |
ина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те пл |
Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погреш |
поменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја ос |
рилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било |
дањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било |
ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави н |
частог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах |
забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос |
изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} |
био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино м |
ну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио о |
Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са ста |
оворио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, иск |
у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о јед |
шни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу к |
чен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног |
уго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како |
Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухват |
има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини |
уме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом гов |
сорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би |
свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, м |
их, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Ми |
тране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, та |
доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка |
на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (кој |
нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али о |
S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно |
рбе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном о |
ако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да |
те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога |
.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима |
све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшни |
д куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема |
босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове |
у која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли |
S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових |
S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој ј |
е, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег веч |
гре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро х |
лачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{ |
на?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштени |
о угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних |
и, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г |
чив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} П |
ти велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који ј |
{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра п |
глу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на неш |
дао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви |
тање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то ута |
да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше д |
S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Па |
за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда |
је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд ј |
ш јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне иде |
о да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - |
а која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствар |
ом Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та нео |
т беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чи |
и да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоуби |
е изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од |
некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам |
сно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не п |
квог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од м |
.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави |
одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот ш |
но вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао д |
ој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, п |
оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и најве |
рође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површ |
сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене |
јом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него о |
ше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} |
мисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда |
већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити |
и исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео п |
{S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Ње |
огао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте |
орити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према |
ом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше |
сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође |
њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто теле |
или слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима.. |
схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завр |
знат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити п |
здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и п |
е је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било доса |
и Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није |
в коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{ |
који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одб |
није, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмил |
нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велик |
ар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после ду |
млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би |
јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађ |
дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: |
кад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њег |
егову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То ј |
това и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, п |
вљао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина |
остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стиг |
ворио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, |
ој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, п |
викну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар |
овем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић |
рву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (у |
ојска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширењ |
ек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потр |
какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после њ |
донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није с |
рђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И ка |
су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Не |
коначност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу велик |
, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да |
S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да не |
му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да од |
рете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Т |
жја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједн |
а се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после на |
- то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак |
S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што ми |
и на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљен |
деницу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три |
рављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављ |
је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто изма |
чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова |
евојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен |
ога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозор |
аје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи |
он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, п |
да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао са |
нео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов |
ће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли н |
им стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није бил |
агу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолева |
бало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, |
а затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и посл |
се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним |
лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина кос |
не главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радми |
в млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели |
ели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је б |
ећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен нес |
и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога |
ићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено |
уташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим |
сповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас |
ца.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и |
асно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно п |
S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога г |
и малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за |
зумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време ст |
ела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али |
ас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, стр |
у шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек |
ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели |
ном); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том т |
и смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било |
о ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, |
опште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека |
ем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Н |
тупња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала ил |
н проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и |
сле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво по |
еска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, ч |
одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случај |
е душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симб |
љеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ко |
о није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осве |
ан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часов |
себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Кар |
е се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде за |
е падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су |
прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у |
е.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Рад |
, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, о |
.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ |
адржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена |
без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите |
оји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство |
готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз до |
које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран о |
лико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој п |
.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на |
јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има |
ног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као бл |
Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега. |
дложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Д |
лио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али |
дух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај |
ја, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, а |
сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остан |
и за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе |
ше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико |
приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и |
као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада нал |
ом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукам |
лан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утис |
За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Харти |
ченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она |
ати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући |
у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједно |
ди да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајниц |
ек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно |
цртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{ |
ра; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепер |
диском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађа |
ског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица |
а примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред кр |
е манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да |
грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек |
е: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало п |
иже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, |
у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не пла |
е у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} |
кле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због сво |
или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво |
на му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време пр |
и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас по |
ко га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без пого |
ди да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим |
јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај вр |
ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога п |
лу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке |
непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју соб |
и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на ј |
ило познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако |
а да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да " |
је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамар |
ива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних с |
м он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је |
ела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила бор |
лона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно |
ивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала |
ош повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промен |
се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пр |
заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бе |
амарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чеднос |
оследња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није б |
ште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима |
уше.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радм |
унада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мр |
му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцка |
ћни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше к |
ци.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какв |
ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немо |
а лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то уд |
неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, ал |
ети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није ле |
погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих |
це.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На пр |
во, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао |
рофилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта ви |
Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се |
ном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло заја |
а је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило |
алом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искорис |
том друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде |
суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена |
њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задр |
о: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} |
ежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли |
, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се до |
ов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом трену |
ала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми ск |
де је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају |
предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољ |
после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не стра |
ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јованов |
рно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко |
то се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, зав |
је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S |
препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну с |
згледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прел |
ај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кут |
ада се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И ви |
{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се |
S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на и |
на се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне |
боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од то |
једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале |
дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у р |
поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хт |
Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му |
Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле |
Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу н |
, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај |
ивот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло раз |
агло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карам |
ивоту; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог |
руги ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети с |
до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он |
рошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до ње |
схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ |
ик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; ме |
, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан |
месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој ф |
жити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S |
изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба ди |
реко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска |
Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Са |
е избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мис |
него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко |
обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери |
јзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и сме |
ао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене |
био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешк |
ију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види сам |
скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са |
ли после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у |
з рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше |
така и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше |
трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} О |
изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледал |
, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{ |
други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се о |
х у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде |
о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено |
чи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко |
природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не у |
{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину |
, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас |
ар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Т |
усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштеће |
и до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином п |
е осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута к |
и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто ј |
не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} |
окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћути |
S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не в |
чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онол |
улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет мин |
оро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нере |
а, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. |
ао из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и |
ћ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ остали |
} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он |
унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим уну |
смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао ј |
би раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, к |
и: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друг |
еном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђе |
" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту иг |
ћати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући с |
ји, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како |
рба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га м |
осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју ег |
јао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} О |
ије било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то пра |
је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним за |
ве то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од |
ла од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била |
дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у |
другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кро |
, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је ужи |
пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше д |
љ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, |
и човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и |
рба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, |
вић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те и |
м грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{ |
гљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништ |
и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног н |
с бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пр |
о уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и |
би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао з |
е о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чи |
аше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он |
а се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улог |
га што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске с |
о се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео д |
сте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јован |
жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од |
рсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остој |
најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} З |
бости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и сно |
ела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S |
аву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страш |
к се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамаркови |
и је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека |
дела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне |
ом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, п |
уке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак о |
сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пр |
ње којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном |
јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци п |
} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се по |
ога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, |
зрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, |
вешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочи |
ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које |
логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себ |
у, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} |
ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чист |
ректној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити К |
ећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако |
{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: с |
храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кол |
ек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - му |
у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али |
до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата н |
а приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и н |
ко Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се св |
жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необич |
и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут |
е имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се |
ломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамар |
ски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василиј |
мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се |
колико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{ |
онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у ос |
лим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није би |
оке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, |
асније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела св |
азвлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{ |
инским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривш |
! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у |
да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да |
то би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гра |
пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и ја |
- и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући |
ове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пеле |
ош пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се |
н себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под соб |
се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: |
упостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто ни |
м! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби |
ајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, |
азговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било к |
рн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну д |
Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у јед |
ам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољ |
врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разу |
плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко |
рском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око |
своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба |
ти, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) доби |
шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине ка |
исли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет |
от.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, пок |
иликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачни |
и, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на |
о овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, |
чаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је д |
зије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не г |
је је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троно |
је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на њег |
кажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на д |
кну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и прит |
ртоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најраз |
ерујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три |
о постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се |
есте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу с |
но ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу кој |
а: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан |
зије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препре |
тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} |
ица; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, д |
дстављено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не вер |
и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са друг |
генда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоц |
ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који |
нствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једно |
сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; |
ао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије |
ено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, |
ано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, |
ору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са се |
, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све су |
раће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота |
платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се де |
на једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јо |
ркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко ос |
в од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од сви |
стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био но |
и о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећ |
рестрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кро |
ијатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај мла |
то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег л |
н осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао св |
помичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збу |
S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Ка |
е границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје |
о жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} |
одим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једн |
а", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњ |
арамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхт |
Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли д |
одаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осме |
а се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у |
јатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и н |
еби, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић? |
ађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде н |
а.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних |
по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног |
S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S |
вицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и |
све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједн |
па свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене к |
е занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да з |
рба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он |
да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купу |
аузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се ниј |
угом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{ |
вој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да |
S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше |
адмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде |
и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S |
она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да л |
ењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула |
варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад |
срећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји |
чекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена так |
руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном кос |
Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Рад |
Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} |
ле дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са |
твљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале |
{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г- |
ане један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако |
диже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасн |
упише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, ов |
н извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он |
но?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до |
пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског |
тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти з |
не примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он из |
ку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана |
гова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Мариј |
заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (ма |
у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше пр |
наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није |
неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има |
по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њ |
тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање |
асила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и |
} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или у |
лачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} |
е...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... коли |
али, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога |
који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђ |
последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него во |
становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} |
ари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Прој |
ких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењ |
н се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она |
уком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очај |
утију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То ј |
е су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена с |
диш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветни |
неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био |
сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог д |
: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелаз |
нину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. |
се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузет |
У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је |
, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друш |
душевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало |
уђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само чети |
ажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала |
нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улази |
ечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег |
S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необузда |
у г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту ко |
ени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је |
ра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био |
ужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{ |
; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Рад |
ној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на |
због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он |
уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до |
одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S |
ико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокр |
адним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али |
а све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси |
преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја в |
јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сад |
семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али |
оспођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако |
толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега |
предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богат |
во. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: |
му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радм |
прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом |
се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекид |
ро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У к |
стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као |
ри речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислил |
под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртава |
ст, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутил |
је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађ |
ам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек пос |
задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледи |
ас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било |
је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима |
офесорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њен |
ари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Ср |
ћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких н |
ом погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином |
овановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечег |
рзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштин |
век... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, изв |
вић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се с |
пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи |
типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалн |
о толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} |
ти и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света з |
и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким |
редмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притво |
марковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима |
амореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је свак |
лом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} |
одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар |
беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У |
дносу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} |
о дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, с |
еко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце |
жало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подс |
палио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један |
исање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отме |
чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности |
ше не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наи |
је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући дово |
од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином |
ма (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је |
ни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје |
у, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајниј |
а Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у ми |
приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ств |
оћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше д |
вар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске годи |
њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} |
та ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: |
е нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корен |
S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње н |
као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степен |
му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема соф |
ане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе |
абаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Васили |
} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била |
е Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Од |
је могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот ниј |
ретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и |
се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је |
} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}У |
емена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео ње |
о испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај |
ло да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, |
ника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је |
о носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, за |
велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од ска |
на жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки |
, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га |
удио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед с |
- Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} |
то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијам |
један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирски |
је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и |
вала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} |
- И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - |
ек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: из |
у се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану |
прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело |
ну Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и |
дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башт |
светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда д |
{S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше |
лучајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увер |
њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, с |
чати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мист |
ажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога ред |
у г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, |
је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених |
} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је |
марковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасв |
олази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав ле |
ијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било |
њим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњ |
} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабир |
ру: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сре |
ог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и уме |
S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила п |
крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велик |
љеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупаци |
клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} |
крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпа |
што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подву |
дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова сл |
и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столи |
у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облик |
анује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну |
у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не |
Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољств |
о крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни |
твори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и |
узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и |
друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Вл |
еда, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао |
{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запи |
ети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварн |
јке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек |
јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућ |
јао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као |
знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да |
има прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два |
ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је |
она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још једа |
нег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на |
егов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, п |
дсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени |
а жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, з |
га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сас |
ки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на в |
- Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од |
ног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко |
још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У |
ење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику |
ед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, пом |
могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају |
Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време К |
ић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радозн |
или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После та |
} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мал |
бу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} |
његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отвор |
{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све виш |
и.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме ј |
мице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли |
; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; д |
ивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме пр |
у; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за |
инеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик |
ишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том ис |
ко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} П |
је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из ц |
ди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остал |
крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Ме |
дство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још нена |
да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу |
одном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет син |
а се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу по |
на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре |
м руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелен |
видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио |
и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се |
тио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Вас |
ј и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да д |
поручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он с |
ао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она ула |
о да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно п |
о, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-м |
S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо |
Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, |
ти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала |
клоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, |
о изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али |
дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нис |
начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно |
, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити |
, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу |
гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом |
ивести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не сра |
о сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том п |
х поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећ |
од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не |
њу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом жено |
једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја при |
ће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смиса |
ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје |
на на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стак |
је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен м |
нити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који |
утим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарк |
о пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе |
њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгриже |
Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју |
но што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за т |
Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке |
у.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Кр |
слим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: за |
м небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало |
инило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је нес |
ријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку как |
ушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачо |
лад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тре |
о махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са |
з винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на не |
беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изг |
оново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Кара |
, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Сн |
ли му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење лично |
чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мен |
Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за ње |
умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена кој |
других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да шт |
Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Б |
ашно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, |
јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задов |
, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он |
ли би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и сне |
есе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кљу |
у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене ст |
бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност |
Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себ |
и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светло |
, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од п |
оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип пој |
ен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом муч |
и се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима ко |
у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S |
е", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви |
узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или н |
а нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца тра |
алона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} |
ри полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, о |
ног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља |
он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том |
у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од |
е сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био |
ја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер |
најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве. |
S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, к |
з, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те |
а се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све с |
рати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, |
ши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и |
а ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је |
лу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човек |
{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Рад |
нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју |
о што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима бе |
ан свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему |
ље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај |
ичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, |
искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог ча |
беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто |
његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађењ |
би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затит |
рста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушав |
гађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и так |
ним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљ |
пи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која и |
, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним љу |
му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има д |
ао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајућ |
анина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и |
о, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христ |
усан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што др |
управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени ос |
еђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу |
ико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше с |
отреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше тол |
уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралн |
сти".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер |
истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања кој |
е току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи |
оз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Ал |
Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на ци |
и ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко |
ио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом |
ало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и упла |
испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не |
стопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно по |
авнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, з |
ко било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува ба |
едео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изг |
ико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцим |
ему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и за |
е дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и врати |
цира и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које по |
тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то би |
етала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - |
).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала |
веску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба наста |
Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па |
а прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао. |
} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа |
ше још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, ко |
стимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то? |
како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, с |
лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. |
се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да |
ећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, нов |
{S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично м |
поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој |
даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још ник |
то дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набуј |
напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмор |
места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости. |
а је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и п |
коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли б |
ав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово |
ко, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна |
као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живе |
к је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промаше |
гађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београ |
вномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима н |
му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде јо |
аде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди |
их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кро |
змишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. { |
се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма кол |
ример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај |
она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да ст |
г изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - |
интересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном |
{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да |
можден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, бе |
га није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга |
ада му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе |
анија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписуј |
огла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна вр |
у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била |
тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теж |
и да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S |
другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак |
мишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва |
рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда и |
а и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу |
репери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S |
врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{ |
и што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, |
, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешко |
ник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Франц |
усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радми |
вића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и |
реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане |
говим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потп |
S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његов |
сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима. |
о измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа |
је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљ |
срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи |
на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним година |
само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом в |
г.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који |
остајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне |
а буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, г |
себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли |
и да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у |
спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла |
а каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чин |
ве је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, до |
ка, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ |
посредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће |
је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу м |
о издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсе |
.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезв |
ћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у |
главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за др |
; чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика од |
д мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја |
амарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше от |
беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које |
аједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњеве |
ји је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гре |
дмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Рад |
окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена |
и или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све |
ене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, |
у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, |
г последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама а |
нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не |
вање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене к |
ргамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу |
његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланов |
и, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и не |
добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архи |
т. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног ор |
ти материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не бе |
говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је |
држа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, млад |
есно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар |
{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човеча |
видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, пров |
ног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се с |
} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално |
ве је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као д |
е чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} |
рашно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва |
запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамар |
је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну |
треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четир |
ци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: |
време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у |
S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У п |
лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање ниј |
у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио.. |
љене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвра |
затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И за |
покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних п |
ловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та |
Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на |
ми, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном |
здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} |
шлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи сто |
а увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манасти |
раћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још јед |
Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Ба |
у један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можд |
Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, |
Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам ка |
и би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватр |
ела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позити |
стоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један |
ртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с дру |
о.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове д |
љам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим н |
ог заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене |
аше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али |
и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... л |
о није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} |
тазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и |
ила су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени |
бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се осв |
онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја |
открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду к |
држи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До б |
то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили п |
ирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благо |
срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им |
апира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господич |
ем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклиње |
инете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; з |
а појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана |
, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два с |
дједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао |
му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај с |
планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмил |
а, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штого |
мена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета |
утрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И сре |
вом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врл |
Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и |
аним чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа ум |
го, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настранос |
Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никоди |
, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да са |
чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бит |
се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врст |
оћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, про |
беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да про |
о викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад прем |
оворим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... |
Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да са |
лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из јед |
је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необично |
над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темперамен |
трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод ње |
те?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на |
дмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог |
а, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух |
е у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац ( |
која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана |
када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије |
век само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{ |
из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у |
камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку ј |
би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало виш |
пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна ж |
ао велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне |
мо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без |
око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после |
чег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак |
та хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У " |
нтрално место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам |
а, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беш |
јављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Рад |
ј позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа: |
ше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трч |
који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу напра |
шт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} |
ро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодл |
против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чем |
горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својо |
у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он с |
племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајап |
шица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома |
знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек изви |
теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она |
е цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште |
а, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се н |
о отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она сед |
љути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то он |
уку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну |
да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размиш |
рски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више |
зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посути |
риметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мисли |
{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не |
ро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, |
жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васп |
омирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети д |
е смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек |
сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када с |
потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасн |
у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ |
ећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзост |
ито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриш |
ва... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да |
ледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео |
иде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у |
омисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити |
и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи им |
и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах |
ш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладне |
које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика б |
ну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер в |
шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како |
он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то |
игенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говор |
мо у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке |
није не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мал |
удима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности |
арен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" О |
скора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме н |
ао да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S |
, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало |
о том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрх |
? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вра |
а, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на ње |
ани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личн |
{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које |
к сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и |
е покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао не |
имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане |
у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времен |
исте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одла |
лазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до т |
коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом. |
ово вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијен |
е и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Има |
ој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала |
пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа |
дну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговоре |
ао да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} |
а до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ств |
сец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, |
еко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао |
мо то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жб |
S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде |
ли ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на н |
а на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његов |
столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност |
сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао с |
време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. { |
згубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћ |
д...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро |
радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S |
среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велик |
у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио н |
атра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако |
звесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању пол |
вукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно ш |
ршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунче |
трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљ |
о, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем |
стојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки |
уре је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред |
ији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтиво |
о извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мн |
ога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Бео |
енели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благ |
слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти |
ут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада |
само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању |
младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим св |
она, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригу |
се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарко |
узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или пра |
астаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте |
у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше |
немирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S |
а чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприм |
као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље |
живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину |
ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек |
- Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Приј |
највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађ |
ије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде |
а уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на |
таде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за ча |
дно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скор |
том кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то |
. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, ча |
пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Пре |
борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење св |
н у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак јед |
ство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамар |
Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога веч |
је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуш |
су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од |
уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не исп |
значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али н |
будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{ |
он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали је |
о, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мр |
розрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо ве |
је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила св |
љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што с |
последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под зве |
нденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму њего |
ватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пре |
релијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим цр |
расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи |
већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, н |
она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, |
он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног |
роватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачуд |
на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својо |
рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле |
је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калим |
заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост к |
ечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, са |
, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје ж |
изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект треб |
ицама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовано |
страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Ал |
како!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма |
тежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ј |
. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице |
дног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без пр |
ја.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, прек |
стана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се дог |
до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је С |
месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио |
ј наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Ви |
ело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, |
миновно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оно |
ткиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотрен |
то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсме |
све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одуш |
са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чуве |
ост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, |
аједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина |
ова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји с |
е сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је прост |
овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотура |
ико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршаво |
он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек |
играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажур |
ла доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнен |
на са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја ч |
н једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју |
логичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чиње |
а преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденут |
она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са |
годило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних то |
велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима |
тво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке |
е имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још т |
по сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку пла |
по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућк |
бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, |
почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљ |
рце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} О |
да сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно |
аташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово де |
уној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што п |
ли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Ма |
е, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, |
едну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до о |
лазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно |
: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоности |
ање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер и |
онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или |
га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњи |
би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савес |
неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог |
ост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си ста |
зумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} |
о најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одје |
, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање |
је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стот |
ко махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености |
елину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, м |
познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - |
мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми |
ој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако |
румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због |
плео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што н |
ић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као |
анизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од цел |
. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи вели |
је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од љ |
уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му |
олуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете |
новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он с |
ја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и |
сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: ка |
малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лусте |
дну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старо |
ада дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи |
да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен |
а је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу |
капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледа |
ћањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то т |
о, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један |
једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњиво |
кит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи он |
е Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он с |
амо свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{ |
S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да ода |
еговом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која б |
не мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђе |
лав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасви |
енике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је |
учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен |
, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових сна |
Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те раз |
а један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђи |
ено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица |
но њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срб |
пасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасно |
акле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да до |
ивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, |
нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви |
осподине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић пос |
део издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скор |
волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред ст |
Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра б |
њигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходоча |
о као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или |
авати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамар |
сана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, |
А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па |
ила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарас |
и.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем прола |
ног.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Бе |
ву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са с |
покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило нен |
окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да за |
вота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даљ |
аравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- |
, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у хр |
и који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћ |
тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, |
свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништ |
(која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини д |
ћевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је п |
међу два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одриц |
одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} |
г душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он ј |
ану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са св |
ног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај в |
крајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада о |
в.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му н |
, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радм |
проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, |
злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба |
у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених у |
другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову п |
изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам |
ић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање |
У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене |
па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа |
тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једн |
сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај |
у?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мал |
али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху |
стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубав |
стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја с |
мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кр |
догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро ут |
иком; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га н |
ања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који гов |
ј осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се |
е бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетим |
елекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закљ |
кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S |
шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгле |
то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S} |
окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ак |
ислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је |
нао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје пох |
оступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од |
и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необ |
носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи је |
са, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} |
алу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом ч |
јући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама гр |
ала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега б |
Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што |
крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врат |
се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и свој |
о неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осе |
са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена п |
а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као |
да, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти |
џију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благоч |
озориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о |
да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу |
истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим ст |
м.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да л |
оризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам |
новљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И |
ога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најз |
он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом |
сним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва ње |
м, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ј |
рима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: |
неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја |
га, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то |
по само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким м |
а тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног ма |
е, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и |
S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт. |
дну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам ос |
исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду |
рви пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај |
чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови |
и о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у |
S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветр |
мислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту г |
, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси |
је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламе |
да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела |
?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успо |
потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карам |
логу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитива |
лну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје трад |
свесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрет |
јачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног ли |
тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико |
ако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким |
.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, ка |
S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да |
због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлу |
која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки |
њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У по |
свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је |
ма ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у |
н иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа же |
у као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили ма |
{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи п |
ача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, |
необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Он |
чно јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то |
уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње |
овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме |
а и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И к |
у глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећни |
есенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну |
стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где |
сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја |
косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго |
м према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{ |
лесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у |
тарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи |
рбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што |
м.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S |
вање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за така |
зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се |
познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутра |
стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, о |
И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је влада |
у, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њ |
{S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које |
а, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину сво |
ио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толи |
а је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, |
. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подс |
и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђ |
убави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите |
н, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Са |
мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} А |
S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бо |
развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и кад |
те, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Ј |
{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што |
зазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи слу |
ра, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пр |
цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покр |
тоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како чо |
жећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карама |
"Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у |
м да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе |
ада, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - |
у ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом ч |
уста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На кра |
најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујни |
посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опре |
сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је изл |
а, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у ог |
која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било г |
ек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нис |
ло само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је |
Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот |
аље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење. |
власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њ |
уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало ча |
аше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану |
И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ух |
S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она |
и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав |
а него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично |
јмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи пит |
иће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајт |
ште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер ж |
.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све поч |
лони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у |
сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша |
S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у ис |
да видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је |
едан дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љ |
се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прос |
има, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге гов |
гнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Ј |
S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући свој |
гојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још |
иће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пус |
утами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом прив |
нијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S |
гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, ц |
варај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта х |
о отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Н |
рају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено от |
вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које н |
а свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне о |
?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажи |
м крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима не |
те изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Ма |
заше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње ста |
ново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније |
интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потре |
м. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидат |
нства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан |
итање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамар |
д си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, н |
а води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S |
пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се по |
би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја |
а није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су зл |
чарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појат |
рочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која сила |
олео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто |
ма, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошу |
и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда ( |
али на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у по |
во жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, н |
и вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - |
S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући ње |
уштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако чес |
ић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошл |
аволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно доб |
ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, |
ша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак |
епоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана |
ко су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у |
где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим |
ког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње |
било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} |
о, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} |
чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују |
х, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, |
авио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - |
S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Ни |
шу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног наро |
о, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измисл |
њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, ј |
заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је забо |
њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила |
г живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио |
веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} |
дост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто |
долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли доса |
увши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов |
дно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пласт |
а!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се |
е је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никак |
же.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Има |
е још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштић |
м учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један нео |
, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним оч |
ритискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари зна |
ћи девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Ств |
{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао |
да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху нео |
а, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној |
ла да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одје |
ма целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија. |
десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а ов |
ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, |
јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се осл |
нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истов |
}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дош |
ле тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном пр |
бог чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} |
би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач |
би.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отиша |
посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на |
огу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се тр |
- Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их ни |
остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи |
с нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог жи |
}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савест |
на слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенс |
и ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ј |
.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због |
оче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне " |
Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се |
рост за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{ |
бар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћ |
але паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде |
тео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињава |
да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дај |
један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добр |
се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозр |
на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини |
поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот њ |
мог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и |
дмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да |
раћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "гл |
живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла |
дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помис |
и хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помис |
поменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Кара |
и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља |
антропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ |
ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола |
Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмил |
види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не пит |
шкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није |
ао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљен |
S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјав |
у снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одо |
а добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд |
требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; дру |
отив, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових |
најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се з |
} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бива |
пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Је |
ом тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да траје |
о промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се |
написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам ис |
требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа ск |
бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после у |
ство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у гроз |
ве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} |
морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми |
нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно |
ам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ п |
ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим |
Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и т |
аде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револве |
е и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покр |
јом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању д |
бала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше |
очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступак |
руштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту с |
мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и сами |
ар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна с |
и га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију н |
најеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сли |
замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претв |
лази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа |
шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, уве |
очито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико |
а његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики |
ог необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако |
дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не б |
има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и |
њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па |
је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума с |
и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да об |
физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље сво |
S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га ј |
јући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случ |
а које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог чов |
само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; |
и чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који |
е исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у |
е жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени |
ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомуће |
рактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна |
нтазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што ј |
рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред гре |
х почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног |
киван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаш |
лан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину |
већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали |
ју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S |
Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и н |
ао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је см |
нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак не |
{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не ос |
има, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело |
разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у |
, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје р |
дмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и |
у ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, |
ноћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мисли |
ати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући б |
њу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открил |
ја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из м |
у подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да иску |
ви.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајн |
ко је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју пор |
ривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим |
јевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја |
Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Жи |
унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се ј |
д другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пр |
лисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, |
{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитко |
мешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, но |
а, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало |
асно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго |
ота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим иск |
ажењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, наро |
у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо |
но да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) |
малтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозо |
{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), |
хом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, |
се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па бил |
S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости |
распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним љ |
остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то та |
положењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој д |
тицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из чове |
ћа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано пи |
и, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје |
ше него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} |
анији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже св |
дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њ |
то песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, посл |
знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лут |
епршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећ |
Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћ |
ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одгов |
одређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном |
је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S |
ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} О |
? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а |
Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови |
да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштића |
и мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети д |
} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме |
{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запали |
} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, из |
ћем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, |
се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се пов |
спуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше. |
еме!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу пон |
уше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десни |
јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита од |
вну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зо |
нио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га по |
ти да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залога |
Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзо |
анијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} |
шино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} |
.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бо |
него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они теб |
, на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав |
убав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју |
то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога |
о европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену |
аво?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети |
аквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко д |
тра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер |
се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто |
!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са ц |
ој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то |
елило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша |
то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој жи |
Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати а |
те ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи |
ода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од з |
н се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише |
се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само |
и Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} |
његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као чов |
алу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} П |
упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта ј |
озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљу |
није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, |
е неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око |
р Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Кара |
чера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гура |
видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време б |
сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под |
ости, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар |
те не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не |
замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, |
реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши |
На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зи |
но и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чин |
о је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? |
о, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. { |
ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем каме |
па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли в |
ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарко |
на је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, мо |
{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када п |
немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је |
глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљ |
нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису |
, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан |
је због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане с |
д недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, ш |
то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја |
шта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло |
о место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубил |
жђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве |
време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе |
сећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? { |
цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} О |
а овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раз |
Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на из |
е краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? |
су га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то |
о шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци ко |
ина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћња |
дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао |
S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се про |
о потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, гла |
асом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из т |
S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и |
реме када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта |
е ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли |
ао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново |
} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се сме |
То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских |
тави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао про |
у, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не ус |
Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и сави |
.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен |
и!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти |
настиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мир |
понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву |
ебало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашл |
раћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним пог |
тоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја ку |
остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе |
шу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша пр |
крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним ра |
ог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хит |
буди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добр |
Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми до |
ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекида |
е, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђив |
{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} |
, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S |
лим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, |
Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори |
.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Зати |
тим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о |
је, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и дос |
вориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цво |
узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где |
е још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена |
ри од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си т |
упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде |
.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после ве |
неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стол |
не и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђ |
е две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке па |
е на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} |
рсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније би |
жда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у п |
о озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукави |
у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна |
ори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљн |
наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представ |
рну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достан |
у.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла. |
. у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике ш |
вом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он |
е.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Ост |
иче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало. |
олико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху пол |
ама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S |
е питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тра |
ио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше д |
ђени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати |
намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остал |
о зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} |
лом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили н |
ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, |
завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, б |
е о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочито |
та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; ве |
ло време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удар |
Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, њ |
бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај |
смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти чо |
Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала |
} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једн |
е, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се |
сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде г |
ео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама |
ује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Д |
лу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даћ |
дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише |
вуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби |
дрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јо |
- Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} |
е, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он |
поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, |
т: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја ок |
ћи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она пл |
ске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво |
им: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину до |
амен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам ко |
е до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли р |
луотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи о |
прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу |
прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - |
ш друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - |
осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о |
его што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врл |
адог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских |
рна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа |
- Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парф |
о криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом |
Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б |
леској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском |
ели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено и |
ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повук |
е једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што |
ен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прођ |
{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је ми |
јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном с |
фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Рад |
о је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужн |
Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире ун |
и снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Б |
у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријате |
се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да |
е познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење с |
најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Ј |
е поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и к |
су Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то вес |
стављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из |
ара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као |
данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и он |
ече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, |
ј књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море см |
ивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији б |
ожда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда |
е?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је |
еба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да |
да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати д |
е.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и |
машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи |
дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су са |
вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било |
Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се |
да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има с |
ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А ми |
ву кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, |
ао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто |
е од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, |
ковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати? |
аљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху зај |
Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадош |
ан прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у |
наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувиш |
?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је |
ла твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову |
е звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, д |
{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух. |
.. ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, |
ечи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему |
ј себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пут |
и да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галоп |
ао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} М |
кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се |
бнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на |
као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој |
и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао |
споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије |
лом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој |
адмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безоб |
стом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је г |
животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило |
} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет гла |
у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети |
ој подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављ |
а око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтел |
х руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ућ |
Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није пос |
исао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем трену |
Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га вид |
{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себ |
едан покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, |
ре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу д |
лу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да зав |
Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, |
Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети од |
S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом тел |
трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуд |
отсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова |
са, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасп |
о јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што ст |
из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не б |
ивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} О |
е опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом |
, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико |
упцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и |
шкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје |
сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поре |
дан јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није |
крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; пр |
е, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном те |
о.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесно |
о за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хте |
жње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то |
на професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан нап |
о целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима и |
ње.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљ |
открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових шир |
ане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, п |
је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} |
на наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, |
{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене ко |
ранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише |
а између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова зем |
.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим с |
на има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да ско |
дмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће мо |
се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и |
, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Рад |
истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изглед |
у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим |
} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао |
т.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа с |
од собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} О |
савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није |
ам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се н |
о главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан |
мично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клиз |
рободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остав |
да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео |
Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и |
Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је |
дати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковић |
едан велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавал |
на је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Мари |
агледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна |
била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхват |
х учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он |
авих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сас |
е му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понаша |
разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго |
њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се мож |
збуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласов |
овог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Ми |
пусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњ |
о видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси |
ач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са |
ије смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на |
ећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његови |
прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ос |
ком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од ра |
Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се |
узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали |
представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изрази |
шила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} |
зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећују |
своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Срб |
ори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао |
} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду |
S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S |
- Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш ст |
} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и |
ле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То |
о руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо |
бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је об |
гађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цве |
ир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешо |
тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарко |
агонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, |
овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и с |
рос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магл |
угим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће |
ам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће д |
шла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} |
аја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бо |
шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пр |
ету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом кари |
{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењ |
ини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило |
прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свако |
ама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ст |
то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане бели |
(због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице н |
к сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} За |
о кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, |
а плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, пр |
застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И |
ати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да т |
ња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сли |
ек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског ју |
дица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила |
м чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, п |
таде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање |
{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну ма |
ладика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише |
одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу ши |
о, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо н |
негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, |
S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, |
ене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сум |
вала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, |
д двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним л |
једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и св |
у?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђи |
себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што |
м која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, |
неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да |
ш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у |
учима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом пр |
{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у |
шеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче ни |
тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над |
и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се он |
е толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и |
та да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} |
да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести |
лупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не з |
Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "ка |
ића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Ра |
ла са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног |
, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Рад |
?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} |
ди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њ |
стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на |
т што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се |
лена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не |
ош, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите |
један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{ |
а тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом |
ог крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола |
беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Минист |
иру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати |
као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још к |
њу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једв |
чје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дуб |
- Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси |
тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због п |
S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и по |
, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили |
бе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, у |
ном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћут |
догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу |
ду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута ви |
астирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек |
ером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао |
чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и |
би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са |
, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, |
и очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета |
били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао п |
ва.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше пове |
ивот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била |
м трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се |
ени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зеб |
е то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све ка |
нила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам в |
ице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - |
ли јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво з |
та се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дуб |
препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед |
јим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела ја |
идети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помиња |
пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти погл |
ила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и га |
лим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, |
ра, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је в |
личанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са муз |
ашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије не |
сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме |
утећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко |
енуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манас |
доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као с |
ж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи |
, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у по |
свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се |
у, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узро |
почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујућ |
лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај чо |
екада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде ч |
ицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог К |
заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погиб |
е су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, а |
ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у |
е архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црк |
рене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, на |
, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, |
речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле |
а се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Мари |
олеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно с |
ставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог |
ом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за в |
потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављ |
пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај |
Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспе |
S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса |
он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана |
за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{ |
сти која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, п |
теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири |
вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасв |
и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S |
Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он |
, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према |
ави поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог чове |
и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себ |
тити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том |
так?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуње |
кла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубар |
шљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сео |
ко је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга |
ло је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разг |
овић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учи |
н се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенка |
а пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просе |
глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљут |
у.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена |
ти оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаш |
дно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изг |
амог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте р |
милину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и упл |
великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на најви |
ресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из се |
помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог за |
раде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном |
S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног |
рета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако |
ћ, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од јед |
п којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један о |
звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} М |
{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа |
из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мир |
пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој при |
ро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет |
еше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинил |
само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он |
цом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута |
о у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњо |
едом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом |
.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она |
и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се п |
гњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је з |
безумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну јед |
мо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разб |
- Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је |
ло узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али |
та, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одго |
, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће |
ч, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, н |
владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе проп |
оварао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем |
ебе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, |
музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него т |
државши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем ј |
пусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се |
а се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздр |
ј први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онд |
оја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, |
лава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсе |
ам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) В |
, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради |
ху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар |
и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и |
Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је ј |
лажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више крово |
Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и |
аје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније |
зму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било ут |
{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем. |
н, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и |
а беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству број |
{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође |
ти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба ка |
жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сир |
н није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме |
алази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш с |
ио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту буду |
есео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у |
да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо |
ја је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак |
то се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако ни |
Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне по |
вар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све |
она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно |
дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде |
хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само некол |
абости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође |
и мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Заш |
исто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, |
био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о |
чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра |
ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодри |
звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи |
нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гле |
а прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да |
за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами н |
тампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S |
лажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала о |
друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита |
укао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, |
лав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у |
радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, иг |
Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по харт |
мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Кр |
камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Бл |
а знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам |
ијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га |
лутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, ж |
њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи |
слећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и кој |
тео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шт |
а?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас |
рка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирниј |
ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко с |
ед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали. |
стила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на њ |
у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме н |
ац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му ни |
х.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изг |
иштавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то |
савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај |
не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S |
непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у |
основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија пр |
Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у |
же) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} |
"духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћ |
ела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том |
том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са ти |
{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био са |
која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко м |
збиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством пој |
што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава |
, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним |
ади и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присус |
тра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манасти |
о месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти п |
ржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело |
еши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре кака |
је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "д |
тности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се |
и међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што |
чега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова |
ше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему ј |
дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и |
рестоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он с |
.. млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} За |
се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Бе |
{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и поку |
равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А |
ко, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} О |
вучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила |
редној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Крун |
и; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, к |
ех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао с |
другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова би |
дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће |
урбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова |
он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одм |
долевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све |
е саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер |
ткрих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} |
место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претвар |
дости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поре |
низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила |
је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{ |
ка, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмил |
сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размиш |
равност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недост |
и? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у |
ар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рука |
што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Рад |
ало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност. |
ас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и једа |
вао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Најв |
готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - |
све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину |
рба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа! |
ко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, |
и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнава |
њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам |
аморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, |
но бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасв |
ланини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би заврше |
ом дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на дру |
је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи ле |
три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро |
а га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. { |
им, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја с |
з ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, гд |
ше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на вр |
сао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био с |
рана, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности |
ао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S |
о главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуз |
но; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, п |
ом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас |
како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без п |
види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спреч |
је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај |
ру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овог |
столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у р |
је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју |
аха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала н |
о било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра ова |
вала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан д |
То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Кара |
арљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од они |
етом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му |
видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила |
наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под о |
питивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављ |
, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву про |
ући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али |
ише заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа |
Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чед |
а последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да ниј |
илоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на који |
е душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Р |
секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и |
да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, до |
срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођош |
жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} К |
ко ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Н |
о да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то |
но неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, |
видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није |
лим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију су |
енице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На |
љство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је открив |
, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта |
{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она |
једном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло з |
и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у кри |
јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се на |
чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше |
кво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх |
Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несх |
милу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће им |
Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих зн |
би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно ко |
то какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао |
надна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Д |
ицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси у |
што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толи |
о је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, |
краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром |
и ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти |
егунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино п |
нова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувел |
На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти пу |
е, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према ј |
е страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети |
ађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су |
} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се |
ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја |
ма...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела |
ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и и |
а баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је |
лужавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када |
} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе час |
а, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од |
починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење зб |
ри:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина |
ко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж |
ог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушк |
плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, |
изали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
у Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, зн |
миле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу ми |
итав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехо |
ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појед |
, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро зн |
чињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, |
јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећни |
таца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонар |
оји обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом по |
стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плав |
а столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, |
сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни дру |
ра М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угу |
атности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прих |
и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све |
асечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова он |
ета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође |
една и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне нес |
{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим |
и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога проз |
уди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он |
} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по пл |
: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим ка |
ан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљени |
о му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак |
{S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светло |
ку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен |
је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пр |
у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора |
и пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао |
д умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти |
кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што ј |
илике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктир |
да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти |
а изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка |
дили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S |
у земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрач |
нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра |
на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева |
ја.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер ј |
ру... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разузда |
удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића |
лази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац. |
е се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод м |
! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и |
S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се р |
}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да и |
ислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се об |
мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и |
вог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понов |
још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за опе |
сећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, |
он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловит |
оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се |
је умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, |
овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код чове |
ао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се ц |
ичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост |
е, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим ос |
ени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљав |
беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у |
шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њ |
уче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, |
д данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако |
да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајн |
о, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Ка |
и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то у |
ће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле |
ријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младеж |
нило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно дру |
*.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима |
Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. { |
асака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони преп |
е отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно пит |
избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило за |
ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође пост |
где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - |
руталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним |
умњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беш |
м гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врст |
тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну |
чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом сил |
амачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Н |
дњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошл |
коро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у час |
ва симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то |
ка његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је ба |
ши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) |
е донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у ру |
стаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правц |
признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на груб |
ући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу кој |
ван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; б |
е Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али |
ћ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије |
туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је |
пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то б |
{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али н |
инистарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не м |
ти у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту |
редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себичн |
ести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он ос |
ла г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отет |
птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веро |
ол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на кра |
ога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хо |
Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давн |
са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен чове |
необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако! |
н помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало |
е врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој |
једном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за њег |
ш увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпо |
шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре |
ако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога ди |
личине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, упра |
} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво в |
ажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми |
ац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је |
кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бес |
ежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, зате |
жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S} |
ој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, |
да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику |
дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме у |
поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{ |
е на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам |
оређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, |
знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се |
од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па д |
му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилав |
а више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама и |
евало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нем |
ате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију |
е звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористив |
и црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако |
Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до мана |
себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто |
жно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу |
дићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, о |
око се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не |
се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма ка |
и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одго |
која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, вар |
у која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бац |
S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у |
{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И ва |
чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао б |
ао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не п |
мила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих |
S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мисли |
.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим ок |
жено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - С |
- И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам |
а речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То ст |
ин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће о |
е моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више |
био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам ј |
овић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву све |
ло грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са п |
ће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: т |
ећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У т |
ио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена ау |
који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "про |
и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, у |
претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном |
ео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да |
ном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун з |
то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отв |
е имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празн |
е зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте |
ла као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пу |
ш мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се |
има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела |
абаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно ова |
ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну р |
га, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од |
ивот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и н |
а и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу о |
{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и |
насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као из |
нута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је |
ред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало д |
ије осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је |
н беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је |
а их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две |
сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у бр |
заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти кра |
ом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и ст |
так био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{ |
ића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два |
ти да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу |
Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да |
прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, вид |
о до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део |
дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и р |
беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изглед |
гла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљу |
гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S |
вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и |
правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примет |
р у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или |
ба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто " |
едње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различа |
имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину |
зневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек ос |
ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријат |
ме, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и с |
ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком |
лика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погл |
о романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим нез |
вирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј |
погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, се |
ку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није нап |
етар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом |
у воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом |
те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумен |
скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Кара |
ће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин раз |
струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси |
а је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у |
каза на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То в |
к кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог да |
амоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, |
чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несм |
о по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фија |
тоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко. |
{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам траж |
тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом о |
спитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њ |
Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе н |
видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не прогово |
о је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али |
заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу |
и да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На |
је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и са |
дела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто |
та сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше |
Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опом |
кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} |
рану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено ско |
нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, о |
оњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер |
и.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сл |
Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, |
них нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, он |
ао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Зати |
таницу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се х |
је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматр |
на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида |
ве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше п |
рчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је до |
извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се б |
а клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише |
у лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кр |
сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас ош |
је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Нем |
мо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште ум |
дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том прил |
до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи ре |
спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скор |
ене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}О |
.. на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, а |
кулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није м |
спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпу |
Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Васили |
на је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те |
ледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво |
гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио |
дину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - Т |
пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би |
и нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, свој |
о, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једн |
о, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и нев |
иш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, |
лог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло вид |
отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на |
ткрића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до |
а тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у вар |
а на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу |
еме уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи |
са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође д |
аху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног ж |
ање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли о |
воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у ко |
не, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жељ |
логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купа |
ако у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по |
четку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можд |
ба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада? |
медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет |
идећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би |
нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори |
све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот |
е Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност |
кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и |
наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и оби |
то све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније |
развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно |
екат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом |
чног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти ук |
ило, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност |
ткуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли |
, узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спу |
на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачек |
ену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног изл |
XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, пос |
! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у с |
Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер |
оме, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарко |
зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам |
рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где |
ро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - |
ова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да |
Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су |
ађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са |
уде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа к |
јој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само пр |
, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је ч |
али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он по |
огоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду кој |
стан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је |
{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људско |
победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду |
а два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она нај |
вао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекин |
и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве д |
ма.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови |
ога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једно |
ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на |
Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, |
даваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њено |
ајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвет |
а.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно ус |
и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - п |
да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без ци |
већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и м |
госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога |
утљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стаз |
у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} |
у пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, оста |
ор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све тр |
када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме |
рига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та |
ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прош |
убавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са ос |
да се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не б |
ео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гл |
е то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављај |
сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидн |
шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошл |
ика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он н |
шњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе пре |
трча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сив |
рести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помо |
еби развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Ср |
да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, о |
а је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот |
овека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када |
рамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање к |
а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око |
а манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црк |
танем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће |
полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице |
ја га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно п |
то овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S} |
ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао циг |
, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши дет |
на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова |
коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... кос |
с, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су го |
га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у |
мех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио |
.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, ч |
у.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекај |
који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се |
љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником |
релина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и |
а.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а једа |
ила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире |
е, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је |
же до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се св |
један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна |
192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, им |
дите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Раз |
ајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, |
они у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око |
, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек мора |
ћа и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамаркови |
о су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стањ |
овек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, му |
пећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче С |
пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући неп |
ли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у |
згорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада |
леда.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдс |
ну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би м |
ек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живел |
са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим велик |
ила је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накри |
уго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он из |
плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред |
н, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више ни |
је се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа поб |
ренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој ду |
кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетр |
вату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, |
, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих мор |
шност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник |
ако његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је мора |
у да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, |
прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када |
облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама |
ив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих |
тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јо |
сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стад |
ли?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и ста |
и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног |
.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде |
Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Н |
иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе т |
е обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било |
а очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би м |
..{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало |
тих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки н |
.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не |
срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири мес |
бије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... |
са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном п |
ог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, |
ма Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност? |
о руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, |
изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућно |
лашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећ |
и, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава |
пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли |
је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? { |
га управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих |
жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игума |
ним и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - пре |
ка свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љуб |
х.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан |
ћ сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} |
људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) |
вог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није пост |
ком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да |
е, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува о |
ушом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}З |
Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, |
гом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи |
итање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопх |
извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То ј |
} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу жи |
х ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни |
а као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме |
.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв |
сли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, ма |
S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, |
много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, |
пирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цоки |
м са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћиц |
сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту |
роз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спус |
арочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви к |
у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као поб |
знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у |
путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута. |
а, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метаф |
у од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - |
се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је м |
ижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, ра |
у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле дол |
ати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао. |
мисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у друг |
ак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча на |
постављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете з |
ве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми |
м себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек оста |
у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и " |
ла жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иак |
е другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапну |
ланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- |
заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Рад |
е но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: |
волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слуш |
Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако каж |
боравити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до о |
у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птиц |
и не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живе |
трах од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и |
итве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити о |
нио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних а |
скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакид |
{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} |
вати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству кој |
дном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамаркови |
а, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши В |
ољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у |
јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, |
S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Ј |
се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У |
ста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служил |
тру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Б |
же, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново |
- Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте |
а личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу |
ји нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујн |
цртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} |
ам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више |
а на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и |
е одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не б |
било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакоста |
ало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила св |
м стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба о |
шњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако це |
се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменим |
ије ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен |
но пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени с |
о је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога н |
а га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којеком |
итом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међу |
ни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуиб |
а не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И |
гова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер |
да сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене л |
еном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су |
људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор за |
ве планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру с |
е објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} |
еколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који |
И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под па |
у за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита о |
апина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музич |
вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: |
ућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сас |
натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срб |
у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуел |
та и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар в |
увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Дв |
ти неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} |
није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S} |
их био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено |
нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи ми |
н се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то |
си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти |
му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. |
а би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву сва |
ивот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ј |
ци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и |
це; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими |
у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, не |
и крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на |
је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери нес |
ет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: |
{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затво |
ења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усред |
ти Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је би |
} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на дел |
његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису ст |
прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем |
артама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} |
будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће |
S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог |
чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се |
узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице г |
едљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче |
римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себ |
но она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Ма |
ће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је |
бост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна |
после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта |
пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика пос |
тим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један |
да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву з |
Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна |
јатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за т |
а он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више |
непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ј |
ојевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова с |
у С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела |
S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне под |
претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара |
и свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се " |
марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се |
сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајућ |
луђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, |
а пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од |
али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Осто |
жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што с |
се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеш |
{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем т |
тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонов |
дељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријат |
е знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две в |
прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још ви |
о смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{ |
, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та пр |
тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И з |
ти (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше зб |
хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела укра |
ш увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње в |
недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе шт |
, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, ју |
!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S |
{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одл |
волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забав |
виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би |
чано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек до |
још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну др |
и несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, |
ати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред |
лаву?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја пат |
еном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема |
. напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо |
бро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се из |
аквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, је |
а око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну в |
необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузе |
похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једн |
гла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам ј |
еше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада |
паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојач |
осла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (ов |
ава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала о |
на светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветан |
све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш п |
бало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам н |
Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} |
живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог д |
како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукави |
и, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би |
ролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим |
На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица |
радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије каракт |
часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и |
егове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространст |
раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, јед |
озрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручим |
не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог млад |
Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног дог |
оје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то |
реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се |
ко се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их по |
баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је би |
у:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S |
да је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом |
едном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне е |
боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спај |
ак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет |
S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило! |
аже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он |
олази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен ка |
анци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећив |
у рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарк |
но осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по |
да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разум |
зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли ж |
да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљу |
немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, су |
е смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} |
види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто ј |
али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли он |
ином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то |
и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - |
век осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново |
једном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без |
ој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше |
затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том |
има, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи |
ве податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес |
ом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у ист |
да тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} |
ми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још в |
о у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозво |
још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоод |
{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине г |
одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан уда |
овог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити |
мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем |
ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и " |
шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти погле |
а, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није ку |
у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јест |
те, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић п |
лети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа н |
толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} |
алуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблу |
оје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он мо |
им старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као |
озориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у ус |
сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... |
посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај к |
е једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, |
Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у о |
двратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S |
је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа |
толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до сп |
о, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуст |
ривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то |
о места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поч |
ше наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога |
о дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необич |
са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да |
S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{ |
}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твој |
и.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Беогр |
е нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не п |
адићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одиг |
аљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако |
ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у из |
ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S |
ље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, кол |
а?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви. |
овао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао дв |
бљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу. |
закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се |
је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} К |
како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у |
на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других |
м.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има |
са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем ј |
мљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери. |
S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су |
.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити |
звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и |
једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове о |
сталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То |
у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио п |
а столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако.. |
абрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чу |
у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} О |
м пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на |
иди Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показив |
м машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, как |
ачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет |
ја је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбаруше |
ић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и у |
и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће ли |
теде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се |
невереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи те |
ети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се ст |
а.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, |
та и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} |
ше ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Се |
часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њих |
вима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву свој |
одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Осто |
.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, |
ришта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још ув |
тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба |
асилија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пр |
е он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било |
, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двори |
И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потре |
а треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада с |
и година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново го |
глед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави |
постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе пола |
амарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо |
ти то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи |
раве о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник |
ветлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, про |
рене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину ( |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна П |
настира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице св |
ежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више при |
тиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пр |
у који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то |
на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као в |
ом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, |
а и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То |
г, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - |
о махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито ниј |
једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она о |
одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, к |
н осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само |
потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Ка |
о "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну с |
ли планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро ни |
га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било збо |
срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуств |
омућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се |
} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и ст |
те само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дар |
е, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло с |
циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У ј |
дите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песни |
так клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи |
анови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да окле |
ла, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна неја |
лушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је |
ада сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када |
је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, |
немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек |
да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети и |
ладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и |
сетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораће |
се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастир |
еше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његов |
ризнајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дош |
ено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја |
смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и кад |
ћности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који беја |
илежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде |
На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити с |
узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати к |
ема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређ |
м небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћ |
скивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио |
са замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осе |
е стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично |
непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, |
сио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га |
саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То ј |
воздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи |
која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост њего |
тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како |
иру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе п |
до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког |
руго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она с |
часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око |
о, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепел |
вичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у |
Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе |
} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног |
се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, п |
да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да и |
ада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, |
и он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у свој |
, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно чове |
огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда тре |
то у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасал |
са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме |
манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако тра |
се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено р |
а и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и присл |
смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био |
После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита ти |
е Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осе |
лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чув |
у удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом. |
преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци |
дало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у |
претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехну |
он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашње |
.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба |
екао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И |
сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу |
орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућ |
ви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обас |
а да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што ј |
ног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на |
светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преобр |
Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блаж |
не реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како |
ем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{ |
еђете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, ина |
г да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро |
испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост |
ењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градски |
све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније |
тње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од кој |
дог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуц |
ице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар |
се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмичн |
палити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здра |
к, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раме |
те, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли |
ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов са |
дног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био т |
в си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у |
{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја |
ожи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не д |
има: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај п |
их на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина ман |
нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођен |
омоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што |
калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} |
прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нек |
увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуш |
краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам |
више велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, |
де Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S} |
поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме изм |
сну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршав |
, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега |
зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди |
дне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи |
жњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу |
нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А за |
е пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућ |
ети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио гл |
вска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а из |
ом месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине |
веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја |
врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су су |
тране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама к |
е.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{ |
стао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једн |
цивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} |
"идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слик |
на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображе |
о очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, з |
ја и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче |
ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада |
огатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело |
ела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала ка |
е да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, с |
} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манас |
дели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово |
легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом |
ли жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капител |
, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут ви |
изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да с |
и својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео чет |
овима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када бацит |
и је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште п |
био се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Дос |
ветлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од |
{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова |
малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од ков |
читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката. |
ђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У по |
ла за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празн |
оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми |
да "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржњ |
ожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићев |
Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудн |
а већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шако |
дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изру |
грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{ |
за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учеств |
полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине |
убови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани |
аше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како |
о, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче п |
ре, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по ме |
тоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим |
умом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби |
S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан |
стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, не |
црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то н |
скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантиј |
на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је т |
ојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на |
. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, |
рамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце м |
: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја |
си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А |
зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново |
дан чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија |
чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да б |
о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која |
осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци |
уб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нија |
са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа |
у иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштани |
решао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењ |
олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој саб |
ика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата |
тим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике. |
Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковић |
уња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила |
младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од дана |
ало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као |
заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био предс |
очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном |
а само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва в |
у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о |
аш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, ал |
и да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гл |
знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном |
чуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали ч |
о тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба уд |
ма... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и суви |
убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав ц |
било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све |
ала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био та |
пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао ј |
у јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком ко |
по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за р |
рпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему |
ог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од |
упних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада |
још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединос |
них усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то |
баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари |
ну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Зат |
дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је би |
главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па |
; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са |
ета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, з |
рађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} По |
а нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо. |
на рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би |
ржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечити |
мао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки |
в глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. из |
д би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло м |
{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. |
х и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више ула |
м не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим св |
м те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрлив |
ковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено д |
ржао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа |
а говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату и |
метачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, ск |
им ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног |
{S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја |
луга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку н |
леду на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капи |
огом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих по |
г "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме ж |
перило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћ |
о мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на |
са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Ал |
но много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало. |
не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих во |
авим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који с |
се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неко |
то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши |
том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре н |
у.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да ј |
зности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једн |
музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} О |
н дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у соб |
недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско шт |
ивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљ |
рнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око |
ан домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше о |
о је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море |
отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако |
мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рек |
Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност по |
ао да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге ст |
ежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала с |
честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, |
на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом |
аљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће ч |
м, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, |
ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која |
повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У ко |
ио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви с |
и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог би |
вори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скор |
нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зел |
це, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, В |
и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парч |
бичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче прол |
он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног ре |
и чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак проте |
тица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама по |
едва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то |
да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је б |
се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после пом |
осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао |
ике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном |
какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да с |
вито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јас |
хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са крико |
али, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се д |
ако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно |
зговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање |
Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог п |
и и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији изр |
Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или к |
волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја г |
ра није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - |
потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, |
ни ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка |
народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и |
ше, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме живот |
међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - |
им, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена |
просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне ди |
пио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер е |
н у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је |
је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто |
преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би мо |
ак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указ |
арачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбри |
чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне |
а, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући |
ла се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у ча |
ори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здра |
, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, |
од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, ж |
пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише се |
из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држ |
а познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са с |
себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао. |
лусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници |
она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у |
горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете л |
ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само |
иш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{ |
поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и |
утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дођ |
у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна в |
тлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и |
мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његов |
војој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије ко |
ше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких дру |
лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног |
ао нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S |
очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а |
теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обича |
да говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која |
а кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније |
клете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље |
најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујав |
од чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зел |
други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоп |
га пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио |
озове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква |
стиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком ко |
он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен |
ије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у |
а које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарет |
уречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "гл |
а празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скор |
сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на разд |
ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене |
к касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао о |
, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго би |
ти покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно |
су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд как |
тише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без м |
иво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потон |
ати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица |
тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога |
а.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И п |
, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спу |
забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравк |
ако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност д |
та циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, |
} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. { |
мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишље |
Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. |
то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замоту |
улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га |
тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно пре |
изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали пл |
о па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у служ |
ушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том |
ед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту |
ве личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће |
бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је нагр |
вују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова ст |
и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа |
која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даљ |
тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говор |
овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју |
не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог |
ред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта |
лом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мис |
едњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упи |
ши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђ |
руштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима |
последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...а |
та ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропас |
е Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{ |
ни.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче |
Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, о |
ећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном сл |
ла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој |
корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, |
шао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала |
здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нови |
ети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна |
S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у |
а са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њ |
асак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као |
врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за |
ко временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на о |
нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све |
а све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо |
мрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашт |
настих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима |
азили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било |
, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мо |
аклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишче |
и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах |
аше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би |
е друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} |
везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сад |
на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? |
о снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се |
е знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре ј |
S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свем |
адмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе бе |
е према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила ст |
ри срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћ |
рца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми мол |
бано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевн |
васта глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му |
иром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, ико |
је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане. |
помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима све |
окрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се |
ир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед скли |
час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је б |
ати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба |
, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно прав |
ији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то мор |
и је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, |
аменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се ш |
он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S} |
из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да |
ишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим с |
раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које |
огледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста ха |
и.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S |
иса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути |
упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено |
си знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, |
ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Ра |
уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{ |
окотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно |
на идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим соб |
ажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, д |
крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, п |
учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан ј |
предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упи |
и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и |
не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ак |
о, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунц |
године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како |
венила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и |
ђете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врб |
у, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и |
збегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, с |
а кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срб |
а па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може зам |
од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилост |
је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити |
ани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окр |
, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или мол |
коностас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена |
писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и нен |
излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потра |
по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново ужи |
нија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још |
покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живо |
орму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које б |
мотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које |
собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз зву |
а т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерис |
по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколик |
осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје т |
ену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико бе |
Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито ми |
роз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека крат |
.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљ |
дњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно |
едном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, |
и главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет има |
клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци л |
, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, уве |
кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек ост |
е, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој ј |
дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себ |
и ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та ув |
у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опа |
рипада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се нам |
дили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већи |
дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и ме |
ас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно ка |
рени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, пр |
, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим н |
ојекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и |
ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између ва |
м обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зе |
по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Иди |
о гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли т |
и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни к |
ематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све |
рапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је |
рет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху св |
а га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудови |
ачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, н |
ц који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преоку |
{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - З |
атите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око |
рате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њи |
ола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милој |
да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S |
се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкч |
ати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, |
ишта, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорил |
свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако |
собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и сми |
бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викн |
сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шт |
пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њен |
ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Ка |
а завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечин |
каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} |
ас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часов |
ина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{ |
сле дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико д |
е, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана |
осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је |
цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покрети |
есор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да |
ошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам дово |
, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте и |
них се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и |
ам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, ал |
бљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела сл |
слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, |
вој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него иког |
великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београ |
и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам т |
оја ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно п |
плаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под |
и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје т |
"слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба до |
од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, посл |
адесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви ок |
ошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очаја |
се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућно |
е и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, са |
е немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из св |
леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек ш |
марковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмил |
ничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идеј |
дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за ран |
да допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му жи |
ебна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он под |
играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским стол |
ине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни |
једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не |
рсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погл |
је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазил |
о си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале |
је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра |
ом животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако |
јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно |
гу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одј |
столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећа |
ојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене |
ај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај и |
и се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - прим |
марковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка |
, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у |
додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули |
кад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ј |
утим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из све |
свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улиц |
линим изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу |
како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се из |
с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њ |
постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништ |
ровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. |
ве понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Ра |
г несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под |
авајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благос |
ори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у не |
пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан |
и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је |
на престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, теб |
S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи ре |
се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се |
ику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова миса |
кана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих ж |
екао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би б |
чи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Др |
низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећ |
само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим сво |
едореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњи |
оложење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који |
кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност |
ење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све |
жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим тан |
а и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, |
. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно уп |
куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање |
зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свет |
да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме од |
је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидо |
ад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањс |
{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - м |
}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се |
} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор |
ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредн |
тастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се м |
ти Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, С |
пископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зи |
омичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче д |
а вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела п |
о на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао |
том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта о |
жљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за |
, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори |
о код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде |
ина.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж ј |
Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још ј |
ије било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или т |
сечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је пр |
е, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је п |
ело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види |
ст њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и на |
маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једно |
Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одго |
вења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједиш |
е.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједи |
д.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задр |
је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру ко |
еби.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да |
д собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да о |
азивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смир |
им до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам шт |
ед простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам |
ла материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од |
{S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом ком |
ану руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и он |
е, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљив |
ћ је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани |
присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за С |
убину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрица |
задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јак |
уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између |
о.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вила |
, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад воле |
ијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покр |
а што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не доти |
после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на кра |
узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека |
из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изна |
залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом на |
ајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У |
едем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са |
ке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} |
.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише |
ор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи |
ан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кол |
рочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; це |
следњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким корако |
{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, н |
ку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза д |
а Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам. |
{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} |
ао да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаки |
и гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измуче |
е. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гл |
- Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси |
а, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста |
у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S |
се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} |
они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један |
ери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративш |
анови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, б |
- Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Р |
е ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати п |
и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птиц |
је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен у |
у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осме |
мо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или диз |
озете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од |
миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и |
кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сут |
а ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се јо |
то стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} П |
би се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гура |
ије она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само |
рену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и з |
о.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други |
хвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Нај |
а, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} |
леонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом врати |
нице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне ц |
ишта не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче |
он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А |
спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена |
орак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом |
им великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак |
а, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила |
{S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци г |
је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по |
никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртв |
пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за |
сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту |
{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, |
е, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао |
S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притис |
ма о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је |
ко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - к |
аква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта |
века; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добр |
а мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко |
ије, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули по |
ули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те |
(баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио |
још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Ср |
им, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши |
ворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скор |
талих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - |
жен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на |
ом лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај п |
{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући |
страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Про |
ало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима |
едију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим соп |
учења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчис |
трада, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помо |
авајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомо |
и, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраш |
слонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима пос |
убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти р |
ше сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се д |
извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S} |
, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. |
и цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас |
треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом |
мња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ств |
уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више |
због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и млад |
часта и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побун |
ом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} |
ве и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренув |
једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: |
и пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у то |
да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да им |
са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овак |
кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} |
вно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још уве |
тало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да |
ли свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола |
оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао ско |
искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Је |
} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгор |
у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да пр |
емљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Н |
та:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту к |
ео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један |
- Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај |
ше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је |
х био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти с |
о значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и сваче |
екао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још |
спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и д |
рижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који |
з зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, |
се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да с |
ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећ |
менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале к |
ја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} |
о.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, |
голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико бе |
се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као |
утку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је бил |
- Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете |
чи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да |
азећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стоп |
ику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар њего |
када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан н |
итим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да |
уибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико |
а... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже |
дам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са |
то ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - |
е кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То са |
е катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - в |
у потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - |
и, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, сп |
еширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И он |
мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се |
ржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервн |
но што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједн |
собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одгов |
ави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко о |
склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мисл |
је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чел |
ивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралн |
Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела г |
- Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка с |
м не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - |
гао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полут |
{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомич |
тна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли т |
аједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја н |
ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни |
ри господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S |
рављен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао |
ле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже |
ти.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети |
Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се ве |
ово оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И може |
е, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она |
олако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се |
м неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално |
је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога |
ари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ра |
иси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти тв |
, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у коли |
} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави све |
детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно непов |
алом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше |
ховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, |
ама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора |
ађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издрж |
на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како |
мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлот |
.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја с |
е, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да заг |
су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стал |
а аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов о |
ије свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX |
бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ства |
нада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лич |
само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то |
у и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије с |
круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде с |
или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кук |
што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и нек |
егову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост с |
ом излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак з |
дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазит |
бијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} |
! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када из |
саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким |
иља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} |
га што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Ра |
најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим |
огла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} |
свим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетреми |
догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу б |
некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: |
гледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} О |
епшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изг |
- Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друм |
осао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела |
примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао |
ику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоње |
остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} |
еног Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, |
годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једно |
бро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или |
ла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњи |
} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако д |
, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун |
и. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двор |
предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напу |
о је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вре |
истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу ниј |
још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се зати |
И У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође |
иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгле |
ећ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја с |
а не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, п |
им мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раниј |
ара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} |
из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младо |
- Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни |
ићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштића |
о је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача |
}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - О |
! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме |
хвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што |
- Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да св |
не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши погле |
а да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео |
егово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у и |
у, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама св |
причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико лист |
ико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва |
м с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као нека |
и, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су |
у... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао д |
из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме |
утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац мо |
е по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми |
и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба |
териала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обнов |
аша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али пос |
ћавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, т |
оваше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је |
тро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када |
Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он |
рви пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} З |
задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што |
S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он н |
овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када |
но талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољств |
под њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна |
уђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима |
о!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рука |
покојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједн |
ост: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове |
скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба у |
а мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље |
и подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај |
то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти |
чну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{ |
н поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене г |
ек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу |
нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар |
час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телеф |
и би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и |
беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S} |
И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојино |
мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположењ |
а сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још н |
- примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо јо |
Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало |
онта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смуће |
}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то |
е срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећн |
рила увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо сврши |
- А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, ка |
оро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу |
реме, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и да |
угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и ба |
ид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости |
им пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекива |
огла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, |
о Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак |
врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није мо |
ило то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неуми |
Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, |
што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје |
лом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, неса |
искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди |
ли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овд |
задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио са |
амену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у к |
је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир |
бину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није има |
љковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења кој |
а то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о |
нутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних |
умем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се и |
} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети д |
е реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко |
и, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео и |
аше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са муж |
к и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схв |
ешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз по |
адмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Спор |
и и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео с |
најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао о |
вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама с |
години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли |
И Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта |
када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} |
над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S |
у он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, ал |
извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређал |
еда да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа |
што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их |
ошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хо |
.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом |
у постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична |
ла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и у |
астиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у |
о Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну стран |
се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} |
та најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што |
: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: |
ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Зн |
ња, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} |
то обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој бу |
гу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда д |
ори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастир |
ви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Иза |
личину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да |
о удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - По |
дина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао пре |
устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли |
осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Изра |
атански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку |
Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, |
ом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху изв |
упче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржа |
их душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређенос |
ама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се прикло |
дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он |
је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао до |
кој девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два п |
д чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити |
вши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са р |
лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од с |
...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радми |
аки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним |
мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута |
много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, з |
и је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија кара |
јег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна |
оже да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у ј |
марковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ п |
ељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не по |
енутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његов |
могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом |
ба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био |
осади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафа |
да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} |
а таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта. |
ујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види |
тине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како |
једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S |
ма којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман |
М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла у |
амо ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завиј |
.. {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као |
ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S} |
!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама п |
ко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г |
, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох |
ена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и |
осподичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштен |
у. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дозна |
ао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чу |
тим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала |
у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S |
сти са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни |
и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) проје |
ма пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, |
онуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе |
крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао |
уно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи |
дсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} |
које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубич |
!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав |
стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово |
укоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на не |
т?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех пра |
ну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да |
у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на |
ечила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, нера |
алити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи |
о разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише д |
и штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} |
еоградских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, |
је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељи |
м часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхуна |
са у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио стр |
- То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут |
S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То ј |
и леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе |
о тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључк |
пусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом ч |
тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} |
јдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоч |
кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је п |
осаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово |
рећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, зн |
ознавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, јед |
настира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S |
е пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче |
су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Ва |
ати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати |
бузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, |
у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље |
Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњак |
хе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се чо |
рећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који |
створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... |
, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта с |
би: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред |
мао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашено |
фу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми |
ремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има п |
не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом ст |
ошћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси |
ене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су |
над другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столов |
{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим свето |
а потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манаст |
ивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, г |
еже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приб |
н круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управ |
х и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлин |
сада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бус |
клом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској |
купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају. |
и, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празно |
Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало с |
ју, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгу |
ти те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S |
рали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред по |
еше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беш |
тоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; к |
ао комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно |
Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихо |
S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, |
.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигују |
поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа чо |
а зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу |
а којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан ј |
очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је |
етке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шам |
ањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи |
мрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчи |
уо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на с |
а цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно д |
ћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, мног |
а живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, |
кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре |
) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморен |
а, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна м |
стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове " |
око у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у ств |
{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ва |
довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би мо |
крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује |
ли у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао не |
и звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S |
лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду л |
мена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у ш |
ебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није |
се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се |
осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени |
.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. |
на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромење |
само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више ки |
е Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост |
шнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не пом |
тонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожно |
ли проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој б |
доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то свој |
Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, к |
ка?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решават |
после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити |
из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто к |
ут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену |
оју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба по |
трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије ј |
те јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручи |
за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов жив |
вског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; |
нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на |
а се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња м |
а врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану г |
ама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ов |
лећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процврк |
}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић |
г господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није с |
срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} |
агло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш? |
е, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задир |
смехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног у |
ко, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, |
.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао о |
Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по |
јицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, |
мена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши кар |
ута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног |
ћајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, так |
Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у |
ћем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се т |
крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти |
о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, и |
Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново о |
она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки |
} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему |
Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком |
о иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама кора |
а, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре н |
ље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После ж |
ожда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми прид |
и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и |
и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише зво |
м шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, |
а продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка др |
у дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, |
глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Вас |
ар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и по |
, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, |
на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери цркв |
три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језик |
ла као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спре |
у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге |
самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам |
се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се попр |
авици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзне |
сто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долаз |
ећ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све ја |
д том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Мариј |
а нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чеж |
у јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше. |
осе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако |
ривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и и |
е сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не |
и јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куц |
} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тре |
о јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на в |
м на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети |
ове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, |
и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би пр |
е.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар |
? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} С |
њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених |
посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, |
ше опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и |
етним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зел |
и сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, из |
едана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је варош |
ћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опус |
ку празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце сте |
оденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим |
окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се |
остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли с |
нут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, о |
. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, |
) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не |
добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пус |
је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то кл |
поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пе |
м пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и |
притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спориј |
пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то |
мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S |
пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, в |
ли та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, |
, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не |
е затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу |
по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто в |
они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им с |
арамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о жив |
ња, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетреми |
а падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то мог |
- навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено т |
умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу |
прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у не |
се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и п |
у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу |
вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, |
онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и с |
здрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље! |
ад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у в |
иле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се чов |
хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, а |
м, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи |
унце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепер |
е вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса |
жђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окрен |
е живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на |
господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницам |
Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних но |
S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је |
жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на кол |
руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим цр |
је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта |
; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао. |
идео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоро |
дох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле |
је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на |
чом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, из |
о!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако б |
Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га |
{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ст |
рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}М |
стави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукоп |
ругу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромно |
нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе |
ачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао |
оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли |
м и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим в |
исам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} |
лом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блистав |
у, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса |
је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најз |
ти.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај ст |
ута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово... |
иле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која |
а Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у се |
цу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празни |
гло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнот |
од другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом |
ешиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти б |
пу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Јед |
?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се |
чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је |
ас манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала. |
ва у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизвет |
кама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате к |
, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се го |
говори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави. |
енку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак |
кавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је доса |
се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси |
S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује. |
овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - |
и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити са |
еме био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали |
покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда |
све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном м |
рвој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, |
шена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих |
кој жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S |
свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту моз |
долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали би |
њем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, к |
није био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у |
у због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срц |
меха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису заним |
је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога |
ој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због ње |
ему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини то |
род, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врл |
те.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S |
исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питањ |
укописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У |
ролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S |
мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очај |
ле малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори о |
ада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{ |
свим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођа |
уду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна л |
а чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да уби |
тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила |
твореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, уп |
наника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Ма |
ијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо |
вара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S |
себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно т |
ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S |
е одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био |
ко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме траж |
одило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па |
е Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше |
рви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори |
сао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду |
ди из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је ду |
пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарк |
јући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучн |
де која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{ |
и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, и |
еме беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се |
{S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више р |
паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то ма |
и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао |
еша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа |
н помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако |
а, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама |
у уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по л |
ају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како. |
р Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} За |
пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини ш |
овца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чији |
Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим |
приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемо |
} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Ост |
и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{ |
ним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице из |
о своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И какв |
кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, |
дносима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала |
еш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ов |
дан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко |
ну страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни |
чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - о |
оцветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даск |
ји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид д |
на и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало |
рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити |
изнајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крв |
естано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би ј |
страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарк |
иво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због |
сла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не по |
С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлењ |
Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - |
етна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка |
! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али |
ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га те |
сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачу |
ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који |
ека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, пр |
Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број |
прави нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да п |
ром кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчма |
и, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нем |
А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пу |
једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али |
е, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброт |
срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем |
уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећ |
одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што |
ли? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симонов |
ади по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите |
би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толик |
тим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала стра |
бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз в |
ан човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је |
како нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Са |
супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отвор |
аше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} |
S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се до |
едне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: јед |
ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - |
не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без за |
о живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је те |
Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва |
едом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом |
рајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из ње |
са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то |
риродно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такв |
у; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово |
ара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Ср |
гледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као |
је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, профе |
(а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове |
неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на |
ратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "т |
ма својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође пос |
осаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочин |
н другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са |
случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је ча |
его што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То |
буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад |
су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и ш |
а пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци ( |
ш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћ |
е нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима |
а крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли |
је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - |
говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} |
римети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао др |
луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она |
са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само |
а из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевим |
о раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} |
бављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт |
е!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита |
врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасв |
луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим |
} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја |
их ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло д |
анима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда |
ним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, |
ђем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељац |
био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и п |
упа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се пр |
вијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше там |
ју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на врати |
мак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви |
је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва за |
; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да жив |
бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестан |
оле руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више кол |
оче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрем |
мама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса |
ука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} |
је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зо |
, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио |
о им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време и |
уго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кука |
пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на |
а лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још |
уге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не к |
бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, |
во отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекид |
какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама чове |
љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{ |
звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и |
тежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника б |
о јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, |
налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад |
има, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са |
катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много у |
а да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала |
наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види |
орње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла ј |
, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, б |
у се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску пр |
је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не при |
људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или |
миркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов |
, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, |
зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз м |
речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује |
гих разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (ча |
реливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без |
а муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како |
керу и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство |
е нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у д |
ад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака тр |
Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што |
ам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт риб |
м од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цврку |
она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступ |
, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: |
и сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је |
а када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која |
стиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са ови |
ог живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко траја |
за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у некол |
а ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак н |
врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте пре |
рјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклуп |
који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма |
ав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један у |
ази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни |
више јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и |
вши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке за |
.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном |
тинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} На |
у: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање |
; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цр |
анога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе |
а срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлос |
их, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, |
на и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни нере |
воју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где |
између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у |
можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу |
а долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да |
ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли |
учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумо |
еденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, |
решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, по |
ет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спаст |
(само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузето |
е осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како м |
збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту |
{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7 |
а у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она |
постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна др |
исам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпрост |
е ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако пот |
јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, |
ремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од п |
е он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осу |
шњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чи |
та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, |
му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног ст |
евих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, |
сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, |
губљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} |
ци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен |
да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидов |
смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И |
није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилн |
који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера |
од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{ |
направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини у |
н на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико п |
еговог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}К |
, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу |
- помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По во |
задовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је п |
топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрак |
ањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то г |
Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни за |
од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом суср |
очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак на |
оред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостим |
се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети т |
се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он |
заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око ше |
да се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да |
ећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да пост |
мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је |
(а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључив |
ајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене к |
родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила |
испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лако |
топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, |
ва обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и |
на врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, |
еостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна о |
жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким корако |
на чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, |
није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су |
ичи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад |
тила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од |
потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике измеђ |
лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремиц |
а је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на из |
н ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и |
раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем отк |
м тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам мог |
ене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугле |
промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према |
није тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређ |
треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој прол |
; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак |
је врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасв |
јатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјанов |
ј светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај |
розорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивш |
путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да до |
ишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасви |
у драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуш |
је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, ста |
то главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "ра |
ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} |
та.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлос |
породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али |
тивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о син |
изио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ак |
онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне |
може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер |
речности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, |
поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби. |
цу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то |
} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: в |
он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети |
војих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радми |
н, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о не |
треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су д |
који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво |
а својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горе |
била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је г |
ли као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камењ |
да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се зби |
један добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном |
ашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, |
то је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито |
х улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} |
чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре ст |
ос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, по |
једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више пове |
и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена бр |
поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то |
време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изг |
и, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе |
заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше по |
људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозни |
ак ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, ка |
иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преуве |
ом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је |
ва жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као |
да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је |
; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачу |
ред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све |
покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато ш |
у ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први б |
би нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако |
е ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и |
епу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он |
би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је ч |
међу врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{ |
се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, |
аст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све |
а још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу |
шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кућ |
н на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашње |
азивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако н |
светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазво |
ха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, |
Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отво |
и, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та |
овање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и |
у барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барк |
осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године пола |
да, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касн |
о не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмер |
ијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам ј |
е на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба |
а их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот |
т када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, свој |
е и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{ |
канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опор |
ма, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на |
ујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајућ |
осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепе |
живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим |
те?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену ко |
ега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовем |
м и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена |
унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, |
ије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете |
{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову црк |
је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем |
ције.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не |
е мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога о |
е речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри |
капи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак |
и из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим об |
о запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} А |
добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног ра |
но крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у св |
бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и |
. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се |
тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећа |
едног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно |
иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге |
а, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али |
ња, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала. |
моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на њ |
осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S |
јвише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађа |
ом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је ст |
е наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су |
ом и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног знача |
чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих |
ижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини жив |
да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S |
ности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: њег |
тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенк |
тичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на к |
је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек п |
као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим |
авда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу |
е безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобо |
У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном |
вота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном з |
упљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим п |
.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, |
нопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, кој |
чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима |
а... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се мла |
часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. { |
им осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љуба |
, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не |
ти, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси |
еђу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да |
у страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни о |
ко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има друг |
о довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ |
ст?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли д |
нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, |
зрађени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло с |
о допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широ |
да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је |
Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више ме |
млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева ула |
же савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зн |
е склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манас |
ленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у час |
е то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе |
еколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим |
е затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, |
да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито з |
поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, ув |
а ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној стран |
је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да |
кажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени |
зи.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на вид |
орна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је ув |
не узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарап |
ијем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек сед |
аса, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљен |
но оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је |
о је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубе |
{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нац |
га, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је п |
ихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде |
ки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум с |
над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли |
!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) |
ај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лич |
кушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не п |
.{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије |
оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе |
гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвор |
и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И треб |
са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она |
се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону ко |
и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир |
то пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепк |
јицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајућ |
Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поч |
јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и о |
на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарко |
S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} |
овић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да |
уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он |
не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени |
ога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да |
људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам |
при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полум |
о као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоас |
а на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна |
, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та с |
е грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројст |
аног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхун |
затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и пока |
, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју чове |
каз је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требал |
безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катана |
ју) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, |
и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на |
а и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног |
да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; |
амисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али п |
о да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја |
ти, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно |
, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко пу |
о мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да |
и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, пра |
тара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он |
да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свес |
есен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пу |
а му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод ас |
лавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа кој |
вет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше |
е најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли |
већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се |
едамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све |
ам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама |
храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S |
атак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карам |
дној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло осл |
није чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно м |
ланини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се |
плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло п |
оје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се г |
еткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо с |
му да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчиц |
капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено ја |
ом муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од прав |
, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом св |
спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тр |
се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} |
? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цр |
лику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајуш |
са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на |
ли од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера о |
плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџ |
једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво |
о сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као мал |
отону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време |
њем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге из |
е, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер про |
мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим |
ветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је пра |
ма, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџ |
е, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нија |
н је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то врем |
е пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и м |
р ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потреб |
нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен з |
о по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, |
еху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше |
ао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред |
е већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван г |
бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и |
је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи |
чења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп |
тотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене гру |
(овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио но |
} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: кла |
адржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S |
штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена |
}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око оч |
рах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! |
о и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што |
исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост |
уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више |
нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једн |
код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и |
у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећају |
само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је |
, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чем |
здених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Тр |
мехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор с |
} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - |
{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уост |
.. због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покриве |
виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновим |
тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе пос |
. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови. |
ић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о |
у мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгл |
и! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га у |
рах да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачк |
вде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за сво |
бе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Ра |
не осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и к |
ма, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама |
а неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ј |
ка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смеј |
е може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта |
а се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубљ |
ала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге |
његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и |
свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених |
ика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени |
Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узб |
лите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, ч |
указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају от |
и према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвен |
инжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, г |
о свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком |
а уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, |
?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Зб |
ни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је с |
, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уж |
на.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао упла |
е до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра |
противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из |
и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Р |
а да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повуч |
друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење ду |
к је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остој |
битељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, |
оризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у то |
у, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концер |
дња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, |
а ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну нај |
, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у н |
ећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се к |
с ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси |
вим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам т |
истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ |
овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем |
цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива |
мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И л |
ју стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није мог |
оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, приш |
ас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељ |
ђаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укоч |
када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате |
треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, ос |
иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели |
вске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин М |
.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} До |
ше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу п |
абајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљу |
тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какв |
мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно? |
, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад се |
на. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту |
ка, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног |
се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно ш |
вијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S |
олики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно ос |
, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и |
имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а кој |
номе слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} |
е онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - уг |
хом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како |
ама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, н |
у у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у ме |
тим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} |
оји носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штет |
ао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од |
воме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу на |
их, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао п |
рали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, си |
ла... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, |
ом женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад |
а, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по |
од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под ду |
у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који |
дицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допуст |
Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце |
возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он |
кав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имат |
места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места б |
нуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде д |
о нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полускло |
пште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису има |
о.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног |
роговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, д |
век има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, свој |
обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чи |
едно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним план |
рво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала је |
Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше пр |
ала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се приве |
S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не |
глу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламн |
мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила рек |
своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је |
и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на нек |
принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од |
њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као пр |
да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и п |
човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу |
к, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоћ |
а мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало |
дира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили |
ма, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која |
је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да |
зило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, ко |
пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући поке |
и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе |
рњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не |
руго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био |
{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На с |
водећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, |
листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини |
азнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали |
роз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора |
говорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави нео |
овима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Рад |
оји верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уоста |
{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисл |
е Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима ни |
чиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који не |
не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у |
шћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих |
ана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срб |
нем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукоти |
сталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслуж |
да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погреш |
покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки погл |
а је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек |
жена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жест |
це, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих |
к и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему |
лабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно см |
им очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У трен |
се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније врат |
м прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцр |
песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај |
нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало |
већа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, |
квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шет |
е моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца |
стинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, кот |
дима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и |
из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем изма |
лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... |
бог јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га |
, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њен |
од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујал |
евидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по л |
Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су кас |
} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују |
а записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и |
једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, |
тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро |
рета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је дов |
ла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још |
о и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S |
{S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутат |
кут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S |
д старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а |
и се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљ |
ути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сас |
а се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, |
прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она |
шће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећ |
туљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао сам |
главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у ц |
во брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да |
је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промисли |
Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове ку |
да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао б |
је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и |
дао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико |
ји почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S |
вог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно |
а право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну он |
да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * То |
су и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S |
огу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена.. |
Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је |
Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да |
са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са ко |
че у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обуче |
се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове |
а стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори |
у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шума |
у несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са ко |
од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштен |
ну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} |
аче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али М |
који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила поно |
три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се |
окрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре |
часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, т |
е беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљ |
да баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све в |
ји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја с |
{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} |
леда свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове бр |
није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им |
а у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друш |
вежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну |
уда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? { |
ељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Осто |
} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике по |
имназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Та |
ваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти ника |
едан живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гл |
вој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за |
е је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Рад |
слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромн |
је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него он |
га, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам |
рамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и м |
и пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, |
адно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, |
не неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се |
ле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су бил |
пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребниј |
да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ п |
ританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" мо |
еухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једно |
к остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морат |
та, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журн |
е и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ д |
ости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид |
тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада нај |
чајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице |
рење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара |
ао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (ко |
и ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је мести |
чице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи |
о да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао |
растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним д |
од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} |
та журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а |
место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време |
вори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за неш |
одио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узр |
S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али веру |
к и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозор |
ну најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до |
Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну |
еки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С врем |
Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекива |
мена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када |
е походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље шт |
о саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом |
ирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомил |
ило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијал |
и љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли свој |
му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођени |
есвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под о |
за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, |
е лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да р |
а вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, |
ов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било дав |
д, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живо |
евани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је |
друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S |
И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; |
љено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} З |
стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је о |
нт који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S |
еизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи |
о око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрет |
подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто |
вушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако |
овним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим |
н њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, в |
ио још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, |
о ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему |
мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем |
ије био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме |
магљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро |
е пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, кр |
ико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део он |
.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја ј |
ковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева с |
прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном век |
т, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог нена |
ј је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда жел |
мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, и |
ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{ |
а ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо на |
ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... о |
ка.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - |
е, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинил |
себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. |
вима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз св |
дну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Н |
сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплака |
цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да г |
кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита з |
да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак |
ироду, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење |
м у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком |
ски непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројни |
су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, пр |
амо један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очај |
н и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму њег |
не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гл |
унца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред |
који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали обл |
вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по |
побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, к |
де скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучн |
њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао б |
поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишин |
ка моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног нов |
да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи св |
дност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том т |
н ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасн |
нске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је г |
својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап |
иже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам прон |
еместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; |
ци. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано |
младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година |
арамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у |
и сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} |
, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нел |
авијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак |
ног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола |
небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневн |
е крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака |
вали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са |
мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било н |
ао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што |
еда на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиж |
ланови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било |
млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пе |
ао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на |
о намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну стран |
вановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празн |
свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да |
седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; |
д руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер |
ао и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све |
..{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Стр |
ког, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оже |
у детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и |
ар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{ |
еља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је |
се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада дола |
не и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко д |
други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у жи |
да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од сво |
завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, |
ва за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Ра |
изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му |
дети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздва |
најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то и |
буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих |
пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Је |
здрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која н |
котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута |
н, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, ко |
е, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају |
е, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. |
и, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да |
е теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да за |
када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је н |
ог на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као |
рочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано: |
стао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућнос |
дником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев |
увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимни |
јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јут |
бог тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тиши |
сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је изви |
вену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне |
крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео |
што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} За |
срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као |
утија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налаз |
видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - |
да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са |
врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмили |
зивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки дел |
, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{ |
карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; ал |
која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било |
не и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађ |
га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодил |
ста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се ди |
м његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала ник |
довољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манаст |
врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се |
ум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута |
ткинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} |
(које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} |
је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, |
јом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потп |
га јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са кој |
м телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан т |
S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене пост |
косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје п |
ропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до т |
лику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Н |
м задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот |
ромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном |
еме Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија кој |
е да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у |
гов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учи |
амо ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на |
н.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основ |
а прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доно |
става, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га п |
теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{ |
крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, су |
е у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други ср |
ога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S |
гове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена н |
ко да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, с |
без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу |
вно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом |
ла у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење усп |
налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним |
се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) |
а на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у |
мила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју |
одушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срест |
ито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - по |
сеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале |
ашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из стра |
наки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, |
врши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом м |
{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасв |
} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла |
ивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када оста |
оград, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што |
уга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва |
правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих зна |
о његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом |
е са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакл |
- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. |
а једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском п |
Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Д |
S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти |
а, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви |
и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе бол |
ста где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том |
ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели |
себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке |
страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном |
онудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни |
ове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безн |
н се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно за |
Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је в |
тали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не |
када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јо |
, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са |
ш више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико ч |
ши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, |
јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Р |
ног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу |
чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавш |
их особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно бе |
на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да |
један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на та |
том пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад ма |
кође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Зајед |
божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да |
атворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је |
да сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка ва |
а са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда |
е у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жен |
акодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, |
ј површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца ил |
зимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обно |
ш на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко к |
ицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито |
јдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} |
сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закрен |
ло ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гав |
и имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмил |
по... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{ |
оредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути |
би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у с |
ахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{ |
о је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он м |
ковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Стан |
не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућурен |
ост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ |
оне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он иско |
ио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном |
мицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде к |
одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не те |
у је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке |
мила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим |
S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалиц |
томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Око |
ила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камен |
} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрост |
сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), |
алом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кро |
ј соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плак |
елим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{ |
бе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или |
рави у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превуч |
Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих д |
Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастук |
не стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајно |
S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, |
мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажно |
жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудн |
ига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се над |
на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсеч |
девши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој |
Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у |
ковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само |
е пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради |
молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, |
што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) |
ас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите |
ако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Ос |
о стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће ус |
је се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и ст |
тим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, н |
завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, В |
равцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори с |
а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, |
то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у на |
ило гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овак |
ко себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му каве |
ије долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, |
толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао |
оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да |
ђе кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Шт |
ља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба |
Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно ле |
истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико дево |
тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић |
{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио |
} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим са |
музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} |
ским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она |
гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, ниса |
устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са |
звините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно леп |
иалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда це |
старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који |
то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, ча |
живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали свој |
ко њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудн |
} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичн |
вратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га |
и да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - О |
и јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све р |
тице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а уб |
планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређа |
ђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут |
адмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло доб |
а му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријате |
му на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је и |
енице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак |
ст, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празни |
нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне |
када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек нек |
онудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове на |
едном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још ј |
Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу преп |
у о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S} |
одавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Заш |
је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где |
сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сив |
у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте тре |
ви новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, |
то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, |
пред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће п |
ћ дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању своји |
толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, по |
оралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно ра |
е толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бе |
било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василиј |
од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толи |
аће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше в |
недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Г |
камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја |
глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица |
ја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касн |
е осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвај |
очарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се истор |
љивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, нем |
осматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање р |
о ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци ст |
ајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузе |
вота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, |
сталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас б |
мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно ч |
музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је |
ло се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све |
ојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атм |
то је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је б |
ашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољно |
олико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да укло |
{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се |
у.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Ка |
и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака к |
на не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, о |
којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између дв |
ежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа |
ејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке |
и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивичени |
{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрниц |
ребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочит |
везли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} За |
манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се ок |
дањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша. |
него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у |
витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - пом |
покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих ре |
отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа ше |
ко је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здра |
о је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто |
несу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би |
ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђ |
јзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} |
договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{ |
} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је и |
потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опали |
таца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; ал |
це, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се с |
се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше понов |
још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купи |
лити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једн |
Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може |
у кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у |
и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због иг |
ви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела |
имо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње |
у замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, свак |
саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко ј |
свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим ли |
поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљи |
је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао |
етак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене |
он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте |
ку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру |
у дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом |
творених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, |
исли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао соб |
И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале С |
насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од |
амо почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почет |
и су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочи |
теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светло |
ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац из |
ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чиње |
да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, |
{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе с |
ање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек |
читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарко |
Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} Т |
сне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од х |
жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештен |
а проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока |
звлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када ј |
би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавал |
ак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, |
то мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама |
м и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се |
, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој |
ола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко |
) и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Ба |
е утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се једа |
ца и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да |
ање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекив |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. |
ани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се |
пуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно |
! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у о |
ао улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом у |
огао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодре |
е од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како |
месним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми н |
{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова др |
и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Б |
огао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледа |
арковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране бе |
подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај |
!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (к |
уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу |
ти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, иг |
{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало |
рао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак |
анастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом. |
м зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које |
астир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радник |
ику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мен |
радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се |
сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као с |
не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, |
ескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи |
када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом п |
е неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да |
већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили |
дна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар |
дног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. { |
а је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која н |
ако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} |
шао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, на |
ат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу |
био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше |
твоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као предсе |
направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине. |
еосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од не |
но и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко |
премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, к |
ти.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у |
и светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају |
простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора |
на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој |
јој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он о |
ба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њим |
времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ С |
где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочи |
Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је но |
насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде врем |
и уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на да |
од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опр |
{S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да проб |
руму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио |
лазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му |
са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако |
а коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са |
јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, |
Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онд |
а диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојн |
о, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша ј |
глу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући |
аза коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави |
светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и па |
ацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их ј |
адни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је |
носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, |
дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред |
ог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и с |
те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часов |
и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са д |
звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је |
пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих стран |
ку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весе |
стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та |
уту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како |
ега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено иза |
ове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али |
старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сун |
ра спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У со |
мој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све ис |
оди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зач |
рете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилик |
се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра |
, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајн |
упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, а |
да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје св |
својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да |
.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад к |
нику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да с |
д раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она с |
војом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), |
о прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око |
о цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она за |
столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и |
шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се вра |
лико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Кара |
и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најза |
док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би сво |
његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што |
е сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздр |
а куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем |
ету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим |
} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталн |
н на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, |
вршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где |
главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај ст |
дник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћ |
ичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли |
ћу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{ |
иковања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину гла |
га нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвор |
ио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на вре |
ћи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Та |
ња и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало н |
јзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Би |
мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог |
бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлу |
радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој п |
тно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, реч |
е, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола |
сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Васил |
а нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем |
зити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрх |
ни поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, ц |
ту, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до о |
!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Х |
инило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да ок |
но што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" им |
е и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{ |
м: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} |
оје је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, н |
који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, н |
а, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ни |
стави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли го |
бјаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не мо |
о, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кај |
ј син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на теб |
ена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази мн |
веска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ће |
атим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају |
лих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертик |
читу, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровити |
болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе з |
петице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворе |
најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по |
и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту док |
е воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена |
ед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи |
{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан |
е он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао |
ретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Је |
едва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ва |
лику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и т |
је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, прост |
х је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, |
ше велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца |
ише гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу т |
кивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, |
на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљав |
ама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, ск |
{S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је |
сече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ног |
бо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на ко |
ној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пло |
јућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадн |
оворио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих |
о цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу |
био јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао как |
снови својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје тео |
а људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког вели |
ку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се |
блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио |
противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака чест |
а се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стад |
ће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, |
исла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која |
ави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у дво |
зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., |
њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуш |
шене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. |
вљена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, у |
} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображ |
ак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастир |
осом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибљ |
имом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потреб |
S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да |
вим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену |
да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{ |
е нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пр |
.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али |
вава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да |
тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов н |
својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, с |
ахватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари н |
м штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак |
та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог |
.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и |
заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} |
е недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док |
није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацал |
напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на јед |
е.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе |
махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грл |
ати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младо |
а нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде изл |
а једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку |
рог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и |
равећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привуче |
о за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината н |
гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S |
Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво јед |
о онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето ме |
а М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским т |
м подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из о |
једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, зв |
кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} X |
оденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога |
појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам ви |
више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у но |
Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано н |
скуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; ј |
Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком к |
воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто |
дном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивш |
реко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се з |
на, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек си |
ђе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S |
и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће |
рекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} О |
требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{ |
им собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпа |
ши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та |
ша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како |
а у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учин |
а у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{ |
услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљ |
је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар |
е можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Васи |
} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или |
поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах п |
вог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава |
к је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Среб |
ретрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то |
} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} |
говим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење к |
гама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одс |
на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пош |
рена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је п |
свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са в |
У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуг |
и речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. |
неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опр |
узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини ј |
дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бе |
без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, кад |
мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако от |
могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} |
н остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не |
ла, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било |
ила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори |
седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{ |
обу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - |
ним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} |
} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, |
ште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што |
ље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште |
а срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледал |
ко постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не при |
светљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, личн |
омињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало н |
цу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с |
естан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час сла |
акеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам п |
еђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње изб |
окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он |
Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре в |
се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте |
нуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крил |
јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке |
дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко |
хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неи |
су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приме |
х.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана |
у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду |
ати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодр |
ем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као |
се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута |
бу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања |
најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не б |
ила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено кр |
ој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, зав |
гавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгле |
сврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен |
асуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, тр |
.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Ње |
узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини ( |
, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{ |
за, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног |
првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радм |
ово врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Васили |
кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито |
хну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори реч |
тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се |
оја косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је |
рама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и |
татке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се дог |
их и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S} |
а полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју |
звадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прст |
брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он доч |
спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) сл |
тане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене н |
ички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено |
вати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се и |
се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом |
што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револ |
оли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се н |
рава слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свр |
ме убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али н |
едан сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји |
и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, ук |
од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од |
дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ип |
м путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила ј |
о, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји |
недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само ж |
ро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарков |
све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како |
ти?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађа |
тво.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ак |
а собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и о |
ли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу ок |
?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вам |
ње! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почет |
ду).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очи |
ћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тог |
има у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново |
смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да ј |
екако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправ |
е, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у све |
ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, |
е свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледат |
о:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S |
о истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те |
рос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лиц |
ткидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, в |
и путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један |
е да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним јези |
ија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулни |
то се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У |
ишом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова |
ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} По |
мена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (т |
лог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, |
варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве |
о што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су |
ивота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарков |
ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S |
к кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрве |
На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег |
оте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пр |
и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом |
м којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} О |
га, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што |
на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (је |
олазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; |
; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди див |
ану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? |
његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) |
ања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одм |
еумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога јед |
арамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он кло |
које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог |
И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери |
то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавн |
и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлук |
, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско |
то тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољ |
иност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на кр |
с, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозна |
чи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде |
слобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших |
, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се п |
еувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао |
же изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра |
да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ва |
Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} |
да његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у |
тлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су п |
ост у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S |
им постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само т |
еше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов из |
прекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуње |
о о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом |
хом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси с |
"Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота х |
вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чуј |
и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху |
за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" |
... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти |
ја овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старост |
ипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена |
онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја |
S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те и |
је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све |
анастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата |
и су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипоконд |
е.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога п |
што? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} О |
што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, |
да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш н |
у штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек |
амарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне " |
ојави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала п |
тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покр |
о ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора |
ије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала п |
ето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здрављ |
управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не ви |
великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пр |
на бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је би |
одневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би |
тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опко |
када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој ста |
ле.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Чове |
и место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се по |
дном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему ово |
је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово |
вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под |
лико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - |
заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћи |
тали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час |
гова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики рат |
арковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђ |
настирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором |
јале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту |
ликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Б |
то сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где п |
вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју ника |
да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти |
уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате |
утих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војн |
отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђ |
треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечито |
страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили у |
оче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе |
х јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мра |
своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарко |
је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{ |
своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвик |
. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га ум |
} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - |
Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} |
анитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске |
Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га ј |
срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се |
се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} |
бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карб |
кове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} |
и звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, |
устише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она ск |
известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати |
Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас. |
по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тре |
идите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назове |
а, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Виде |
S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи |
пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закљ |
S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крај |
Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учин |
риметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам |
је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку д |
вори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање п |
S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљд |
ему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га |
а је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Беогр |
ковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигаре |
акве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оце |
а ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бе |
је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече свој |
приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде д |
ога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао неко |
је набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одм |
агано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S} |
тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног |
азивају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га по |
узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би |
ару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манасти |
ивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе паме |
ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{ |
.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - |
ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједн |
укавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог сек |
зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање- |
ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S |
вно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери шт |
од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. |
, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Ма |
им рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао сам |
че).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, |
Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мис |
ита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - у |
кну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када |
ве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђива |
ла ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да |
лазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} З |
Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што |
о се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жу |
и звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи п |
аздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да по |
али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај |
својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог олов |
ом? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са сво |
леко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S |
е и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један та |
гло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после не |
похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташ |
ити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и посту |
удети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S |
авара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у |
матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек |
е то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике |
зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} |
су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркв |
јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи |
да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Ка |
ши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Понов |
ао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била |
ајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај не |
дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено |
могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету ди |
рсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела |
вао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазил |
наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомича |
врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише |
од теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном п |
гово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти |
е заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну |
сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и |
ве, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богород |
е на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што л |
се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} |
вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци посл |
цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дис |
ркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у друг |
бу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не зн |
их остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је |
то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, |
а, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се дог |
да, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изна |
е и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су о |
та се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис |
ећ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лаво |
едан прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди ка |
једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђење |
су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна пр |
лих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{ |
се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Прест |
ветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко |
у да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, кад |
одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - |
акључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да о |
е? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче |
време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Ва |
ара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сн |
е, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. о |
е показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изј |
јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби |
тима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало к |
годило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи б |
вади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - |
ежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Ва |
ви Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ј |
ђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Н |
би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кри |
ма свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво |
тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетач |
су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, м |
. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина |
и и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на је |
ао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се |
кво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} |
ежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застран |
ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још чи |
о се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је леж |
захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете |
атвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, и |
{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: |
, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по к |
а ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго наст |
и постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, |
ешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом чов |
а кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је |
цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бор |
едно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до вел |
(песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} |
тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас |
све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо |
н мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да св |
људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила во |
осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се ла |
ици, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гоми |
ешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе |
, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како ома |
испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лак |
који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мисл |
занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али |
оме часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, мака |
секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше с |
Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездан |
о виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се ок |
е она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој |
оби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао забор |
жда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио своји |
стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовн |
S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су |
тацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то нал |
} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно |
S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да о |
њаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је н |
корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много |
а (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих |
својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо |
еђена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пр |
два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбу |
ј ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице г |
боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је |
ило стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђива |
аше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, ста |
тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се п |
, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена |
еко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост в |
мње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литр |
иве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снов |
а се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти |
Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више во |
о апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Прав |
тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S |
орним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај ср |
}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко изл |
говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице |
наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да |
подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Ме |
ао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашањ |
лачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико |
Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мисли |
х усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над |
е, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, |
- сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не |
ње што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима |
јала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио |
увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину С |
повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу |
е ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема м |
ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаз |
е просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављуј |
реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; |
могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у п |
о, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићав |
а под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није бил |
м колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква пр |
о проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинс |
репала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме ј |
избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који |
да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било |
се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да чест |
у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије пр |
нувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћ |
} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама и |
оке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може |
иви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњава |
и га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не и |
предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене |
и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужу |
жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, т |
оја као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних |
у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразу |
сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха |
узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила с |
тности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Н |
сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, к |
само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она преско |
прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до б |
један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гач |
де одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као не |
и намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима. |
лена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса л |
Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везива |
а у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролаз |
усти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дис |
Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места |
{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донес |
чен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједн |
и да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а п |
еса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{ |
и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, |
(и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће |
том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу |
ао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто ос |
је веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Се |
и ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране |
и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спа |
годило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он мож |
а...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час |
тнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} |
дан осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати |
ута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га неприј |
рота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, м |
е руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са коле |
на, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје |
јим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S |
ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парче |
илика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још |
пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу |
рква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати |
исанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије |
сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спази |
еке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде |
зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S |
у мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лен |
е, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале |
е измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црве |
по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе |
век пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим нога |
ле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао |
шине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били виш |
о се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком че |
паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним |
S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пу |
ла.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није |
тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад мес |
спред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звез |
} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се о |
истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадн |
истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, ко |
је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му нео |
првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са |
едним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе и |
р се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и |
у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што ј |
енка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се по |
тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се изд |
Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена |
е и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе |
ле жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка повр |
од срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше |
и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут |
ђало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је |
д; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах зати |
ке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како |
ли у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујав |
влада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из ско |
ба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Р |
о немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор п |
и, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти |
не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јеш |
камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани з |
покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на ст |
ари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела |
е изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Ј |
право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба наста |
ера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто п |
и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкара |
S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцњ |
- он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом |
{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на кол |
ом пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог |
ста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш |
ма, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, |
ловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали ма |
ечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - |
одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг |
малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, |
ерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне. |
мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сан |
ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао н |
нагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у |
бу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљ |
сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљ |
етљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма |
у, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети |
измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. |
х литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па |
дише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прош |
озгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову уг |
ра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачк |
Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и ти |
реперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљав |
пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном |
ом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ства |
ст вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз |
мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућ |
У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек |
рна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? |
вршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно |
сора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор с |
ање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да св |
леду; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор с |
деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много б |
онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, поха |
велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воде |
правља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се зад |
еко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на кој |
ен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. |
р од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који г |
речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христо |
а шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је се |
о, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вече |
ико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни |
сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} |
S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Зат |
ећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S} |
сетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора |
стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како |
да у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у кој |
палио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије |
м, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, с |
лико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не и |
S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила раз |
едан нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одгово |
је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав по |
ав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због нов |
авог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да |
адмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од |
ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, |
ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постај |
о и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који кућ |
о је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим ис |
.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему са |
стршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново |
р му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за ње |
рачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ј |
чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен бо |
што сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и |
аховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она |
- Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу би |
ом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, |
ђучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласов |
собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више |
аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, на |
у јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да |
секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се инач |
ико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго |
, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он ј |
рема соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затв |
, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега д |
оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад св |
врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом |
уд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било |
аква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари |
г радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и б |
па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица. |
и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Осто |
оговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Са |
И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Је |
доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављ |
пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се так |
и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Осто |
а брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} |
тоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакл |
- Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се |
рео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ј |
лед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и з |
пе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да г |
зао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на как |
огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко к |
хтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз |
проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Ра |
ш владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постој |
сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} |
а, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крс |
је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја |
е, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се поб |
ћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајси |
н ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа. |
но у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Је |
службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам |
имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави |
у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрач |
асвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претвори |
прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - ск |
и пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидо |
фером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његови |
им стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеник |
ају са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачки |
и су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Ср |
знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то ре |
али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена |
им јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвов |
смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на |
низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој т |
оје гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- О |
као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и нај |
абуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених р |
чица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, н |
ијатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, |
ко "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се |
руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S |
ротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Срб |
и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се пре |
сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онд |
колико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних м |
отова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича с |
картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се |
а манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпу |
очарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и |
е као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимају |
{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из |
д завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог сто |
учен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки |
шћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Ал |
ници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена н |
S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео |
лам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди |
ледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим |
вчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} |
хо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се п |
брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" ха |
ме покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хл |
Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{ |
се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и поју |
посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерис |
као, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лиц |
унде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљ |
ко напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толик |
.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му б |
а, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневер |
у чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} |
и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остав |
уто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сув |
ко - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива |
слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, |
едуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим к |
ом.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љ |
{S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оло |
ен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепен |
сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на рам |
рковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај |
на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; |
значајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{ |
ада се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право |
зију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим |
ене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док и |
их змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили изме |
одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас |
ећ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "америк |
равно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немај |
широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је св |
себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је к |
овек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришк |
на и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, |
итом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као д |
угој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигни |
мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, д |
ост као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама |
ипијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући |
, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако |
ноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, б |
мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиста |
говим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су б |
за последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, ве |
плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се он |
указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води шир |
ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{ |
ће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође м |
раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба |
знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} О |
чност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) |
има прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто |
е...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, ле |
није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите. |
род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. |
.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходо |
о цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Нико |
у се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила |
мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" С |
- Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Ост |
аместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храбр |
слио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето |
а у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша |
и бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу |
то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Зати |
ија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је |
а кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од с |
S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик |
ојевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли с |
у.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида. |
атно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатно |
к, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе |
смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукави |
?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши |
рати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он |
S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се г |
{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ће |
јих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан на |
расно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та пре |
, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет о |
лику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица * |
човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "кул |
је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња изда |
о могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић |
нао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незн |
крајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса вод |
ушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} |
к извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори |
е на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину |
Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, |
рба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео ј |
ио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодев |
{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држ |
вом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ра |
да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степе |
врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко с |
рју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се п |
ештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту не |
е и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина изм |
цу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} |
е бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оста |
ко узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... |
пир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да |
терину жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је |
измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карама |
видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Ни |
атеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити |
тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - кад |
а једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је |
S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - |
т, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, |
, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не |
једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот |
задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле д |
га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} З |
ело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше и |
ратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које с |
игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, |
{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спава |
шње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице. |
аљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали дру |
сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног с |
р десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на |
то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочи |
наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли |
чицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чи |
ај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми на |
ва рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је н |
и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад буде |
увши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одл |
н; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његов |
окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном јед |
иште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} О |
коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим оч |
тињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна к |
их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак ч |
{S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" з |
и да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он |
вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Рад |
елим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кут |
иривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим |
огла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочит |
мњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нов |
м сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао |
! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме |
вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је |
ма пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо изд |
{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њег |
ранцуског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или |
којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршен |
да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху |
је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео јед |
рамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксал |
недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никоди |
писа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак |
даће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Ц |
ило тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, |
орао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово |
женио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, ње |
карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпит |
ивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусре |
он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из ко |
Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду |
и каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тре |
ош даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у про |
кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, |
у и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више |
невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а гол |
мице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио |
сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, |
икако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу про |
мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сва |
су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена с |
асвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорим |
Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час к |
ори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Вр |
е времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код к |
их на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусо |
бом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у нај |
Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она прим |
популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањ |
года, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица |
олара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само ј |
S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго ист |
учи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је б |
оговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, |
, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S |
, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно о |
из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење. |
. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, |
у била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то |
мо да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче н |
рвог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата п |
спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њ |
ничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - |
ркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Свет |
р и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S} |
е у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с |
сор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у |
оји се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући про |
ој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог |
ељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба |
да види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што т |
ли је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који |
арова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градс |
Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натоп |
ном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном в |
к чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја |
то.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препозна |
ређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уостало |
разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пи |
полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије |
махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пр |
ог фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковит |
?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити и |
земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник |
а по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљив |
Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла |
S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} |
илије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на |
Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} |
а.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају неш |
, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама... |
есма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обн |
S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсиј |
ин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, ме |
ђаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је р |
ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другоја |
- шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! |
ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. |
ји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже д |
ара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест ст |
јем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је би |
мо с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до |
а.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и л |
аче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У т |
о, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгре |
пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је |
уци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањ |
рисуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез |
овановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помисли |
ам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним зв |
ар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} |
се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазив |
и залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода о |
су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изг |
Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладни |
Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле |
таш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видет |
а мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јут |
{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су г |
ци. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођен |
S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала |
лушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва о |
стоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуч |
теде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: би |
звући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и ск |
ље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше к |
а неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошиц |
својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких г |
{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, при |
{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа |
манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било све |
е проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који |
а говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ |
ва, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према в |
} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чисти |
ада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - За |
злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много об |
цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} |
е, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармо |
терија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европ |
ог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији |
више смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претрес |
ешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче |
ких зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак |
ете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вод |
е.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од р |
не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} |
а рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био |
узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, |
ше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствар |
му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао |
ило пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и кр |
лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, |
а је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} |
еши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њем |
крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учиниш |
требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не мож |
је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено |
еље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Он |
ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже шт |
орио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те |
него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му |
ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узима |
него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедиј |
се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па |
ог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, |
оме. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на |
ом часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је |
исли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се бил |
лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако ме |
ј светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се |
им бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија ум |
вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђ |
разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је |
, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. |
S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло. |
у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом |
ампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне |
махом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом |
ило тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{ |
ше којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о |
мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда |
м са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, |
хим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и ду |
ћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он |
адноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S |
подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек |
ким, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика нес |
иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покре |
дно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву ви |
ести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеј |
ази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово |
велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао с |
било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпун |
да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту |
ад глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, до |
ера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и |
апрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих |
тајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже |
укама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он |
ледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај м |
тране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се пот |
и пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплаш |
S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми |
т да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх т |
ипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот |
јеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то |
, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније ус |
, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним пра |
придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење проти |
исли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат |
шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао |
ур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији |
о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. { |
којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту |
ила њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакоми |
и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдав |
х догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} |
да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може промени |
ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела |
почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново д |
увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - в |
цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим своји |
а, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одгов |
већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорн |
предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништ |
ло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Преко |
огледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први |
квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била ј |
не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у |
азумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из ск |
и бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један |
лужби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојм |
њени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се |
друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио |
осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са свако |
потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Ј |
ано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јо |
{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је то |
зео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од к |
Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ поче |
е нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распл |
аше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, |
ких дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Р |
н тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да ост |
Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало свет |
ом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну |
ом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарк |
ихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврш |
ште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних из |
и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу |
о.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили |
учала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом з |
рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотин |
ила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није м |
н пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију |
евојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цв |
поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање њег |
ли, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} |
која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, |
о заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на т |
ом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спас |
у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапре |
и стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређ |
аше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакну |
јка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и не |
око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног |
ата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака |
пазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју ју |
на запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих |
мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S |
свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од |
Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недоречено |
есечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} |
исао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше |
из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покре |
.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају |
велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је п |
плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подно |
а дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном |
израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој |
ицима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом вазду |
машаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S |
о налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо |
ећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном просто |
али (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде н |
ено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S |
проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех њ |
, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико по |
еше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљив |
Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{ |
о останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом |
и ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и с |
хтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он |
беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, ос |
чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам |
навао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S |
рба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је |
амарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у с |
{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Глав |
тављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене т |
ок је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често |
н већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва |
помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од |
да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша м |
ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, |
и.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она |
Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се |
еда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је ј |
нут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном |
права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамн |
Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није би |
и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај |
.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештен |
екао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и |
да остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када |
а остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у нај |
јаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједн |
Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њ |
у. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} |
повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду из |
о.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се в |
вши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух. |
на беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је ј |
сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи жи |
е може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсно |
други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задово |
но уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све м |
светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она сп |
зом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Пр |
руживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав |
олу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - |
ИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у тавани |
авим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под гл |
ставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше |
стир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину к |
Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јасту |
је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, |
полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када ј |
своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први прол |
ило је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног апри |
овод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А |
их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је д |
ад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} |
крете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са |
а, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кр |
та је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури |
ају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и сти |
н, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у сл |
су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки оп |
којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супрот |
т па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно из |
- и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши с |
е среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у ње |
у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колик |
ост (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он ј |
док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} |
е кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Осто |
огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је виси |
е и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да |
че и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можд |
оћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о др |
ије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстим |
S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сам |
воје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. { |
, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планов |
беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори |
. леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва т |
одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му ј |
клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да |
и мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма |
.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * |
ирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у с |
ак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчеп |
а и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огр |
анама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неко |
први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло танд |
а бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стр |
тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнут |
мо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све |
а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе |
, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он ско |
езадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радми |
идети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, ча |
ма се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, |
ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним |
умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико годин |
о то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи |
е.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало |
гледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S |
црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашт |
јату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Д |
, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под ови |
а.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавк |
уге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и ша |
. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли коно |
исливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пуш |
ао они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине ј |
Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, проп |
едном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну |
почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, |
у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, из |
ад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту |
његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумор |
подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це |
иделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И |
ов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та ката |
ог дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине |
- Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не |
се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} |
и мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звон |
т за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И та |
а што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинск |
м господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је св |
остаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}О |
палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... доба |
а.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, по |
гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну пос |
ном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом |
{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се ди |
еговом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} |
капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, |
лок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после |
најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново поле |
од паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што па |
ан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из сусе |
жете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{ |
која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест им |
оја долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, |
о сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнем |
толу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци с |
х осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је са |
рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настрано |
и могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерис |
онекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушев |
оведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило |
али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалт |
о је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све ви |
о би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, |
на у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом из |
се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели |
ти једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} |
међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не уве |
рмирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се о |
а глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Вас |
ца и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребр |
а један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној |
ањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој г |
} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бунд |
а њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам |
пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са св |
окренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећа |
ли падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмил |
некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, |
ојој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на су |
барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радм |
у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, |
о ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брат |
ли свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена раме |
посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко |
ри у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и ја |
ествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво виш |
о са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и п |
о је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког |
о љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је |
сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер б |
х вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин пр |
у, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би |
ји су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим ј |
натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карам |
а никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао |
од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглиц |
Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шт |
андари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Васи |
, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са |
а трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести д |
на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једно |
едно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цоки |
треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе |
арковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко |
би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом ду |
матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - св |
и и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како |
створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног |
нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије. |
остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање? |
ји се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру? |
рао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и |
реперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сад |
ика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ бе |
ог тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} |
пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дот |
не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је бил |
жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усуд |
, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или шт |
и са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то |
у захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест пр |
ив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећ |
}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе р |
{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећа |
тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бац |
.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном м |
нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину прав |
истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам по |
им у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим |
рдост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтет |
има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} |
или: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити |
ене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично уз |
ом страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у п |
у фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаш |
ршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још |
прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја |
аху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикн |
аликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на с |
на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели |
е ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, н |
а ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у |
он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта |
ари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због ко |
питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли и |
ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није |
ну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После д |
авке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Ни |
у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је бо |
е главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - по |
се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, |
:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то з |
Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном |
ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је |
мити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у т |
е начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је п |
о од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба најед |
иво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о к |
птичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осет |
ве прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, ш |
досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те тво |
о лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као на |
ђеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје г |
лоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино |
ћ, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих воле |
са надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није.. |
е се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је |
једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи |
и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непр |
који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта м |
же још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи |
је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у |
аилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине |
него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети ка |
н, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад прав |
цем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао с |
ним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало не |
лим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши |
S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука |
ло пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи свој |
тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела др |
ну, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисм |
собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све |
трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамар |
је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога |
ного више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понавља |
мах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити |
а хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему отк |
да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слут |
е изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од ве |
истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно разв |
најући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкарац |
подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој |
да не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Јед |
се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и о |
рез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, је |
ем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја |
ју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изг |
је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до |
хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно ж |
заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи то |
а.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до т |
А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде |
а штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове |
ква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да |
звесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу |
љно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{ |
ема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени? |
ада сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у ч |
ас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} |
Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас |
ће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не тр |
адовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, ко |
рамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још ниј |
разили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и |
Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А шт |
Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, |
а слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну |
а после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињал |
нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша |
не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарков |
ем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А |
ошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} |
вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели |
ио начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу к |
о.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} |
а иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од то |
е обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу |
Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене ил |
} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. { |
а положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити |
рило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизве |
ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господи |
би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да у |
арочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако в |
ушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити |
на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наила |
ељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни по |
ду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледај |
ет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који жив |
отиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (м |
дају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему поне |
знаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, |
енице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} П |
S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова в |
гуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу са |
ом, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједно |
S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници |
осада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледо |
имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај око |
ете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољни |
г живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам |
{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још |
што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} |
бро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Јед |
д?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло на |
тним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја в |
- Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, о |
отив воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S |
Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинит |
ед собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} |
бе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашње |
стављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете р |
престано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узр |
овори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се |
елу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх |
е питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недос |
да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја |
време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беш |
ме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздраже |
ла наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, |
ст да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} Т |
S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге |
- Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} |
се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га |
огла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} О |
местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не |
оворио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне |
ву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И он |
ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавал |
тоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно |
цу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја |
а је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли с |
иш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, раз |
{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; |
а је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње пр |
ебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети |
орављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада о |
ра, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће |
ти га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живо |
да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он вид |
е затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Св |
а са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем њ |
давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом бело |
и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само дру |
Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели |
ет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним |
знатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста оче |
.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком |
хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - |
ко јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива |
авао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутар |
ла сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи |
лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Х |
профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима ма |
дност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубе |
амо на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као д |
ртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленка |
је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи |
ина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и там |
ао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према с |
бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није |
авати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене за |
о чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта ј |
лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је |
књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба по |
спупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око |
уњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вра |
ух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила ј |
{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учи |
осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам с |
ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S |
е бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти паме |
ли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкасти |
шини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том м |
а разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачув |
Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте |
ћ ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао |
широм, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линија |
око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промо |
и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се уби |
крену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: |
ив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хо |
не у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа к |
ијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, у |
људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено |
на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и пр |
ма.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту |
е из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву |
на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - |
папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} |
која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени |
окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, вер |
фански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} П |
же и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} |
ледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са |
оворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе |
есечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у с |
бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао. |
помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од по |
га ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме п |
м одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и с |
а да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарко |
амен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и |
горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу ко |
оју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо |
ан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} |
ешио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприро |
учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него шт |
тно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци |
ука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмеја |
и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је про |
је је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше |
у.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле нек |
упкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно к |
јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било уза |
о: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се з |
и се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба пр |
али су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после св |
рахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне пр |
има; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} |
у нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и |
не свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим кра |
м муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли с |
м Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и та |
главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину |
ће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само дока |
лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом |
епашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, |
Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на колени |
чну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; |
е.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покре |
ним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Кара |
нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча пре |
ао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некак |
де по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавш |
лачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је глед |
х, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и глед |
так, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да |
аже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су |
врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као ј |
рамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} |
са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући |
дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она нав |
капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Ма |
почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не |
илазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозр |
икално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пр |
а, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} |
же.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S |
поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност |
лико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топ |
и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације |
због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз зас |
а ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног О |
н и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској |
едан поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би |
ња да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сут |
о мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе с |
{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од ње |
, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да |
едан мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} |
једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би м |
кар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то зн |
нај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевље |
ија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уј |
и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога т |
е: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, |
огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, |
укама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S |
} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То |
пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S |
осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), |
а.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је |
обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим п |
ој књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак |
једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безвер |
олу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био гл |
тадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала заба |
ка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку |
асилије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коњ |
е сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја о |
е ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за свој |
била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту б |
х дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало |
нутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промен |
се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако |
ри у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему |
о. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке о |
а овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгу |
ти.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чу |
ла једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком |
, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био |
ервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика ту |
огађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, |
ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није |
равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не |
привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - |
арковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну |
о Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим |
за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... пс |
ман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на в |
ма само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави д |
мех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да |
овници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или чо |
ла.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стаклени |
косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из рома |
а, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који |
крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој |
о изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по пр |
пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напа |
је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и |
{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} |
сманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је с |
едан према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала д |
чито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час преск |
је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, |
} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљ |
нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи |
којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје |
веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пун |
је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао п |
делом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повија |
енскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који |
само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор ка |
.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, как |
одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" ос |
ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је ду |
ле до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге |
владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавал |
кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга стр |
арачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта |
ака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису с |
тању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откриве |
самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њ |
ву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни |
у гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету |
страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија. |
прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он прола |
облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од |
обро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осе |
још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи |
примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јав |
сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, дав |
је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срц |
непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго |
чи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог не |
стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Т |
су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жен |
ицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство |
своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичар |
на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку на |
ете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} |
ј и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало |
е у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп |
травом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема |
е-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова д |
стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Васил |
купљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове рук |
светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге |
че кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У |
и свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се от |
омиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S |
S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш |
- Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи с |
а.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{ |
о је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигл |
гућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих љ |
- Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја д |
ва и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на |
бог ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао |
го за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост |
И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нем |
ковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као |
аше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, |
волико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто ш |
логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа живот |
о спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реторико |
ан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у |
Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да |
две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка п |
отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на |
којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да |
у свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног |
оба... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то |
; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила за |
били рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нист |
а се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило ј |
ека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје погл |
он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није буни |
мени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама бр |
но осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шт |
ом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} Т |
без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитос |
ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво г |
а, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисл |
S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима |
ану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико ј |
тију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то сам |
малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно |
чала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше не |
ознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налаз |
е, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али |
есте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, |
де...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, над |
себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је |
ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - |
S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсма |
ва он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као чове |
а се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења |
брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори пон |
толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек |
аново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S |
н дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да |
сте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је |
роћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнин |
ора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и |
ајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска |
младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарн |
тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку |
ешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Ник |
дим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд |
а, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако зане |
едено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом |
, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог ле |
приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозн |
.. одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговор |
ражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шум |
агледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру не |
сети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј |
} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Н |
ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси |
него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи. |
окретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да сасл |
мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло до |
рча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Пр |
се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео пок |
о.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невин |
, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при |
али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и |
Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јас |
и два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју |
да који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злоч |
ет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још |
тог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{ |
покретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, б |
сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Д |
ви!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да |
, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камен |
расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од н |
ила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чека |
не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јованови |
рироде дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвова |
анија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с |
Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све т |
чуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разби |
енађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{ |
S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ва |
чезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по |
а да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и на |
лико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздра |
вио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос виде |
јући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S |
време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, крот |
зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаш |
} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, |
на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопи |
пија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном |
омила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до крав |
елама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано |
р М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте |
S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S |
ији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, |
ини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап |
не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не о |
ворене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуч |
одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана о |
кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамар |
и се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништ |
начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа све |
да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред |
врдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти ма |
снија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S |
есте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, |
а није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се |
цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засел |
иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз |
} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи иза |
ијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} |
заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући |
е. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне ша |
вде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом пра |
лепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није ис |
.. он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам |
је?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико |
ином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде |
силије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књиго |
амарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој ш |
р лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас |
и причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; н |
табла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од тре |
ра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута велики |
ова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра |
и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме жив |
школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађи |
ијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано |
ли да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црн |
у широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, |
но мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да |
огаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборав |
тње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео св |
ши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим |
те.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стран |
коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за |
уид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На прв |
у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и |
отом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљ |
једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да |
једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Не |
аборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело.. |
да нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у уну |
и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентим |
и.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} И |
оја је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љуба |
уран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да д |
ер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила т |
ствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ниш |
S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је р |
ту и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Вел |
р ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и |
о општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на к |
зведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивно |
, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поет |
}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још |
иљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав |
остоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство |
} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих |
ги буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, |
котину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче |
немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сас |
о мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, |
ониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише у |
да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама |
би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његов |
лећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ј |
ем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, |
рено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти |
успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве |
ли ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми |
пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристаја |
ије узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, |
т, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгу |
дољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - |
м паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам |
дим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забав |
страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, иг |
тавља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једин |
м.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутн |
велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти веру |
о су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, |
другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба по |
о од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе |
љна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе |
и, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И том |
а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли |
аш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада |
оте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, |
и смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених |
он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако |
и пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, |
рављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата |
има дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љу |
аставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика пов |
а на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јач |
ечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од |
у "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад би |
ала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела т |
тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да |
еличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, п |
ски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, |
ечи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге год |
не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него у |
те за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа |
иш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси с |
ло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си м |
тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо з |
рашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, с |
ором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разоре |
да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те |
л и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, |
, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће |
ла је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грознича |
ечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и |
?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их им |
м љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и |
би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће |
ћи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - б |
и своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим у |
ика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други |
њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. { |
ом познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло |
н је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био д |
ћи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Ми |
ему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христо |
зире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али |
лаг.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притис |
рце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је клима |
дом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом |
омилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неко |
чног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, |
е према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх |
д, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да сл |
широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном свет |
домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаг |
ток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут т |
му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, дав |
Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост на |
боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама је |
било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здра |
аве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорени |
идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отменост |
вић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући ж |
рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу ко |
у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљкови |
, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају че |
тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на |
се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће т |
и каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није |
био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора |
гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови |
Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стаја |
ја нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, б |
физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{ |
доше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За |
а се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију |
и изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зо |
рет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а д |
сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак наст |
песима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у |
ци и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом |
ко, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже |
ло освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у |
S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји |
л?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду призна |
нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у |
покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "уда |
стављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела згр |
а би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, |
чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном |
оји из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или ре |
х пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом |
рачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крст |
.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искап |
века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те прин |
} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мрак |
сли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба за |
р је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба с |
це, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се |
подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби |
ик, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали |
о биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало |
изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, бил |
час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да иде |
се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор |
ихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право |
сет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, измеђ |
но!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безна |
нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и јед |
рашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим |
жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грло |
оче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде д |
ан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} П |
разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и |
са због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених |
стојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити к |
паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада |
уно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што |
свим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза ко |
и.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њ |
војој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не |
ушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто |
сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу |
ном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, к |
те.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили вели |
и, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Би |
нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам |
ајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар |
се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у |
споде, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњен |
тих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а |
здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као |
по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је |
због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, примора |
ом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво |
бијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако мног |
збиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад |
у ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јас |
ешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше зад |
е није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са |
вљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати ср |
а четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ гл |
а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић п |
какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Кар |
сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{ |
} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{ |
ражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њ |
на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак |
, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности |
може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и л |
ога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатс |
да (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто кр |
са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} |
, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне ств |
предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. |
ежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним ос |
рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том |
рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе т |
. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и б |
врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером |
, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек н |
кви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, |
ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба вра |
из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је ст |
шу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; ш |
ћна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ни |
на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задр |
} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито |
и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешка |
брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајд |
}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите м |
аву.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубиш |
... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није |
ако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} О |
ати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међ |
насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао |
на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостим |
а. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничи |
нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми обја |
прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само |
њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он н |
о.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас ост |
дајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} |
ио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба ни |
г чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтед |
трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори |
ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - на |
знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} |
је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према |
. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око ма |
завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у стол |
м малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која |
када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљен |
{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио |
е тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте |
та после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја м |
Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, |
Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме |
ло чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којо |
ичнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, |
рену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у |
и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и о |
осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом |
ше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те |
више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} |
о да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} |
XИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мисли |
лије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајућ |
кви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С време |
знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све |
добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба |
} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми нап |
Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба |
сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутни |
нако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и жу |
- Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта |
душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S |
општим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске. |
алочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем ваш |
ајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју |
} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није |
рковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мисли |
е (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква |
у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а |
и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пр |
ли једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часов |
тврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки п |
Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} |
а Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло |
Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? |
а нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погл |
надно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мен |
г изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брко |
у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код ме |
и да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и приј |
свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме ј |
била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх |
стоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и сти |
ако сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно |
S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} |
чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место |
Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да |
тлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву пра |
акана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно ма |
, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, дру |
жање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове отк |
празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, чит |
и трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари |
ле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше |
длост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш |
ко, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек |
еке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешк |
че у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у |
олини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} |
њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секунд |
цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер и |
} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неиска |
и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; |
једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које с |
ићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим |
абро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не об |
, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само ј |
S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на о |
опци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је св |
и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у г |
може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође |
ири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, |
цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки де |
ња, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађај |
о тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, |
у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{ |
ош даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново |
сним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процен |
и место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са гла |
има он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јас |
исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када |
асова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се д |
на.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и они |
часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надв |
ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до |
} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том |
Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или са |
рањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђе |
ири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао |
ећ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тог |
S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, ј |
чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећ |
него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да о |
не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли |
опираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута |
он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе м |
а једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело каз |
и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те р |
ма улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурн |
самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, |
о пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у т |
вно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће. |
ер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да н |
ли што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, |
S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} |
реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити и |
шковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дан |
, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу |
нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоће |
дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али ко |
о, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, |
има непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на час |
{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да саст |
га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Прав |
јој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то |
вима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, пада |
оре, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то з |
ико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само д |
време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширим |
утање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повла |
трашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под п |
!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктан |
само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите |
а и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и |
ли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се |
школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и |
алног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су |
та продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је чове |
о би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли вр |
и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније |
та.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када |
признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешћ |
И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све и |
а за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро зас |
хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбоч |
еље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог н |
гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна н |
ане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане |
владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек |
о је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S |
{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), ми |
мишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече х |
живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, |
ао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и по |
карнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са |
где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потрес |
и почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се на |
д ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њени |
S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна |
држа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се улива |
атим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, |
е тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, о |
сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је |
тави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у б |
се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави пи |
е могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином |
ћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домал |
и све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одб |
пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране ж |
еуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и неде |
а".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила п |
зу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са мно |
в.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног чо |
х волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он |
атвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро св |
е силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светло |
лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса кр |
за.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин |
ада се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио б |
Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једв |
адмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар |
о живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - |
чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} М |
и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да ва |
Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим ч |
ајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да н |
{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То б |
орен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по сал |
илу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, |
Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је пра |
које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физич |
мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве с |
и дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цру |
огатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да по |
ројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом распо |
троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једв |
дило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивот |
су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који же |
о је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни ч |
очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је д |
вић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео сво |
споде или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повуко |
унца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови с |
о кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио |
емена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, ча |
ле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење |
м тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у п |
м мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловк |
аца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карама |
ећ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први |
а промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падина |
под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри |
га тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учест |
тоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим ш |
оље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} |
га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када |
час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши гл |
о Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и бел |
Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким п |
.. и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је |
тив своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трж |
гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешт |
устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха но |
о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала траж |
вући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и |
се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио |
мачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из с |
а!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{ |
ку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и м |
сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радм |
, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера |
ња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни по |
обљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собн |
аглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу ка |
ић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега наро |
.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нерв |
дала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна ко |
место свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него |
је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су при |
на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом |
учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, |
илне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прв |
н, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово дет |
доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена о |
о, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања |
га степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места н |
ум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање к |
рема себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и ода |
има, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених зве |
која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између све |
зила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мал |
ним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том м |
тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, з |
а тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица проста |
{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} О |
ог Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и |
ст када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све |
ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледај |
мети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... ал |
ло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају |
ло, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, н |
арковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом |
итање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служ |
ену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сун |
листаве поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те |
лаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него |
ву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та |
твари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то ј |
тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж с |
вали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје б |
на добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју |
зовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што |
дратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необ |
што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе д |
но је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом |
ад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно. |
акав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, не |
спод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму |
е Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, |
ла часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доноси |
м:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у једа |
ни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се |
ва су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је |
г великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чув |
иве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех |
ком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схв |
ило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учин |
ако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су |
ак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам луда |
дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{ |
у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи |
ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немо |
ко љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим |
е браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако и |
о, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају |
S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна |
пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карама |
тка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} |
гово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} |
то бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од с |
еша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко сто |
наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог с |
гојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она из |
ако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по ко |
у овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на с |
а варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, |
и из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замаг |
си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена |
; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{ |
новића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можд |
м својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, н |
ма.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу |
а који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да |
појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежи |
топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би м |
ума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим ост |
м животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{ |
есница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Ц |
тно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим пра |
едан део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљи |
алуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше |
аније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким д |
S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да о |
и се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нис |
потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, ду |
њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били |
их тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе |
кварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до за |
ило на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела уз |
хталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли |
ло је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се в |
дгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{ |
али господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљкови |
.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је верова |
дарила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! |
де своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не |
пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - |
у на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући с |
ше дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши ру |
ама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му |
шима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног деди |
ло на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, |
{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како |
ако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она |
љака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су |
е му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} |
таћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, зб |
.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној |
две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} |
отов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти ми |
деш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ј |
таје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} За |
чуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам |
вачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Не |
грешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превл |
Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог |
нај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, ост |
.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће уме |
тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер о |
аднији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што ви |
шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са прене |
икодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на н |
лину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје |
имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је од |
ри:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; |
азне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зе |
пог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско |
то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах |
к!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим н |
ио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај н |
ветлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Рад |
и пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - ви |
је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Рад |
ен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са |
ну, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић ј |
музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да |
Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за це |
ија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У пр |
лавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она бу |
зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, |
млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па |
S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ј |
одиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам |
- Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} По |
азује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача у |
своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску г |
путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против св |
је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића |
њих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисер |
ну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених г |
и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвос |
(једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад |
о.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз ста |
ну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало |
оже немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долаз |
акао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретнос |
чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што |
н и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је ви |
но:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да |
е му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара |
м одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због |
ика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо |
руди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам |
{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запреп |
Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозо |
авника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољ |
му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због њего |
ла госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га |
ну и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином |
ећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто та |
ућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са |
т свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свећ |
ог опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успоме |
е припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичас |
се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале з |
и да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено вод |
прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скуп |
дмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, уд |
сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не |
х црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S |
ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан |
нала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, |
ро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она |
ка кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све |
прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од |
да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} О |
За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због |
чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде к |
о од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој расп |
као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, |
м да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се |
готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га остави |
ново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, |
ибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек ид |
нити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви |
упи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али |
а се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? |
горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузм |
еља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му |
ења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поч |
очеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натовар |
, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да са |
аментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а пр |
е завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао |
скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту |
мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. { |
, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том |
јмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са сла |
гог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то у |
хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако уз |
ка од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које го |
едаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да |
м.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога |
изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операци |
е толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спрем |
о што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму |
.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити |
.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би |
а:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романт |
широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао |
Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} В |
у и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље иш |
И После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је |
онаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измуч |
а се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - |
и још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа та |
бини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и к |
а који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... в |
е су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до ј |
го.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот |
рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} |
а секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепел |
и. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и д |
и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшн |
после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једно |
изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. |
били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја с |
стине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безб |
непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњан |
ем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десет |
три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{ |
рашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно |
ле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због че |
месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми |
} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако |
паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав тр |
он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за не |
продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би би |
леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама |
кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназ |
поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Васил |
утим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари |
ковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло п |
ранкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, св |
воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђ |
потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степе |
и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједно |
е.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух |
даљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - |
пљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је |
еностима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када |
а рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове |
у?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно |
страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је |
на му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи др |
а удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва при |
стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме |
пших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и ув |
је! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мис |
венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобан |
ћи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је |
дједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта |
у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не н |
м и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки |
и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превуче |
сале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог час |
и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај до |
рвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око ман |
ле неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је уд |
це, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, |
вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно се |
ија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране у |
н пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу ј |
жен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам |
чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, к |
ке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога |
ћа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и про |
ша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, пит |
астави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Неб |
д опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали пу |
ј испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су ка |
ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си т |
сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром |
утања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он |
Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистал |
удог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, јед |
са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, |
води целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђен |
а изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ос |
де рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек |
тање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што |
овала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уп |
нем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василиј |
авај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите |
ар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било |
Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окре |
S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се мо |
ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да |
! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских |
се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колик |
ојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек ост |
ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам у |
вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако бић |
том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано |
ана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему ост |
смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у ње |
, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим |
} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} К |
ави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом ра |
ковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не |
иру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковић |
заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим та |
ша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини за |
собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. |
и оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру |
што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ дода |
во време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћиво |
уке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једн |
Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубље |
искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он |
Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на прв |
} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Рад |
жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да оби |
тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није мог |
Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случај |
професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека св |
} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећ |
ојих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} А |
суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или ви |
н, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по |
.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два |
и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао |
лије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био пре |
димом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по |
каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било оби |
све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег |
ез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и зло |
ања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да |
фестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осети |
мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; |
је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао н |
о се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за |
у малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре св |
а тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; ц |
нији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше |
понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда г |
ер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се п |
га нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла |
о, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима |
ане улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно |
S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно |
ма хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{ |
ко биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га је |
а не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, |
намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не зна |
е увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим ж |
више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S} |
еме више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све |
толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи |
?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њ |
њеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под н |
лико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и мома |
а пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она |
рба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести разв |
и већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници |
о му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети |
га, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пр |
је мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} |
.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прсте |
потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те |
ојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над |
од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде |
вали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања би |
гро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, |
ади којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да |
руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане |
S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледал |
рет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа. |
уђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S |
биља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та |
е за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док |
S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у то |
зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратнос |
ворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, |
едној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, у |
ди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од п |
о тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Циган |
нарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније |
оз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука м |
та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и о |
чи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и |
дина.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно |
ијиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолик |
аде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене |
им капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисм |
у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу с |
и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих |
о је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са п |
епен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна |
има, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији призн |
новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам не |
а се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутр |
улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без р |
данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво врем |
а, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизал |
вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топ |
да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то врем |
е тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно |
д пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло |
ја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам с |
ах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Ј |
је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о |
али на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек нек |
рба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у |
и било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А |
е касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познан |
ао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном |
акар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба |
ма подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје во |
о да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који |
овест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необи |
ата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оц |
, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе |
ни призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног |
ћ Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мен |
топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је |
и ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово |
, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мен |
е то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово н |
оград, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним |
закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажал |
ја била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још ви |
а донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог о |
(свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгу |
крену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по с |
ве је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; |
ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила руме |
изу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно нег |
ло лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} О |
јан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајни |
и.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је |
човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, |
еног новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још м |
лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то са |
една за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се прелив |
а дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и |
зад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са ње |
извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме |
тајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, |
аслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа ж |
ора (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, ф |
удивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај ле |
се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила бе |
у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе |
осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да |
у капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по ка |
врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! |
.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића |
} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} |
бажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда |
али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоско |
задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопход |
в да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које ј |
риродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета |
Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чинов |
ло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раз |
рестанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа дру |
же већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се п |
рука; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и об |
S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин |
прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је |
ложење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова |
кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир |
сет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око по |
{S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викал |
една посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у |
иру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуз |
ги ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаш |
распремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом |
загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу ти |
ше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учи |
ли, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може д |
чени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из |
ога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје |
оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио |
в у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну |
оче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се |
{S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним |
није, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних |
оде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчени |
После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, мах |
ово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је н |
се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше |
и.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{ |
не воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да зав |
ова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повуче |
сетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у св |
ст њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, ра |
асу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом |
е; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од он |
Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубав |
се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа измеђ |
ега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без ик |
лудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати |
ти?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? |
то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново |
је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак |
а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао с |
и из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тог |
има ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У |
а.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалу |
пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовк |
и, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке с |
, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави н |
д прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто не |
ји, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен |
, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђаво |
уте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храб |
жно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он |
чице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц |
раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би у |
уташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поло |
Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколи |
, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем |
еко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што пре |
многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необ |
, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је |
ри, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, ми |
ина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално сп |
де је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише ј |
да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз проз |
{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у о |
г чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, же |
! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S |
м преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изг |
једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у |
уке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се |
гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се |
е поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ј |
а у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећ |
м ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{ |
та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био |
бог спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост мо |
и само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас ов |
ло другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најз |
епристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет |
Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у так |
рије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно |
.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпун |
уд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место |
губи способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа |
а по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ства |
и са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), с |
Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, |
ега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} К |
о светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарк |
еја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије с |
вега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нис |
ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем. |
о: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је |
то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часа |
о...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она на |
се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, сроза |
S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њег |
на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене |
а је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај |
ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понаш |
шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако са |
и то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла је |
{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре... |
х зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја |
надно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гл |
сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљи |
о, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала |
, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га моли |
воту и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећ |
је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај |
ком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са |
делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; |
идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо се |
свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрас |
идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Иза |
судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посм |
моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од |
ерниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да |
- Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио т |
, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до окр |
ст у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео ман |
екунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уд |
причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он ниј |
о сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волел |
{S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиж |
а Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове |
то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка ш |
говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило |
и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си она |
лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пу |
амо и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када над |
а се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али |
сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јест |
рете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме ра |
гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару: |
ло је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их понов |
ио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одв |
стоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко пр |
и, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планин |
е, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру |
а њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча пр |
а места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срб |
молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. |
Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. с |
љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо про |
, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Друг |
ца, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претвар |
а Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једв |
насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа в |
што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокрет |
ници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрз |
и осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно ма |
}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ј |
се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} |
дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико |
осталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре |
апушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамар |
их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да |
} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу |
Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеје |
а потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком |
постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - |
.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао н |
аиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у ње |
е.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да |
колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој |
рковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, уста |
ног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро насло |
о што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како |
нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби |
нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га под |
..{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разуме |
она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове |
уд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спу |
јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем |
пет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу има |
ше њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средин |
клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамар |
ећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако н |
Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последњ |
ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, |
мена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? |
и волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - |
крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који |
Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио |
- Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: { |
сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за с |
а не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео |
росуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снаж |
коро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S |
га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе. |
кајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према в |
, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти м |
е остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи ре |
- Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом |
на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљ |
за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе вол |
пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, |
да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, |
вар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се сам |
шманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех |
е да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим д |
му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је гово |
мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у |
н је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско с |
квом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи |
одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на врем |
волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу. |
о колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уоста |
има звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то с |
{S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Кра |
едном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и тв |
им да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће до |
а овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја |
- горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од |
дне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, |
о чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници проба |
- је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Д |
е и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жус |
упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла |
ане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из |
да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... |
удите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S} |
то, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и н |
- Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После |
о има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи |
сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни |
а живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој каракте |
пида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је прати |
ктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, дове |
.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу по |
нога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећа |
ну Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видеће |
бе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је све |
ем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говори |
останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, ка |
задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Рец |
м даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царск |
прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у про |
се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово |
па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку. |
аде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима |
је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дуж |
заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи о |
уби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те сл |
оћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, |
.. ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} |
пруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним пог |
бова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се проби |
и и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе св |
на, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се п |
а врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусам |
афана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и с |
ади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Је |
ер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује |
ну Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа ниј |
, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облик |
да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једн |
и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне |
це била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико |
ешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније |
врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази с |
го што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао как |
ог човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имај |
и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, д |
га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не |
к своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен сме |
гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала |
у нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, се |
нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због с |
и, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да д |
да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада о |
била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико к |
а а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, ос |
риваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немог |
мо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нароч |
цало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једност |
ико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си дос |
се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" |
нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирниј |
мети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у ње |
борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не |
{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако ј |
ора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нег |
ин беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири |
им:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету |
тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је за |
рису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у |
, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Ча |
ед вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да |
истала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сет |
ај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гле |
редиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори |
јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир сти |
олицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се |
а неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од |
лих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељ |
ек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И |
ограду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих |
орту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноћ |
ћи се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и иш |
видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, н |
од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше |
о немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека ре |
позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све ње |
погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ |
да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка |
аивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све |
једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађ |
последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставоб |
Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља ни |
зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлос |
даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва |
у господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, исти |
ена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне д |
ко радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, ј |
дан његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, чи |
ивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је ква |
да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек |
чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико у |
ш више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, |
бјашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше |
з учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба |
ао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижава |
у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} |
м, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила н |
о нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљи |
али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као |
Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све |
а му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према |
а у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и п |
ори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чека |
, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој |
малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, и |
о пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, ка |
адати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и п |
о сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњ |
скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је |
ло неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопље |
и кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну ц |
Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је л |
зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, |
ве, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав |
у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу |
и, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарков |
руги чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворен |
доше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, бриж |
агор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије од |
еко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, ве |
топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то |
итицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на |
ра није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се |
све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко м |
еснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао.. |
кненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене куде |
изала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше |
Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала в |
бу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели |
отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, |
ма мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ |
ву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврсти |
свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} М |
из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, о |
на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху шир |
ма стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић бу |
само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом в |
анхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане вр |
на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S |
пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, ве |
ужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита |
кама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија |
јано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и |
чних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран |
угом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескрај |
} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао |
сали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаш |
да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, н |
је са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Отк |
а долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да с |
него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох д |
а атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито |
сти душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам |
смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њ |
е сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих |
Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати |
сетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописива |
сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе. |
преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љути |
не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се |
ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру д |
и ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може д |
розиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју |
него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно д |
м ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам |
се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме с |
у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам |
рмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео |
и да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један |
Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доско |
цу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти |
страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни |
.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ниш |
} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - |
} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, |
Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и цр |
ко о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој |
откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{ |
умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћу |
м (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари почин |
ри у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта |
рећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви с |
тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим пре |
случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али |
је оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} |
{S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећ |
и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Ина |
све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да ж |
Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од |
ридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори мира |
мела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то б |
ладост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем прав |
ком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за нек |
утку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да г |
пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу л |
.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познав |
ећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што ј |
шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, б |
у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима виде |
о са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма |
есан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвова |
ам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се |
два имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом и |
говарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоста |
S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачу |
нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - |
вамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети са |
ајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S |
мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема хра |
снута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, п |
кусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово |
Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Не |
асније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви м |
.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, |
ех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и |
лободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобо |
говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} |
нављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сеља |
Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми јо |
не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало з |
мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Св |
или.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошл |
е убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Ср |
тави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће ср |
сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. |
орза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте ве |
Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки |
те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво |
а?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! |
ажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави |
да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у поли |
а уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар п |
симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је |
ува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се |
трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилеже |
биљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да |
оступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен |
{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у |
и кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} |
као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајн |
крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом г |
а настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло пла |
онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} |
него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је |
и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепе |
и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можд |
реображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд п |
Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико о |
ља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се |
о? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, он |
бе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли |
.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу к |
њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља |
није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна каф |
"трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Не |
ја и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се м |
нства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићењ |
ку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву рук |
рно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и ч |
ј апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему. |
било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свак |
ога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви и |
ија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу с |
Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је |
овима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у ма |
сова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међ |
лили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако ве |
у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у прол |
процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота |
да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко |
адмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му д |
92* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастир |
оран да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остав |
за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, |
јапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у п |
да обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала пр |
S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, т |
уђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У |
ати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и пон |
ину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, |
емогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се откр |
ног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у |
једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом |
сета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати |
лно толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај сврш |
}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се |
дном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако сна |
онуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} |
а, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заоб |
, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика |
а песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, к |
сада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растоп |
ћи изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маг |
матрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка бо |
а доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули |
му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође |
ркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој |
S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1 |
ата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњурено |
у да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све о |
у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} |
полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре |
ош и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате |
чијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна ма |
ди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица пр |
о што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом д |
стирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприј |
стало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S |
она, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје |
наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се дого |
тањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле н |
иво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја п |
које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, |
емајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на ње |
ћу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем |
исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{ |
Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко |
а необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичи |
ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - прим |
ему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхта |
ној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним |
и су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињениц |
, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде поч |
ијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови л |
После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија п |
окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од |
Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: |
ће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности ко |
се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашњ |
или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставил |
путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто |
Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са |
свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао м |
орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и приборо |
ваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрез |
и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на св |
свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу |
огућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед нич |
стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пр |
небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низин |
прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све да |
терија, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је с |
ље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Д |
ветлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - зап |
о је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у |
орело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва в |
д двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће. |
д (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли |
Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је р |
{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном гр |
{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорст |
ризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине. |
ај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сад |
них капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под |
ђа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се |
зове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега б |
х долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то мог |
одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и |
ене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која |
Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво прим |
пуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У д |
о повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше из |
исаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, о |
, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је се |
"последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овог |
ао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би уме |
се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио |
стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и |
ађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и |
но Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза ј |
ратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест годи |
оћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Т |
а исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве |
едило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима в |
н свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада има |
степено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. { |
лна криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београд |
реност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} |
и лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче |
ући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и |
... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та сл |
он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима и |
езнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућ |
о читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за кој |
а страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули |
који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећ |
ог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Н |
иња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} |
у сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајк |
због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде |
магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На јед |
ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље |
и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он |
мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладн |
адан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Рад |
буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав |
- али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе |
о нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе |
S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећа |
када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом кут |
дан сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сла |
за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S |
, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је д |
поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и ш |
и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том и |
а и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се т |
ала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, и |
териалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејн |
готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размис |
други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте |
едну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београд |
врши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жен |
на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} |
подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам призна |
авно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ак |
} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла |
је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи |
покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то |
S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ног |
, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он |
тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: н |
.. била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Кара |
поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада |
еко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, н |
уштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој ј |
новрсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одла |
асвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да с |
о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, |
S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ни |
Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни о |
еница је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у го |
екорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије |
на се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, д |
рељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, к |
ј свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - преки |
њам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} |
е да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можд |
ба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу |
а трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва |
ачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у |
потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и |
г.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци са |
.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Васи |
винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију |
претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја к |
Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није |
које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог |
разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покр |
ање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног чов |
па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, ј |
а и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињски |
аузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађа |
чезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, |
оје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше |
убоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривен |
м била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете |
избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова |
равље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о че |
о, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја |
разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} С |
ме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} |
остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добр |
пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована не |
н једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто |
- Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја с |
а за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на |
конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго о |
арадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју |
емо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши. |
е то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, ал |
љно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мрт |
ом из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "тр |
омилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећ |
Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - |
Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, |
{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по х |
има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања |
рсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане |
ећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова |
умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди б |
тим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столо |
осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад м |
завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљн |
о томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, |
њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Доб |
S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је не |
акључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као н |
церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано |
о тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанств |
човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си св |
дмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста приро |
еобично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сн |
S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још |
о нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а в |
вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И д |
са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да с |
ети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се под |
с вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на из |
огу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бори |
е М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- |
сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што |
а кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим |
су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полу |
рактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили |
, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месе |
оверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ств |
ло ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја |
е сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену врат |
ђутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако |
шка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом св |
азно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу |
са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, |
ега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не |
сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарк |
од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајс |
отинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касн |
шчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота |
то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} |
онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толик |
а добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће |
одим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Васи |
несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја ско |
под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Ма |
вота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, н |
а, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварил |
ну:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, н |
приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрља |
притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - |
снови мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да |
њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном |
остан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело |
апитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на |
Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јес |
арију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, м |
оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, |
свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам |
кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рук |
можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Миш |
је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} |
} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме уби |
ислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисниј |
варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде чи |
да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ј |
ам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба |
да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се в |
упак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он оста |
ше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, оставља |
тан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављај |
ану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} |
ли под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. |
ли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом прост |
бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да т |
ку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу о |
мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања ка |
{S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} |
да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не |
а она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати |
е заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми н |
ва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} |
окушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим дев |
страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна к |
збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} |
е ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, ш |
шући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не зна |
н јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одгово |
И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамар |
волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога |
{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Васили |
оденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Ч |
који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том |
о.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{ |
знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако ч |
ајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S |
ећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, пото |
а сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Ост |
варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, к |
и да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофи |
у мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на |
је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врат |
љак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покр |
{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми |
век потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без |
и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђе |
е изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме |
мијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, д |
, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако п |
ве.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} |
{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S |
{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а в |
јан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако б |
имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености |
S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије |
ком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном.. |
S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапиња |
а га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под ср |
о.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има мест |
е без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми |
Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти |
о 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Бож |
веједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у |
ст!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жуток |
, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш проје |
настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} М |
ма?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем |
дам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате та |
ута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту |
проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том по |
ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељ |
манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, о |
више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части ун |
ановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и д |
Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне ма |
сти униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности |
{S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете |
ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се и |
м мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном у |
спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост ка |
ајмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, г |
а, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда к |
м. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек поми |
} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окр |
је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, |
ду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки з |
постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у то |
д скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби б |
одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну д |
ита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, |
, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се |
а, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о вр |
те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћ |
там у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не боји |
д себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да р |
в.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће |
самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на о |
клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева |
е, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да жив |
био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је л |
у је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. |
- и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра |
!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикн |
обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: ка |
а необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на |
аге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао |
убити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењ |
го простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} |
сам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволи |
тнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљуб |
ијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики с |
пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао |
свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена |
вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се |
проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелаз |
није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би т |
ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али |
овори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} За |
а и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице |
нвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо ста |
осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоциј |
итерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На |
ш и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало ш |
часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено |
да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти |
ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се зам |
вету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те ра |
м глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко г |
авите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите све |
корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли |
за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта |
м узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани о |
м ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! |
ле је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада с |
к уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ва |
е знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због |
дна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бој |
, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у |
м; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: за |
и коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, |
и је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан вид |
кора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сад |
е ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпр |
олико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такв |
у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам с |
ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки с |
која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{ |
о? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је н |
а тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у с |
осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам у |
Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па |
мислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола час |
и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела на |
да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета |
{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, мо |
S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам |
и.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније |
закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиро |
привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми |
То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам сла |
, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају не |
и поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарко |
но тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмил |
. - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом мест |
ку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како |
У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, |
вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час пр |
гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овам |
јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела н |
мачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећн |
ра да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто н |
велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из |
је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облик |
рно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S |
правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поч |
ме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не по |
к опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће |
ту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* У |
љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никоди |
сте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо госпо |
је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фанта |
смо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових у |
је као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, д |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Ср |
онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се |
и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за |
она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- |
звикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Ал |
аченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, |
тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створи |
ли видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S |
ила у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и |
} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово дог |
ак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почет |
да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред т |
ху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, пок |
осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да т |
ко, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једни |
у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада |
.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} |
да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, за |
боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво глед |
е теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, |
и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је |
калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће |
знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, |
наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ћ |
ару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пол |
S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ј |
своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И |
ча се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као |
и можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао |
ајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у ху |
омилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар н |
.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврс |
, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај до |
х, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, |
Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковиће |
љковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбриж |
ћ, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте ја |
твом.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће вре |
и...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учт |
тарац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - |
кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић |
д стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бр |
алантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, о |
стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он ј |
лаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе пово |
краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама |
а. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке по |
нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не |
- Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога госп |
о желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онд |
ављаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога в |
д станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један |
инаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек бе |
ачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах у |
ан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за |
ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога с |
У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од ва |
р ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима |
е из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он |
ладић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим |
, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени |
а безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, как |
века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пеш |
кат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међут |
ромена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори свој |
, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светс |
о чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погле |
ер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ноша |
азе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају |
ужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у свој |
ле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о |
. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} По |
имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се |
дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за |
грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врл |
га лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, |
ржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сруч |
ав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несв |
нашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Н |
ићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не |
логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи бо |
од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја |
одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радми |
ори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{ |
час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен н |
ака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамаркови |
епљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, в |
га, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост |
онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим топо |
а.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена к |
покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није ни |
један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неиз |
олутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једин |
оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах |
замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци |
обођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт |
а.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је |
ек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њено |
облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета |
ничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног |
, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесно |
а ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у |
бдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове по |
пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, г |
ети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степе |
није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна с |
некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је з |
сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и |
брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница |
ћао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Нај |
тиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: посл |
преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S |
треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам |
било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже |
} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби |
оји доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета |
уца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треп |
нином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом о |
а несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са |
неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да од |
појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришав |
ека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби о |
врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могл |
је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша |
да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир |
љу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу п |
ли у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог |
к када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и |
е да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, т |
арима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфил |
свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, дов |
Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из |
S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између |
их и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидов |
о скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, |
оз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбо |
д вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто п |
материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере |
д кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кр |
.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивиче |
познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последње |
аде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што |
ка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе |
у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћ |
он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући так |
пла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао |
а надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор |
ј и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног |
одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново н |
сти и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведе |
естати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећ |
анастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескам |
помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више |
жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати т |
ложаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једн |
, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз |
елу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је |
м, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} |
ело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем |
поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Васил |
дских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну р |
ла књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала с |
арошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-19 |
глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па н |
ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много |
сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прил |
каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед дале |
вљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба с |
е се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице с |
уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу |
раз, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом ду |
ку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може с |
ом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели жи |
свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла |
тљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужн |
а димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило п |
један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} О |
онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, у |
није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, н |
ици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, гор |
уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, руме |
ранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по |
поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду в |
непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја |
м знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном |
ије имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затв |
обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак |
е осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он зак |
опско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потрес |
зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају |
гледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до |
им рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршав |
веци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је роди |
тије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то |
ега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти |
- Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје вол |
це примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само |
сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - ко |
ећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, |
долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје с |
будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ни |
ли дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом |
ивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао пре |
ца да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свест |
уха, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без по |
ма? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мал |
одирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вр |
стрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и к |
мисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, сам |
ожда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је дана |
снути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он п |
вијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела о |
ао мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можд |
н метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављал |
} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам кр |
д паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чуд |
мео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном п |
ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећ |
бијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на т |
{S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниј |
оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини мног |
јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затвор |
о зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Са |
потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућ |
године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је ски |
ц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже н |
дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да |
исао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на тре |
рални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, сави |
главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је о |
пка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Б |
гућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Ј |
тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} З |
и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не |
о што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако до |
ра, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи |
и, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка о |
ачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицим |
рошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живо |
ући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза |
та, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живо |
понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била |
ник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је бил |
та тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка исп |
цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву |
) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов жи |
чима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало |
лагослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што |
есели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Б |
руштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, |
, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све ј |
ждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само прашт |
биства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не |
јући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа нез |
погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није |
ошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. |
рна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче |
успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, ли |
на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео дог |
х груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправда |
онутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско |
испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија з |
од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у с |
е да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветл |
у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те тре |
њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући |
од тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед |
и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јо |
и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада рече |
ријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше |
рен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуци |
коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се |
ровео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да |
е понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, освет |
?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој кор |
ан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну |
мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: п |
им отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, |
би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзи |
адесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње |
своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Ра |
испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони |
ству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао д |
лаве загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет |
ди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S |
с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале о |
амарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да састављ |
га познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у |
а се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јас |
задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљат |
застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гон |
(који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме сто |
појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беш |
до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајућ |
е рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу на |
ави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни јед |
да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престај |
не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу |
лањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - |
признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покори |
а као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као |
е тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} |
и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне праз |
аљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме |
S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ић |
јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити дес |
ан град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше пес |
викну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И |
мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се це |
ајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скор |
S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он има |
ст таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: т |
није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која г |
век ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог |
ми по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Ст |
нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом |
аслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира д |
у: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради |
ет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито |
} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Опе |
ор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност |
предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин |
дио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да |
тично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако |
г човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" ње |
себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, в |
.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који |
{S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} |
ела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је |
{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско |
став поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, кра |
м, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... |
{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, |
До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђ |
а поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба бе |
к једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд |
(јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да ј |
ба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав |
био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - |
де:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали пољ |
воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узаб |
гнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша бу |
ито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што |
ако хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радм |
ош увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: |
к је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где |
под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја н |
и се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, |
још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{ |
у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решет |
н беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том ча |
де видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта |
олуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог |
крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Шт |
и, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје |
м последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: ње |
верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око |
за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било |
и мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамар |
био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића пре |
ја га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега сам |
се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога с |
ука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Им |
те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да с |
ћ.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не |
ак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер |
иру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не |
севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора |
о?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу |
о о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је у |
рбиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени мес |
ји час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма |
бу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} |
најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он |
ше, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нис |
о.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Беог |
једном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомич |
зити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту зама |
ивахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, он |
ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмил |
постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим о |
на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија ј |
мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не у |
и, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна ј |
јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и |
адан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Ап |
вић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских |
ро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи п |
својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, с |
ло боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, |
боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да ј |
вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак |
хи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се ук |
{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих |
умевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{ |
ти: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не т |
откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор |
ан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио |
рви пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празн |
онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и п |
слећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једин |
о.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу рево |
; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз |
аједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је |
на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа извед |
а да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после |
ар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догод |
стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша. |
, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то са |
м крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на ње |
умње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да |
је ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{ |
сто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тог |
} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Ал |
жења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по |
и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да |
сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим ру |
реда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку ру |
{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за |
Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, нег |
овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - |
ачине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S |
га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо ком |
манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га слик |
на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети |
ог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком |
ла ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си т |
ајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се |
лочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И ид |
и, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одгово |
де:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гости |
и... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. |
ркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то пре |
м.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну |
ти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба. |
овић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми |
е у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше не |
S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{ |
од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави |
а.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост! |
ан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу р |
страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? { |
све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она н |
рва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даљ |
но место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир. |
другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и |
једно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, испол |
м мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Отк |
а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни с |
е у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} С |
{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја ник |
оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{ |
S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих |
осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, п |
а не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} С |
станеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта |
ам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом т |
сто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или з |
ака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше |
тала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он |
ава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико |
S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам зах |
бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живе |
еколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђив |
био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом ц |
елена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне поли |
и људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претег |
живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пр |
Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај уз |
црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не |
ворило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази година |
оново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дот |
ао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим |
м рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја с |
ог лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}М |
олим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је б |
дали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљив |
репери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није |
особностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог |
ама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја |
а јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу |
кочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек к |
Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} |
ета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке нео |
сом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покр |
ић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште |
да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даљ |
ни новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - |
} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежућ |
жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћу |
ме кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странц |
ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према |
ријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последи |
сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она ти |
нати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S |
ебе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, |
на му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти ка |
, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све т |
жда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} |
својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше њ |
као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао |
Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S |
љаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете и |
али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он ј |
ње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега б |
е тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже |
Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да |
принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло |
способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да л |
и у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, је |
ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав |
еч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, п |
Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и |
ота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се з |
љење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасви |
пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек с |
доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекив |
S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне посл |
углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, |
бије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он |
што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, бил |
е главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није |
очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик б |
ада проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан |
м, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрл |
ну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним |
им сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковић |
ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја с |
ој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том млад |
а се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми зем |
S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом пр |
ито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, за |
је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одго |
едан фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше |
мерикански".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега се |
ира, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S |
да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био |
ултура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов |
ично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки дру |
.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са н |
глади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{ |
: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била де |
чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то с |
једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Нико |
г.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена от |
у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам н |
ила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пев |
н, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакл |
васе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је |
осфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, н |
Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија |
свесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главн |
ота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врху |
екаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био с |
{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једно |
кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане |
шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би |
де јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, к |
ре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оно |
пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уо |
: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернији |
ео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{ |
неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задово |
то јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми |
на чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од н |
ођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и |
то се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и се |
дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност |
ровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чи |
мци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су рас |
ј кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Ка |
свођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - За |
е ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавело |
- бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознал |
гинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто |
ну, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, сл |
, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају сн |
е ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{ |
Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} |
ног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му нео |
отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S} |
је?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га зна |
ћ... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беш |
тности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадава |
умљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, |
аде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново |
он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толи |
Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... |
риђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас у |
о ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - |
човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко |
S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карак |
рјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способ |
епоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, |
мем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта |
паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда.. |
толом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један мл |
: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво н |
амарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, не |
решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у та |
толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срб |
као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва а |
ер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је |
д није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обуче |
пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанств |
идно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових гра |
који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини |
све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као ш |
ра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен |
је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегданск |
аиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је |
шњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше |
та је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног поло |
нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} |
аље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових |
овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влаж |
што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало |
чан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок о |
ке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је по |
ставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе виза |
к, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала такво |
ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми неприја |
S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би м |
модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дан |
је њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била д |
в, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави б |
.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само |
трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и |
о што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте вол |
рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. |
кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га |
о године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако |
његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} |
бу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесено |
ић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељ |
е жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Ал |
та.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена |
на се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили |
виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г- |
ја обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Н |
уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична и |
није стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо- |
придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би у |
али у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у |
целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз |
време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале |
е која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је |
ме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве |
ве јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, п |
друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата виде |
соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одак |
после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимн |
али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је |
ама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} |
ане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али |
шта нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или |
а звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио м |
ејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском д |
судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочи |
као, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро нем |
ницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било з |
заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на |
многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на |
у ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који нос |
и самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири ча |
тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико |
што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са ро |
то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правда |
анице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, ка |
ашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада |
одина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: |
ово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, |
штву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, |
ареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомен |
е само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гор |
етале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и с |
ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је |
ер је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уостал |
варност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сук |
лепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвал |
е тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, |
њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам в |
н у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло |
људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} |
у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш |
го оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко бо |
.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који |
налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена |
ви.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде |
и најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шум |
ебе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим с |
мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околно |
ојом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи |
ј од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или прави |
и једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јованов |
ице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу гус |
ји Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајн |
Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним |
и су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред |
тиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут |
и покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у |
повољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љуба |
барати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У жив |
велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? |
ност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом |
и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и д |
е кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи к |
та да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, нарав |
га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, к |
ља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са |
јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, прест |
њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа |
ски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам |
ила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним по |
ећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Ср |
Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када х |
еље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слоб |
је је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове |
свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у јед |
а се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пр |
{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до крај |
во се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна |
акав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећни |
бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, б |
ина, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, |
о чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неоства |
и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда |
ставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - у |
не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја зна |
.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно и |
ба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу |
тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем |
А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу пол |
осле... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањи |
олиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да |
} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем |
вршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега |
ају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео |
их на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим |
ограду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{ |
раћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познај |
асова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост |
из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у |
е јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно |
и кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он пос |
о, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва м |
ности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине |
е осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него |
гледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на |
ковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на та |
ости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави прија |
во Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост |
ругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих пр |
како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лак |
: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да |
о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је дон |
о да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној с |
луке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешт |
н стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Осто |
је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама н |
Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би |
ој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осет |
те на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још бле |
да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних отк |
а ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише |
гов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Не |
о сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тр |
то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одг |
акла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног |
ајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се г |
дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још п |
оже да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила |
ни, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће зна |
сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до |
ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Мо |
приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{ |
кво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после њего |
е главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада |
метно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на |
оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, друг |
от.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та м |
е да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде при |
тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толик |
да, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и |
ико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је т |
не?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, в |
припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олу |
} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то |
ва излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одухо |
себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као д |
тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном з |
ли га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње |
а у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када |
нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилик |
огао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два м |
Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се |
ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два ца |
а у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, |
а и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето |
, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност дог |
поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао |
о пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог ра |
ити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота ком |
н то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело |
одиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сеља |
м.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, |
јјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је под |
итирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Пр |
Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију |
ашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није |
ду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс проти |
ришту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених со |
да пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и најви |
ини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обор |
} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Опре |
е осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни |
е под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио |
ру и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркос |
у покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1. |
он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнут |
ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан |
ком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, |
ије постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, ч |
ела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнад |
упака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој |
а уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог р |
кружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, |
ада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То |
ен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свак |
ј приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У |
тиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупл |
ао вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао с |
а лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начин |
пу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, ци |
иштен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али |
покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{ |
вљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренут |
ра, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, |
зултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио |
Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини |
да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више изд |
ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у дв |
ати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} На |
смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва |
ега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, |
павице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуж |
итајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић |
не, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну |
гу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара ми |
није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислит |
огао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се |
реврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот ( |
сније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја |
!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље К |
куства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та проти |
а у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај ко |
е врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око сво |
страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разу |
беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову ц |
и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, |
а, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столи |
почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И |
дном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право |
нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из кор |
ог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је ж |
} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима кој |
вка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? |
је познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је од |
..{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело |
био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мр |
у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а |
због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би н |
едан мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке гру |
ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута |
смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато |
бично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао раз |
соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљи |
} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, |
Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо |
на је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за |
ожеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S |
даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} |
игуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или до |
ела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она ни |
и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, |
шта.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окре |
а докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се на |
: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев |
могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу д |
о толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни |
о, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам по |
Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} |
манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође |
S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена ср |
Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - |
мам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опиш |
ли доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њем |
ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у |
ам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али с |
ио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, н |
некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог |
адом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да |
а... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био |
ри и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао д |
ко га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног чов |
пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манасти |
}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за дов |
премао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више н |
у због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих |
тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима |
ацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што |
и још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како т |
но диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и |
Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није |
ме мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити оли |
мила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све виш |
, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, сре |
сних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све |
згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспос |
тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисур |
јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} |
- упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба |
ма и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при ово |
пирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радми |
неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по |
аџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих с |
ије могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, |
које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног др |
свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари |
је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег |
песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био и |
сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле он |
уда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде |
ка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се дру |
зети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са |
ом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{ |
Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности ш |
ну других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она |
хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све |
шћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је л |
тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на |
ициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово |
погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда |
уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети цен |
очнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто |
S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} |
е презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S} |
да начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лак |
Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу н |
му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је у |
гађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и |
S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S |
а је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашће |
амарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због |
огу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или |
ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије |
ају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба д |
Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стиск |
Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василиј |
ам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је |
љај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу. |
.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - |
их требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све о |
огу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - |
. изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван се |
ћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не |
ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разб |
поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} |
сећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прек |
знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто |
} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да |
- И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S |
ћам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гл |
е?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан ч |
говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не |
И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради |
осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не |
ти да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео з |
да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити |
з њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као |
диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, би |
- понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч |
је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећ |
роведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, о |
ства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, про |
ње, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; |
пита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Ч |
такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да н |
и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што са |
ужи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. |
ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни ли |
руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{ |
м Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без зави |
рес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван ра |
е одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попни |
после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му |
лесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је бил |
е онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена т |
прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђе |
чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у |
че ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину са |
воличном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор ј |
ао и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, д |
аве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, ка |
екле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схва |
стичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог |
ј и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београ |
и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху |
пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега ц |
Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре н |
у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној в |
а несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и |
т јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себ |
у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано |
да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, и |
о схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше с |
сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он |
ћи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила з |
адвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околно |
рамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и |
г.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се реш |
а одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да |
мња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако |
ијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутр |
ељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном чи |
њем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико р |
осто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагл |
би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, н |
и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло |
ећина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесен |
а ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он |
ри подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима |
руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, |
ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојач |
а.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... в |
на није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и |
настир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али в |
егове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да |
њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, мож |
једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам |
ога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је рад |
} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се |
су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто м |
- него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што |
гуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи н |
ости обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да |
та ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је |
ед дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се с |
S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помир |
и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерн |
онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако |
е, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда у |
ти.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они |
на среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и |
сле свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ј |
то, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, |
ави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вел |
онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, |
мо несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах |
ијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на |
аницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{ |
ори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Б |
..{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем п |
- Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то ј |
вом.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никак |
ети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде |
ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се промени |
еби ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше по |
ије било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је осв |
а успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бој |
ле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, |
на да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом д |
а који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се |
треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте |
стир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мисл |
та нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када ј |
Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише п |
не, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај |
разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сув |
том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју ј |
исам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све изми |
воје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворени |
завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам |
но.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће |
је човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић у |
требног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, а |
S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих |
зговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у |
изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за |
рећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професо |
је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је |
им чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство |
асу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче п |
ао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до ју |
имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још |
г те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у |
је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у |
исли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од |
.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам пом |
и једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том трену |
ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши |
ађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више |
{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то шт |
први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући |
поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега |
је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну п |
лазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћ |
ати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачу |
да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена ти |
сти, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} |
од топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јут |
жину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са |
це и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмогла |
х му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих |
уга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} |
њем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта? |
иљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриж |
а мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликов |
и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо жи |
а је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара муч |
рави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} |
н, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда |
у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познав |
м проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и п |
ти смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишч |
ек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја з |
пак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном |
{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све обја |
а злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и вес |
ју у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, о |
сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти |
тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, |
сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов ми |
рости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у |
и истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на |
ема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у |
остиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигл |
игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, не |
једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела |
и у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у служб |
ују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што тра |
м часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаш |
ново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он н |
нашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - За |
д лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом н |
тила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио. |
е лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави на |
ви?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке |
рављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, мож |
сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безнача |
сток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу д |
и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стал |
ти него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам |
ћи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љ |
ају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стр |
ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж |
пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек |
S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замо |
том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још ув |
чему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јов |
о једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет |
бочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? |
трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који |
у му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више п |
зиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам |
{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он нај |
мити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може л |
е примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Ве |
стаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није в |
де народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него шт |
утно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, |
се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа |
сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" ил |
ажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, |
а твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што |
оњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли |
уњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог д |
двукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их са |
у љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штог |
крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, его |
Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још |
ви у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваш |
S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међ |
осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, |
осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то св |
а шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површи |
заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њени |
оће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променит |
, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он |
оћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тре |
жа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био чов |
је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Д |
које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човек |
рба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако |
{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи сва |
Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти |
е једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не |
Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мисли |
онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то стра |
о него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардер |
то "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не |
ар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и наста |
једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним |
између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота |
оји је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче |
зе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, |
да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Кад |
рамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је за |
од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у р |
ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња |
и, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије јед |
у нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити |
а сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са пов |
сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, при |
елика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које н |
у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подве |
необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једн |
саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру |
говара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе |
гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше |
- изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви |
човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном т |
и?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја мл |
и као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као |
ао да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у н |
ва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{ |
а више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио |
бе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... |
ом часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам |
бњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван |
ју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе |
у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет со |
Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема ник |
и не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи |
после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станиц |
ести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе |
, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љ |
) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и о |
у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S |
ичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себ |
е замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и не |
арактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собо |
том једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељно |
добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљаним |
исли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама |
ина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, |
кад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно |
ати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот |
м сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба о |
ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ б |
за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под ве |
ли прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душ |
вите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} |
достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком п |
опљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се о |
м сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S |
ави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! |
ћ био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки |
едно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен |
прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као |
Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим И |
е.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Осто |
абости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, об |
али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети с |
стана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Н |
у чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од т |
ти око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву неср |
о она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинит |
им, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма ко |
уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Зат |
тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S} |
ак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разу |
све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог п |
догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас и |
види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не м |
а.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тр |
ом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер |
када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине. |
желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) |
а што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и г |
ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим |
иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је |
инципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало |
знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав |
овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећа |
оја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је |
Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање |
са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако |
је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш |
?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би |
тити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео |
је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду н |
дала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од ње |
. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми |
о да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас |
га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да |
S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и из |
танише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог |
е, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу т |
но име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, |
то је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пе |
; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под ру |
ом ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је би |
а сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу |
ије род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињава |
Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми |
то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли |
гла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали |
врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} |
те тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S |
ановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута н |
ле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну шт |
увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "прек |
кренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам мога |
велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим опи |
не светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене |
да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали |
на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био н |
S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за |
S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им |
говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим јед |
ила и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што |
ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у д |
је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је чи |
S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих н |
и кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што беја |
изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен? |
руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - |
ним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осе |
не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и прив |
голаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла |
ио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у од |
где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, ч |
ла: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци ра |
данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола |
, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што |
јте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И |
вац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када |
, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него |
а - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег ди |
стоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, |
ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики |
ли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетит |
аху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну п |
а слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она |
било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђе |
и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине свет |
дгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како |
ут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја |
ада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлаз |
знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ак |
треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манас |
ај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему ј |
у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који с |
ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у |
адао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - т |
са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше к |
ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су он |
човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је |
дног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљење |
ње.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подста |
е даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај кри |
новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим |
ји је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} |
стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона гд |
у, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позоришт |
{S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја |
о си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} |
Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима |
ости. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте |
S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Ср |
не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоће |
тите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми |
руги можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у г |
ши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио |
ом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша у |
за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Док |
оћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требал |
, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте н |
а, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: с |
још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо |
едостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не |
колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглаш |
ез цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим ш |
о се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јова |
њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до |
ло између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, на |
сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах р |
спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближ |
м лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљаво |
чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино |
е увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према |
острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари госпо |
е мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један |
намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је |
о на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљк |
у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, |
е досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвик |
постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, т |
начајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног велико |
отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај но |
снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен |
развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упући |
овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај при |
танка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је |
ене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезве |
на виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још |
дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утвр |
тојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и у |
м огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, ка |
а у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, ј |
у.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загл |
ах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше оп |
. ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме |
а су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му |
е личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S |
ра да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под ње |
није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се пр |
лумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радм |
ог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала |
ет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна полов |
настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се до |
да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карама |
S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: |
) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да ст |
арковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} |
Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски север |
ме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада т |
ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} К |
е лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон при |
те му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је |
ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћ |
осле сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "гри |
век не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и ка |
S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збац |
руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ак |
атере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би пот |
је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних нау |
скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета ре |
ви, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} |
нате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је |
старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Преглед |
5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ак |
је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не |
оже замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, над |
каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу. |
јзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то |
м Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склонос |
- ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога |
обро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али |
- Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге... |
гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро |
први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознат |
ешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствар |
Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место траже |
сти која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је до |
инио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и |
вић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, |
је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када |
месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{ |
владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се |
налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у |
S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе |
ио у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна |
је.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном |
ветлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па |
овић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила по |
звесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног ра |
- који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отво |
о најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху |
лачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на |
зија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино ре |
ње које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, д |
никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} |
иште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добиј |
овина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за ј |
чно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу |
ло тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему бил |
енадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из ги |
о још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло с |
Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче д |
мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова ње |
ари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за |
је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хте |
у Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту |
једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после с |
ао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао |
ту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишки |
да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би |
"морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглуп |
ка, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одм |
то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту ј |
одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и бе |
не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто |
не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од |
но почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му |
и си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пост |
м на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: |
ер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам глав |
. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} |
идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у не |
г рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред |
ћ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са ша |
је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право |
м је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На |
у стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што о |
ло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на |
а немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнин |
ковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овак |
, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} |
томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме |
ше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се пову |
ову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано о |
ић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он ос |
невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после |
ите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а |
ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ |
е потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све каф |
него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Р |
друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гаш |
е догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - |
{S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од ре |
им часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} |
ао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали о |
ади чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много п |
ићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, р |
к заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на |
, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на ос |
неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола |
е добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња. |
мо ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и францус |
г овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и ик |
била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и и |
није, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И к |
ер:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам н |
ко горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изг |
езин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он |
зин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{ |
текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти |
д са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} |
изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то к |
то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, |
ка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног |
да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом |
тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не |
дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било ми |
пцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Дол |
га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није |
} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео |
сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад |
.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада |
ка и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (ко |
у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, |
извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседну |
ом телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала |
S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто вре |
маш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, не |
од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, |
ју: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. |
сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то з |
поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непо |
, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао збо |
пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и г |
}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње |
} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим |
се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило о |
е, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професо |
мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поно |
{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт виш |
ост, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да |
што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - |
принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар ње |
S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне с |
ог сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, по |
ао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, |
је, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је вио |
упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим |
то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{ |
Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S |
ашним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изг |
и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се в |
} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинц |
.{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуца |
н.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном ре |
равио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава |
о угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут о |
ала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачно |
е тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, |
све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Т |
у га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим дла |
дан другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило |
шљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек ск |
у, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку |
рава дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опек |
{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћо |
блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога |
з његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да наму |
ли су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена |
еше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан |
ко организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корача |
новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом па |
та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита |
ђе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорј |
ро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи к |
на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се |
е, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човек |
е беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух |
небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. { |
лаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{ |
још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади |
е, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило |
ређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био |
а је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се у |
у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре црк |
остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту |
У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена |
ом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је |
ну, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који ј |
мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и изм |
Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да |
обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пр |
еко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша д |
а, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угл |
само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже |
ио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}О |
а од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочек |
и у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од ти |
е на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила приме |
свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, |
после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у пра |
упило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје то |
ети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост |
це.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу |
ити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне к |
м часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе трену |
о незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни |
Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S |
Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због с |
сети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И |
Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмес |
љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мр |
стоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може воле |
ла, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је ист |
а дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - . |
рзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изнена |
о вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим |
јању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{ |
ислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђу |
нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице ка |
ве поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не ки |
.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} |
оче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзан |
ов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера |
осле ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног |
вости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом |
гом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним ре |
пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завиј |
ом бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на |
и, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Мор |
да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нест |
неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт ни |
гу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, з |
на је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{ |
и и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе шт |
светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вел |
, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила вол |
среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво |
и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или ш |
Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у ц |
оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би |
S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошали |
јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У нек |
да.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро п |
њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је б |
у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним |
спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и са |
папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али |
тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као б |
када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после њ |
мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је са |
то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ. |
у и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; јед |
о у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, доб |
отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну |
пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Ш |
роши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, прим |
одина; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радми |
Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ |
лицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог |
д њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту к |
еш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе. |
зи са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и |
еног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин к |
јим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ов |
се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од |
ва музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше |
{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излаз |
у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указив |
уша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће ст |
ош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сун |
м тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити |
о потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се гр |
д ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново по |
инуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији |
да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? |
ћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувиш |
ош дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно |
Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како |
ливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Ка |
к толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полаз |
промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она |
.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему |
е журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно |
а јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети как |
у будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да и |
рице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: и |
уће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је по |
ори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} |
ко слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозо |
одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано ос |
је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} |
се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је |
њу ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, нек |
да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим |
а требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше д |
је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је |
S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало |
и на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше по |
ни, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} |
S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радм |
напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка нап |
његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући |
је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи ст |
један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила |
{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тич |
рав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов поло |
јао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осе |
и живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло |
зазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; о |
е нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Ка |
Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави ч |
е бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на |
и и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпу |
ек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на |
срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, ко |
ма, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне к |
крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И |
е животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање цел |
че руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; вета |
тења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да ј |
ј други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодет |
као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док |
не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и го |
ов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; |
лази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што |
сели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећа |
, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није по |
утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до |
м секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и |
и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али в |
сти питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учини |
има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он |
орачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будал |
једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, |
, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; |
и, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није м |
век, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгред |
ам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о то |
тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност |
даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако так |
ти, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурил |
а пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}До |
, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, пос |
дика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетил |
тињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па о |
та, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба |
, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељ |
{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} |
ам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се |
један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовч |
олешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свем |
, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} |
ом око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, |
ида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим |
{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се |
повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Једа |
својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се |
аиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, при |
S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртав |
кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - п |
их ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивш |
- Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Зат |
а не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не |
к кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, с |
Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... сми |
но мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже |
ији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, ма |
роћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутк |
иње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се д |
под обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђе |
бог чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа ниј |
ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто |
ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном ма |
да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се |
е ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све с |
најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и |
ричао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запосле |
ру био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забел |
убио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и |
} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рач |
е задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нар |
очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види |
у, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће |
сле тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, |
} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао |
а осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једно |
собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} |
расност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао |
дно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допир |
пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онем |
уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по |
дмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, |
без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отима |
ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и |
очетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успев |
, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао. |
зма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем |
, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту |
жи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за |
узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зград |
веједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{ |
мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности |
се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S |
оду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгле |
жне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бол |
- Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, каж |
дан други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му с |
и их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он в |
када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једи |
ни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет цел |
на Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави с |
и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у |
ати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Њего |
је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - у |
мила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весел |
S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео. |
се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се же |
ше манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што пр |
да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уз |
ио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тр |
ново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до нај |
рамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Ка |
се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потр |
алу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за |
тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових кора |
Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био реше |
ом читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме |
те, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави |
дравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје |
је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Де |
рио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, пошт |
} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком пре |
ва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он н |
овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у |
Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења |
ке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Ск |
ог, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мис |
о спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да т |
аг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу полови |
ика, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од да |
зо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је о |
м, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је удари |
рена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовс |
н седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бр |
дном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбоче |
оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је |
шао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио |
његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај че |
огу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивш |
та више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећ |
он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мрж |
ли и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам |
је ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку? |
ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S |
ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом |
ући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} |
ати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановић |
ати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, д |
при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његови |
жи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, |
еобјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признат |
рити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, прис |
о.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто д |
рба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично |
соног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Оти |
ене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на т |
енесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што по |
непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотво |
оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све |
рофесорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер |
ао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невини |
се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво сл |
редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам |
Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и им |
ешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и буду |
не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако ошт |
и никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једни |
авши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзино |
није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пут |
у је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат |
ј, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошт |
ислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и мор |
он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину. |
огодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће |
дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, т |
нском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној |
излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S |
лисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако |
ека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна ж |
у или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију |
идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је бил |
ни обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учин |
ке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му |
и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћ |
ц.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како н |
је ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку |
удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жит |
ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује о |
ну улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет |
ме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од т |
е само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда м |
скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у н |
и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, |
унца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни кра |
, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине |
већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ ост |
.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} |
ог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим |
а, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Поста |
себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе |
астужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других л |
журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим |
јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што с |
неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање |
непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог о |
осавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цед |
га и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је не |
исли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође д |
вијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се кал |
ети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту |
ре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, |
осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајућ |
његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - |
нтији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} К |
- Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога |
И Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше г |
матрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је |
оту осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју |
Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, уз |
стајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S |
о није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то |
з кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није пр |
да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним |
у повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} |
н све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила |
елила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то б |
м, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња |
ак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу |
{S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља ве |
је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослобод |
изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, |
таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није мо |
се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} |
чим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи |
рио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је |
је пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваш |
воју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да иза |
етаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновим |
ветиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато |
нос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, т |
мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих д |
ађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - |
И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак |
т и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да |
м.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше |
Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опал |
иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му |
Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилав |
лога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, м |
на за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} |
успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисл |
оме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допира |
ахуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а |
ета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао гд |
очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени нег |
} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен |
Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање |
...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су г |
држа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело л |
ило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тог |
о му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{ |
шака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном |
вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетив |
астук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је |
поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по за |
помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и |
ај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што |
едан изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино ли |
ва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Је |
ује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је |
озора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи |
ји се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао јо |
ајстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно |
, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покваре |
к, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{ |
утку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада прон |
, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осет |
која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно |
када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, р |
, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као ра |
ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима ос |
личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећ |
арамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба |
нута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше |
ер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једно |
е ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе. |
евог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих пол |
човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја тре |
криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена |
ила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од |
сти.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше |
- Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете в |
од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} М |
турнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна пес |
тко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи сл |
кића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне при |
хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек |
их зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећ |
ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне к |
утим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Кад |
И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осе |
Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог св |
ном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Мар |
луша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, ко |
Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га |
све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спу |
је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим при |
није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од јед |
!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јов |
наесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све т |
толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горки |
сле гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач |
и молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање |
ла од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ј |
ореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, |
их заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности |
крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а |
о затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S |
х и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле |
ло и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Остави |
је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} К |
без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп с |
беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часо |
те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наб |
е чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва усп |
е све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све |
му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и |
ути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не ви |
ао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненад |
као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази к |
пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Је |
, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на пр |
а када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута |
ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди |
.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја.. |
онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: |
све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у плани |
сове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху ис |
лака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподн |
аквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази п |
ојом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом и |
Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек ниј |
рју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја ос |
велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти |
е каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узм |
боки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на |
вим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страхов |
ла се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{ |
а првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је |
тоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав озној |
илино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ућ |
.{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песн |
е... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети |
дној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необич |
ош нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове |
се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлск |
чаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих пос |
росто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никоди |
хом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, |
чним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и те |
покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам сво |
е учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје |
ажава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео |
довољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још |
е помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам |
ато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душе |
види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић с |
ност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описуј |
еђутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам |
ју, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, ниха |
{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остад |
е, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, трену |
ашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ мора |
чима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће св |
пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најп |
а добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто |
а иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме |
ања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, |
једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално |
.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше |
ви над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред |
ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био јед |
, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... |
синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену |
го обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, к |
а сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види м |
, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али о |
лико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности |
мисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је |
аво.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стал |
месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и |
са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догоди |
х остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих мог |
такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави |
ано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Би |
ј учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} |
у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јут |
иште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше |
руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше јед |
није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, он |
много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што |
воја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због че |
р је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до ма |
он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе |
риш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, |
пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, до |
и, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он им |
ти.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и |
"изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наи |
на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли по |
и нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упо |
који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, |
Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Ка |
о озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, |
рница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји наср |
Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманиј |
оленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одје |
кидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} |
у да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговор |
о крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли |
слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога до |
воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се от |
кивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана |
ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов од |
дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њихови |
} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно |
едравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије |
жен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше |
колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да разв |
еше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављива |
сла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила |
ВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет |
Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда сп |
дино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма |
почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беш |
астог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибљ |
јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у г |
разумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба |
ао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чел |
!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту на |
иње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним ру |
муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и с |
, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карам |
о неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога |
Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон |
пет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. { |
ечи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве |
ог младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, |
извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у |
} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште ниса |
ујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пр |
, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и зак |
оглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољ |
а заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше сам |
о Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он |
о, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то простра |
аци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - По |
, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Срби |
ио у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен ис |
е бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успроти |
а наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог у |
страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигну |
срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча |
це, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до т |
{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав треп |
јао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да ј |
гобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом ра |
шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе јо |
на се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог |
го, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у ни |
њем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам |
сти ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Васили |
да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица |
башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила ду |
асмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубо |
и свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала |
међу дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало с |
луотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под свод |
ута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су и |
воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, не |
ан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргн |
S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се н |
јоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његов |
до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љ |
ла обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манаст |
е, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање повод |
од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на тра |
помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао |
ва.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из цр |
ого ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путањ |
е, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Д |
на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ од |
из обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећ |
дали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зра |
сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја с |
е живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има сво |
да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим од |
S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "ј |
дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна |
изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, би |
х жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и уд |
на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку пр |
она, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико бли |
још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу ру |
лио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно о |
S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та |
ог човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} |
то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах |
душност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не заним |
к прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписа |
, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осм |
ила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Зб |
личину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и |
к, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, де |
чно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако т |
мне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Зат |
м до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то |
па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, тр |
је је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и н |
ризна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био пону |
г објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче |
.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} |
ице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и |
кодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово посл |
идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету р |
траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам к |
знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, |
гару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Је |
Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав |
рба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгор |
е што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задо |
читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље пог |
не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тра |
ада најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један за |
ена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намршт |
тво, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и пот |
а.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је ос |
невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на |
едан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, |
ао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испраж |
стине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила опра |
анас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непо |
зад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S |
ошљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали |
евести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јо |
{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не |
овек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прођ |
под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад |
но што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала ј |
овић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} |
илу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима |
та те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се пр |
а полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем кра |
а.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према |
ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше гла |
ребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Кара |
се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лул |
на и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{ |
бе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко |
начење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Р |
могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање пр |
и, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песни |
} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говор |
, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом |
но то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленил |
беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чист |
у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она ј |
био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и ка |
уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску |
са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процве |
, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене |
а Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно ј |
двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред |
о, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио |
себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личност |
оглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и |
ажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални |
дати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, изм |
вена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мир |
е то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, |
г значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су бил |
ио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити чов |
{S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни не |
Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега ш |
аспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; зат |
настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашин |
S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби |
једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито |
пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цел |
пазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино |
акачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве зг |
ишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чу |
о далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на |
имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима |
атериног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам |
и гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S |
е до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окрен |
е била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Ср |
она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варош |
ростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и |
страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који |
Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да |
, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наш |
н наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоција |
им радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неоства |
сти, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он с |
постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и |
но и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, |
и чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето |
преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда мог |
их и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине |
Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање: |
не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најз |
је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то |
могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво саст |
а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше |
он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио ру |
ком он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - пом |
потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала |
заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек шт |
излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} С |
о, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножут |
а, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом |
ба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету н |
ине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју С |
здиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Су |
љај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не |
и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у свој |
} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је |
, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим под |
ури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренут |
...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и м |
Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек и |
Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико |
ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све |
S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по и |
оба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор |
белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, |
кривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место пок |
тог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она о |
руго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{ |
се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и |
и, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у т |
умен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене |
рену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - |
ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја с |
ло да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла |
на, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколи |
икуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} О |
ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац |
м рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међут |
осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да не |
ињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, т |
S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше. |
оке амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало |
врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и неси |
и у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, тре |
ку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парче |
о смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, с |
а ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења |
рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу п |
е: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзнено |
таде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плави |
омукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{ |
, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирн |
ре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јас |
јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, ка |
есте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} |
посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да ч |
убљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он по |
Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство пра |
но.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела њ |
но хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела у |
, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов |
разовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, |
.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом |
ра неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она с |
азвија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још |
опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била |
човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисл |
андила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија |
зора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је про |
едну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико |
један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови |
:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о ка |
и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у њ |
то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, поди |
ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав ниј |
текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је св |
ковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео |
сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим |
м, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - у |
ирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба има |
н се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окрен |
рава.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то с |
их интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Сам |
ас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозир |
зи.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким слов |
риканизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од |
лицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди |
врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће |
брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до стру |
ом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију г |
Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте |
сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, м |
други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био |
еда у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} |
ирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и по |
ледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивач |
е ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би |
о као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах |
осао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао |
буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у коли |
чала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, а |
у се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница н |
роз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., к |
мрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње ј |
између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам с |
д прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} |
оким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приб |
е било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је изла |
оново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу |
ветлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очим |
оја се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде ње |
Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што |
онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа теш |
даре звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и стран |
аним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у ко |
, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавал |
се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики б |
подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече С |
онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар |
рзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стак |
огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што по |
под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немо |
ети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безум |
ао један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и |
ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "из |
г дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче. |
ађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему за |
ши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици н |
воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. |
светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом с |
вши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, п |
ижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није н |
верице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местим |
е остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућ |
графском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво и |
ог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да |
а свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у |
{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујал |
ко хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А та |
о би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не мож |
остоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се у |
а скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе ка |
бан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савре |
према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, са |
увство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се |
а који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том |
ела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по док |
ешења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за |
и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да |
о се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није |
вонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз с |
ији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена |
е.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестр |
раност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак |
и. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истражи |
, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи |
дубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пас |
р.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад би |
ио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај |
нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му |
прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. |
Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим |
ово сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као |
не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа |
}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака |
вици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо по |
он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, |
тим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи с |
и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S |
професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутр |
ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и н |
вић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу о |
новић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше д |
баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на п |
ству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, |
пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер наниз |
као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео |
беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба до |
.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један п |
ћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се т |
ед себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине ц |
у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игу |
преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прос |
еби Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред с |
лед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи |
што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности |
орала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Кар |
јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један у |
први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад |
за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито је |
се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као шт |
у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мор |
ем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је с |
праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и вес |
зи за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе |
де се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи |
ако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИ |
ог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за |
на је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара м |
олико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмил |
планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше |
рајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци сл |
прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и тр |
на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада |
мо зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полута |
желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и сам |
кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо ос |
разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му нај |
епше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и уг |
{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један го |
несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не пост |
, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{ |
ена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, |
бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског офи |
то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре. |
откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његов |
о и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и |
{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То |
S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{ |
м да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је провод |
а.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде |
огао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу о |
а, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, овац |
хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају |
јем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} |
преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, |
могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, |
узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић |
узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој |
око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чу |
чи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветн |
да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађ |
агле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве |
а воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине |
{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазо |
ва-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се уби |
окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињ |
го мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје пост |
, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљ |
ег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући |
и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва п |
а беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов |
S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело кли |
ших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну |
на је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се ств |
часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не т |
да се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватал |
а М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи в |
изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; |
м, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је диса |
још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини сво |
творена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Д |
S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} |
аднела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли |
уги случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан |
г њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши |
њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега виш |
а се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак пр |
ах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам в |
м.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло |
е ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја зн |
И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све |
спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно |
нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у |
ци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са упр |
чиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пе |
асвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - О |
почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метеж |
еђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао ј |
прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене к |
под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће к |
уго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих нем |
на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих ст |
м, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Тре |
е такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњ |
њу, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} О |
ен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео м |
сматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од глед |
марковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она са |
а неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот т |
стрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је |
а то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао св |
е скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом |
један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и |
ање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} |
испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше зб |
моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више |
рзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, |
би једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Ми |
ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у |
а више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена |
он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - с |
ха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимн |
ептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне |
намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ ре |
да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И |
Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњи |
гов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске |
сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озве |
ајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његов |
у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко |
скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да в |
Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово |
о, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње |
офесор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе |
адмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном ка |
и прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у сво |
е га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне ро |
н се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тел |
угом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слу |
у, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много рома |
.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамаркови |
S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућ |
.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опр |
ја је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, |
не, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорн |
после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост пад |
а кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што |
и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно |
то. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог д |
лико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и т |
нају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је н |
{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати. |
сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда им |
рени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, р |
пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, |
по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је н |
се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела |
и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само же |
а жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред как |
Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у јед |
{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје |
сто осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опр |
во ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео за |
рба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите м |
га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја не |
опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Профе |
дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, |
стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја уз |
не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем |
те хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до |
а изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа |
врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је ч |
а, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икад |
би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - бил |
а беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици |
оћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине |
} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча |
о погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и |
{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакша |
ха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао к |
н још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том |
од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше |
ео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, н |
чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Прв |
једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених |
добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робиј |
им, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара м |
бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... љ |
лона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пеп |
зе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери. |
лећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше |
{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао гов |
једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако разв |
ни; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту |
смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи нис |
а крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисе |
!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живот |
ака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} |
их вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да |
им и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, бе |
, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један |
све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив |
ам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацан |
у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - Т |
ди на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку |
а наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се |
тегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прици |
(Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збун |
и читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осм |
е ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и јед |
уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њег |
олео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, оста |
га, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{ |
нина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у |
и осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено |
р који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, мор |
му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на њег |
исерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисер |
била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукав |
ола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави п |
дирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пук |
S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са |
гове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са пробо |
ни да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то в |
ито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима |
раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која |
ако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, |
младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, за |
к не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: |
одице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била с |
том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратн |
зорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у |
под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у бли |
мах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан |
фани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. |
је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она ост |
часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцај |
змеђу двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим ч |
био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да |
е очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена |
в, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила б |
јој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око |
би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо |
ко поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, |
лавобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зо |
ће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој |
он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је вид |
{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на ра |
Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака зад |
трга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема ви |
ава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породи |
она жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек шт |
прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у вароши |
а у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У |
ио позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Ср |
осе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за |
ога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше ис |
ћ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли зас |
као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу п |
" ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са м |
ац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору |
лицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у наро |
ржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала |
се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После |
кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело |
адама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звез |
Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неух |
што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо о |
, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку |
и ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра.. |
и имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?.. |
мо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Изв |
реба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бег |
београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јованови |
ља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толик |
уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и к |
тварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају пра |
а. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и |
е тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писа |
анице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелиј |
реме од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом ра |
марковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледат |
мислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако |
оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајућ |
ео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко |
њигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по |
са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може би |
признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје |
е под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и |
робуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{ |
ако није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима углови |
резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче |
олифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у |
Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је в |
ст.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут |
рно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном |
Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине |
ти под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Ма |
све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, о |
ка са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз пес |
јеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав о |
ај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног млад |
} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико |
сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочек |
глед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог |
ну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до ва |
ред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека |
а, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде так |
е Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се преде |
брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! |
S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене до |
оји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим пог |
ће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да пок |
ове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност |
ешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укочен |
даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постај |
, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је па |
ог великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, |
S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брж |
м. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} |
ад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непом |
еч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу |
и покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио |
ли се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испу |
г пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдско |
му; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше х |
у на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне |
је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила б |
о напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тел |
ли ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам |
} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, п |
тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да |
о: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као крива |
ема варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, |
нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њен |
оступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Н |
S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправ |
че свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да |
вога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то |
е, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљен |
ревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушк |
се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз |
лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би |
мо скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са велик |
ивлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи |
сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш о |
ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и б |
нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла |
{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да |
ке има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је |
ворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћ |
ло и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би |
нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу |
понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе |
и живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног |
и, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо п |
исли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и |
еће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, до |
о је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољст |
чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари не |
ности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на |
ечицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све |
ле су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дот |
својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}О |
е.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратим |
на не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како |
а сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о |
ом корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, |
епери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, |
вића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та |
собље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљ |
оји ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмили |
и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, в |
и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути д |
илина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи |
друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и |
е! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, по |
.{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била о |
арав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у |
тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на поб |
вала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу. |
им уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети |
м малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} |
е и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекив |
се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - |
иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се з |
ња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутр |
зивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи |
ћи ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао нен |
Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сад |
е аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дота |
а, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нест |
лије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Ти |
}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} |
ести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, |
ћу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вам |
је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што |
слугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онд |
о.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи |
н сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозо |
сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који |
и хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашт |
.. несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође са |
уша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га До |
S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? { |
прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колиц |
ри кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он |
лику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом |
ати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као не |
алеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толик |
збија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од стар |
S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; |
и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме |
тан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих кри |
могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе вол |
ене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрост |
о, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу |
није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се л |
азвратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивн |
ему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је о |
{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, |
ада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем |
дражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом в |
га и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није м |
у је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да р |
S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отвор |
унија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И |
шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, |
у.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну т |
мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Во |
сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А на |
укли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и |
и потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепа |
ави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, к |
?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљењ |
} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} |
а назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи мл |
нас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, у |
оново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло |
њеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу |
еш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - |
ечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остав |
рвих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба ма |
Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Раду |
јао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљад |
рати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина мет |
је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - |
ила је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако |
} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике. |
рајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући |
рити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу ил |
ло је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа |
га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примет |
ених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, ка |
ојима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу |
Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, је |
.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} С |
остоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш |
одећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновил |
у обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо |
ј страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмак |
е вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било с |
сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у м |
вом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једн |
лико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, д |
рати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, о |
- ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најб |
е епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међ |
и полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигар |
о да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи отки |
а том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећ |
нили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног |
релазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мис |
алој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није п |
лбум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим |
се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче |
ки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки п |
една је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај чо |
кружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је ж |
рнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козј |
овек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Ње |
у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно |
љивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У т |
ежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног |
де у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се на |
во гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај |
(будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малакс |
, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} |
планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један св |
исли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представ |
м, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песа |
мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у |
и и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрес |
ек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његов |
то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} |
загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком по |
и сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар |
очетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на |
амопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му за |
{S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне |
S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примет |
- Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле к |
у ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господино |
о, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, ни |
} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... |
местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море маг |
ности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше |
ам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од |
трану? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједно |
бом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да откри |
се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује дов |
би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим |
и целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истин |
рба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилос |
г живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и |
рбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њ |
ко пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом |
и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налази |
S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је |
је.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би ув |
ећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и н |
ом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. |
радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учи |
кључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сва |
бало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на |
да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, сед |
једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо н |
на операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти бе |
држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и не |
сти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је згра |
несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литиц |
ико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго м |
о, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептиро |
равши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: је |
о о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео |
о.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди |
се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша |
самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ст |
јена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздраже |
и Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о |
да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само |
асвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамаркови |
боко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бес |
Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он ни |
} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно под |
ам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радм |
S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми |
овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{ |
силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова с |
ом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико н |
ом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај вр |
у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према кли |
астала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, |
ош до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер сп |
беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то |
је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се осв |
ко на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далек |
ини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи. |
де ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна |
ве више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; |
, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, |
рчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа |
су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше почи |
дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, |
да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њен |
беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г- |
ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно крив |
увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под зве |
манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се |
и на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и |
ог пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Как |
ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у осн |
и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео |
прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати |
! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учин |
ић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} С |
а манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори вра |
е и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себ |
иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} |
тавицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Мало |
ода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу ше |
е се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, прол |
м честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - ч |
цате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и |
предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворен |
а се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позори |
оново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се |
једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S |
а то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, крунил |
варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучн |
оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} |
е је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим д |
цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако врем |
је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаш |
анабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична |
после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, |
инимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо бе |
часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је |
, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за ов |
ислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са ј |
објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло |
аци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешк |
ка, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто |
роводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, з |
а, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло ч |
а плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамар |
праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; |
ху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним дв |
умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постоја |
.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим ко |
велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раз |
ше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито ш |
а у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином |
ко се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко с |
ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше |
..{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, о |
помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се |
ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренут |
ан одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пу |
S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде неп |
провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни ј |
били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипок |
је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, о |
отребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се н |
{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори гро |
о наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глуп |
ке насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши |
повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из који |
која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној ст |
а, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је дваде |
на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одго |
д њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати |
манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитк |
воје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овог |
им без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, |
ла собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда и |
ца, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} |
} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зау |
} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен з |
, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред врати |
его што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због сти |
ватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени цр |
и су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили |
је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натеру |
и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарко |
ну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или |
дала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја час |
светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу |
је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постеп |
од манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене |
ар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... |
рковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у |
е шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица |
се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отвори |
зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S |
су наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S |
мили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено |
роши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче сво |
S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са мес |
и да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли ј |
сади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозо |
а ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} |
ава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог разми |
је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Зати |
вом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - |
дом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризон |
дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осе |
рити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћив |
начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, |
ку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јасл |
себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... и |
ле ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се |
оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадознали |
и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је |
отека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више ма |
и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим |
лима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарим |
двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, н |
уке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личил |
једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га п |
нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао |
која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђ |
прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо |
у.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада ни |
о човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када ва |
х изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који |
ног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало др |
широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ј |
Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунд |
ћи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до ре |
и.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда с |
где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропр |
дмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што |
н.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "п |
.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - А |
под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све |
е, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било |
круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну јед |
само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се |
} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека |
нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од не |
мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван на |
сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај |
за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз ниј |
его што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из сво |
ји већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе чет |
е, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се пр |
каза Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни |
ришту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{ |
снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када п |
оје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло о |
т.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигуран |
ле овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно к |
е прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да ј |
злог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику |
ма.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест до |
да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран ти |
ави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, |
другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна |
ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кне |
јаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спас |
на и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на то |
Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније в |
Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачају |
х ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде |
сне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) гру |
ча што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бит |
е да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после м |
жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{ |
ди да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, |
дао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је |
ица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; с |
ко ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој св |
бом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви |
{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да |
S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и |
се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против неког |
њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави С |
ли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао бриж |
ије је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на сп |
ности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, трај |
још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За |
а ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пу |
нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и д |
а, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост канди |
им страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгар |
обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађ |
еху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало |
авукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе т |
рашан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети |
ветом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољс |
аку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега ј |
а, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (н |
ах да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ће |
ању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се |
оја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уп |
смехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бес |
м вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклоп |
ирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутк |
азоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њ |
бано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну ст |
омну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, чо |
да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним |
тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила про |
н примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко јези |
које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је пр |
једном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, |
на.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ват |
је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, на |
S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот |
ах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, |
о изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} |
} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у вар |
аћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао. |
мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} При |
гло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лиш |
е дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их ј |
је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде |
ви планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у |
ховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукоти |
ата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина. |
тво.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} " |
а, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер н |
ма изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом. |
S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него полов |
ко је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца). |
мучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полаз |
м.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га з |
еше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је б |
али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђав |
несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљањ |
рца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место. |
еурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога п |
живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији х |
шински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвар |
ји у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, |
дина врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође м |
их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједн |
како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и з |
о срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га |
и.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки |
да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност |
онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није |
учен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим свето |
навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинациј |
како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која к |
тичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га ј |
ако је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - у |
га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је иш |
и служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко з |
мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да |
ањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... г |
то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији д |
Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова. |
талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега неприј |
њеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упит |
ама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S |
ао да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао |
и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном |
осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последњ |
а измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан. |
ка који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном |
- Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео |
ена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли с |
и, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао су |
ш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва на |
шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала |
та се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркв |
аслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди. |
е за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек к |
гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио с |
аге речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним ра |
ама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену |
а једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да |
водио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због |
урити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак ра |
увши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била |
размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и с |
ену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се п |
тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После т |
ипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и |
цкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарков |
ироде која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго ле |
ољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вече |
скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао сна |
ћу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - |
Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно |
подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ |
Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ј |
погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори о |
камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак |
не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео саглед |
вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја |
} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је св |
ним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити |
уре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он ј |
о бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ј |
рајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге |
S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се о |
- Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком от |
наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно |
адић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследнико |
S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Осто |
ну вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву св |
са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у после |
е нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као леств |
ри, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је поста |
се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини погл |
Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, диск |
азумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} От |
енуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо с |
аћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Ра |
лака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} О |
ом оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узви |
е да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену |
ављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он |
право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{ |
која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од |
ко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазит |
ога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да ш |
ледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} |
S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш |
ганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} |
не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом |
Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај п |
и положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам |
је изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Има |
своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеск |
нивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадго |
жи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је |
, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Ра |
вима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то |
и, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, |
је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти |
арко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако ниј |
ек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати ка |
станемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску с |
примитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало |
сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаш |
о малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да |
да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, |
зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој |
и послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опред |
би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити |
о невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирск |
век бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело т |
он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње |
нца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до сит |
саж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж в |
{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једн |
надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљам |
хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима д |
Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенил |
, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смеш |
- Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Ок |
се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање |
н није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} |
и наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши ми |
помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} П |
Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се р |
слушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет |
трага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, с |
ва рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мрш |
само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би |
и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магло |
ловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву |
ко је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећ |
ан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, ш |
деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише прим |
и пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у п |
ету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном св |
ш...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њег |
еном, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокота |
ти да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво |
мрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагон |
{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутос |
це.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да ј |
го остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њо |
изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, |
та.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим |
апрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгуб |
ице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне ц |
И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и н |
ромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} |
н покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, |
ада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{ |
лено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак |
тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S} |
тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, |
стави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га |
Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши ј |
{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је сам |
- што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тог |
није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хт |
е... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај |
Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посл |
надно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронаша |
било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, |
себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај заврше |
мерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који ј |
мно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S |
два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала |
но гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори |
бледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано |
еђе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест с |
Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да |
гледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта |
ме човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну с |
за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљ |
ор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљењ |
годе баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружа |
{S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њег |
ко јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним |
м коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече пр |
тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - |
чарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењ |
плекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, понов |
је: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него |
да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло |
дмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина |
ји те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без н |
седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељи |
S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се |
лност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главн |
од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео |
на жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озел |
паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и ка |
и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није |
љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јеш |
ла утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, |
ло га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - |
погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: |
Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је |
ио наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниск |
Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, |
а јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је о |
узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња к |
на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бо |
о у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сам |
ну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамаркови |
о и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Ср |
кви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до |
ђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, о |
ста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под свој |
е, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да ј |
м, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немог |
рења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање |
а који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не |
добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора. |
а храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподнош |
рили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменим |
толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} |
S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се |
отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не позна |
им празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу |
у савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно " |
и и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, |
ски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба |
де је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући в |
ност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и не |
најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка |
му расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кр |
ј можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само ж |
зделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У ма |
и уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено |
рба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте о |
човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале |
воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревет |
натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново на |
ене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да не |
беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади и |
м близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га |
атим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; јед |
ита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њ |
, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да с |
тим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог |
држе друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољст |
досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да |
жењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочит |
ржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре п |
.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S |
спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Ра |
ало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једн |
а одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} |
би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, доб |
- А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати ли |
ленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - |
одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помис |
и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, |
по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе |
ношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког гово |
еколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби |
ожај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне ма |
је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја са |
и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по око |
је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, |
и ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађаји |
ми која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица |
верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{ |
ову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него |
ном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S |
рекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... |
шлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну |
узе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на |
те ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: |
навао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш то |
ма, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или н |
ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед ни |
овек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из с |
ања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - |
асвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то м |
ја је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах |
кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли |
ејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског |
н у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по |
у је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешав |
оковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок |
И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим с |
а "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изјед |
е потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин |
ло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци |
спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се |
а се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго л |
новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне о |
изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно |
сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиск |
пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак кл |
{S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику |
види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S} |
познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном д |
е жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{ |
нућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразго |
ли онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (водени |
}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда |
аласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске к |
в томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још у |
бодили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводил |
да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита |
те, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим |
{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - |
вод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсн |
јзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању д |
наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S} |
је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одгов |
дни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго |
ији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за м |
се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало |
ко мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклон |
Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше |
{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, пр |
не временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, |
м конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан про |
књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљи |
гов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови |
ескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. |
би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека к |
олико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти ма |
Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином с |
успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњал |
јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да м |
тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуд |
ма ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљнош |
јчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид |
и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанс |
о никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор |
шта на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са соб |
му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега бр |
.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - |
друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново |
ног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у кој |
ију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, |
погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шт |
рење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимал |
а крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са ле |
ући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана |
о чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред к |
{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да |
помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећ |
аном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почи |
ше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао |
руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескра |
ожда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мал |
Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо. |
рикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два |
непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његов |
у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могл |
ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покрето |
рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучен |
ану, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "послови |
тпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва |
муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било |
нала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље |
а сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, |
слио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од |
вали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не |
Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог |
к једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да |
ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би |
кине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се |
чети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада ми |
но што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци |
вић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што |
неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да |
, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави нова |
дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижућ |
ња: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио |
: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била нат |
дну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, |
И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, д |
чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред |
ен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише |
отпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је |
а на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} О |
дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто |
олуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - |
лоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од |
зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у |
ута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, |
елике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишиц |
је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу |
.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнет |
е је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча. |
дихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео |
да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакл |
а није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело з |
ислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, |
ин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори н |
сте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева л |
S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и |
је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одгов |
Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало |
чи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, п |
ешеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима |
олиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме |
S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она |
реба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, |
је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном |
требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Ми |
дао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, је |
је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поно |
, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам ј |
живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране п |
праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: { |
сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот |
вића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана и |
полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијат |
{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте п |
да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладниј |
S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} О |
елије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и моралн |
- Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постига |
мења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S} |
вић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узв |
и немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манаст |
овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узел |
простити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиж |
{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се вра |
у страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би зап |
својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму |
тари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца |
} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести |
Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откин |
видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај по |
стоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Б |
није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у |
ашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер |
да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и пред |
оче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна же |
оче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апс |
азмишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на |
S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не |
; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне |
он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревет |
по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао |
, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањари |
еђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{ |
на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре ука |
бори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био |
сити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са |
неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема |
чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S |
један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војник |
таде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири т |
њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревет |
је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њи |
асних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђ |
ика који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је би |
Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њ |
рете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, |
о почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекив |
која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцен |
се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу |
његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом |
у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то гр |
ве готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њег |
на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде |
еће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му об |
} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих тре |
е врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свег |
{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Госпо |
е је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе |
еног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћ |
ало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - У |
ах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блист |
о среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је о |
непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - |
ћи кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарк |
ка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како |
уги начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одма |
а је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је б |
епрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које де |
т је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска к |
час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на дома |
м какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пош |
је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фоте |
ојој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити? |
аљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, |
она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она |
све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје |
и у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећ |
како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу |
шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се |
извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплак |
сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је ста |
ретворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, г |
говор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхта |
и свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове пос |
не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете |
ко чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све |
ерио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква м |
змисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер |
, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином |
нда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вију |
осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у дру |
е погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: |
друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи ш |
итике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разг |
ве те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш |
би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба с |
ко журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је н |
и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали |
ије у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас н |
нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово п |
лазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису |
сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на изле |
еосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се |
им очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, о |
сећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравн |
мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узв |
адић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из |
е су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила глед |
ст карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни |
лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света |
па.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувиш |
вао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Тре |
до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S |
и, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}А |
где.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} |
зио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности об |
уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, за |
ачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десе |
и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно |
- Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ћ |
астаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још ув |
је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, |
и да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спа |
Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону п |
не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све виш |
и пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио |
о рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакл |
равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И т |
та да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог |
амишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам |
егдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замисл |
јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачи |
њег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно в |
о непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која |
дмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} |
ли због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Васил |
а поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се ви |
стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, |
ли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, п |
них научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада доса |
и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с |
у он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега |
да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, ка |
ниженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио |
освећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира |
ичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, |
то је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад н |
ивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та вр |
остала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати д |
ом у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, |
анесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{ |
добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тре |
осле, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш |
та зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што им |
} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, п |
ворим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту г |
ећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти |
у беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је |
изички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да |
жа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам м |
аја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену б |
оново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гл |
пнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као |
ти, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљуви |
ори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: б |
одило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљ |
оја избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прст |
дмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, |
говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи |
случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног |
дежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво |
је веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та сва |
трајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене ст |
а па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена н |
се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S |
када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апоте |
ине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београд |
р.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најб |
ежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадаш |
у, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, з |
јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуб |
погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не |
и више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и см |
ла околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да |
рета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, с |
аз је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом по |
ну која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познав |
ког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, в |
у... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот. |
амоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - |
осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његово |
уђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рач |
и понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучност |
че, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро |
ђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да вр |
} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на др |
туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упит |
провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, ве |
само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где пров |
ете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претера |
знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошиц |
смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасв |
томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S |
оман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., оста |
ок сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне ш |
ише места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма |
, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у |
збрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезл |
рефињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле осо |
века.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз |
рад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не ре |
ји, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају |
посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролећ |
пцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{ |
чету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван |
, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како |
ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости |
беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међ |
ајмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико |
тану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када |
сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ниш |
асти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потп |
авикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу ра |
м, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, ве |
у јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално п |
а се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим |
хнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескра |
вестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова к |
на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између |
превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте |
ли доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог |
а попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би п |
шко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим |
м, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило д |
асвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треб |
ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене |
је, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и подне |
оли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљ |
хим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Р |
у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у |
ну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спре |
ења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И о |
S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан |
жимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да |
вић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор |
авој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће |
Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим рас |
тогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропал |
Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту п |
и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример |
век седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после |
а мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност п |
могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за уве |
а ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко |
стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћер |
државајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карама |
обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи не |
бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, |
улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. |
е од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} |
; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за т |
оноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одре |
а што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малоча |
го и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у н |
са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и |
ледње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је |
редно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре |
н до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим |
знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно после |
ед спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које |
довољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрест |
Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на нас |
у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у |
ло биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва |
и и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то |
лу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га |
ла.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на |
строфу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; о |
део.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим ство |
дајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та пр |
Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може |
ошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Кар |
мнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако |
его да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лаган |
у сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво |
тог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном |
себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврат |
м и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак д |
љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из См |
римо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено л |
цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек т |
н да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чиње |
оњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, нап |
онуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, |
крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате |
а.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило до |
аници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке прир |
њен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно не |
У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у и |
у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковим |
храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше |
ка ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, ка |
павала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем ш |
и са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада |
емена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично ви |
егао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини |
Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} |
ојаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном |
твице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну баци |
и у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим |
уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто |
ешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир |
ном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини ј |
га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили? |
епокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он о |
које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} |
ом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - |
ршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нист |
ли шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво мо |
ас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанс |
ш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита с |
чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се ц |
пили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше н |
рамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... гос |
што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срб |
бу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та посл |
понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки |
биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећ |
бијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављ |
чним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано д |
.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој |
усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа |
реме није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељств |
здахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, кад |
адог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак проме |
атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које з |
е била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривен |
и грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо |
смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се |
откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и не |
видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него |
едно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљив |
ти, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или мо |
и мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остај |
не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом |
ог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, он |
ну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало д |
е великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо с |
м је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да |
лите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и даров |
вењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајн |
и на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга |
ешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица н |
звестан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих |
као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон |
упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао |
породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један дру |
рман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела |
Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са |
једном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао |
, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малак |
ачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ниш |
неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким |
ош и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек мо |
женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до о |
то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене љ |
езде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Мес |
мисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоно |
колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује повер |
} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{ |
мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ |
помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше по |
ви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му о |
та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат ос |
S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије |
.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда ј |
шко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није з |
здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за |
S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображен |
да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, |
рак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, ос |
ође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је б |
непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Ц |
ају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, " |
идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких с |
ри са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим |
стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи |
ви.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какв |
ном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окр |
е био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и |
ре да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} |
домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када |
{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, |
ри...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, нами |
и, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убри |
ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио |
, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену ст |
им својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}На |
обан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на нек |
на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, ми |
реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу |
више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастило |
књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S |
е, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; јед |
два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба |
рко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен |
заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везива |
ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он |
не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане с |
беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да вр |
арија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину во |
у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума к |
{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу н |
их рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако жел |
је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије неприја |
језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не по |
ј Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: |
о у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најбл |
ици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајни |
учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала к |
ао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод т |
фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у пи |
еницом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему |
овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер им |
один Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показа |
дмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како обј |
би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - |
је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а з |
марица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Р |
рским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звез |
вање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала |
о обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у некол |
били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било |
вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз |
р!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још п |
е родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и |
ред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и |
ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе ро |
кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склоп |
ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толи |
дмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајањ |
му и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г- |
да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој ш |
ву, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши |
кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа до |
аћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано |
езадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њ |
мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер б |
сташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узне |
овић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погорш |
ре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се д |
н беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у |
им, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви |
еуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским др |
се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може јед |
м часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - в |
, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под вод |
ма, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану |
седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђе |
оље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не |
раво испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекину |
ност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се м |
и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својо |
и то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, |
својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се в |
ут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... |
а, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} |
си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости. |
свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најз |
ета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на оба |
љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, зал |
{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену с |
за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Ср |
часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде |
ежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше |
ршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, |
јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке њег |
ончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, коли |
гов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме |
бом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећа |
остојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му с |
за њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часа |
S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литератур |
ла ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, |
илиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, ужив |
собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим |
стаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и пада |
ита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по после |
суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место од |
пталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занес |
ше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није |
к, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што |
грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора |
свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније |
Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње |
мо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S |
на срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Мест |
ајхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим |
Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Кар |
змакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сли |
ћ, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио |
у: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што с |
ти, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све п |
Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет о |
беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нес |
да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавка |
такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори С |
ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје |
начила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвља |
наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - С |
ја од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити |
у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме |
атко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу |
животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто н |
тка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је |
и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у м |
више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; ово |
дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше |
са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одли |
тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Кара |
гао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему |
тали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино ње |
је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и |
тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда |
S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да |
им овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видит |
о г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претста |
а?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шт |
м.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, |
одољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи |
изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах |
и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај со |
када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је |
дан страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, о |
о... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, об |
цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер |
от испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубав |
осађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта ви |
ди какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блесн |
никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S |
зложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке |
ље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад с |
} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком |
нији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се са |
и, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, |
ом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ни |
настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат |
од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ узд |
о путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог |
више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Ша |
или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају свој |
а из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S |
није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весел |
ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозб |
и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} |
инистарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајду |
су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", дру |
оље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од |
аписати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче |
и донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесе |
цима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их ни |
ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију г |
ице. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфел |
е Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, |
о недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лако |
у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да |
вна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива |
рковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - А |
о је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који н |
е испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, |
рију (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} |
ка, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву |
у Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи! |
ен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се п |
ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Ра |
да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од |
орије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица |
ашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове ми |
крети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрес |
је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се в |
угим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки |
би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном |
утрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради з |
у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одг |
да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и |
гову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини пок |
те месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а |
и би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на хр |
.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више ниј |
а било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он ос |
праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би |
тсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Ка |
ткрића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говор |
узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S |
пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантим |
S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити св |
S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и са |
уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба о |
цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве бол |
м часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} |
о је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да |
могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симп |
сте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње в |
лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да |
тале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала ј |
послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једн |
рироди и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи в |
списане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{ |
ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, |
познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је ву |
чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна |
и, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разл |
до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, р |
ођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, |
ордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћи |
ви.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог са |
рвом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це |
- Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а прет |
воје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазил |
љи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је з |
} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада н |
су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чи |
- У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвик |
је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том ча |
рамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натра |
а ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} |
мо један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она пон |
ј о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи повр |
ма; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпун |
}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је о |
отпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља је |
о себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом |
и Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти |
будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знал |
да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S} |
ајзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесо |
о лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и о |
е се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када в |
својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пло |
престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али |
е немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три к |
а у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене ш |
јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена |
}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, гд |
световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мис |
S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је |
зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину дру |
ворење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе |
Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не мог |
је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, |
бав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек |
слиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш |
ог раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам жив |
д људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по беско |
е из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетреми |
м пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се |
е множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи |
аша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумн |
ти догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезв |
{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као |
- Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хо |
ед зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, ј |
могло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот жив |
окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба |
о ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео све |
све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несаниц |
м капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу |
што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вра |
наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо |
ено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје в |
оја је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим |
в морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обича |
Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - |
на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан |
азумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{ |
амо пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред они |
ера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут ли |
г догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, им |
- он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватај |
да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмил |
то пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сад |
икаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе с |
а остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресим |
скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете |
овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што ску |
лази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откр |
када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело |
ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, |
се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру. |
е, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ов |
и и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топл |
измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. { |
во лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући н |
ово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којо |
у и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке з |
данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро у |
сле мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног чов |
врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти леп |
и суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" |
Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубок |
си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одм |
Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он з |
оре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мат |
звуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепрша |
е, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану кос |
загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало |
ла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље |
Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала |
т.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна з |
еда да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као |
х приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се |
на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у |
ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу |
о видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој ј |
дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово не |
утрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако |
е био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцен |
биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и с |
огледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што профес |
аније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S |
рубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане. |
рковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саг |
начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак изр |
се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш |
ом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда |
опрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S |
а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, |
и крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покр |
}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори сре |
велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, об |
ади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извади |
јаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полици |
и, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} |
је собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала |
ти. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - |
накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опрост |
га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте |
том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим доче |
на се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, праве |
о зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава |
метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је б |
ари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} |
уче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна |
о да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} С |
" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије |
његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би |
ично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има |
о") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био |
колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, |
ни разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљ |
едно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} |
, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и запл |
- Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло заним |
четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети |
ачи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Харм |
ога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољав |
и пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како |
од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући |
и да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} |
лако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и |
сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђ |
идео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - |
свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозоф |
осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже |
ља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново |
ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Ал |
ан велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на ме |
{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржава |
, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - из |
{S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да им |
и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, |
!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ћ |
е; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једн |
по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше |
не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у |
ете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе |
е ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза |
епомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - про |
помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материа |
тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густ |
адрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, при |
гори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - жу |
ео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила |
ко је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла. |
да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја иде |
{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави В |
је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до мест |
па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете. |
Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим |
своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим нави |
XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских з |
има, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме ј |
ита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од |
а завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим |
}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не |
S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?.... |
и војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који с |
а, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да доче |
амак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и х |
{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - прогов |
излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, ко |
читу моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала с |
лвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било у |
ано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје зашти |
га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим |
том целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S |
м лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да |
који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или по |
:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим д |
ласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желе |
а Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... |
омким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се влад |
ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшниј |
у или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и |
а.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до |
већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} |
а?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, сам |
кинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са сво |
ити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{ |
варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо иг |
е ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се р |
г рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два п |
је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на час |
ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невеш |
овека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно |
очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, |
"усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво нош |
Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивост |
лазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко |
када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је на |
ед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у прав |
и ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да рани |
ревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па дру |
иве још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза |
и толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба докази |
не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се |
и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми |
Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухв |
нуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче |
на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим |
у крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викн |
се, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешк |
довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашен |
јих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше |
ти?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу |
о њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без д |
њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљ |
ивали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан ј |
{S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен |
и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и |
вет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти би |
S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалнос |
"показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога |
же до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспор |
е В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исп |
сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко ч |
сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропа |
то рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у св |
њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један пог |
и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих при |
е.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећ |
иром на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витк |
вање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S |
а часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} Т |
ко ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног |
прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице |
осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјур |
асно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ снала |
буђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и ужива |
S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{ |
и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљив |
орао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се |
искиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава |
вицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети |
, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала. |
ба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари гла |
ађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига |
оћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго. |
м, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интел |
ле, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче п |
да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у с |
руштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако ти |
ретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који |
И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића |
шњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју суд |
али!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја |
а, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењ |
вки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је |
ега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили би |
е Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисц |
и ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући? |
у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скрива |
војим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту |
брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пу |
сти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; о |
и је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало друг |
S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшан |
троле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрет |
говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Срб |
им младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, |
{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа |
ко себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је с |
е Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним з |
а.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о пр |
Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које |
и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... а |
завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{ |
лице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у П |
дно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равноте |
ивши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те сп |
р, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино шт |
пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треб |
}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беш |
мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим ос |
сле таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност |
а тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, |
И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S |
њем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на о |
ио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једн |
сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не сам |
ће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво |
уше; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно |
задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и н |
њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумра |
тивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако |
по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почне |
ишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувају |
авније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном по |
а ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срб |
мљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло д |
ашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осв |
грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самог |
ј најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питам |
це и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што |
е то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... |
од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} |
ривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогу |
е пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и ск |
наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или у |
ију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, по |
м, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде д |
нутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене |
, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта |
жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му пре |
елике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвеж |
о, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нист |
у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се |
лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није св |
едивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откр |
зговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у м |
а, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмил |
о орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такв |
има исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све м |
преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана прес |
је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасн |
и на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим |
њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе |
м штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог уј |
о, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све! |
ха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Из |
тежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанств |
, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да он |
их, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S |
{S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба |
то умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у к |
када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију |
имо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које |
е изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког |
ти или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, ари |
у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо ист |
је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другој |
право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача |
планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није |
љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, |
"оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} |
преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан |
шко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духо |
, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, |
вољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољ |
?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разл |
аше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример |
хватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, |
та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну |
}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села |
ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} |
стварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најо |
се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном обл |
е, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} |
и нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали мног |
ног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа с |
остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом |
ва биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга |
смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки |
, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме |
е часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зат |
љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да |
шимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну ч |
и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна муз |
м, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење с |
е. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и п |
узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог ча |
слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљениј |
еле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је б |
или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном к |
м оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао |
р: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ће |
са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузи |
довршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине ос |
еме које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер |
још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако |
велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који б |
о и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде ј |
разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно |
ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види корист |
живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, |
?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да |
{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} |
ила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даљ |
анас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога сл |
ијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу д |
че у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима |
а се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у К |
аборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла д |
је Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, |
стоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, |
заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра п |
- Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пр |
о што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи. |
дела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И |
као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесно |
Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим из |
и значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што |
биству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште бил |
ше пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S |
у два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цел |
ао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини |
звао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не |
, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу ша |
та за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{ |
ују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овозе |
хола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа |
а, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако ст |
тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, |
занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им |
овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцим |
Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама |
{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и ст |
на је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било мно |
.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен пог |
он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва неч |
а сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућнос |
гост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у |
прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећ |
- Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Васи |
на, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је л |
не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосе |
о?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} |
Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је С |
.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али |
а... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја са |
лицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред |
страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљени |
{S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставит |
исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онд |
вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе. |
S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Ка |
топљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скори |
дину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, ко |
е нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог |
време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шап |
себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступи |
дом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не про |
о сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да |
мо поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали м |
шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је ст |
е онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S |
ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о т |
и?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда |
ам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да |
ји осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девој |
(препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које м |
ети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Пр |
је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то |
цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у |
т, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији дожив |
тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{ |
х да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти с |
и (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не |
терам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба |
води време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том поглед |
дела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варо |
већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мра |
у идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толик |
р и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Посто |
једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљуј |
едују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господ |
цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатн |
пусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново |
да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба |
ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је |
а, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али |
попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један |
и, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, о |
ушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда и |
о што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо |
тимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамар |
ело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини рече |
она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на тр |
она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; ч |
мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвниј |
пријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно дру |
ледник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче |
неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у |
врђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен |
а.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, кој |
син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови |
ати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S |
дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја бе |
ве то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавај |
нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело |
неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, ал |
нотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, бол |
или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога ниј |
г да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, |
моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла |
прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не мо |
и у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешт |
ила егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила |
пути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже |
.{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако |
ите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} |
а бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам св |
зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном |
ћу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине |
ељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Васи |
оја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурни |
омној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет |
жно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забав |
тво, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не |
а цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни |
за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је до |
ом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду глав |
лим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам пу |
јајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку стр |
дост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја |
, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од |
Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутк |
јзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жа |
Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо пи |
} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, ск |
енице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, |
ули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она ј |
ујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} |
па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ј |
ба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му и |
столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} |
ом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место |
- Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћ |
ма од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод о |
а могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам |
ан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико г |
су, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због то |
обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или ниса |
- Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} |
је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о слом |
- И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би |
а!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идит |
шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ст |
у... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван |
боким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети |
- твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд б |
егове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се изв |
Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их д |
д има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног |
} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу |
ашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала |
му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божј |
краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - |
ити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Ч |
- Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Рад |
ило је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из |
{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после |
ика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми о |
цао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Ост |
а, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. |
говорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро |
се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја с |
се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда |
ута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и |
са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића. |
да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате не |
да егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су ч |
.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - |
гре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да не |
- упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у |
природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и |
ле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затво |
еди.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокрет |
а ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из со |
да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао н |
- Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколи |
и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{ |
аном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет ис |
опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се |
ару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио рук |
, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави |
једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му |
ад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас ј |
ео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постој |
Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва су |
кри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свић |
крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него ш |
естано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S |
м јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава. |
га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да об |
је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - |
физика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједн |
атно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све неп |
је и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... |
иком Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршен |
Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, |
и се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет д |
уби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и р |
народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је |
ојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су |
те, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} |
а Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја |
а се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је |
еверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, св |
постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што |
Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекр |
рбина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим |
ки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до |
тем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту |
ти.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! { |
мо неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живот |
у жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да ни |
} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окру |
жења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: |
а се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам са |
асположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} |
ебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно |
них поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле. |
е, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста ду |
остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито |
ло промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну вр |
јачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, |
друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих |
ни покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су би |
запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора д |
е да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се у |
него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих н |
ем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што с |
Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S |
Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за |
у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену |
ли је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер о |
нате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} |
икну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради т |
се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш за |
и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} |
упај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, О |
Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста |
ја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је р |
и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неоств |
, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба п |
естано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам про |
ла стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара оч |
нати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити |
неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно прав |
прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обуч |
е на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се |
она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спор |
претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша |
се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, т |
"под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу н |
а кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш |
Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, заш |
странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да |
да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. |
.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не ос |
кору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Је |
узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. |
- Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на ул |
ити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и н |
зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непозн |
е потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње |
Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и нас |
амарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раме |
му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се |
седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, |
ције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{ |
поменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св |
дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, ч |
ше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што |
кита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успе |
искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та пр |
п шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунил |
о што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то |
еда ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако н |
ао да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо |
њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин |
не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не про |
: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S} |
тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да |
јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} |
изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, висок |
тери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опа |
којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пу |
те чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста |
оима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану пов |
и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се све |
S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде |
ук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох |
ши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он |
да живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и |
имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора д |
ше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја нема |
рба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он с |
да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у друг |
воје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у ру |
еше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно. |
едало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да |
али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори |
руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одг |
ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишље |
астиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што |
т чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина |
његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго |
догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догод |
(а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверн |
авана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазе |
је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њ |
е била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађ |
атрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекива |
а вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су |
о прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се так |
у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, ув |
!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ј |
гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то |
помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало ка |
орка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и с |
се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или |
фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} |
д, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари дог |
лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће проме |
ао сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасви |
о да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарков |
ачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S |
}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на |
до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколи |
са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао сам |
е.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да |
.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, |
S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора |
ње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не м |
, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливш |
спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- П |
ратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја |
на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и поја |
још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем |
или да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пу |
ели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме ш |
}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана г |
То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{ |
рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше л |
орбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати и |
оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели |
ан себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разу |
да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је на |
реве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак бе |
е, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, п |
на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несме |
презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме т |
! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, |
а није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен зло |
оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да к |
упо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку па |
Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сара |
треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште |
ику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не мо |
а онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му |
осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу |
уно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овак |
заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их |
у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој суп |
још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то |
то описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих |
трашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природ |
лију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони с |
ркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необузда |
асан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек |
а вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све ј |
е све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим служ |
дите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављ |
Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је д |
ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} |
, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S |
а од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не б |
} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ра |
мам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра не |
шла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љуба |
м часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у о |
о дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не |
, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срб |
ебала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на ње |
те рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним |
адесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} |
{S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче са |
се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, |
ничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Ва |
стати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узе |
његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био ј |
ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестраг |
ак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога ко |
и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; би |
у, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послуж |
и, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} |
је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смет |
није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми у |
мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и зат |
он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашт |
волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда |
м Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} |
е хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни |
заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мо |
га гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека |
ми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш н |
Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсус |
в, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} По |
лина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али р |
што да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе. |
{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дук |
м је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Т |
је; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како |
итро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вече |
била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај |
ену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на |
:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - г |
где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и |
са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој |
за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да |
еђу дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страхова |
крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један |
још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S |
без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, к |
ко времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања |
они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Ост |
се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро |
ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живо |
- Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше |
Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S} |
хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, |
је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - кака |
ну вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љуба |
одаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} |
мог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, |
био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније |
јатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учини |
S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он |
сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том само |
ином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, пон |
зразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше по |
То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао |
имао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу ка |
бразе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачк |
идели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде про |
рамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће |
стави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар |
и хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер |
им сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што бе |
и бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пруж |
аса када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико в |
ико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари |
разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, |
, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{ |
рење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба |
од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа нег |
и у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао |
ли израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорст |
од је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме је |
имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи који |
стаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други н |
мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под |
све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се |
тали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понес |
не динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се з |
ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и ж |
је куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, |
, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети |
ремена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мра |
де:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Ка |
кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био |
брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши |
имо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог креве |
ази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: изве |
се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака С |
стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} |
иче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело вр |
судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна |
горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан |
његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - зат |
је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, |
јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео |
оје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна |
своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати ј |
от баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарк |
бјасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број ма |
т повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, |
не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни |
на сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где ј |
} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера |
дан диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, |
поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови |
олиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{ |
н, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну |
то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно о |
даном страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет" |
Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без р |
који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме вр |
ећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих |
дмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том |
нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао на |
на ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се |
о збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, ли |
едном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} |
због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се з |
на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бори |
ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри |
љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: н |
ли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба прим |
прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S |
} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, |
е загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко ми |
ш када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И |
к проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема |
орака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога |
а говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико прив |
Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S |
ле које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог чо |
корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије |
а завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће |
вим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе |
уди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним |
о увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} З |
м ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оц |
као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свејед |
изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онд |
помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је рад |
лази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су |
х детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одред |
азове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен пла |
врати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остој |
претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање |
овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и она |
{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њем |
м.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одјед |
главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољу |
ити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за госпо |
вештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да |
мним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ј |
је, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, бр |
уке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он ни |
веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била |
хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога |
час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада |
из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом |
равао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то |
уцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту на |
Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној |
непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа |
тео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај |
бо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се са |
е у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} О |
едио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас |
ругу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S |
ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у њего |
де да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - За |
Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем |
ко не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да т |
велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} |
ћни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст мож |
Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик |
екрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе |
е трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти т |
питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о т |
ити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} А |
подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и жур |
ана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше |
а Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то т |
највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различа |
И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место |
усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном |
сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако |
бав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те |
не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гну |
због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све ниј |
вет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако |
ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви |
га.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно |
, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У |
верењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ до |
ранства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, |
ти којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за д |
тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} |
рло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, в |
ко паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот |
ше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи |
говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна! |
га што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако |
им пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога ј |
слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и о |
рио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да ч |
о што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих |
бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мис |
а његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи кој |
о воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задиха |
етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али |
, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање. |
сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш прин |
жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ |
оћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пу |
ш ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да |
рочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, в |
кочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако за |
изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми мал |
разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не |
и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи н |
адмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допад |
страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види |
S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се и |
е по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он " |
енутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на гла |
свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и |
, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, |
по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} В |
тајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле |
S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} |
ти:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} |
не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико |
{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена поку |
ивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салони |
Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља |
пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује |
која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај |
ења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним |
енцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог? |
и шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та |
који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то на |
емљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћо |
а попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој |
ног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помиш |
ати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Бе |
ко... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша |
сио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе |
но, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег н |
једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека |
војим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико |
ш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - |
је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је |
, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему |
слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, |
Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен пр |
вориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Ид |
те му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пр |
мушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог кази |
ре него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекине |
ини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: |
итање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино ли |
љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао н |
а се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво |
то чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја доброво |
ли слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, при |
није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди |
има, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу |
но питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није |
Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже прем |
квог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољ |
логу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство свој |
{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} |
ику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радми |
и не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о |
е ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да по |
у.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, у |
ље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем н |
зговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је |
тави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени |
лас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко глав |
S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније чо |
кла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињ |
шњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше |
оже нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у и |
штре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чист |
ан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се |
Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове сл |
Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изг |
у.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што б |
У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - |
ед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", ни |
да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је иза |
ко, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог " |
S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропа |
онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости пост |
кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али |
да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не по |
ојима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро гово |
а наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро ос |
цем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури |
- ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{ |
руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ раки |
о је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад |
{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, пре |
S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим ми |
х тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако |
ално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душев |
{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или |
између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у |
И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то с |
елно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гар |
сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада са |
ве донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике |
аша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на |
{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се на |
чене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Ра |
у. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она пон |
их, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, |
м, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност.. |
".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође м |
да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је остави |
ежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: |
е моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима |
долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђа |
ом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се |
р га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је па |
њења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши д |
спред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може про |
што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега тол |
е:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога п |
м духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек ш |
и.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Р |
вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке с |
ко неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ |
ави.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} З |
е овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицам |
Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", |
али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна ме |
и за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше |
лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног ј |
и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све т |
нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пај |
- Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и на |
еташе у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} |
о је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само п |
н се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - |
, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема |
о, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да |
Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај |
марковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на |
лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, |
Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и |
а у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично тр |
ија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо з |
је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред њего |
ред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичн |
у се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око |
радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пр |
апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше |
Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново |
ли је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последиц |
дном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, з |
мејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био пал |
једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је |
} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем |
.. {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла к |
једном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - |
ке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала ис |
, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним т |
удском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим |
бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и ни |
{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо |
срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, овол |
.. али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрет |
Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} |
ла која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када |
та за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под |
е вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: во |
да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није в |
са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до |
се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа го |
што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као он |
пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити |
- упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S |
није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када |
та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не р |
и које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} |
ен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег жив |
т који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај пов |
слим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то та |
није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S |
рно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред |
остој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би |
к се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење измеђ |
но прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да |
лостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух на |
бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} |
арковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што |
стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Ј |
ко махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим |
а упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г |
напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто квар |
и примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом ча |
аборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пушт |
клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакост |
у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необичн |
ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све |
гађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она |
тво између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје |
могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у |
о пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Вас |
примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од |
. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и |
насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, |
. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игр |
овек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему п |
ан такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, д |
и по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час |
и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добр |
сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, |
лике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. { |
уша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту |
тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртас |
се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, почин |
ише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је |
...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу с |
х љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић пр |
ов, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше вид |
њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, |
сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не |
{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну |
ећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше пот |
ку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, |
мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозв |
не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем |
ћам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S} |
питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, |
ју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога би |
чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све умор |
ашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у стра |
а, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена |
руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву |
он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Мариј |
е.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - |
авао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онд |
ћној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао ј |
асилије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има |
је.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али |
одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела |
у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав под |
нину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обуз |
с тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у оч |
аја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот б |
Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је |
вих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају |
, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од |
твари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и зб |
дем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није |
х догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку мл |
виним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ак |
њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - ка |
га заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са жено |
уђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам |
и.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором ко |
вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми |
е, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчи |
енима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срам |
свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња |
вуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су |
а духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; |
е или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (вод |
вић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" |
али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин М |
кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њихови |
ју и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она п |
она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које |
сићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{ |
ута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што |
авично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се |
{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а |
де цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре ка |
аз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да ужи |
жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила |
се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком |
ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ноше |
кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... |
и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику колич |
гија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; он |
једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад |
, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од |
и. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову и |
какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фанта |
учаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу забор |
јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи |
} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала |
та; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим |
ти.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада |
а се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је ре |
у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише |
угом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго к |
ико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се д |
е то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београ |
мите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас |
.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жу |
{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније |
пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе ру |
ово Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех |
одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што |
нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој ка |
велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога |
говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у |
ого у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, |
је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скор |
дну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови |
је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских |
ог детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева шт |
нских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је о |
отом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката к |
очито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра д |
а груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Го |
и немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често |
тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло |
прст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом реш |
ш јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалиц |
и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су иви |
е:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимег |
а своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ |
њењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчани |
двостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласи |
арена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и |
зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније |
све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са ј |
отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда |
ња додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па глед |
мају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето как |
рни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све |
љеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - |
пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Иду |
сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} |
т се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци |
елена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што |
о планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и |
м из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, з |
тог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по прево |
ла изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна л |
} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и сто |
јала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих с |
рио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Поглед |
ав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не |
олути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање м |
сти, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна |
скакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је ш |
, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном раз |
о што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађен |
како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим чов |
, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Из |
скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је ко |
разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шаре |
ош увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су |
ехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које с |
га, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, |
у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространств |
цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространст |
стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце ко |
тигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да |
би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удар |
унцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прели |
гову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио |
зети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изго |
дног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка |
неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стр |
им квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било збо |
ворио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, |
но, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет гл |
ше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагл |
на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на |
и ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети свој |
му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче св |
ворила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије ужив |
нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се |
е да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко д |
атог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} М |
тању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако и |
уснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писм |
стаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, до |
ско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна ж |
пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, |
вота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спу |
нут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, прко |
сталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном м |
брница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он о |
не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љуб |
авала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модри |
са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизал |
и у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беш |
ића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослобо |
од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут нео |
на клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајал |
да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и поди |
очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачек |
циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим |
аш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не |
ај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узви |
дним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - наст |
свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шт |
калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохоло |
дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплавље |
стим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх |
озрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Мар |
изу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру |
та из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах о |
} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си |
инуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, |
ратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{ |
ла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим живот |
штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у м |
дбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радова |
конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељ |
знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање |
путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз че |
у и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потиск |
ај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S |
ом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С врем |
{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се у |
је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретн |
и светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то не |
мо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И т |
о било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} |
што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако п |
која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпада |
и фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао С |
поценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Д |
ести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало |
моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала |
ли несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који од |
том страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти |
ате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породиц |
да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с време |
ли само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су |
им наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакос |
ом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} |
уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом |
, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину м |
м пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само б |
се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом |
њем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађ |
љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба |
пео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше прол |
ве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које |
{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} |
сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми де |
о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и г |
главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али |
не свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сам |
еће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лис |
е било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам. |
лио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози у |
тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисл |
S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух ј |
ло што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа |
о други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у прису |
у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око њего |
сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не |
орта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Ми |
о ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Ни |
.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се |
те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му |
чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке |
ости, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то уч |
ође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, с |
страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад |
оти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером |
жња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} |
их десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, |
нији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много |
е горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од ра |
му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, с |
х боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила |
образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери к |
и, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - |
ло, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад |
крило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био те |
S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је мног |
еколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на мати |
, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом пут |
о пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он |
го, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је не |
леснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне |
боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити |
агодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради. |
у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђа |
дите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{ |
си ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале |
р у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у р |
еде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином |
заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, у |
скопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек к |
суда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{ |
али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и из |
ћи се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле |
од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотр |
мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове |
која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари |
ајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У усп |
на сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да |
тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху п |
н земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је в |
ој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамаркови |
то да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му б |
аше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша |
шњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба поч |
да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио ка |
Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше |
у говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже и |
Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи |
је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он о |
издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћут |
ј рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (в |
сну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља |
це и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за |
а му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео кад |
хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је |
, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се в |
тогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и л |
оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку св |
уде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења с |
, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме шт |
ога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим с |
циљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чи |
на својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкр |
а душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању |
ла рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и |
Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи |
Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га |
те, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео? |
и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце дов |
е гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила п |
мисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, ј |
осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци |
најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја |
на и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у ср |
иваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или н |
е ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили р |
део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непозн |
но ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да |
у Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је |
осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се о |
иметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - |
тка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога п |
раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он р |
може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру? |
тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{ |
а мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздањ |
олико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисл |
а будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} |
е носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање |
!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша |
је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Испра |
го, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у мана |
који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осет |
оме, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после син |
ако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја с |
рстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и |
поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упоред |
не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким |
хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао |
еним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити |
ашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је |
толицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досада |
{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти |
ом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у |
се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Ост |
два попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана |
скрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пра |
да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то |
такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у |
вичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за п |
Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотр |
јали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) |
у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, јед |
а која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се з |
ре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да |
змеђу малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, мат |
} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, |
ивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од жи |
ављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још ви |
а мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд. |
сто где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мис |
о..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутиј |
поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом н |
а напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до |
Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{ |
Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапц |
зимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ |
са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом |
очинути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри п |
налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дуг |
Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незна |
е била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без огр |
исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, |
ким и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду б |
ално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осе |
офесор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, |
ерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске премета |
ом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што |
ичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када |
гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако С |
што друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало |
волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет |
тање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка |
у да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љуб |
ња.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи с |
ла стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано |
е се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало |
себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је не |
ила јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на |
она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда н |
дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и |
ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - |
га он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изме |
тола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он ј |
три и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашни |
народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао |
} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је те |
Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га |
уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И |
шљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није д |
ло толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, с |
помена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, н |
му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља |
рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљал |
а, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више г |
ећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља |
дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Ил |
рамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{ |
сети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, ко |
личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али |
уха изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозн |
ног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и |
ада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Рад |
S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи |
и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ус |
а себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из п |
тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио |
е Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака у |
одио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан |
питује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја |
ање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сли |
а пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу д |
рио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше |
а се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен |
јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно |
са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина рас |
ј јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на сво |
ни "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откак |
страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се а |
римедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном |
склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најп |
е, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за |
, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} |
је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори |
ане показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - пона |
претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику неприја |
S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њи |
о.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себ |
хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љуба |
лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за ки |
, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "инт |
сетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и |
ва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из но |
сећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч прене |
ашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, |
, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се |
ад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није |
, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (с |
а-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говор |
догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да |
ве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепер |
целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има дета |
трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - о |
х је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S |
чествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} |
о да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љуб |
бљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов |
н на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом |
том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари ње |
је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет ко |
а све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, |
ој страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он рад |
је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је |
ди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седел |
ба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице кој |
инут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не |
рац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази њ |
ије признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих |
човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у му |
мета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштв |
дно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање н |
све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћ |
ко дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад |
вота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога дво |
која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та |
ао некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радми |
о га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до луд |
чавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја |
ега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачн |
га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био пр |
м отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше поче |
то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору |
могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада б |
обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија |
је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и т |
пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{ |
м унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У да |
ј који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи |
ако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде н |
ве то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајс |
лаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом ми |
вета је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је с |
човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се о |
р његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к се |
надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као |
мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена |
ђаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову заг |
он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисл |
{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветро |
не широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, б |
одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуг |
он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби то |
ги начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Мари |
том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дан |
ош једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такв |
вати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру |
да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не |
Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Кар |
на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуков |
милу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пр |
а свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S} |
помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је за |
тоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, |
. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи. |
алије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да каж |
ан се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манас |
овољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита н |
XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Пр |
- зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и |
{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљев |
, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из оч |
етности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се н |
тавши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветл |
.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек п |
!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је б |
трана?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њо |
- понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћура |
} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсоб |
не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти на |
непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жал |
офесор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} |
, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се |
нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет |
а и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу |
ти ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројур |
даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све ле |
Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим р |
ило.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала д |
иче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет! |
, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде |
ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, |
о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по |
астаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још |
страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатн |
рва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свак |
- владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте о |
ама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке ј |
ојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S |
онесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмил |
тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељн |
{S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јурод |
оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, |
н плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз ње |
ћ се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисањ |
је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај |
а, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ ташти |
ре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, т |
еко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштв |
га "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажа |
било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао |
које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнут |
лој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори |
што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске свет |
Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене |
е ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потрај |
што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја |
облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као ко |
одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњ |
животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, |
ешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом у |
спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов |
икад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш |
омак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка ка |
Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар |
ога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам |
огађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може пој |
Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без |
баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она п |
малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали |
ер дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда свет |
{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог ко |
ћ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко |
на... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си мла |
и гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до |
мили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који ј |
и би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је м |
и при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур к |
све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, |
Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео |
а, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих |
те гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свак |
у страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч ко |
и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух |
м у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се |
беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и н |
испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај |
да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та |
икну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад оста |
кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, о |
му овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одго |
цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје |
осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још мно |
ђало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која |
но се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као |
аконик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни п |
ла још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} По |
А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић то |
схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидањ |
опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, |
е не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном |
е цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касн |
ну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, |
мела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, п |
понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепш |
мећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - |
несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захте |
крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба |
ошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје прав |
о се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S |
} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} |
.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје чи |
страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад |
Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до |
их (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у м |
сте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Ј |
на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одак |
луша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{ |
да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како ов |
ндевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је от |
злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пр |
У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју по |
о ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када О |
је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једно |
еника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скр |
крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да |
о ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух |
изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више |
д би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, л |
ко.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам |
ново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим н |
едаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада п |
ам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, в |
отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлад |
ја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси |
, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слу |
ра, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам и |
човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што |
били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај ист |
д собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред |
ице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред |
, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око вод |
еној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, п |
у живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упозна |
едба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} |
ног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковић |
бијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било бољ |
живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се |
достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задр |
и.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, |
кох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе тала |
ицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три сре |
Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек с |
да, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да |
ролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва |
и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако |
а имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер |
ери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у свој |
идљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића. |
ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање |
рав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љуб |
ом и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим стра |
неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) нег |
н и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необич |
оји осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код |
необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљик |
бље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда |
}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је |
итекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме о |
око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим откр |
јановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{ |
е ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одг |
. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - неш |
гореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жут |
(уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу |
време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно за |
кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други пока |
" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да јед |
ја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе |
после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свир |
вима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте спом |
реба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти. |
{S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук п |
ане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће |
месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - |
г камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на |
то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Зако |
на ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког |
ој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да |
сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима |
ити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња |
ица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе к |
е нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она пре |
ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оно |
поставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију |
шкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сест |
то испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њихо |
ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... о |
ве већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмил |
а се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак |
се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворил |
свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када |
роведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гле |
је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се |
које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} |
сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта х |
нас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашње |
још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, |
Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову |
м на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што са |
сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе |
а могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... |
вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, |
воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас |
и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изгова |
ежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S} |
дно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се мо |
ло, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, в |
да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те ис |
Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута ка |
и: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њени |
физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док |
а једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њ |
половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да и |
а дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори к |
осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује |
могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S |
примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, пост |
мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и о |
тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа ко |
ју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па |
ње. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигр |
утујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку кап |
за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно сл |
ње и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S |
варен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, |
и и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. |
пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога |
својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде так |
зило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плави |
Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за |
а. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то |
познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мис |
пољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница |
канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, ст |
дном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, пр |
ности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- |
ојом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су он |
са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова |
а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, прож |
, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће харм |
тојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и |
рана, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је |
журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и ма |
све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио са |
анка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко |
на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - В |
препашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је |
ор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим п |
мање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он н |
пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песниц |
да кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуш |
к су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами |
кај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на |
престано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске водени |
личења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно шт |
е испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часо |
оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као мал |
ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш так |
ох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче |
е он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је |
и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситниц |
изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - |
{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим |
стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним |
ше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све жу |
епа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њен |
сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је |
стима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред |
наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба н |
рамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је |
гледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њим |
их ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола |
вети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов |
и код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао з |
руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутањ |
и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: ".. |
S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како т |
ашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} |
од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа |
је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и |
ко вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију најв |
је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак о |
.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, с |
питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово ср |
је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са такв |
стим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз о |
аборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радми |
ов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када |
зе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескра |
рајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ло |
и су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распеван |
још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", |
есављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умал |
га јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше |
том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном ча |
и годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши с |
је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{ |
а чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницим |
ли су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмил |
м часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је |
авалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде |
цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покр |
оизведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде |
урно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених |
у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да од |
ковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе |
је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећ |
ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месе |
врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уоста |
и и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у |
и никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са карта |
д би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још |
игурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никоди |
сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недоз |
о потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о |
и су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног ст |
рално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи |
ећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - пом |
агати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале |
} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов |
ати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред сам |
су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно |
адмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском к |
м у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или мој |
писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити в |
} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јо |
Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ |
мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби |
кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месеч |
ти, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело |
лину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То ј |
или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за рук |
шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од св |
им, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само настав |
ма око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупц |
као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу п |
баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само |
јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једн |
раз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти т |
Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око на |
да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао |
и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, му |
ао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сенза |
о из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир |
његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није |
} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се понов |
а, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли |
, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом |
.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас |
срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претп |
иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у |
} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршава |
ише у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи |
и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, пр |
ко", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - В |
све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} |
ио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи см |
само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Ш |
ашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, ос |
ма.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и |
ајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Ос |
о да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, |
ћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Ка |
- Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после |
{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се за |
и!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мр |
, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутн |
алих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, из |
опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати |
овора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; а |
ово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа н |
седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он ти |
ку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, ал |
се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојач |
{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа у |
одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну |
уго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж. |
ок играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке |
Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћ |
{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У м |
ви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Св |
хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" и |
си а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан њег |
екрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез. |
ле краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, им |
до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам |
е и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре шт |
који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња не |
ну ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трб |
у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чи |
о јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадно |
алуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је бил |
сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, н |
ш једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, с |
ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, |
Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} У |
и најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио |
ућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вод |
ност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} |
где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палм |
а.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре |
врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему |
не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег |
ети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и |
младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова посл |
допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена ј |
.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и посл |
осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} |
ризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са из |
{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, нај |
животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупро |
је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралн |
ер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свем |
зводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да |
благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кида |
леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По |
за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекај |
а.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S |
оду да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њен |
м, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомич |
н се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи по |
.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упит |
, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак |
и се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, б |
оброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према мали |
га? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћут |
од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђа |
што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капиј |
утевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлан |
ти страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета |
је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јач |
мрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у |
во отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S |
ибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије о |
еш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као з |
S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{ |
шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође |
ога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто |
авши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не п |
Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети |
стас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена вра |
ва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели |
S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није |
им не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) З |
васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последи |
ечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана |
- Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да сп |
јним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете пре |
ова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кућ |
срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" |
, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том час |
к Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седн |
њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. |
шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао |
- помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три ч |
ањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Ид |
е овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер |
ти заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то о |
што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како |
но.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Ср |
у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти нерав |
у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упоз |
на је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак ле |
акле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања |
S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си м |
} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину м |
дном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже у |
егову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту може |
Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно нае |
и метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво сл |
значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоиза |
вног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S |
ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{ |
уће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немог |
из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму ср |
моубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако в |
(толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гл |
и, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да |
т, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора |
се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два |
ој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније |
а места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, за |
да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; ње |
ојним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и и |
че главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се |
се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хте |
то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети |
ти нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, п |
ца.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни р |
то се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма |
олико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиж |
он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би |
S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје п |
о фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} С |
тима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: |
прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немог |
е, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба |
љом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погл |
не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подиг |
ачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само |
елом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико ниса |
цивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хлад |
.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - |
ш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, бр |
шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, се |
ли одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са испове |
.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција призна |
S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, св |
а је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због свој |
иво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпун |
о и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали |
изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва му |
преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његов |
Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није |
о страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у |
м, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још послед |
а, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав |
{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радм |
опов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он |
поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов рев |
м небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он |
ли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић зап |
искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, |
првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно |
ну маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који |
удан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка мана |
љу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, п |
г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе |
јући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S |
е ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној во |
увај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет |
, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али |
е, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони |
штеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, С |
иђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите н |
човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази |
његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом |
, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када би |
а му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први п |
уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су плов |
маже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те О |
прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пуко |
} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго с |
са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио |
узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она б |
среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да |
нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поко |
је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - |
сла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (т |
ао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно |
ећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа |
} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше стр |
г незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о к |
лно.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марј |
адмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити посл |
особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{ |
ватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо виш |
љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту |
же очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и вели |
у ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крс |
ктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја |
тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој к |
Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност веч |
јачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Он |
ељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претв |
Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав о |
S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе |
која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гл |
ного мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује т |
жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био |
се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, |
звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, ни |
у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнод |
ом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколи |
ним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна в |
S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих |
пола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та |
смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан |
, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам о |
.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетат |
боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изја |
ху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим |
мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у груд |
е лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Дост |
ли дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то |
му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не |
е рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло |
ше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенств |
том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Врати |
те се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то п |
анки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; ча |
а је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није ум |
ме о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре |
а намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одлич |
ознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у с |
планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожар |
о била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: рез |
ао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати погле |
руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде ј |
много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то он |
чера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио ј |
мо да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарко |
доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрам |
необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Ос |
оји дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затво |
а?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би |
{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенк |
сио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у п |
громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} |
о двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изра |
она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када |
требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долаза |
одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно |
Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет |
Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, умест |
вом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје ос |
ве намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у к |
де скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање |
поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не д |
он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када о |
од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно |
гим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и |
весним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као ши |
нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог проду |
е нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала об |
ђа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, т |
ен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена |
не од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о |
онављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни |
треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајно |
гљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих |
ким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у |
да.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једн |
јте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два |
а допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких по |
ам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше ј |
, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени |
осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до |
а што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривени |
зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створ |
S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{ |
да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамар |
ом необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се |
рковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше ско |
накви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора ис |
ог старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним ш |
руги Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог |
ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што |
само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чис |
о се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима |
била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, |
очекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те |
ољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, ч |
? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиљ |
ви око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према ман |
ова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзиру |
апрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се |
еру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довеч |
ао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све |
сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после лом |
јала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши |
е учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију јед |
час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешт |
м у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за т |
о ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О |
е осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај |
ао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} |
ва прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} |
ебе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење. |
остој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И св |
ђе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако из |
и, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело |
Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што |
чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењ |
ост своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма коли |
ећ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против |
ном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим с |
к.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закон |
укама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S} |
тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да |
златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она |
ња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенциј |
ђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајал |
сосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нов |
покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не д |
и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако |
ој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одго |
противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених |
марковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S |
им двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходник |
игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле |
руго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосе |
инила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} О |
овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до |
ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и |
знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун само |
ним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живо |
ено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добр |
ње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врат |
хунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са ти |
а о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом послед |
е?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадош |
ајсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљ |
, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одб |
што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији ( |
сећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога мо |
и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега. |
г баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И н |
вљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, из |
ме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осам |
од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу |
ази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} |
човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, ка |
као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једн |
ни и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послер |
етпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он ве |
а, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали ф |
ло је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју горд |
ање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у ч |
је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да |
ршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма к |
то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко |
лижују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а |
.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али |
да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани го |
трујања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био ј |
срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако с |
ћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се на |
ја је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која |
, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стига |
ова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која |
ић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрна |
ење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осет |
Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људ |
.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самон |
и тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он ј |
је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И в |
питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу |
међу тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум |
их откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би ос |
Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и ти |
остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећ |
беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, г |
х ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући ник |
уло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, |
ве очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили |
било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му ни |
ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи ш |
ајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S |
једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви |
осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пла |
ицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња |
аде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знај |
акодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и он |
он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе д |
мало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беш |
ма, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као проме |
оме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пр |
цаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамар |
ти се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S |
це, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично поз |
јин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сест |
ве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време |
је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са св |
како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} |
рећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу |
четку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то н |
ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно ос |
бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанс |
{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само он |
потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у |
тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осе |
вљене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисл |
и ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пош |
страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Бли |
просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странки |
ше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, |
ко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол нај |
, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сија |
ао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време д |
о, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирк |
ши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад зап |
раја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисл |
м се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарк |
живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом |
} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су в |
које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а |
су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела м |
морни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атм |
да над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{ |
узе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја |
упост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и |
рет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долаза |
увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црв |
њећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које |
н не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најз |
о је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања њег |
аде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S |
в положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало тол |
свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једн |
г и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у |
ету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените |
јно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су |
и пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} |
а.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим. |
да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не б |
о речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић о |
озове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} |
ао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мис |
собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала |
н прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе |
{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шет |
овић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је би |
Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лиш |
еша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мис |
ест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамар |
зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он н |
} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тре |
ијатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала једа |
и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчић |
лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и п |
вале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер |
сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамар |
закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој план |
осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на треп |
ли облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} |
недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она с |
брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осе |
д твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отво |
не пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био |
- Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде по |
енама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{ |
алом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није п |
њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао пој |
а се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила јед |
а. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по |
у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, |
једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је |
рити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се свак |
о би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио сталн |
од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште ост |
види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми шт |
блема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлос |
да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} |
и непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обоје |
чима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за јед |
да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбуниш |
е ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем де |
само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Ок |
ак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} В |
мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о ов |
асамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите |
о се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу |
Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, |
ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је |
иру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио |
ну - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљи |
икну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и см |
јповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да |
убљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завију |
р он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, ч |
ивота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли |
ђе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после кра |
о сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у А |
ао у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са окваше |
дмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана |
значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој |
увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи |
одужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше кр |
ја јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно рани |
та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да |
е кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које |
у, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевас |
цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајн |
вако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на " |
ечи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже сав |
ово јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себ |
еље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски ле |
у се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - |
ше нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на |
свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена |
само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био неприја |
атио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи ов |
а скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и об |
реперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате. |
чен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он пр |
рет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа |
не по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код из |
па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Ми |
хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, св |
узете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, са |
ао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак |
е погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетат |
{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљун |
на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности |
ју прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше поче |
S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да убл |
мешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Сх |
ио његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је |
приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељ |
гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми |
радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{ |
ше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазил |
познатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потши |
на, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог трену |
пијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражав |
њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друг |
зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљ |
.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је ист |
идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворе |
ба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том п |
тов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после ч |
желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да ј |
аг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, |
о прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпост |
изантиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног |
самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, свак |
вијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кре |
S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједн |
и десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или в |
одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинам |
дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се |
крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна |
адржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у |
тио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим в |
оји је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, ро |
једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини н |
с који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то |
стоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... |
ази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не оп |
шену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он |
поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једни |
неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и |
ним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се см |
убљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у ча |
у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог |
од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као непов |
део непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је пон |
јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту |
уђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, |
крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике |
жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од |
и, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морф |
се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова |
о и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и д |
шање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и рук |
само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чег |
ску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним |
бро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запосл |
се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослуш |
ио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог мало |
је, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено пр |
ирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} |
} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом ру |
лог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта |
вери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је јо |
горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због из |
го, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да |
шавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво кар |
ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим |
е осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то в |
; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у и |
еја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још |
умрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као |
ветлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Ка |
У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нера |
час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак п |
и, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом бе |
ке. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и и |
а из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладн |
што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро пр |
и мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу |
је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти н |
пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну |
високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на ме |
последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на чове |
рамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је |
ар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане изме |
ји:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једно |
бини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед |
кованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да |
је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, кој |
ћева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови |
пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у к |
неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необи |
ди дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је ис |
скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} |
а се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмисле |
у да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само |
испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код |
жња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмари |
вајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и |
п у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет |
илавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију |
ма, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме д |
име што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну м |
) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор раши |
идашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову бра |
чице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у јед |
маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно |
би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим пу |
сети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог та |
зио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мисте |
аснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше з |
ња нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и нераз |
- Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - |
дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми та |
тора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку п |
{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмил |
су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, |
једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз мест |
у, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, |
ло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на под |
} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда |
предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушкови |
{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукл |
а иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом с |
осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо сп |
да мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степе |
адмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - |
аједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да |
аље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најза |
сти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић |
слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употр |
слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да |
у у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манас |
о говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши |
}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и |
а дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одг |
спеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем |
о отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би |
е ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није х |
ђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на ср |
хтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, |
фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој с |
дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и њего |
садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хт |
да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе |
жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту |
во што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али ник |
ца: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које с |
е и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише |
а?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим с |
површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потис |
ичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не з |
то горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бит |
етлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није |
мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иа |
S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пр |
има.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необ |
а ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао |
тављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо |
а његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог |
к "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и |
ења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, превар |
е тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди п |
и, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју |
х је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте |
чанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да н |
беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, ви |
амарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сеља |
дити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на сво |
у са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њем |
- зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек |
ије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост з |
Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти |
ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али |
на подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са |
заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - |
умем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим ре |
тити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када пр |
Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се за |
оворила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час |
ручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог |
им И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обл |
писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене |
ла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже |
ња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S |
и.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате |
бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "пок |
мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "фи |
биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, ро |
а се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и ду |
оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут н |
се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос с |
е све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могући |
сније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; |
Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S |
ах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у прова |
он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна |
озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело с |
ајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила |
нцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог |
о стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутр |
ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва |
сто.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је |
ви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свал |
грешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа |
на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше ук |
ог (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли оба |
уком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви ј |
ежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног |
на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели |
дан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио |
надно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кош |
астир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се о |
у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И |
своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да г |
вина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа |
који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на |
вши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао |
трошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи: |
отела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човек |
нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених |
рба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесе |
, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив шт |
љеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромн |
мо мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно ч |
, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, |
азе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јас |
у, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада з |
и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изв |
ура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склап |
ислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени |
мних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, |
овић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавиц |
и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са т |
видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она о |
ном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва прим |
а више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у |
остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и н |
И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност сво |
ку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што |
луп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} |
ађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не |
Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази |
.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и |
и.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам. |
узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако |
ти; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти |
га, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не |
е. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе кр |
ори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе. |
на.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним др |
седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коњ |
ло, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа |
како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се дес |
же променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", пре |
жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скор |
вежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачк |
ајвеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну пр |
?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напусти |
тићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? |
аши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је |
је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако на |
свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, вод |
, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И |
ину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и жив |
овао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако |
животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно шт |
ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} |
оде, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида |
стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћута |
откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки дожив |
- Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свад |
енутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који |
веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог чов |
идео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ни |
е.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о мла |
.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког зна |
{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем сво |
м од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Мар |
е се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Вас |
цај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђ |
е тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да |
овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу |
у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, |
у, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради ч |
сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарков |
јке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је ост |
ћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{ |
дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре |
ња, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуш |
Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{ |
емој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се |
ао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да |
} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити |
ко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} |
оћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не пос |
и да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Дос |
на да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а од |
м чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - |
иће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам |
хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се до |
} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам поква |
ни тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{ |
лужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, с |
ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, пос |
годи штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и |
десила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек сед |
има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја |
еци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је нара |
е можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, |
} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подм |
Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда |
{S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд ч |
{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје |
астајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, |
нар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} |
Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих |
Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међу |
ика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те |
а конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментим |
м... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу |
ићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, од |
аленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја зав |
н леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, |
но позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додир |
ти у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различ |
у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је |
{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништ |
а искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путов |
отом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао п |
рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изуз |
} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој м |
убљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, и |
друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалт |
д", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења к |
рироде која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обе |
познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши н |
ње убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше иш |
- после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би мо |
, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њо |
ојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састој |
им што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесн |
је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата |
и и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потп |
ћа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су |
Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти с |
и падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу д |
је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у |
ги свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} |
} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим с |
т страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што |
лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други св |
Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварим |
љивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостаја |
тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S |
вог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба м |
дње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила пре |
дна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "по |
ињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да |
рима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, |
ру стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, |
е даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна |
ре уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема дост |
оме ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади чо |
ст.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим пост |
које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким д |
ново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим |
тирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега |
амен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се |
азило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може |
као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, |
о изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог |
ешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада у |
и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа |
могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио ов |
љен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала н |
оји грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрв |
ајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{ |
испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине о |
х за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан |
меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак н |
ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S |
л бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је |
ету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да |
Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше |
о све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не |
значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смеја |
д. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача |
ри, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео |
ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом кл |
са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и |
т у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полут |
свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у о |
да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опир |
у негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде да |
екако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{ |
хађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који |
ваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно |
ако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осм |
бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој прос |
ћи поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затв |
и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Је |
ма нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресај |
пред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у |
мо да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућн |
нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак |
дсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред |
и, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са те |
што из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим |
и врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имат |
азуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности м |
му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у мог |
ош пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се тр |
буђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, |
но него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} С |
се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у све |
о се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног крт |
та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било дов |
је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак ост |
душевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најза |
чинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу ко |
дмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртам |
а.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Г |
могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, |
и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним |
ужале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његов |
јало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са |
ило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Уз |
ново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ру |
ја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако с |
вићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигу |
S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! |
!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, |
емам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај кој |
Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежа |
покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га |
мисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, |
отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу д |
ао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не о |
добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих вол |
а беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова |
немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, |
реће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај к |
: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прим |
н баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} А |
ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих мога |
сно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у глав |
ирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закиће |
е и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову у |
оји се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тр |
{S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао |
акнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку |
енице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немај |
увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео хо |
ђацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хо |
их дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа те |
пази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него |
беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем |
S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног ка |
шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у |
лавно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво ко |
{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто |
в ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини |
ше за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим бл |
, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је ми |
немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далек |
врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први п |
Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! |
је исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржњ |
енити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо |
о изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и то |
{S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додад |
орина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и авети |
мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако ни |
ам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет |
S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало |
одина, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, |
тише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори ј |
ћања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази |
м, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја по |
а не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје н |
вљате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете реци |
душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако н |
рнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо о |
е поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико и |
вим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на |
раде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно ос |
ијатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Им |
том тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему |
ом, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на |
није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро |
ти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаш |
и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевш |
свим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што иза |
после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамар |
знадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљ |
аним кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног |
оворио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је |
ременски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај |
во што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; |
крета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљи |
о икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поре |
задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... шт |
бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да |
или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадн |
ући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, |
тено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се с |
ким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напор |
оље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи |
излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда з |
ега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} В |
, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири чове |
и могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, |
ем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часо |
S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} |
о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Јед |
ино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољен |
та му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко |
знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за некол |
ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и |
глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какв |
и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокуп |
се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Срб |
не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је |
Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике бр |
Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме диван |
познао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети |
{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изна |
арод који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за теб |
а сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву неж |
ког Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелен |
лику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ ма |
о није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао |
уму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун по |
.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морал |
ћи никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић. |
ле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни на |
е смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је |
вољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Кара |
дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје п |
некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећ |
ше није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је го |
ркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) |
огао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба |
није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни |
Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз |
у очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из |
у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешт |
не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S |
е видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај ст |
крајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветн |
, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} |
занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заш |
ко не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том ч |
касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за |
м појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Рад |
зила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен жи |
ирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне з |
нтисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике к |
поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигну |
последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она по |
е, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у је |
ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг л |
већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светл |
наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путе |
био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све |
ва?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришк |
јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је б |
ћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако |
то не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је |
а нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавам |
понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када |
ако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се проме |
дика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се |
г очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичи |
.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најз |
и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикник |
ана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S} |
е грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, |
руги не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога му |
им са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одг |
S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што |
живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, |
тпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго |
ко речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрет |
Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну |
а, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђаво |
ла је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам |
, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, ка |
јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{ |
.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па ј |
Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам |
страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура је |
све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни |
малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам верова |
парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилаз |
дости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљ |
у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и |
чуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељ |
адању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (с |
деја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину |
ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телес |
, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету |
немо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине дин |
сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства |
вестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње бе |
брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код ње |
{S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има |
ање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је сам |
он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било |
то је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек |
да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у ње |
да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме ч |
трано њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ |
н опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опа |
чим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осети |
иле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и |
да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромно |
и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали |
касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објасни |
ледица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенс |
то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни р |
једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни |
шетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; |
зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумња |
ако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је |
под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догоди |
амама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којим |
ко запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Кара |
ба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмех |
реба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пут |
ене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини сп |
часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном |
и?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је л |
нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очи |
.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} |
се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволит |
гледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност |
нима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чи |
У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се изме |
стајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и |
оложења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа |
Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она ј |
то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавност |
е претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на вр |
ављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба н |
аве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухва |
мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај прос |
о да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајњ |
не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шт |
ући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, уз |
одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да |
ислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не т |
ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога откр |
ти са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може |
не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или сво |
риродно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвеснос |
анас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашње |
ли, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Ми |
замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за |
одиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - нас |
о да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догоди |
да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или че |
м људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечно |
ничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног |
ар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у |
волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала |
е такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони ис |
ом, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвеш |
ута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама |
S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију |
Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога |
да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим доди |
ног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида |
то будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, |
Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду |
баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук зво |
во време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као |
свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје |
тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким |
је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неу |
љним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљ |
пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да б |
у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је |
стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку |
колико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде неп |
ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, а |
} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада уга |
а, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не р |
та се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђе |
дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонск |
роз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи п |
угу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај. |
но преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ј |
био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, |
уге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна |
вим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} |
и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у прису |
м у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дођ |
арочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак |
е пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се |
уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубо |
одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној |
на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не |
одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз |
рба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он |
и пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дел |
и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни |
"буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа с |
не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва јед |
је познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није мо |
А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива |
осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у |
ић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилуј |
је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радми |
Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да |
јући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живо |
окварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S} |
Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас м |
а твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим |
на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су ка |
о живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер |
да се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једн |
свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви |
е мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{ |
ране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачиј |
никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленил |
грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да са |
ђутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - |
а.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} |
шло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И |
римети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} |
осталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћут |
ада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто п |
очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао н |
мрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче. |
било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу к |
коме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући ра |
м.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бог |
ивот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон |
у.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала о |
Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} А |
стане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, р |
гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напр |
м.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, т |
им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па д |
о нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најгл |
(а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само т |
бљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи |
Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били |
и њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвен |
ренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, д |
- Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, |
не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот стави |
ности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не |
} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угл |
ја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} |
S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјано |
о физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило |
тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на |
опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - јед |
ћаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога |
никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пу |
или на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метну |
штински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на вре |
сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такођ |
не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о как |
уно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред |
налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић |
да тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су с |
Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и оч |
но Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи к |
одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од њег |
ледице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Он |
{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја с |
кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на п |
па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти н |
ом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су |
о читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да |
љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава ма |
ила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа ниј |
крвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна |
а и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог т |
је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи из |
, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога |
и разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у пис |
засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себ |
ају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био |
е је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срб |
ремена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. { |
и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику м |
аше по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад |
кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ ск |
ш једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тон |
тиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсе |
гавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па ње |
вијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није н |
о са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, |
надни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: јед |
ј живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, |
своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, |
своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Вел |
е спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда |
ишта, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За |
Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога |
т, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се до |
ких и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, |
викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не |
а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огреза |
них низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељ |
е оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недо |
Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом о |
н поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горд |
д којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пун |
ао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, до |
- Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба с |
јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само |
о се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашт |
ам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он |
морно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, |
видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући ка |
ло сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене |
к, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет |
ма се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одл |
{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - в |
исто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави |
- Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је ст |
ао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима |
гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао |
је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове реч |
пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавиц |
ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх. |
ле карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог в |
смехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћу |
. и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. ни |
на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам |
краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Ве |
ца, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касни |
еволвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{ |
наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини |
вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! |
, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да ид |
ласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поч |
а живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто |
тео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једн |
{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и уби |
убиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је |
о шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам ода |
ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино пада |
е, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док ј |
е да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе |
{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше про |
оверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведе |
тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би |
карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим |
ечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постаја |
Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да |
одима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ |
... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... |
ивих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он ос |
о да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обно |
освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али о |
бије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити |
том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда |
- Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао |
а што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изг |
ар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где |
то ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, |
аклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана с |
ву претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није кри |
безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао |
јмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутр |
изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети св |
ко срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културн |
после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала по |
им. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако |
али.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту |
арајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Мор |
то је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S |
ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по с |
к сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако |
му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер и |
да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у др |
. ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он |
е га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила та |
ко тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} |
о видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете ре |
то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко |
едала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен ду |
тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Ме |
традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са |
вао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То |
ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у не |
ом самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од т |
шна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник |
ачи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи |
одне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони |
та.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и |
оје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сн |
имом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћи |
, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више мило |
и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је влада |
ду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једи |
је задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У |
о пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи |
рашила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила тр |
у кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њ |
млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво једа |
че претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Б |
о на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више |
ало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са |
, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, б |
о тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, |
колини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што |
олику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све |
дног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да с |
аши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша ос |
препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годи |
е озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, |
Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врс |
гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у |
но и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе |
.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је |
ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све т |
пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се |
м рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} |
ње и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном ку |
вог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и прос |
азнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би тре |
говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапур |
ом "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла |
да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога откри |
ра одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене |
помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева |
њег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Ср |
мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику ре |
да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност б |
тите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и |
а чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нек |
нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} З |
ињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној |
се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говор |
} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не вод |
ти и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, |
тели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пр |
би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око тр |
еће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису |
са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гла |
му довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али т |
ну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим б |
кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним биће |
тити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто доз |
ковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у |
је би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је им |
е, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} |
бљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непр |
омоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, пониру |
{S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра к |
аје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му с |
штина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се |
ова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетни |
али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверење |
, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија ни |
ле тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кре |
еликих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љу |
а има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо ј |
нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једн |
и у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја јед |
том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што |
јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од дв |
куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали с |
и у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклон |
девен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима к |
га имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден з |
и фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време оте |
ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од само |
авни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парк |
се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог з |
у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да |
удно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавил |
довољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, |
ном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови |
азила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се зал |
и промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да |
д казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, |
и се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново |
" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у кој |
да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после д |
ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу д |
је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љ |
а? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у |
ога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када |
н и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је св |
не; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха |
ошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се |
азмишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и |
{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да |
упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мр |
оће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због |
и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у сво |
лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху м |
поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиск |
ла упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S |
ле су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непо |
гао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро |
ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећ |
ну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовиц |
ло погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро неприја |
раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао |
о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснит |
рећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он с |
ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта м |
...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта г |
ожда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ |
де:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да |
ве његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огр |
тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих |
собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред |
сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - пом |
значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Ср |
осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он ј |
о да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се ше |
едан часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближ |
овићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и |
" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила |
а у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мисл |
гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг |
егов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ств |
Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз |
лика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме |
обро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би |
то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S |
е - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њено |
силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све з |
у Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија св |
одушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Ра |
га ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у с |
око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије |
сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам |
же испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога к |
нио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широк |
нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За |
рица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да |
тајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из срез |
им, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном |
вићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да м |
е такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало |
да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила најед |
У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастир |
ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обо |
грејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у об |
том.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да о |
м и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгл |
се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић с |
аку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену п |
етала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и |
оровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила |
ворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост |
е јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? |
чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухв |
- без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, |
е неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне лини |
ромени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је |
адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} |
паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, |
ше да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. |
ита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим |
рба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... д |
својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше |
и му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз |
атерије; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у |
е стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је |
ри ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било |
на, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И о |
е по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглав |
Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући |
о (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне б |
гађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путн |
искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осе |
така пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој |
није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак |
уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, п |
мљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би |
помично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба ви |
могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и |
едњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај прост |
рајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена п |
ећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S} |
во, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих р |
рба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И в |
узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи дога |
или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{ |
бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после |
срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то |
ума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносн |
епокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се п |
онављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз мук |
јачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то |
у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се врш |
та.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио оч |
{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео |
, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком ко |
} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што |
арамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се крећ |
?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које с |
стојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, с |
?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и једи |
било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га |
.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се |
ашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му |
рамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док |
а ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као д |
т, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простот |
себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си |
та се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећ |
како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљу |
у шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеш |
итам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изг |
Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - прогово |
знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, ш |
је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стаја |
Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у |
де:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше ма |
слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад |
се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању ј |
ијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је |
а тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја |
исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су по |
перила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све го |
и ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како с |
машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S |
надно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашнос |
ош увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{ |
је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чуч |
азио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је |
у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли |
ило сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја б |
пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код |
расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два |
ашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на си |
ра те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога |
добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два проз |
унати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, |
е.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање |
S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом |
рном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубок |
, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам |
ада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се с |
Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја |
бе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти при |
а седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, т |
Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о сви |
арао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води в |
снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Рад |
ора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је бил |
образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, |
} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту н |
ети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја к |
сности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбр |
уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатн |
е и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се |
асопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још ко |
су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, |
ва, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S |
ико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно |
овановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је |
ње. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него |
ти? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S |
к учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да |
моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири |
на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он по |
ушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тим |
реће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе ж |
о додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест |
ом манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се |
амог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју бе |
тида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у нару |
е ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, к |
о пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу циг |
ло мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота |
ротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства |
извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који ј |
леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао с |
ада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долаза |
искао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу ви |
лажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу. |
стир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ |
необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале |
се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега |
а га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - |
мени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да |
зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и |
нала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пу |
свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и б |
Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зоро |
, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним ун |
ечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, |
и зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила п |
рби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар |
о се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и |
орана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а |
а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} |
S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести |
S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали с |
ом, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова л |
кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, о |
оследњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кр |
у.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао |
у где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Она |
ао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је |
одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и |
дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} |
и натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом |
стали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина |
мао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у |
S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах. |
и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присута |
у глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога ш |
збеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кол |
рао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тим |
у руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе |
му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај |
и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се пола |
{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Мало |
, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} |
дна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети |
није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, неверо |
рника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на ос |
тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њем |
.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је изла |
е, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког друг |
замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку |
ош увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојни |
ђу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се |
ни лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} |
S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немо |
уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у |
престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као |
} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништа |
оје се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити |
, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда С |
да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са свак |
уку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и |
ету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди |
смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, п |
ика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не |
исам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам |
е роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше |
сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављ |
овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут |
светли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... |
као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Ј |
осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због о |
а се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелиге |
е, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе |
ламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није |
отпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово после |
бог своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само |
ет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да приз |
настиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута |
оговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бо |
да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад ни |
свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То ч |
уница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући как |
ти живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Ка |
мо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која |
не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином |
их се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној сн |
етан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто |
и њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости |
оје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када |
ено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство |
помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари |
Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни рад |
а га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан б |
то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли |
од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} |
покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако беза |
чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво де |
она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмам |
уштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни усло |
.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем пра |
Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} |
у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је |
нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, |
је и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узви |
новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а н |
т упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се п |
напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти прист |
еговом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болесник |
ику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога |
, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни |
в човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам проп |
о, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда |
да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада т |
јник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагри |
, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разгов |
аде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу матер |
мегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око се |
шну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзо |
о у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S |
а значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - |
е игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у в |
е иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} |
по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друш |
е право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле во |
то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и п |
у нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, |
урно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слоб |
прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мут |
диш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрок |
чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Би |
ему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, |
е његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања ма |
та ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}И |
ј мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам про |
места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног полити |
и шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - З |
**во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменим |
ма.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помис |
ештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, |
овљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онак |
нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик |
Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам |
еће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са о |
он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S |
ћај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали злата |
ну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, леп |
иком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђ |
чајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он ј |
она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложи |
е пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у сваки |
, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидаш |
{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се о |
тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и з |
сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" |
си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - |
лада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{ |
планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, пр |
{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају. |
на тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били |
личније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - |
ита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух |
да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе че |
сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до пр |
кав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, саста |
ега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степе |
за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном д |
Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далек |
ко што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезвере |
... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобни |
ојата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен о |
Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам |
и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницо |
еља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва ил |
бори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Н |
ојаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмил |
еколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непоз |
, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођ |
, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ак |
рише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; |
ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са |
ије било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Ост |
Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај |
ђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљ |
S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, |
вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је на |
вај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или |
е то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се |
иркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути пром |
од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нис |
одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био ј |
ине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан |
} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним |
ни, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним р |
} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим |
, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно |
верена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и |
о... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било |
а је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најза |
увоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо ж |
то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... |
астадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом |
у, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологл |
, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ В |
} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - в |
- Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његови |
гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да зво |
азбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши |
у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратобо |
ишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задуван |
ијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игу |
етлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њи |
о.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу |
S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо пр |
та часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Г |
сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са сви |
д, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан |
већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њ |
очетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био |
и камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и |
... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S |
адаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође гру |
. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити |
да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе |
радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одјед |
у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок |
шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{ |
ог Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче |
стите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игу |
.. све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Н |
о остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и д |
кве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је в |
икодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше м |
њичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе к |
у, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био |
иким бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са висо |
пости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много н |
равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S |
S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради |
н у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник з |
ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распушт |
абачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта |
необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... р |
ткуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господин |
ћ.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба |
срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Св |
капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га |
им речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, ал |
а жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао |
хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи |
ам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро о |
час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, так |
што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерск |
њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али ба |
е, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - |
!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен |
а, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна |
есушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде н |
спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он о |
ка) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо. |
уђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једн |
нели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", гл |
дници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S |
о, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем |
лика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој |
ситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама н |
врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и В |
тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, |
већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Заш |
ећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у |
о, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемире |
реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољств |
стрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, нар |
цом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да с |
лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину др |
ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељи |
- Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је р |
бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него буд |
није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита пр |
се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: |
штали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и |
сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у служб |
е. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отме |
живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да |
могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пиш |
! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S |
ежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постој |
у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и заглед |
руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А |
рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио |
д смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености |
али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху |
шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада с |
да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано |
} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хте |
у.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја |
вамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је оста |
једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. { |
о нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, вета |
- Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ва |
Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, |
огли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине |
{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начин |
а савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу |
чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам ј |
з њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S |
ред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор |
срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тог |
не шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавањ |
је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} |
ави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соб |
анствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрх |
о да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у |
срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње вр |
у не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваља |
их на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уостал |
ћете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изна |
на?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хт |
било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам ч |
стављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провел |
неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вад |
однео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, |
бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако |
али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још |
осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} З |
ко пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} |
о баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити заш |
ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео по |
шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини |
руге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нина |
си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, |
Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да |
деру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније |
е надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово об |
ори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Ср |
јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац с |
е буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро з |
никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} |
Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... ј |
ишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње |
} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под т |
несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим |
вобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} |
а дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван м |
е добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашниј |
м у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му дав |
ја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу |
не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она |
страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја ни |
ко да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде ду |
беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених га |
ротив моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падај |
ртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, |
рсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нис |
два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио. |
аједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео |
олико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да |
ек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{ |
вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си жи |
} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали? |
{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела |
е то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије |
шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати уз |
ну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онд |
ије истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети |
{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још ви |
која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те пор |
- Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне |
ну чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S |
оћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најм |
у, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. |
- Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбо |
спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији не |
едео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветља |
дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је |
да Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлуп |
то је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме по |
(једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе |
ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Из |
јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на час |
Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} |
повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомич |
ад то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном јед |
.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем |
кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се весе |
-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосве |
лаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретки |
е видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њен |
у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радм |
и свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишље |
пи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. { |
према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанств |
задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карам |
ао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је л |
е човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телес |
он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада же |
н већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при пом |
арих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми см |
постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај |
то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је |
је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже |
и за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прили |
и тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били свак |
то или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобн |
о нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо |
?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, к |
сте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим оср |
рим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То |
т и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љуб |
и је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић ко |
шли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, |
ина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна... |
умњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - |
или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S |
буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, ч |
М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готов |
на пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, |
ати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свет |
ада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Дв |
- Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... |
} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те |
м изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте |
ла.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и чес |
ли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дан |
... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узв |
, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић |
могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли д |
а? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој нес |
ван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услов |
ма ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на |
узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понес |
чиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Мож |
те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошав |
начи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао д |
ћу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, п |
ама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као и |
да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и |
од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, |
већама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не б |
и говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више |
овова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома |
удни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{ |
ела!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "П |
але; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, про |
а и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити о |
ченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће |
лом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} |
крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим |
д каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час |
твари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са |
по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требал |
а понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у |
ође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он п |
Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један д |
г погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили пада |
а покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је пре |
е дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Васил |
ост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је |
како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манасти |
е чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други упр |
се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, шт |
} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се |
Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван |
је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета див |
е је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су з |
сти изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, |
дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а |
е рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима с |
равним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила |
аћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... |
а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, |
емо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу промен |
се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем стр |
је, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S |
скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да |
њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{ |
осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлос |
јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, |
била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио а |
но неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно |
о безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да |
Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би с |
, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, |
јно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро |
д вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шт |
{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабом |
ења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била ј |
то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој гр |
ше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био сла |
едина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим |
им, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново: |
пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав |
или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа |
е, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни |
је лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срб |
се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Л |
губљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би н |
ој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши таба |
Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, св |
Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разу |
остите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се п |
ету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртв |
есет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба б |
то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам чит |
коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спав |
ећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, по |
о погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после м |
тите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} |
става.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се |
{S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасв |
слушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си исп |
, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и |
д тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S |
а ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати др |
отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни заш |
ђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нек |
величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам та |
трах.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја види |
и само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако с |
упа сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били с |
ођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи |
уке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама. |
рам са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошу |
досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} |
и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео |
а их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки п |
види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} |
а је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радм |
ражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, |
а и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо |
једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први п |
тарамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, |
глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часоп |
а главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро |
једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живе |
: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну |
од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим |
могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био |
је; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у одно |
зленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општ |
њег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету |
тисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Срби |
ово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако ди |
улом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконач |
у се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живо |
смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе |
азумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се по |
од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудра |
о мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш ра |
маде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури |
н додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка. |
груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се н |
ли како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мисл |
видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему |
коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то ј |
ђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала в |
исли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговорим |
а за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први п |
олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве |
ите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{ |
мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не мо |
твртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање |
та била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Т |
{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - |
и сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него он |
штина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{ |
едеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи о |
овог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање ча |
ј хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен з |
е подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар ф |
збрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу С |
свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите |
м часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - |
а сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, п |
епај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмеј |
, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} |
на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре |
еш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, |
утим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећи |
е тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је |
азумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам в |
же да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја |
} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни јез |
а на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати |
S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срб |
у, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за ч |
другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и |
једно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ив |
рошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрз |
ио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Ме |
ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену |
у, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог |
понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, оставља |
ћа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости |
недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувш |
шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; |
ије знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази |
способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх |
А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога у |
њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако п |
ања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, з |
у је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, |
овним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивот |
а.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њ |
еби толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да поми |
тава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам х |
ло.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случа |
шењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у |
донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо ос |
едне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане |
биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, |
и, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима са |
уге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са |
најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у на |
исао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на стр |
о што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност |
ом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло век |
.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или с |
ло чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) |
е, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и хр |
су манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако |
ма крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, ов |
ља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје |
ан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен |
ош било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам ста |
едва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, |
ио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, |
оро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају |
дмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и бел |
живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или |
да тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима. |
признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативн |
јте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда |
остепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да |
ошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он |
ње чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необ |
и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири лич |
ме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли за |
је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх |
никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од с |
е.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим су |
није, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино им |
и.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег каш |
на потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г- |
, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без крај |
ем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све д |
био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, |
м, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И |
м изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу п |
адач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физи |
пособан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - |
још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору с |
и вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да |
да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би ид |
а је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час пров |
шта не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је треба |
ало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас зах |
тавио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе |
ућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши |
Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мисл |
S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут. |
употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи из |
два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, |
Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Свет |
нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собо |
нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу п |
тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако |
ут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог мост |
ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ |
онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног |
и до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се на |
изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за с |
{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или све |
ушу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса |
еома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице |
где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном В |
вота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" |
ом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи кар |
арског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{ |
о нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву њ |
ху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем ч |
и, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и |
та:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био |
слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста ј |
да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја у |
у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње вр |
ан студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом |
ако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} С |
шило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несре |
добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазил |
ао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом |
ожда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, |
обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови |
етпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито |
осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да зауз |
м дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њ |
сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним |
кривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, |
ео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један уна |
толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да |
чност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао ј |
им смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дах |
ставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже д |
идиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} |
деничара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, дола |
свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она на |
је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личи |
о је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за |
очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети је |
еби (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} О |
им редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још |
ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јов |
мена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, |
ну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном нала |
то време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим свој |
кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништ |
штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само уме |
непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и мо |
", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине кој |
зрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати |
зађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тиши |
човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на ј |
последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она прож |
ада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је зн |
кривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој с |
Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журн |
догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, |
криваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И |
и, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хл |
изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики љу |
више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, |
{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући |
да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се |
који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатн |
један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S} |
сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност а |
у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарк |
ено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирн |
опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, |
ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У |
но дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених но |
а и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више |
ам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним цр |
слу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безва |
и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе он |
проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било |
из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили |
ина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да побр |
е јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и он |
амо у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десе |
} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичу |
ам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На. |
лим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је |
те га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавол |
е мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, рец |
ао рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај ф |
прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као |
нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тад |
исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S |
их штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути за |
} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке |
завши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам |
томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, |
Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор: |
је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку. |
{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} |
и запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, |
у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погле |
ришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај |
тију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи с |
оцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на гла |
да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у |
ђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из |
светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{ |
нине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да д |
Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и |
змеђу зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У |
ницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи. |
прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако ја |
се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног |
чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, много |
кавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се о |
е полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана |
е, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спусти |
егову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе |
, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно |
е, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате. |
збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је м |
ово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег За |
животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није м |
ети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она |
се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се |
S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало ј |
правилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи |
увише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нем |
спупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лиц |
јурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да |
е очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на сре |
е добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у |
из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смех |
ћ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" су |
и као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхте |
мо световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају |
р и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презире |
је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из по |
ази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{ |
Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах |
чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} |
и покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Ос |
Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Б |
као је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заин |
еперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} |
сновно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов поту |
тале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S |
раха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наор |
ок у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изази |
говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) |
ична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идет |
кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, ч |
о су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени |
- Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву... |
овека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, по |
ео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једн |
је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа |
ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом д |
ала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога |
ветлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као |
ови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам зашт |
ш ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам |
идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ће |
ље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо |
мућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим |
ом сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је |
е мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која с |
рвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у |
кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када ј |
и од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете? |
вима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус |
слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осе |
абелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради п |
е подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанст |
дговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она |
беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пр |
Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно |
ледње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се ма |
се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим не |
бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим ули |
беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположе |
само са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, |
то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио |
рковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички б |
часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна рек |
Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша |
S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и н |
и било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, пол |
нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме од |
ВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, са |
ба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам |
њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Рад |
} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је |
ћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у вазду |
те.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре п |
и очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак |
, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, |
о по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом |
ан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљени |
жући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како |
ким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дис |
} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакосн |
је срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и зад |
ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а |
његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да ј |
било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То |
еколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек та |
човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служа |
у:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безна |
Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову |
рана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али |
та, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несан |
о своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно о |
астанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало |
т за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није з |
оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се оп |
зујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде |
и!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, мака |
од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радми |
а: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж ко |
сма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала |
Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду |
, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне пок |
шана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну стр |
г вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, |
опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све |
буђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састоја |
пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима |
ући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што |
} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен проз |
кве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове кој |
вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња |
е!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, пл |
е већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка на |
и, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S |
вани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу |
и за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. |
, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, п |
. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу п |
овину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у |
з младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скор |
ћи никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или |
аобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тр |
борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, |
е ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и |
и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне |
а и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани |
прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је |
ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска |
ору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају св |
њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим у |
а, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши послед |
Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало с |
ите више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: |
истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која |
назије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били |
ти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. |
у, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињ |
отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места |
и један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на прид |
ео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми |
уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, т |
бе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S |
своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као |
А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам |
ебе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине |
а, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине |
Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја |
вори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је |
на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бл |
о због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} |
есносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири реч |
сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све |
ђаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тих |
} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кида |
ек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Мар |
м налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо прем |
к" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофе |
уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од |
под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несалом |
ох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни |
ле три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантаз |
шћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе с |
ају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нем |
у чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он пла |
најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, стр |
пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господи |
мила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S |
она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Стра |
сећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али п |
роговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је ле |
} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и шир |
ом.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесн |
ајмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{ |
осо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он п |
рисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлу |
ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је л |
јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у |
ебна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно |
лица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, в |
а, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанск |
ол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око мог |
који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено |
етом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светл |
је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених миши |
се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштен |
далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се м |
докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрач |
а жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној п |
ку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној со |
њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздраже |
и да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи п |
брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада св |
" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против во |
зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, |
на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, ниј |
ешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбо |
прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутк |
а...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у к |
његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, ал |
бе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој гра |
преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није |
то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се |
другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек |
у говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега го |
ве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из |
а је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} О |
вор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за угл |
да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двори |
шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, т |
о покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку з |
а она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који |
римаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва |
воје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито он |
.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори вр |
свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао |
ен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и ја |
ком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стај |
и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да |
{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела њего |
не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га |
после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим ти |
.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су м |
будило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се |
ан мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и зна |
сетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено го |
ду жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим |
оју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћ |
рила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конв |
са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песнич |
е био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да ј |
јасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло ба |
часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није б |
е, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава |
ије збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S |
о је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом з |
да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине ми |
рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ак |
га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Ал |
ј разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново |
држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} |
у заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш. |
собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, улан |
нутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и т |
Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим |
еног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко |
", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{ |
у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улази |
адмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; ц |
ше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} |
ко морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све у |
ом, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и т |
идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} П |
склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде |
ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да р |
анији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег сел |
уђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав цр |
к и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва |
{S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да |
богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна в |
а једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и м |
ају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак не |
а се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваља |
узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преда |
; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајућ |
злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у је |
енутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што |
сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварн |
м језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би з |
а, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љ |
Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, н |
- Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је од |
да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да |
ег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црв |
ог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишл |
потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се вр |
не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачан |
очеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа |
јући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степен |
е поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, т |
падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам с |
ова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може |
сове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{ |
} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће поврат |
шно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрх |
око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница |
около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, |
више случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срб |
ревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори |
те на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, ни |
ена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, от |
и је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - о |
импатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава |
ју снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Ш |
као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И |
читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је н |
, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за р |
као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; жив |
Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако из |
јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмил |
S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} |
г душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни ј |
Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пун |
о) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, |
јући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи на |
зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма |
шио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја за |
ек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку п |
вега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он прост |
и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно |
Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - |
у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на ко |
мисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак д |
уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није би |
један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје ме |
т није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше поста |
тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличност |
е лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{ |
а одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он п |
и ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостај |
Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прили |
Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући |
ар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном час |
з.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се |
целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он не |
ле у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше |
доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег |
исли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да св |
зичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и с |
им бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се бу |
, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихо |
а тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се о |
нима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједно |
а претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју с |
На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громог |
она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила |
ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћет |
, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од ње |
идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је бл |
а претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у ње |
а имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од |
Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да |
нава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов гла |
овић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после |
м је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је |
и у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је |
е!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна |
рави сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети |
ану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, т |
арамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу н |
кобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он по |
још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити по |
им, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећн |
апустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико мин |
, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћи |
еног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном |
ренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз ње |
г несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S |
етом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он |
како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што теш |
етака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно |
њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем |
и, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно |
о му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Де |
не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да ја |
малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по |
, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} К |
о што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је прет |
празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружн |
е као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где |
цизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да с |
успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви |
оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускр |
да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, раз |
излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бе |
овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај ч |
н није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечи |
трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} |
ом човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наслед |
куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхи |
није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три г |
оми се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, |
} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S |
о, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини |
којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове |
е то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} |
с, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} |
да тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је |
невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи чове |
е, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао ни |
ли тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S |
о довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овој |
а поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што |
његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам |
биљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води не |
} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог |
ете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је ист |
в за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропас |
ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да п |
ма малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавн |
његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играч |
он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше |
јем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве |
и сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварнос |
а једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његово |
"ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у |
вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих фил |
бом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки |
На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом |
ога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре |
о каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда при |
е наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, са |
јажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити |
а се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он т |
ен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, |
р друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће л |
га леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се т |
Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан |
ошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - |
жу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе |
егову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврд |
ио је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином |
су изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново с |
аго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начи |
задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Ср |
спављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође з |
један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два вел |
ивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна |
ј срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим див |
полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало з |
у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, |
и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга о |
све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокрет |
да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необи |
лена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу крију |
" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, |
Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му |
е.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту |
Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале весело |
а се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већи |
што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова |
е могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, у |
се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон ја |
имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и су |
ји је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, пол |
(јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у ис |
адржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи |
лопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђе |
и сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било |
ше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом ч |
рујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспех |
Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом. |
е за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа |
ешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више |
ан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је |
што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то |
више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} М |
а учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало ш |
која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на м |
е опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на зл |
н помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други нач |
марковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избе |
бичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојн |
.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{ |
опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, би |
а њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, д |
.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је г |
уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху сти |
вића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. |
се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлач |
да. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајал |
ећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Ра |
од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена |
ти опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том ње |
ад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде о |
уката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је д |
свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашња |
м од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он гово |
узика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и |
полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједно |
а и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпез |
ћ је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика њег |
еле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао |
т, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и ско |
зиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трго |
одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само з |
ајобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учи |
лу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је ов |
ли разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "ра |
ао старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најс |
ка, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљив |
ку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали |
то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог з |
а ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S |
елим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружи |
дне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како ц |
кције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварн |
почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком покваренош |
} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истр |
, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то |
мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{ |
м из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, |
за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен |
у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, |
.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S |
о, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} |
један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и по |
, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина |
ом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама |
а, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе |
м да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаесто |
о је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о про |
њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са |
ега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном |
страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону |
у.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, |
ајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} О |
не сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег сво |
је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто так |
ијатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно |
ом, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је |
оворан: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби мог |
м почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у се |
осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији з |
{S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним |
ва, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љ |
заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу... |
ица.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, |
е сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси |
ива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном |
Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "јед |
еси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно |
S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да |
кле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и |
којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нет |
и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} |
неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га |
ражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак |
де како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само јед |
{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и |
м. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа |
о снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, |
и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдогл |
успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се ни |
ивот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у |
који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрек |
је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу |
чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан ба |
и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оно |
ом врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају цел |
један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му |
а одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место к |
и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмо |
т, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што с |
лази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут |
ва сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака. |
ти, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проп |
ла вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник г |
а; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према т |
рођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирн |
кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство |
вели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекора |
ребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљ |
тво празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се цр |
а не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, |
ко тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да о |
оброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чиње |
ан замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је |
а њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S |
атече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после " |
лопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић б |
на, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S |
света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч |
.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дан |
егово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изг |
није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго |
ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то р |
на, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и п |
- и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати с |
есор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у |
арковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, |
ако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предо |
ренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да ле |
ико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "живо |
S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, о |
атија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем |
е разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало доса |
е оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико |
ептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радм |
њошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још |
зили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, про |
у која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешк |
анално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљ |
ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечан |
е над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним живот |
прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", |
све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој с |
ош неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одгов |
новића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста рав |
ији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња бу |
али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој св |
та "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радм |
и, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у |
возније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он |
ења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном је |
ко се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод |
ескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из |
, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постељ |
е све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди |
има прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта |
утку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само посл |
њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре |
утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где |
сутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}О |
свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе |
ати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташ |
ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да с |
им препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао н |
непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам |
ицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастир |
олазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам бил |
а и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, та |
сталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је |
губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија |
о себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојност |
тоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није н |
новни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колик |
призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања |
јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала к |
свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде |
целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима |
у физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Бал |
накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у че |
ана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, неш |
и на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - |
човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се |
лавна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову те |
и; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватре |
ашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на |
о жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђ |
непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некак |
онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, о |
у и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслу |
му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да по |
брења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, по |
S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој |
изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-дв |
Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{ |
то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужа |
сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а |
је, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више ку |
еда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још сме |
што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им |
ан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Јо |
Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} |
ећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, |
шта не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу раз |
ко, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело |
да доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута |
о горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, |
убављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку |
а образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} |
и остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, ве |
. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз |
, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у |
човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било обла |
но њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек ш |
хвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у р |
дно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер |
(нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљ |
правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише |
сно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, ње |
етле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био с |
} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљ |
Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то о |
једно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празни |
Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говори |
не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испра |
под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манас |
узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало што |
унце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У час |
етно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неод |
је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Кара |
иш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрал |
од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак |
ао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одб |
ј теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упи |
требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије |
дмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи ниј |
е још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму |
ега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић у |
ко је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у т |
S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} |
е и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племени |
епио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, М |
ним начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или |
на зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном |
ког догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај сн |
егових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем |
побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленом |
побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стаклено |
прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назва |
икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божи |
икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле бож |
о прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљи |
њем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на |
њем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на |
је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је |
моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док |
т и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док |
слити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња |
палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, |
свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а ње |
које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози он |
анима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од ње |
ије!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба |
а. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан |
ици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову |
ала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две |
да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он ник |
а који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци |
Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиро |
ка?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, с |
треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао непо |
марковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује |
пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простор |
на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, |
ини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га |
н, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума |
е рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност |
створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без пред |
м страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крај |
одољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачко |
е воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотака |
е баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена же |
за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и |
н није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов по |
да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у њего |
ги од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био ко |
би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све |
једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту тре |
као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео |
, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту |
рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана |
омисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито н |
дајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје друг |
под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега |
рчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово |
гравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгуб |
} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућ |
еме пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема с |
Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да де |
замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако |
...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир. |
све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пу |
њам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше |
је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) н |
о образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митро |
показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати |
ао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољн |
уми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ов |
тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту речен |
одатак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као |
и у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадн |
Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} |
г и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у неп |
воме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади л |
него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине ч |
тим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од о |
сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, на |
п. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; |
глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори о |
мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кр |
оследњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, ст |
а дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој |
скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли |
Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би з |
о призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: |
дгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: { |
Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - З |
екивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток њег |
ћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен б |
ста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешт |
отежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као |
стављен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао |
и; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, поде |
Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши п |
м, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} |
г пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за д |
Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца |
љег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога |
е знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти |
дсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и |
вике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, ње |
оденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред сво |
м то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, су |
вот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што |
тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задрж |
зе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог п |
да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се |
виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу |
полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек ист |
ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само |
тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхт |
елим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и пок |
разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тром |
и пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једн |
увши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, п |
обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру |
ија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још уве |
се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, о |
атник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пелена |
траха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и и |
рају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали п |
-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног д |
на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С** |
к иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али п |
едва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише под |
ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што |
јку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вере |
нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гон |
так.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то н |
жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, |
том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом |
мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то ј |
ом часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико |
, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим ства |
видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној пој |
драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био |
ина, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише е |
свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у висо |
на није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појав |
{S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једн |
догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осе |
имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи једа |
једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше |
ала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поно |
оди својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана те |
о да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S |
У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој |
едне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, |
но цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам |
аса.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговори |
за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} |
е, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Срб |
кривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад |
а она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено |
еном цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - |
атимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, наста |
Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послов |
падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавањ |
постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, |
S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга |
ежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарк |
" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премеш |
какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут |
у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, ка |
ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли. |
ја поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} |
прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговор |
о? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупк |
} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И |
м јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз зад |
ла Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног пон |
бе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог |
каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између |
лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичм |
тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим б |
ј.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећ |
то видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако прен |
ч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и |
задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је би |
утим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим |
ја сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила ј |
е знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубок |
ве што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је с |
ван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је |
леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто |
иљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да |
рава!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, не |
прочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових от |
плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко з |
оново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ниче |
{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не |
адржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидов |
колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; |
ам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га пр |
реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу |
им бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је К |
{S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг |
или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу ниј |
ну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе |
е.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Бео |
то и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмица |
(ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мог |
едан леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим с |
хом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним м |
вољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих нек |
хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је о |
наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што беј |
љане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослон |
поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила |
бразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њ |
ну (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између др |
рати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити |
јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни |
н чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена вра |
о увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, |
ном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и |
се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким |
њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим ма |
њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у |
ла га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недов |
ним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим т |
на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та ист |
а тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутн |
а се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када |
један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена |
срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Ра |
свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој су |
је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији. |
арњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога му |
ствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да п |
рисуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као јед |
на тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари |
поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лако |
и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дет |
ажила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одј |
што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, заш |
сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је |
га.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може |
ну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепави |
она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајим |
а, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распе |
асовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица |
та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њени |
леда. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу ка |
", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портр |
ђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га |
планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покре |
их да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута |
дно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} За |
н се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмо |
} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи |
.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сут |
ревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} X |
би руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она пост |
обично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без |
у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог |
ворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела исп |
спитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. |
удих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редов |
потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним живото |
аким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозра |
ше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али |
схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од |
на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мир |
и са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен з |
удну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразм |
полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро |
тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са |
илне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборав |
се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сут |
ло ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је би |
не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Ви |
она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју |
шке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и |
е је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служ |
одина, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на |
сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље о |
" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипа |
а мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и |
ера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да |
хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана ли |
живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се |
трах, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светло |
ромукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећ |
м преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему |
отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис леб |
ладост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, ил |
рава и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тог |
пао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има |
њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у |
алом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, |
а који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак |
ли испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом сво |
њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто н |
било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим |
три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, ј |
у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања |
ед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и вел |
а се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није |
е нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где |
а Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече |
аста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на с |
удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуш |
особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он |
када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румен |
велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини |
Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше пом |
а узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, |
беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, |
ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, |
Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у |
дин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним |
о весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако ус |
бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодо |
шта догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су |
о журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив п |
е круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пегла |
им уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она |
вши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покрив |
спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, |
ђоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих тр |
љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је д |
појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних дога |
ед Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га |
а "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S |
), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је св |
воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; |
јем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: { |
неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обз |
езаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут |
им у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ход |
сти и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него шт |
даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је при |
била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба |
и главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{ |
ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом |
емљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромон |
дала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала |
на је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво в |
Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света. |
ећ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, вик |
у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и прав |
еш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда по |
S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље. |
же дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене су |
но новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу. |
кве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба з |
рајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тре |
њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цига |
м.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повеза |
ку Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума! |
ма за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво. |
е натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је прич |
потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелиг |
- Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш |
ојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком |
то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би пос |
ој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што ј |
ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све |
је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је са |
у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак |
ати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без |
есто тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти |
узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, о |
атим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У с |
ач, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих |
ченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, |
тог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- |
лице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприродн |
тно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покрен |
шке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никод |
ачени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче рук |
к да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има |
свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} |
указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посу |
ко збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S |
а узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{ |
ење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да ид |
еше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају |
. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности |
арамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То с |
споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И |
} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке гос |
здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који |
се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајућ |
вице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сва |
к престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која |
флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "р |
гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. |
тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ва |
много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само д |
ста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и ч |
им тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Ка |
у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха уп |
ло тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што |
Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у |
и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ип |
ви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и чов |
еци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разум |
њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртон |
узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раши |
месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то |
е ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, |
владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по сушти |
њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у беск |
чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учи |
ча.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала у |
журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговор |
и право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или |
арих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја |
ло касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горел |
створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у л |
ш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Нико |
атим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их са |
нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у |
ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас п |
ају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} Т |
кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} |
етло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледа |
живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А |
них на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху |
ојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, боле |
олини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поно |
ица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око |
чу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да |
се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обу |
во развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: |
авих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, |
лачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угаш |
желе да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} |
часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака... |
ју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. |
ше себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто |
земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доц |
м јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело |
ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упад |
зимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манаст |
Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај |
е их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, к |
ву цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стај |
ешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да и |
е нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру |
о живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести |
који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао св |
се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако |
Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на у |
дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без д |
недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако памет |
беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевин |
и он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под т |
осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два вел |
ац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породи |
ају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више |
ма, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија н |
даше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше. |
би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмеј |
а, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топл |
тром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима црк |
и ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете п |
о, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У п |
зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао |
г жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи |
{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор ду |
ситету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, |
има ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилав |
светлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало |
а једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградам |
Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је |
лотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. |
а су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника ко |
на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која |
тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Ка |
ежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре с |
положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтав |
ајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдуб |
} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила спомен |
агушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног в |
олим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар |
пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочек |
онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега ш |
ивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и л |
ед тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше |
пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен |
ан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините |
да говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнав |
више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када јед |
трану.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} |
ала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој |
не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажа |
њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Ма |
разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши |
, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у |
ала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала |
њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала чове |
, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}Пос |
лио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао |
знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег д |
изнати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост |
ем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао те |
у беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био при |
ђу нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак ч |
акле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{ |
} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајућ |
рви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, |
не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку |
ћања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да о |
).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успоме |
ком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један м |
себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда жив |
аје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарк |
ебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако |
на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала коли |
разнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушенос |
Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је виде |
ијер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, пр |
то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидин |
о тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} |
ости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда н |
на и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснији |
осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмил |
гове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сув |
и главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја ов |
је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један ч |
од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних |
она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у т |
лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај но |
које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разг |
уги живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тог |
на врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамар |
ко објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти |
ва њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети д |
само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа сам |
х да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, уша |
ба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: ст |
име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије |
а жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио |
, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени г |
позната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу во |
ној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно |
и брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова |
раду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, њ |
одника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S |
је заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S |
м, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва јед |
милом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буд |
е вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S |
а сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) посл |
кујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осе |
, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу |
ебао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотач |
магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат м |
е неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S |
гру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) |
схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понав |
одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата о |
ква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јест |
стројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодуш |
ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везу |
та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} |
се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срб |
де Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче |
окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се |
ивала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла би |
} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Ос |
Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међути |
и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S |
ена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва кој |
за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене од |
е преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ј |
речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији |
рата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађ |
о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот с |
а једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучни |
ке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} М |
да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ |
адмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, |
ва питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија |
да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину |
лим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, ка |
вену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покаја |
ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац с |
чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао |
ми Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати св |
уку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Вр |
стаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, о |
ви да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво |
S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је |
да неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лак |
грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодо |
у?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не п |
Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, |
или у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате л |
грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и |
бав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам би |
оју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш |
горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо |
му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} |
ебледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је |
еним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату |
рају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како |
о био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би наш |
слима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тог |
тко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за мит |
*, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карам |
а трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам приле |
задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник глед |
сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније |
у на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро |
јмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и уве |
м пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре не |
се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карама |
смом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, ш |
ости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему |
о наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горел |
говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уж |
роле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно наб |
па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми |
им увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - |
а. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: |
е просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, |
није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами |
, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Ал |
ико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не |
а што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим |
му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме т |
а и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Ка |
в тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен |
зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива В |
{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срб |
Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба с |
, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам |
чити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, ал |
простите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад |
поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толи |
треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би тре |
није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити. |
дао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, ил |
дом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у |
ојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карам |
ромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, |
с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла д |
вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени сит |
ме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрат |
собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - |
е да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замиш |
ом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, о |
брошћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар нис |
) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да |
то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} |
е.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад кој |
итавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисл |
; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је ви |
у направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и зани |
њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић |
о где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то |
ољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога |
S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважаје |
ас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - |
сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, |
марковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Д |
а и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати по |
во прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање иш |
онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем јед |
да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера |
, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још |
о и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролу |
мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен |
ругим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично у |
дњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, |
мала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов к |
вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро |
за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте ми |
њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху и |
исао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спо |
човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - д |
иже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: |
ла у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваз |
ине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покриве |
то ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, н |
Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није ро |
у седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако рад |
инара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба |
лети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је |
о други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да |
ана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учи |
се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити |
итање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и с |
егову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледел |
стиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ств |
. о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужа |
и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитиј |
ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу р |
ом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше |
на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте |
шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам |
Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око се |
ољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмил |
м измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, те |
е по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навика |
никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није |
ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно |
јући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико |
је питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни заш |
чему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњ |
дном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о |
?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта х |
сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незн |
седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте в |
уздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме |
д зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци п |
ног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} |
еријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, |
а он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Т |
Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам как |
, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} |
ча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и |
би:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, |
це за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повра |
озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави д |
и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временск |
срећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне у |
на тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реч |
оведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, мож |
клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задр |
о на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да |
} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку |
но, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе сам |
еди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - |
пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему преп |
ње читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамар |
S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} |
} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треп |
ам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} |
да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S |
ам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да |
љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је буј |
оја га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, с |
е било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња |
а, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према суп |
увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ уг |
еста, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, би |
идиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S |
горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим пог |
зе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преобра |
} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо. |
ући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео ч |
Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толик |
ледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Св |
в.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од б |
То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све |
се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Поди |
рштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Срб |
так, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође се |
да, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту |
а и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив ше |
и покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође |
ећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега |
нила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и |
и су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, нарав |
ући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и |
ике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И мо |
ана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске б |
т?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем |
ало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег час |
ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} |
ота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долаз |
веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, |
сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо |
к сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман |
еном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не на |
паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакриве |
о лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек с |
податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, к |
ељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дат |
страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљи |
говорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише |
ом простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбран |
усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост |
пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повр |
.{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Оч |
м човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му |
{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на д |
оришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и чети |
ечи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из |
а мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије на |
да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то |
разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку |
алом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даљ |
Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну с |
облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све т |
- Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S |
жбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су по |
и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће |
Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допу |
ебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас |
једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како |
дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему о |
.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне |
, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице рум |
ове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варош |
уживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност сво |
н, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту. |
ајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено |
ивим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} |
ну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Дас |
Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - О |
е то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и |
ног погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати њ |
олико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одваја |
ично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да |
ком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} |
Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом и |
иле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Вет |
е песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљен |
ивот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног ста |
је ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лага |
тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, |
пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како м |
брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе с |
узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотеж |
на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислим |
.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, |
ма, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и с |
нине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше про |
о себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно |
рити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на проле |
где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то уд |
} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се |
би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оц |
{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дан |
бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасви |
док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети |
а ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије |
хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај д |
имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробу |
ек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за ча |
пав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз п |
о да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила ј |
било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него ма |
перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је има |
а мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацив |
ве више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео. |
спуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао |
ало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и б |
готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, проф |
говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планина |
лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу |
воме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изв |
исну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љу |
ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше |
тку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном |
и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иа |
ти то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао ј |
трављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} |
ла, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све |
говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам н |
лу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има обор |
могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да |
тим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Ал |
а ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно |
ли сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђ |
ато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Ка |
S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагл |
е, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са |
о последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а и |
оследњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу њег |
тао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало п |
једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} |
Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} |
аву, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ј |
скриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милости |
претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мир |
у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а т |
И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан с |
ња, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Зат |
, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чуп |
у великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу |
их месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о |
који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шеши |
и свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - д |
ну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не |
њим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када по |
S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радми |
Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да б |
себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида |
ћи својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Ра |
бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, |
који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постан |
начи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што на |
га. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдава |
дно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући |
не према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што |
ом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", с |
и да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу |
олећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим |
малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртос |
ко звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни |
ес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би |
налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек з |
ти овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по ка |
јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа |
кала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну ре |
собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила гл |
м задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по не |
крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах вид |
говоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно го |
-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, л |
ивно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете |
варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по ман |
и у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално не |
пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} |
бјаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљкови |
своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и |
век и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен |
S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Кра |
догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после |
дњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније |
аса возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име |
овека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске к |
ешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис |
ладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само |
.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, иг |
ође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекци |
арковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} |
ачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан |
докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неур |
бројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тач |
дмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке нед |
и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обич |
и чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од |
сан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу ни |
нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало |
ека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно |
је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље. |
.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разгов |
ње, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да |
ог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би о |
реба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али |
овараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пу |
исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упозн |
кићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пр |
има у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то |
њих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако п |
оји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, |
а баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} |
редрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчи |
огатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба |
је где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када |
} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој р |
све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он н |
био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинже |
у, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они |
ишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, |
S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсм |
асова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га оби |
ченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, би |
се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са рек |
То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа |
ако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног |
ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам |
ац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислит |
у никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Он |
сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрес |
о уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по т |
о он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби |
у судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте в |
о да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личност |
у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вук |
ову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој |
криће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се саст |
ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за |
једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковић |
е где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У коли |
Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на озн |
сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. мор |
ем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, из |
угим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим |
мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога да |
есно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају |
ла да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило |
своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља |
ма?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то |
напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} |
клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио с |
без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - |
вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто шт |
у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у |
волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не |
је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} |
конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да |
, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Беог |
. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. |
уће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што мога |
вота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити |
анхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, мате |
писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети |
гло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех |
себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S} |
све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; с |
Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш л |
ечи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто мор |
аст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, |
карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак кој |
за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да с |
стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ства |
ло у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више ј |
т да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба |
она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се |
ти.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, са |
је принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасно |
S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јо |
е нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада с |
дном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{ |
пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су |
сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када г |
, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сад |
тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту њего |
, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста |
оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити живо |
S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба во |
о у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригуше |
е изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, ка |
о је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Зати |
ајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; |
ећ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и |
она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зе |
ећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S |
ају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свег |
сника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене с |
влада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њ |
це се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше нат |
јих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том! |
, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове ви |
овљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, |
е у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, а |
половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као |
S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га пока |
н, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свим |
илу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} |
што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са дв |
оденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за |
је ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан |
ора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-о |
, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у св |
во до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета |
су:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све |
идљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљи |
и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи по |
га што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављај |
иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту |
а и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара |
ем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, мири |
реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо |
ве те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако д |
ајгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} |
зи дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је б |
{S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна |
чно монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на ум |
S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова |
укчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамаркови |
"страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан |
ђена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих стр |
има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S |
лазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, |
ја, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се с |
необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то |
ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом гос |
и "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или н |
ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је |
за једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, при |
је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак је |
чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као |
ката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредн |
чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задрж |
окорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово |
н је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило |
Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости |
вирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, пол |
дном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед |
е иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздас |
ек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио |
е, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да из |
скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша зви |
е дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотур |
ађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну сте |
ао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу |
ћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, нес |
о скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изгле |
S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зел |
оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била ј |
ића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност |
у под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено |
оверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећен |
су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезвер |
ркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоње |
ташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - ди |
а да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа |
Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељ |
к, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва |
стави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама |
шеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{ |
вори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друг |
када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба поди |
за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бац |
(не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са М |
говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, |
х, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, кој |
ако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачај |
ветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ух |
иде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим д |
сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао |
цртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{ |
о човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишље |
а:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по |
ја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задих |
Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} А |
ок сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим н |
Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на сам |
примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе |
ицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати |
тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за |
аше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасв |
на је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим |
огледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале пауз |
ши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим |
се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - |
огађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало не |
ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и са |
} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе сво |
- На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам с |
ило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опрошта |
груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би мор |
је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубље |
ли осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} |
јзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох |
м речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - в |
нда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни је |
а? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и д |
одсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала |
ека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: |
служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирск |
о је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше |
им племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило |
духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да |
им челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) |
обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љ |
заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, је |
а тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле |
кленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша |
и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она поку |
ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на п |
мо изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасн |
утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше |
нови Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, |
жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није |
вање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је |
- Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: |
. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно |
се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини речениц |
еног жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тр |
његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су м |
на.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "в |
се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог ч |
отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати п |
олазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очи |
а несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију ши |
у се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Н |
г човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је |
ветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер т |
оје старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђав |
S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - |
кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје |
це које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази |
Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао |
ита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да ј |
према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја |
"ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} |
око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у ве |
ише и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он дожив |
вана хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за |
че, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајал |
стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро ув |
вету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А ка |
а он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваље |
а светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједн |
енут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се уб |
д, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемониј |
ђе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмог |
лизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким а |
ду те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Ре |
ћање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако ос |
} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најр |
еше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног |
сни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број маниф |
надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек с |
зак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор |
з припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и |
сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно иде |
вот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви |
и од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и |
едан мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично |
риближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једн |
сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{ |
ца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан. |
е.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао |
им крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један мл |
а се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док |
ш владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да |
мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана |
м о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако |
као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зац |
Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе |
- упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао |
стојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она так |
ражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он см |
една старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било |
пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог госпо |
ако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али |
у.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, свети |
Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и |
о српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу |
с, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи |
ичности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодо |
ислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара |
его оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и о |
мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, |
, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} |
и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} |
з дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори |
год?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећ |
флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забав |
д, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за ч |
о.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дуг |
чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољн |
прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с |
аке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоил |
арковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; |
тра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније |
јеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро не |
авао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагеди |
врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата нере |
помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угл |
ог живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалн |
дан нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тр |
а Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви |
е прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати |
снуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поно |
лио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међут |
да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишин |
својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаест |
ановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако как |
авају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, с |
ме са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са |
едном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину. |
адмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху х |
} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све |
све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, с |
- Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и т |
д жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Ос |
ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у |
диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана |
ја, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели |
ом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он п |
скивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше |
везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег |
и.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао ј |
ао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско упо |
и!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити |
е душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рек |
потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту нео |
и се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Кад |
наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, не |
ом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано |
трану смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов |
ука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење с |
једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реа |
нском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S |
, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом |
чи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, н |
овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, |
овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано ју |
ћ заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ би |
овић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Н |
а се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изгово |
нда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрали |
, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама зн |
када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне |
S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим |
сно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га |
м манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање |
м, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена гриж |
можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног ок |
ему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену п |
ајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници |
и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} |
{S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} |
сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: су |
е живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећ |
ти, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било |
ам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам |
ост и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да жи |
о сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло |
, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у на |
а се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати |
ростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији |
мо претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S |
д пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлу |
инио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву сла |
рисуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде |
Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора |
и једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. |
ојој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хл |
а свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Пон |
ку љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог св |
аву ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S |
задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али |
епуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си |
одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{ |
спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да |
у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку |
ислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{ |
Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознато |
а желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас д |
е оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог жив |
ежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Ср |
о у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је л |
одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом пр |
рупа жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвиј |
томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли |
лавобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да зашти |
замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срб |
ила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није |
ан лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази |
оме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским |
о свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој јед |
е, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудим |
рез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - |
м је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом |
так догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена п |
репуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту |
седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратим |
планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у |
амен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} П |
опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све п |
а прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружава |
, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам сво |
ретворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете н |
главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S |
мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако |
ти, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гран |
S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала с |
чува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође по |
и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И о |
S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{ |
говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S |
преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и |
ше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Го |
Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у |
ковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако |
сечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о оч |
еш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му |
се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у |
када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута пит |
несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако н |
да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима |
ева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на сп |
ене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју пр |
млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игу |
рова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола раз |
ни затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, о |
и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људ |
ко сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} К |
од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама |
од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу. |
ог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, те |
ог тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало |
ирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, прес |
ретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део |
ај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, |
марковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они |
ећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се |
цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да |
и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежа |
ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих ва |
а речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је реч |
са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} |
играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је т |
{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} |
го чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физич |
м, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, |
му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје. |
са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, ле |
он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој же |
ти, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог |
поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она не |
ијатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да |
е би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{ |
утио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујал |
ени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној сли |
увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно вод |
ама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жанда |
рима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добр |
а?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког |
е оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде |
јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим |
Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја ко |
ну, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не м |
кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све с |
лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да з |
и делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу |
Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, пот |
ва слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у те |
протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непо |
њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти пору |
ткључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да |
ију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} |
јим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати |
ило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говор |
уче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто д |
аћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други б |
је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да |
{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да в |
{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремат |
тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела д |
ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено већ |
.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одгов |
} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - про |
азмишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било |
S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није виде |
да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће |
ији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу |
ти какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са |
тим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} П |
једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У м |
тиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} |
посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у трен |
лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беш |
авицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих ре |
окрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разго |
Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, див |
у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питањ |
ово морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј |
, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам се |
ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} |
молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас з |
, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, |
а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада |
:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није |
.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се |
ав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чел |
ва своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; |
вић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би кри |
} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или са |
оју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ов |
од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живо |
о.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то |
уке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да |
њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, прил |
моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди |
узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И |
ло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диж |
Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди |
овао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек |
Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она |
необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као мног |
лива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} |
нам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу је |
ш увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресл |
ст... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} В |
говора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба |
есет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто |
удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не раз |
вако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити |
отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам у |
ло се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То |
ати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног |
данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми |
са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан ј |
што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Уп |
свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога н |
S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од цело |
нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја зн |
ановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред о |
и осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, |
и, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у м |
тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно п |
та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под н |
ста. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једин |
а је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатиј |
песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за ост |
мо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, |
- Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то |
не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљкови |
трах од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној сна |
- А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу |
опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је |
ући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће |
и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још |
атници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убиј |
Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њег |
ме у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S |
ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо |
воја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником н |
јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S} |
ињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога |
Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакв |
иста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину д |
е опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали |
а сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном |
Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да г |
часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} Т |
настира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред |
S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је с |
жне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би зна |
ог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима |
ло.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она |
зазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на |
суство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и |
о би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када б |
тало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, неб |
реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га ј |
место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично |
.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на јед |
у његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио |
ози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То |
света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је мо |
нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасион |
речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једно |
ле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, |
између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њем |
е, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи |
тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразо |
кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жа |
S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недос |
ише од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, |
му паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог п |
шта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили |
као:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реално |
видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако су |
урном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, треба |
, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборави |
е моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта б |
га ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две год |
ВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да так |
ба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све |
ли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде |
неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре |
звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба ск |
ем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} З |
трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, |
милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чем |
Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада |
ио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у |
ут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам |
ег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они на |
рах.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као д |
бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, н |
еше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађи |
, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није неср |
тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да с |
у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена |
зад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква |
есте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{ |
има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беш |
оново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штог |
жати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, поста |
којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом сми |
то је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један |
зу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости |
м навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје ми |
ко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онд |
а свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали |
ручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карам |
} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да |
ала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и |
ако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, |
ишта, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило н |
ад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није б |
ти у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему ј |
из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се |
лост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, с |
ода све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, |
иснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{ |
увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ниш |
ољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који н |
ој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хте |
Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини |
м, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољ |
} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Ме |
змисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту |
Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао |
ост материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трај |
ве то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарк |
м, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и |
м другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{ |
ло да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, збо |
када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино ста |
на.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаш |
{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих |
нога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим пос |
која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Св |
њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У п |
ари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећа |
ије био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су |
и јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, |
етљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се |
дње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре |
ко ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздах |
ви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио |
те, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим |
цом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространств |
ило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Ср |
от који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да |
ве то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се |
е.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео |
а њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су м |
а: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радми |
тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и суви |
знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти |
} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и п |
указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави |
утрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар он |
риметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер н |
ји се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, знач |
освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} |
ом или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о то |
љак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та ду |
војим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до кућ |
својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини |
налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потре |
на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам |
Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та н |
замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- по |
вуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, |
еже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави о |
стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог |
редео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумњ |
етовних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају свет |
кав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада |
и.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела |
S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли г |
пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му |
пашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог кра |
ир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки |
да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сире |
} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у |
тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зов |
д тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим п |
сти.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мал |
а другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испи |
огод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му |
И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг |
И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг |
прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вр |
аваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су г |
адао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокри |
ве је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами н |
и.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} О |
тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} |
амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је |
без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем |
о онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узб |
руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито пр |
осподску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као вел |
чну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осе |
не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер |
никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног |
у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали |
и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прек |
прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су |
еноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да |
њу на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње |
покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође и |
лазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једн |
утали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку це |
и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличниј |
е; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дођ |
кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свеч |
ивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у |
и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја |
да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, |
ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловач |
му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: |
н мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само |
крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлик |
на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Зати |
чини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам |
орнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; н |
ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у груд |
рки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом је |
зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се и |
руљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима д |
реме, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривен |
беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам го |
оја блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наје |
S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још ма |
м својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До ј |
S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и |
у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно |
а у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часов |
тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству |
, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрож |
ви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелек |
о му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том |
н иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају ули |
не руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чини |
ом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по јед |
тавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесн |
ила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од т |
према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива |
}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та |
м, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непозна |
ног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони |
тов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, |
усклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да с |
адан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један узд |
шка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из |
с од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту кр |
изао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета ку |
огађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије к |
очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на |
што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека с |
тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повуч |
, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, |
е потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже р |
, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{ |
све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не |
од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образ |
други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена. |
предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке |
већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из |
м ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карама |
озволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу т |
ва и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од о |
тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје р |
ој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљен |
састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако не |
јен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Кара |
г мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео ву |
о му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и кој |
{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он |
ој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и с |
е сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му с |
мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном |
ло да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може пром |
би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваш |
дећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде |
као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да |
осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је води |
играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека |
у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које |
право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење с |
олећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, |
видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раз |
просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен за |
осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава к |
их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, |
у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био |
нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два да |
е овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој око |
ашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он при |
но! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мисл |
ечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} О |
рно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се је |
увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} |
а врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му с |
несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огро |
био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} |
у мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће ст |
човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Се |
чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S |
мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин |
ли су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам |
нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као с |
агано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћут |
а своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картам |
риметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила са |
рећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је б |
! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{ |
седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорн |
ба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од |
извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових згра |
рте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} |
м за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам |
ио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осет |
овођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој |
м свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин погле |
{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задово |
рија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и суви |
том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ро |
едан пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Ил |
ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би це |
опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спас |
све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не оста |
ог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Васили |
ше у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и за |
њу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамаркови |
.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Зати |
како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава исп |
ку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило кру |
руга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, н |
ила је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине сн |
скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} |
а, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавају |
и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би нај |
} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно |
грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је ста |
вршином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међут |
к га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одак |
заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се кад |
она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподн |
је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњ |
веним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси кр |
и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима. |
, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало |
пашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се |
лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у ово |
скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом мла |
S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућо |
еса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу |
ијем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као |
авнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о оно |
ађани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те пос |
- Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - оте |
ком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} |
но", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпостав |
еше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмил |
е била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се |
сала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заб |
о до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете |
Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају |
о и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраш |
гледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, |
стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим |
у обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То |
о пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној к |
ити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамар |
.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише ја |
езана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као бро |
, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све т |
, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче д |
ед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} |
е удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S |
бом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића |
држана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, м |
а трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом |
н опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахо |
врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се з |
.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе |
ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: |
г часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше крен |
ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш да |
ећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави. |
акако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући св |
луком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру |
забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да |
хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах |
баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив глас |
е већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини ди |
пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манас |
гртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе п |
ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Д |
, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неод |
м.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању с |
је се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да |
о да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, с |
алима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот м |
тојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ва |
све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова до |
аске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}К |
учју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и о |
а, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, зем |
раво, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде |
а је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никод |
Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем то |
} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} |
ан обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми |
еговог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слоб |
претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и |
њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве мо |
у, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада не |
{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и |
ли! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети |
их неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по |
е окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пр |
видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели за |
а се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "пос |
зама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропад |
, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина д |
ети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек |
оји његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - наставља |
му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упит |
ала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зг |
е или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесн |
.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, к |
се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море |
о небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта |
ове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је ј |
че.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Ник |
теља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице. |
је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Ср |
гледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S |
дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетр |
верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неус |
а посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манасти |
и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S |
прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, |
догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког |
земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако с |
на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, |
а бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори |
ти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на |
ово поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дан |
ступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, |
{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и |
е недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} |
"преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајућ |
јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична |
тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си |
а, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та |
и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се |
кс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S |
ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач |
неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, буји |
и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали |
а које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догод |
видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да има |
ултуре је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и пор |
али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, |
ш увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу т |
, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увеч |
га што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкциј |
да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак |
огато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно урав |
не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, |
(поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страх |
{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби п |
едног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе |
арковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше н |
ећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај пос |
а, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога |
дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз гл |
ј. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда са |
ена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, о |
иле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене по |
ољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учт |
ађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме ј |
биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само пр |
} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет гово |
ођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уве |
и ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да м |
и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него |
черњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да ј |
а нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна |
д тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, в |
варен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових |
осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, |
знавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најог |
вари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Мариј |
од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који |
{S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доб |
ишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} |
едам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би |
је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, |
} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетура |
што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему ј |
ошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздени |
ковао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, |
на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има д |
шлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио шк |
то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких обла |
је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ет |
последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га |
вајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лак |
а тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлу |
професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јес |
век ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије не |
змом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари по |
одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом р |
с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има |
о, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању м |
помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професо |
лив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним |
рсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег |
старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Ост |
Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је го |
о с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж |
отив њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да дове |
амјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само пр |
ивао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била пот |
на је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још |
а о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који |
није неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у |
оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у н |
ци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на |
небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величин |
што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет мину |
а га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван |
ећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је он |
ва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежнос |
исам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо п |
} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, |
.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и пат |
није појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити |
сле, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, |
ених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер с |
свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомени |
планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са је |
а наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно нераз |
а средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесета |
јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још |
S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у к |
одице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођ |
има, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема. |
и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео |
калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав |
имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Н |
о закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не мог |
ицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S |
ате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} |
ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мал |
све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у њего |
ло придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење пр |
асна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас сх |
у све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то ј |
ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, м |
ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И |
да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца д |
Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не д |
ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти ш |
да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћи |
на, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер т |
упак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S} |
е затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их |
ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће |
претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нароч |
цу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она в |
ти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на њег |
извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, |
и са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише |
се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, |
Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли њ |
пале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, |
љству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек р |
тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој неса |
и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је сам |
обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, забо |
е иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешт |
а гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до к |
да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче |
гао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледају |
дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са живот |
рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукоб |
{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бит |
мешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са |
е могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило наро |
.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут |
Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труд |
сти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му с |
то! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро бе |
оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда је |
не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја с |
јем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам ва |
тину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који |
да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша нај |
а бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведе |
чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог те |
полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане |
им да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је |
. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се в |
S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није гл |
тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда |
окретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је се |
ску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, |
оје су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствен |
ах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плав |
веједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што ж |
са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно |
чна изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они |
... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, |
тедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја |
а рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, жи |
} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој |
у га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих ча |
о мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало ку |
рчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на |
а, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да з |
аврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану |
утим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинил |
гурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S |
ајзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијено |
д првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају |
{S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један стара |
ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене гос |
ни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{ |
бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} |
у поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменут |
овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризам |
аланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега само |
ије пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела |
понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђ |
но стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукн |
е неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским |
о, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом |
слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом |
то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток |
трана, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долаз |
шао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, мак |
рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомичн |
и овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је н |
исао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, да |
није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато |
пљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог стру |
а буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У ост |
бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време д |
а сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не од |
, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те |
ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити |
гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и пос |
нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; |
ема њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часов |
неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је |
му.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено |
рцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећ |
е зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и ус |
{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене во |
ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би про |
мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао |
мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба |
ута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме |
онисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу |
ашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код |
буђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког |
ти се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. { |
о толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном ча |
на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице |
после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фан |
збиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца ј |
а, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља |
да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} П |
слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила удар |
азило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила |
та иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек |
у мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од са |
но и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине с |
пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високи |
свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више п |
г априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног проле |
оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тр |
е на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао |
{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она забора |
ном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајућ |
у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су |
ли јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону з |
је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али ун |
у:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што посто |
{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна |
{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати |
домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, |
светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гл |
рага Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озби |
остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гл |
ицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ об |
елим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и |
мили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири |
{S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем |
ра?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу |
и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и бел |
е "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти в |
ји (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о |
ње он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити". |
ву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећа |
и постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је з |
изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала |
чи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S |
Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумева |
убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никоди |
елике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном ск |
гара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавш |
рала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике в |
Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим стари |
м, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под в |
а дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам л |
ио као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очи |
ивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака |
утку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, |
{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића... |
је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције б |
х богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово д |
еж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је |
пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег |
ег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други |
ветла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с |
не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необуз |
настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - прогово |
тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у г |
е у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх ј |
кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Упр |
{S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, к |
сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља |
ишта.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је |
спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Ал |
о са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне |
аш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све ви |
ица.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде |
стави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломни |
{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и д |
пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати |
често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, ц |
у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним слика |
еднога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз |
и променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ног |
чајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико |
арамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} О |
ешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, |
једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, ко |
ти се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зн |
овека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, о |
ене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, т |
завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим р |
не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за же |
последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кор |
{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по пла |
ких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила зат |
и, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него ик |
димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани |
бог прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} За |
ти, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} |
ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време б |
ги узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези к |
ило јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсв |
бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржава |
малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између на |
е", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", ча |
, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци |
, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила см |
саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очек |
ада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би мо |
молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бит |
их критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све |
није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та |
а, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се о |
ли како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Кара |
дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не |
када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све т |
се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он |
стирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што в |
чки понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, |
више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то д |
м.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне |
и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролаз |
{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво |
.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је |
твари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер ш |
- Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе св |
и радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није п |
глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Мо |
- упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она |
љам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему |
огло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она по |
сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се је |
борност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила на |
- Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој с |
вучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у з |
овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - про |
е. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао |
љења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвал |
са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама |
једно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случа |
буђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишља |
е у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под к |
} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба |
це без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци н |
тева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., п |
ости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајал |
рст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јас |
имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребни |
зећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је пр |
едељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио не |
мах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео? |
Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво |
утање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? |
исином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ра |
нао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и о |
одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толи |
е стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не |
чито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у поја |
тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршиват |
бећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опо |
господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овд |
на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То |
над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, П |
ба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу |
увише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба пр |
S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Ра |
одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би |
а себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то ч |
улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта с |
ру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали |
читајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини |
до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је |
и револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{ |
поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим зал |
не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да убл |
м зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може зна |
зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера ј |
није вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, замо |
а.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим мо |
ца.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он т |
адмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привла |
лаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада прав |
крет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нес |
га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је |
м.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук. |
е бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само |
а (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгле |
разна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{ |
г његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде с |
очеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препун |
очне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S |
њем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало |
о уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам ра |
да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, |
ог и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка |
ем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био |
д свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... |
и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли |
н препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роман |
?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и |
гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, |
одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у |
уривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беш |
осле онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тре |
се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио |
риближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно шт |
ни воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један |
ха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану |
једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог |
рности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади д |
нух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарк |
је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дак |
Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и ре |
, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем |
јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не мож |
ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да |
у побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), та |
одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесн |
могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био |
за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, наг |
осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљ |
ем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од мног |
својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући |
је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај жив |
погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се |
т учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опије |
ео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! |
борављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескр |
ош не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, кој |
брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пр |
а занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сре |
одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до об |
г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа д |
е учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана доп |
брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S |
Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши |
, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених |
{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић |
, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је в |
глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у так |
речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега |
патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је г |
чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом и |
је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је н |
држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради пол |
и завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од с |
оквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не пр |
гајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој жив |
риста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као |
{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који с |
Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде пре |
о, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику |
}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је |
зу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметит |
мена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S |
ивота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тр |
а се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да |
иће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта |
у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сас |
даљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба зао |
дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и за |
два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао |
се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упије |
да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек |
ашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, |
сно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу |
зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Ср |
а повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}В |
S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену |
они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилик |
као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор с |
шла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило п |
ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим с |
ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно |
трес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте |
мерику - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да |
зи Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слу |
заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S |
образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључа |
иже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на |
изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, |
што сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, п |
упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напу |
нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто л |
ано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циган |
Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра до |
подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (кој |
е хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео |
и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином ч |
ним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више нег |
- Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и туж |
вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, к |
ић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карама |
Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као кам |
да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у |
тите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би н |
{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. |
част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада пит |
све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљен |
ајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} |
име рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте сп |
а луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{ |
поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто |
адмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ |
а.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар н |
ом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, |
то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је |
коро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цоку |
ребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} |
ио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после т |
ада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био |
оја је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опрости |
ла.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мал |
слушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настав |
се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се поп |
- Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је |
м изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом с |
ви питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар ни |
када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико вели |
Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети |
иш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем |
бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спа |
ном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - ре |
м је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми ка |
паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином |
без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? |
тах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Ма |
тите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила з |
Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарков |
S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} |
ита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отвор |
његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необичн |
урим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно из |
о? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и зат |
успеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али о |
о први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све виш |
ам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остаје |
будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на кра |
тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чини |
ичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим стр |
мо да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - |
еколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јован |
исам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања. |
о.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и п |
него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратк |
ор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, ко |
указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нар |
знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, |
низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеп |
козвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе |
} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежин |
ада служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дођ |
у према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Рад |
ушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударе |
на нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- |
својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране |
часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио |
згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена |
утака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посве |
...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, вид |
према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако бил |
{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја у |
- Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недоста |
заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умед |
се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мо |
е само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у по |
овано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Ње |
кла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тра |
она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потисну |
бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог чове |
мени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да |
тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - |
ства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало д |
светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрет |
ипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави д |
својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране |
поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, стра |
то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављен |
времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се он |
} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{ |
ао члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велик |
рба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, |
кама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајуш |
баци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му |
Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново |
ована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, а |
мена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играч |
ог капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје |
е; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших уши |
ијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је је |
} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да б |
ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без |
коравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро м |
јасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја |
за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на |
:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице |
ичега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Пог |
кључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладн |
цу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. |
г сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту |
тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{ |
} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвож |
који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена |
зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, ње |
а домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, ка |
живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек т |
куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секр |
ној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, и |
, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и |
} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, с |
ебало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине р |
га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се |
иве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{ |
мо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} |
баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, |
упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S |
биствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, св |
је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице |
е то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми с |
ном срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што зво |
латком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и |
на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву свој |
д мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледај |
ђаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} |
хта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} |
а звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пр |
ло то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба им |
ићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и не |
е...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје |
их су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вра |
јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним треп |
а, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још |
тања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по |
неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: |
{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али ч |
ње!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - |
. то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, |
ена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси |
то ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, |
трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одв |
но "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео |
ндом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огром |
љиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва |
Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини |
ању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, |
благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S |
да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, у |
над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, д |
ито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, |
ше махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим т |
би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и ос |
десет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) б |
дан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући рук |
удио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке. |
{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове |
животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сад |
} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмили |
је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг |
а дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задр |
не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора |
његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У |
азу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и њ |
а, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се ч |
од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се н |
сечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио |
озбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје п |
, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, |
дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе |
као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само к |
вор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се ст |
}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне од |
сто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим |
шту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја н |
м нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хт |
нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се н |
се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; |
морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? |
Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му |
ла преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити |
а.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанс |
} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еее |
т је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се |
{S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмил |
Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим |
ута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на к |
т, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није з |
ру, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} |
е против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и |
као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих |
, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим |
се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо д |
у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два па |
лија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се с |
релази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам |
ке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред |
е, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} За |
о њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где |
е, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали неп |
е да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра ран |
.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједно |
није, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком |
хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под |
згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва пр |
ображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику |
непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили зад |
свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како к |
су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... |
т није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. |
м повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински |
н је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хт |
ор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за |
у, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна |
о уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одма |
" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, п |
ити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам и |
ић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било о |
мора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно да |
шта друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само |
олицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се |
ивот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није кра |
до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гроб |
која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, з |
стаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште друг |
или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на М |
ије било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} О |
и свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који |
у учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот о |
обедити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави |
пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се |
осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, ш |
и.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, |
S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је са |
жена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи |
евале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај |
проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви м |
х Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески нач |
е шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јо |
мао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љ |
чи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће до |
колико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} |
га даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и пор |
етку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S |
ребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакида |
ине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У к |
повратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће |
го људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и т |
а, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је му |
и свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у |
Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до |
била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља |
вој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да |
да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха |
из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људ |
осветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети |
жа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази |
правком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрб |
ке; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Ос |
писано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, ц |
она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, |
арамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у М |
нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од |
ети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чек |
ме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом ме |
да кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном двориш |
агло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... |
обе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у то |
{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу |
ше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу неп |
ао престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она зав |
ушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бо |
рјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, к |
планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидо |
убоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да |
тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у неч |
т покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила |
ом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри |
оја се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: |
а пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиств |
илом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, |
анија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од сел |
мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чарш |
S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни |
н је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна |
дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вра |
оле, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле |
ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он упр |
изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако умет |
ане, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је п |
ало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче исп |
тила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, р |
апаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два |
а се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{ |
због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро |
тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам |
а, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, г |
ило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она с |
остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га ј |
се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова ко |
маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечни |
свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немо |
једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... в |
пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу |
о да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он |
ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико ј |
је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим |
арања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом |
ушу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоу |
.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих проје |
- ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња |
иљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук из |
страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Госпо |
ите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У |
светли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понав |
и у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са |
а уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњава |
!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и |
нама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, проз |
гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругов |
ваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет ко |
ве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да |
остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинже |
и и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим зад |
ви он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се о |
ше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покр |
врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, |
тала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огре |
ца и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неп |
лако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитла |
... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурн |
, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки |
а уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али |
кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на |
скрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S |
односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашт |
су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говор |
S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. |
гу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се пол |
до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бур |
а и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса |
акав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - |
аносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речи |
у игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекн |
н више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку |
етљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе |
ељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тог |
и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем р |
ила на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часа |
ћи се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто |
и, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагињ |
.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он |
а, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, |
рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да |
е добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме |
а покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после |
ици више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам ос |
авикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, откр |
облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише |
речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота |
његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљив |
изички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћ |
ти поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчиц |
да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једно |
ћ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање изме |
света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и праз |
од Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство |
је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтед |
викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да |
е цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог м |
оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, о |
ки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извес |
онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, с |
чи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које |
ић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као |
, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не з |
блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потр |
то видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој |
а у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш |
ло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар |
лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће д |
ј њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и |
њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да |
осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су п |
та, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то с |
се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водо |
огу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотиц |
види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако уз |
пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гур |
ет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног |
осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим |
мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само ј |
ш постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са |
и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да |
глед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - .. |
оје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега |
знад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно ди |
адмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога д |
ом мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира |
еци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физи |
гов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући ка |
одре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну |
када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни п |
го, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, д |
пишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити |
ворим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? { |
ате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена ви |
ав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{ |
уруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је з |
га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, дог |
м себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред |
е нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неве |
узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно |
} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - |
а морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шт |
е, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, сп |
судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под н |
ном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто поко |
осле одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одоб |
света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и н |
ајтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном |
бе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био не |
и, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечнос |
им сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толик |
лећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, |
а је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журн |
м изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које |
асним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом и |
рца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плеха |
успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упо |
рај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, |
ољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у п |
ом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог руж |
ба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне |
ј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних |
мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часов |
и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би би |
то се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило |
н сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутр |
и учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак ни |
н и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, |
ао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{ |
иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним |
е могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, |
ило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} |
тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је покази |
а, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин д |
Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један трен |
{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али ш |
Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада |
стир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта ј |
је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину кој |
ш нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескра |
оје су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као |
ријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма |
ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знал |
} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар |
Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већ |
дмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она |
свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом т |
ка и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два норма |
S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} |
страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до |
егове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је |
ла је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике |
и, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа п |
прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и живо |
уги начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која |
зумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спушт |
Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице |
ишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу |
.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотво |
још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У ко |
роз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S |
{S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са ру |
} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене план |
на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како м |
ок још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиж |
реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лак |
целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поч |
постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу д |
ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од н |
не; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Др |
и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, ск |
синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно не |
н беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим |
да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, " |
рашне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак |
ше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Ј |
коротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у к |
је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки п |
з предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијава |
на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су к |
једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови |
обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} |
ан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. |
е па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема заш |
оласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} Пос |
те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} |
је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тр |
о му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста |
лика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, |
очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији ра |
S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на јо |
сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што |
{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача о |
ено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њих |
онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, ср |
има, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око м |
к гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућ |
ну собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које ви |
нке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и |
да разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и вл |
сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине |
во приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бур |
озора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у |
после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше н |
мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} З |
уцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, |
воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том |
таности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном |
дан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло |
вија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро |
ле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у |
, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је |
Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути јед |
ечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном т |
џака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављ |
{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, |
у у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за дру |
како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут |
авршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило сво |
инило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Рани |
уди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, |
дмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ип |
покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким с |
ратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може н |
она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених |
дила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спу |
у?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли |
и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише је |
ицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, ско |
бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим |
к задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање |
чају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки с |
ом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S |
извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жрт |
е доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али |
ила далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно |
се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже |
м воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и из |
како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано |
авешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно по |
испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра кад |
, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана |
свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се |
га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да |
ног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико з |
у у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем н |
век исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тад |
стио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све |
мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих |
е у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се зауста |
све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се талас |
тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да ви |
неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозра |
.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљен |
Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш |
сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су би |
да стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће не |
а их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да за |
Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва |
- Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред |
рење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да |
т, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S |
нашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједнач |
ако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и се |
адио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни его |
; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али |
р, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанстве |
{S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављ |
једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају |
ни израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још |
га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} О |
, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво вре |
чио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи |
рквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стај |
рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кро |
ло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном |
ахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону М |
лицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом и |
жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене глав |
војој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око |
дње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољн |
риште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке |
а у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што м |
учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први |
едва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог |
да за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов погл |
, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе н |
и нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) о |
ала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карт |
ећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мај |
дљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је о |
ир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако пр |
ом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. { |
ашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњ |
немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да м |
} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, о |
{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је р |
акве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карак |
!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} |
млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њен |
ентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за некол |
у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређ |
енутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседно |
пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се |
абацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, вл |
амо од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он ј |
оље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узрок |
Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће |
а, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то |
дмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ва |
узимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не зн |
ске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене |
рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начел |
ј живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу нег |
а славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а м |
је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђе |
поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су |
ховником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни |
есто пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који н |
Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао |
у.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаље |
{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали |
овољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговори |
реме отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би |
сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{ |
азмишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је |
да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, оп |
о између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове |
м мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике св |
риумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и воло |
еничним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се |
грливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, |
и се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, |
азна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - |
бових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сет |
антно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају |
сао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на к |
ху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и н |
ари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође |
Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из за |
} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на |
и циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, она |
} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола час |
{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима |
сти.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пун |
Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир |
Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Ка |
љавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се |
.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде |
ти?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, |
неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салон |
дем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије |
S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини со |
измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу |
о врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говори |
Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бу |
овић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала по |
} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да н |
н би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као д |
, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилс |
н се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да |
. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и јед |
чи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и |
уго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{ |
је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све. |
м.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури кој |
га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И ка |
стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји с |
сао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; |
ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне ст |
о па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа л |
м, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко |
ле неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем |
и неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању |
озив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му |
загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио |
оглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена |
еко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђ |
, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентиментал |
само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" |
ла извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и |
та представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није ја |
ћи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта |
у, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? |
је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова план |
S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да с |
ратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим |
м свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{ |
мах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана кој |
ађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Васил |
онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгле |
о.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Р |
вим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и |
е он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Р |
ућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, |
другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дак |
се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провл |
ња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до |
овно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен |
ибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Прв |
тима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу |
ска.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем т |
S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад |
Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтал |
оћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њег |
звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, |
чињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон ( |
га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S |
ог кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асос |
о је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут |
ота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се |
лико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у |
своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са |
граду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду зн |
провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе посед |
о ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сеља |
а. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало зави |
ла потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзан |
широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људ |
творених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући |
дмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пр |
су и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поузд |
видех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и ос |
исутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чуд |
е, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозо |
буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изр |
свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек |
мех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро |
е за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} |
мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, та |
а обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа |
звирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту м |
знемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Нед |
колико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{ |
мо један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је б |
оверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је луд |
транкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот |
аљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Р |
и у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на ње |
поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежи |
{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и моно |
тија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, |
лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем |
дашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се |
у понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не поку |
ше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Д |
душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од |
у је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до из |
ао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када от |
то, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба п |
мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Р |
S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је н |
ан тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас |
часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му |
не послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако ш |
да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћет |
купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се В |
овима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде и |
о сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разу |
есецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необи |
ајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из |
да.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса |
е пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен |
ном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе |
љеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо |
ек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разум |
и.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво |
иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он |
наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини |
једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементис |
ине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је |
ремена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру |
дну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али дост |
", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас ро |
за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима |
го питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", |
итајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што ниј |
у.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред све |
за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покре |
знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, нен |
S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пиш |
ао свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти врем |
тисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, ц |
довољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва... |
са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми |
треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је |
на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те п |
ед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на |
о непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са |
ашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једн |
тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о |
ћину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се з |
друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, т |
а је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепави |
и метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је |
збојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање на |
он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, по |
}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси |
еном и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очим |
Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме |
а минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за таб |
овца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био |
ио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} С |
ак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, о |
ге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је |
е.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, п |
аше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност |
оја се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж бил |
рене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у |
} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило |
ивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, |
изована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки |
о, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна |
отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редова |
у докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећ |
и чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У јед |
авршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xеп |
з тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури д |
ребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође да |
змеђу два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и |
ћа, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верује |
} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као дру |
ом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S |
е.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио |
једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш о |
же, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мис |
хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са |
таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја |
е наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих |
камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек |
ве више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој |
колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Пог |
атом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је бил |
бивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - |
пријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта |
ко јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња м |
природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он в |
аку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само п |
ред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хлад |
догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу п |
сти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је |
губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мис |
.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио ср |
милостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху ст |
о други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише |
он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно |
хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњ |
се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и |
има пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз с |
арамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја |
се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам |
ла његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Она |
о? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик беог |
у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро оч |
ене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барја |
сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она јед |
} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај |
годности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоки |
а велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једн |
шицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, посл |
ву и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ћ |
неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасви |
љала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих посту |
м и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међу |
утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овд |
д његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који |
ај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну муз |
је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он |
ите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са ње |
S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочита |
им ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у в |
Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву јед |
ве искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није |
је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} |
страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - |
и се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ни |
енутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да |
преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S |
бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два ос |
кретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да |
ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положе |
али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче б |
гу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренут |
дела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, |
нац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платон |
зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих |
шај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{ |
он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи " |
га уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен |
та.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S |
и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог ча |
ушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити ко |
осподе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зари |
ња".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, |
ору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетат |
на витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје |
ине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S |
им крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону пл |
ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећно |
енутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорн |
задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој |
младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила с |
ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и |
ворити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдел |
ла и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месе |
етивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутар |
за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал |
она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, |
ема Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карама |
ању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен. |
отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се |
дњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} |
кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је н |
ако она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора он |
лети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у кол |
ма и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, св |
е о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, пита |
већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој |
Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени |
у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у |
пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} |
дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те уби |
његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био све |
Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер г |
је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што |
уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} А |
изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извини |
су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочниц |
ма ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он ј |
зад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је |
ећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће. |
смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спава |
и су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујућ |
S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног |
S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да |
несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откри |
и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони |
а да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да |
тку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тр |
есто уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов |
е од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако |
е мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио п |
Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет п |
рема вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што |
е од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери |
остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала з |
није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отет |
рви поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: |
не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се р |
во топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлу |
ство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне |
у је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао прове |
сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи |
орачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} |
се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола |
анија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на |
у живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У ње |
мога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, |
зе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног ч |
ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које |
Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када |
е снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на с |
аком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сна |
гло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} М |
ачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло |
{S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне |
би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, |
а.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- |
те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видел |
арамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ј |
, на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је |
ирока и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И пр |
непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба |
а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао |
прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај п |
могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност так |
ву.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу бла |
рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покр |
остаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S} |
, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено дога |
ену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском п |
ваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, ал |
дно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинам |
онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, ј |
би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма коли |
беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела |
} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али вид |
S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али |
све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи: |
и нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, |
тати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, к |
је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тре |
би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим |
ред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схв |
о више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у |
поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели как |
Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само њег |
а.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А по |
и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ н |
оследњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај пр |
ало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То ни |
Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, |
зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изје |
рану да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив |
, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше рев |
и, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће п |
смех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S |
ескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њен |
када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} |
, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи з |
омаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том |
г стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у |
били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, |
S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће |
рим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер з |
беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се сп |
а беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гла |
има хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује. |
ећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што |
сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено ж |
ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што п |
.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} |
напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у |
будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - пита |
пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни нај |
ици држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је бил |
.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време н |
пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. { |
осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. |
укавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{ |
бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један пр |
о! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изглед |
на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а мес |
ао воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао |
одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом |
за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља о |
и у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он |
и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се б |
осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде до |
ачисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним вели |
магљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{ |
ет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто |
непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни с |
ко није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. |
тим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршет |
за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и |
а? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену ка |
али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се р |
уштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради своји |
} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - |
, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна п |
о и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да |
вотиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила ве |
, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би б |
рковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, |
м, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Св |
{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на ње |
{S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не о |
ило, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него |
S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Ос |
је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан |
дједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како |
е могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели д |
а.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита |
над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, |
олест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сад |
Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети изв |
ицама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није п |
ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим ова |
оришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ј |
опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, |
е ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да по |
се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори п |
а:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S |
ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само |
вет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесн |
, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се |
ност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини |
краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је доб |
се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, |
ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо в |
адмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, |
S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и |
ристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли |
товања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} |
и четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сас |
, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и |
еш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чек |
аку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући |
ма:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, О |
{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S |
ува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се од |
мора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После |
се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те пр |
питање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} С |
а га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина |
не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене. |
ак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран |
ли овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла п |
тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - |
оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови |
асти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као |
јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да ј |
дна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех ви |
се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треп |
S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту стран |
оложење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут |
затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ват |
његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према |
е до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часови |
вике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са н |
ко необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г- |
ном узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", |
а сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{ |
помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шт |
у за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он |
ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског |
он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно? |
јан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако бил |
и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болес |
обу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепк |
ечи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном |
који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све |
.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сања |
лодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове вољ |
на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим |
веним рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету |
карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој п |
чно узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи д |
тва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност |
есе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је доне |
ом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за |
ти његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли д |
ку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђуј |
професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше сп |
о завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и уском |
чије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирн |
дним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "рев |
сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{ |
ечи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не ум |
Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом |
емати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} X |
издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је ча |
олети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и |
је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али пос |
г, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и |
Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се |
ајзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије. |
а, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мно |
S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да |
о; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један свет |
у од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Нај |
ија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S |
и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S} |
, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пут |
разума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несн |
она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и |
е непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он с |
- понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз |
мог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни |
тим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог да |
топљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну. |
ије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам зак |
и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све |
ила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сј |
стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пе |
звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у |
а паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је г |
оказала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И т |
димо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурн |
мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у ро |
твари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, |
ветлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} |
се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) |
а, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњак |
ро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново пре |
а осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - по |
ољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелен |
граду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом г |
као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у |
н се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој г |
више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи разв |
ви му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необичн |
, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он у |
само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној |
ст дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињал |
м кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би |
н да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега пре |
и гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене! |
омично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам д |
опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено у |
шкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на |
ј стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да |
се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и за |
н беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да ос |
е да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка |
ред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, к |
да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} |
идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он |
ету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутел |
се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда |
атворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњ |
рамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном |
одре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланх |
на пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико к |
ло једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка |
хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међут |
ика"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле |
то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек пос |
има, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши |
е часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико |
ећ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, |
ек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим |
ва последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква инт |
Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S |
жна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој |
своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, |
његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак ка |
собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из с |
још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не раде |
рам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши вр |
ти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај с |
ло код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима |
сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је г |
о зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била |
ен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} |
погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али |
што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б |
ба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију |
мила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу |
иног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканиц |
за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене г |
Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, |
нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} О |
у, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писа |
Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватр |
али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити ман |
навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна по |
и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да за |
и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - |
аде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно ос |
ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како |
ао да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена |
е тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S |
и.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отво |
Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим |
о боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он |
алеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S |
размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе |
акосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревно |
та била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону п |
, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Река |
Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поно |
вење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Тре |
а му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{ |
се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури |
ек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна но |
роду, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по нек |
је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Ра |
да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он |
ети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати св |
} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потра |
где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све |
сети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро |
Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљ |
}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја са |
{S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај мла |
S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори |
пе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и вла |
бао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непом |
Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће |
тоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раниј |
че) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским |
ве узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да ј |
ки момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуо |
капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађ |
ше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим |
ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар у |
угојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И |
скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту ок |
а поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да п |
бало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је сам |
он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почињ |
а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупи |
ао ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{ |
о и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срб |
и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које |
дим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Дост |
застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити и |
чина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз пре |
Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше и |
ком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пу |
тајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима кој |
асно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће |
тама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чок |
. - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанс |
S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе удариш |
ан такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би чове |
душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светско |
ло напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се. |
!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са зад |
ђе пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом |
треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у |
је се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви |
памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело о |
марковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати циг |
бог супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** |
она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздањ |
орења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} |
погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необичн |
не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да |
се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код дру |
свим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када |
пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: ста |
одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом |
уман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} |
огаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чем |
цало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и сл |
руштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа |
чињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њег |
и призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осм |
азуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, рад |
устом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треп |
д живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по |
а биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштр |
ара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S} |
, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу н |
хом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као |
едило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, |
ици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен |
Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, |
јало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног |
ни, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и п |
ренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у |
кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завес |
хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заус |
ретрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани |
младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек |
буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Б |
ше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива |
ба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Ц |
, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште ве |
часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г |
ијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини сам |
ко часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате |
старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим |
лима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше |
који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсве |
а мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем зве |
видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - запо |
зили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси н |
, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се |
ад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео" |
ко секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљав |
акривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него |
коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секун |
S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог ње |
{S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У |
{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопш |
остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је то |
лије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ов |
сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} |
, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Р |
ба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буд |
} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пе |
живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не |
град и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Ка |
ћутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши с |
едаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хла |
} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивос |
е жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најза |
- узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најза |
ала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се |
бити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније о |
S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве |
ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у трен |
ре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражј |
оме што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтим |
сто!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када |
вота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монол |
Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак д |
о оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија госп |
ј чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља |
у синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз |
м и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитр |
арошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? |
те још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, |
збуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које с |
. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат |
а је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед |
света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио |
увише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши |
у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угл |
нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више ред |
а!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти им |
ражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жен |
Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држе |
, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сет |
скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат пр |
фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га |
е опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, по |
поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисце |
једном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче доти |
рамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових оч |
ри се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ват |
њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, свој |
воју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојнос |
само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} |
овићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... инту |
длог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не прим |
ише истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изг |
озан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да |
кри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две план |
веди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неко |
воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се |
у да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у ли |
.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не мог |
а осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог |
ила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлач |
да га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна |
мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако |
но.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није х |
ђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме |
у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тад |
е моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није |
ље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје с |
том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје |
ену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, |
све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, м |
него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у кој |
ена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком |
утника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу |
физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и |
Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно |
н затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{ |
их рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према |
ницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, запл |
н који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан |
ца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача |
био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, ко |
м Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} По |
сти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће |
ног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као ма |
се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре не |
е долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радми |
које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила г |
о је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разб |
у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знако |
и; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кра |
добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда г |
кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњ |
велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој |
јао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што ј |
да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетају |
глед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустил |
оја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, н |
овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада в |
који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне |
?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино |
и Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се к |
але?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда кој |
ежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће |
ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико |
{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да |
признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било |
ли?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скор |
сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међути |
поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али т |
омирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веро |
е ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од |
Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак пр |
та: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек |
едостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом |
вори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед ( |
ицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и ј |
{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је кр |
еже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини д |
ено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да каж |
да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манас |
оро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на с |
је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија |
аругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума |
ња одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на |
анственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете |
еци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} |
ажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да г |
ху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости |
е не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Ра |
г новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он прогов |
ише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био |
вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Ал |
шава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло |
му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго |
мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се |
пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пре |
а тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{ |
и. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том ч |
о очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} О |
ак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат |
њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог друго |
обом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} |
вер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страст |
прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са зл |
руги из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није о |
тва.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да |
ве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, |
ет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек |
ја је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је б |
замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало |
асова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да |
.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, |
е притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том ч |
трених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИ |
пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише |
с и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том |
Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше |
гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођ |
лица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, |
је било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико |
мерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више ниј |
арамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу |
оније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их б |
и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за |
ало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на |
да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек |
ала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, |
је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душо |
анство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све |
ић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна сл |
тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштв |
упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што |
ј мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах |
ес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) луп |
извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што гов |
Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, |
ло необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - |
о догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт |
кшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине |
стави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме |
вота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући мал |
ст је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван |
овао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А |
ији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Р |
вала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато шт |
ија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут по |
ежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ст |
г своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), о |
ај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја |
вљаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био |
вност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећ |
мехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми каже |
...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се |
зу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да |
н просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку. |
То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари к |
м својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву сна |
арковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад с |
једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога пок |
ом је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} И |
та и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он ј |
ом зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. |
м светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: |
су виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам приј |
рзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та |
јзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишља |
е, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, К |
собљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно в |
- А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред |
.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само н |
руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини |
да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала |
им, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на |
је је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика с |
свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се нала |
порства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних по |
н је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све |
чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу |
љивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та ш |
сна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше о |
а хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега |
увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта |
Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са стр |
рви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. |
, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку кад |
се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора |
.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја мора |
е речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто |
извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све |
у?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он |
на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схват |
ичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се пред |
{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела к |
и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: о |
им картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља! |
толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам |
штине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао униш |
се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видел |
догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућно |
ира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, |
е балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униж |
несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те плано |
ем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јут |
о понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино мест |
случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје |
адно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој.. |
рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао как |
е, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу о |
ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном |
а што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те |
Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби о |
окушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захук |
тно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се јо |
идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин б |
дано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или |
тављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зау |
нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се |
он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у |
и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодл |
ким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све виш |
како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радит |
ка Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада |
ан се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде |
мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, вид |
завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несре |
буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на с |
.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} |
он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по раме |
њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по с |
дмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та |
е она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако ја |
зиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, из |
ло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходни |
ма и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво о |
то сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло |
ојмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хо |
рба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражит |
едно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{ |
амарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ј |
евету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба |
, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку |
и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који |
} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у свој |
о логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размиш |
криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, |
онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа |
још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет |
ам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са |
жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, |
о домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивш |
данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, |
сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, и |
м, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је т |
.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово |
буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се п |
а крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она |
о неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S |
ра да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће с |
у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која |
што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} |
итање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухвати |
талом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би |
ки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају ни |
чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - т |
луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношч |
сти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучно |
и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речен |
амарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том |
као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и мо |
други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и |
нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је прово |
{S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г- |
Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна |
и бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} |
авало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно |
и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку |
ликој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што |
напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - |
вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба |
ска.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да в |
олу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина. |
хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке |
тао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или |
чан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио |
служио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толик |
говорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту |
н већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су |
аци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што п |
то! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје |
S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми ја |
де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још не |
S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револве |
је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност |
а га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично |
запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се с |
то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у ко |
ри.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се |
мађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу к |
у душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" са |
одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари |
е, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули корац |
нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазим |
овић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на |
ла? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врат |
направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне с |
ју; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Беог |
и право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прек |
ада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред њ |
Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је за |
човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај чов |
а јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себ |
рајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и |
Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? |
е Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али |
а чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја |
{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S |
еба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему т |
смешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, |
кну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође н |
} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - К |
S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи |
набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен |
и не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучењ |
Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му |
радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића |
шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били ка |
онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу с |
и он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замисли |
ше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због |
ка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога све |
глед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{ |
о говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не. |
стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог х |
ло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под |
редсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли: |
ме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{ |
а узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер |
и мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ниш |
слио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржа |
и потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице |
ст, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S |
осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од св |
уди, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у |
него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, |
ма, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је тре |
кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и нем |
отле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се |
ремена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у вр |
ати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре |
унији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, о |
све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена ви |
е пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким ч |
милу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним ј |
ај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила о |
а престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} О |
беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе |
ицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радми |
иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све |
ити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он |
лиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{ |
т, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S |
му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно пр |
ор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луд |
исли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече н |
а уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - уз |
ство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон |
Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у сл |
, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на јед |
Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један |
- осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа |
а би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном |
промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао ч |
лабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство |
са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у д |
која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше |
о тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро св |
а му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним |
гство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна гос |
ер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај чов |
"који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостој |
је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти тв |
з тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала ве |
и пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и об |
с му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, де |
ла између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог дога |
га и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње зат |
де и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећа |
ко је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали н |
а му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе о |
чајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове к |
ве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да |
ош једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву с |
ри глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата |
{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се ва |
лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и су |
и ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и т |
молио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Мар |
о у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да з |
асно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао |
из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на |
Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европс |
кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да б |
беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог д |
да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. |
е сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друг |
ио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави |
!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукав |
погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се нала |
} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Ј |
гра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њи |
то познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оно |
дила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, уда |
тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога д |
гаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше у |
шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска ст |
вшег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основ |
ност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене прос |
ко се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за буду |
тити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толи |
а трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, ниј |
о се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утиц |
прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кљ |
о поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави |
непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толи |
а његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци с |
нуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер |
на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најз |
среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Ос |
старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{ |
ја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, |
е задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учини |
ха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава не |
ите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - |
корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи |
утку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматра |
га.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде |
е ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру ко |
главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Как |
не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и д |
е многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја |
мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између |
и о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој вис |
ао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипа |
то сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за посл |
јзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао м |
.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није |
ново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} |
о, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се пре |
.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић |
не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, |
х смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала |
сећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји о |
} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он пр |
учи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помог |
ма себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти |
што бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим о |
је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - |
јну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, то |
} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} О |
ила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот ба |
а неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још |
између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно |
азлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако |
ада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако иш |
наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - поми |
он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило |
е налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пер |
его што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и |
сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесн |
е протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак ми |
упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очиј |
гућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била ром |
кривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она |
, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зај |
озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њен |
{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу трепе |
дмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с вре |
илу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који ј |
на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{ |
ко говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на |
м да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу |
о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би м |
еперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помилов |
бгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од с |
мо игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био пораж |
ао болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок |
о, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар |
на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је поз |
} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пако |
азад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста. |
и, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али ка |
им испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде |
воришта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић |
чи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од н |
цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно |
а самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи нап |
један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у с |
Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарко |
арошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друг |
е ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према п |
рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи ц |
трану, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста уда |
ежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етер |
љку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тад |
громног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива |
у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, |
исером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху сре |
зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те в |
одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при сво |
као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога о |
Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства |
И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као пр |
пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни јед |
срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја |
часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, |
ну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде |
ко је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слобо |
а то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свег |
тра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин кој |
и говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} |
е потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурн |
сну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу забора |
стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} |
к и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полак |
налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, ч |
ади својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличава |
ј соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она н |
.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до луд |
ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује |
одне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један је |
вијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сус |
дрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она |
би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећ |
е мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њ |
ли пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: о |
е, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око |
пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, оста |
Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој |
лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како |
као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочи |
схватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет нек |
дима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Ср |
ир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземно |
ћ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да |
и ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша |
- врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести |
ој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја |
не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стај |
сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство ран |
ва лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се |
агрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је мог |
во под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге |
амарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред |
дном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од ула |
ице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном |
рак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, |
дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јо |
и се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али н |
им!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, мака |
Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S |
ички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила јо |
тавити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисл |
}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} |
пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта у |
иљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно |
и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XX |
кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, успра |
{S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну |
ветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И |
на успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана бе |
стуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто |
пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа |
а успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишин |
ру, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме ж |
ла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта |
атовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она |
их груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, он |
а је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотеруј |
је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујић |
{S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Ме |
рава љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престал |
је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као з |
он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она м |
дим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме за |
ећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим |
бровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога |
ћа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се п |
ну: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти нед |
S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је |
то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми |
Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је и |
далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па о |
ојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Ср |
спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И т |
оји прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} |
је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу |
Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је п |
новима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не п |
и се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњ |
у у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од |
и, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори |
она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловал |
м.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са |
овој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу |
мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући |
евине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ ис |
јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само ј |
еланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољ |
разима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S |
Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да ско |
утим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно |
...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном р |
ражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S |
ме крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гле |
више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко |
а би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му пок |
Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде |
- проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што с |
напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистал |
ић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га ј |
јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда излож |
ред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана прес |
ли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - |
ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљ |
стиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења наста |
баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао. |
обила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светло |
, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успор |
цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрх |
другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој |
видљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано |
S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамар |
ти његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ са |
да волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале исп |
ругим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј мали |
покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слуша |
ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, |
ако је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно |
у све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера |
ве више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Цр |
одило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и та |
није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој суз |
са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они |
глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да сп |
адмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S |
он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, |
ече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио |
а бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред |
.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни |
су изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, н |
чи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оц |
нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могл |
и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она |
а и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} |
Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а св |
сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пл |
нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после ду |
дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамар |
тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале |
е седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су зве |
а; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен |
ије и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, п |
дан снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S |
трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вр |
идашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикн |
он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у |
озора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S |
ме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из |
лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате |
, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увој |
ће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу |
или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један ве |
аја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли упла |
на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; |
у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде с |
ли у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беш |
Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не |
е, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путе |
отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица |
ечи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он |
пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Ви |
ах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарис |
јности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко |
вог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он ја |
време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље. |
био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро распо |
нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, дод |
е. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавал |
клопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре мн |
{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао |
лада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта |
х се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене |
алуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} П |
вим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој с |
коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је |
му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претек |
, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том |
часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S |
као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велик |
Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. |
витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учи |
адмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени по |
на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разум |
уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује |
ање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу иза |
оже Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења |
одно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај |
S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изг |
ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... |
о окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом ико |
, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим |
ет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима пр |
аде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем |
ла разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату ж |
о је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само је |
} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је пр |
олу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди |
им и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа н |
рода је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње |
, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} О |
таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, |
предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кр |
же лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се пре |
и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у |
омобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење с |
Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што |
{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти |
затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би прим |
гуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасно |
? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да |
о глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помис |
авши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... и |
одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони р |
и збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Сино |
ио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при то |
баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. { |
.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погле |
} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај њего |
нити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим м |
ку?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и х |
све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - |
}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фот |
да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чу |
ао да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове |
.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком пове |
на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она ниј |
ио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при т |
вде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућност |
на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места |
исли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него |
а очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махо |
а иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху |
примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из ст |
болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кра |
сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у ис |
е јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и |
е пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска п |
глед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к |
По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаш |
Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута |
одређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена |
ем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као |
ма.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па |
препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена са |
} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, он |
ошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од |
наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, |
што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се ко |
јњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монстр |
због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, друг |
н чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, рук |
у ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} |
млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није позн |
на да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело те |
тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба ј |
ла гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним к |
{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, св |
са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића |
а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњ |
и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гле |
то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова |
его их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "с |
та се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! |
.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} |
милиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живо |
све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и по |
и ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! |
им.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше |
и и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} |
ера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе јед |
ка, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо и |
{S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се виш |
не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да |
} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... в |
е мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више н |
** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, поне |
- Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш |
аде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Он |
.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице |
седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да |
так једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као |
ад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала. |
а, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашни |
уче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га при |
, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало кас |
цима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако к |
енама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећа |
?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвал |
е пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину |
ву љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је н |
стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била в |
.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала |
едња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било |
ој подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржав |
е пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне |
је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једн |
вић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио |
ло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са |
са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је |
у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све |
је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, |
за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не |
стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?! |
ла да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} |
ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{ |
ебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је |
и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда |
није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површи |
ети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово озд |
После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред |
аде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би мо |
знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак изв |
пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући и |
распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: { |
виту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Ж |
сети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да |
том на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да прева |
ше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све |
једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос доне |
, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срб |
итао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} |
уке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао т |
ним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим |
указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и |
ује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсв |
праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен |
м једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од с |
је нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најп |
ош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и теп |
Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. { |
само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи |
више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из |
себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то вр |
е имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспосо |
бало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак то |
о не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и |
е.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше |
ено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватр |
, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, |
ово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би |
љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која н |
био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{ |
а љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она рад |
у, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки |
заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Срб |
страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се |
ену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба т |
де и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао |
из образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела |
Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази |
роговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни |
но видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде |
е Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена д |
{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако в |
срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те |
се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S |
рбу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за |
ахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, |
е не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, |
а.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих |
ти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну |
ни је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, |
- Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас ве |
изих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу |
она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе |
ет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са нескл |
једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је |
оба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дан |
гано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак |
о си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. |
е пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из њего |
нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите |
он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну |
причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у ње |
њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где ст |
у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она |
, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - |
оложај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа |
своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима по |
а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} |
(иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби ср |
асилије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита |
Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром г |
вет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило ку |
о.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не |
очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је по |
овору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њен |
жењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађ |
она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи |
о, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- |
ећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који с |
јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. { |
де јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када иза |
ели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Г |
ако се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Ка |
игурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није |
решним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек шт |
осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој |
вања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен ц |
да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног ш |
о уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, пр |
.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме |
лазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - д |
ложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у |
њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног |
арамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта |
осле не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила б |
и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас пр |
да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће |
а јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен р |
вијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{ |
руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, |
е осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала н |
сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јо |
Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да понови |
могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја |
ње да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као |
као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијуш |
ог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толи |
еоград.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је му |
орите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толик |
о желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говори |
нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мисл |
енци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица кој |
авала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам |
у, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не |
, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, по |
неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза л |
играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пож |
очне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни п |
се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{ |
жећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долаз |
пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа ви |
ко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико т |
нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жен |
ћи тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, непо |
чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у л |
ање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо доби |
одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навика |
.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њ |
брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се |
е које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, |
тли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, |
х врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и |
на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Васи |
руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверн |
бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни п |
ње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш орт |
, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друшт |
S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Ник |
су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало |
е са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, с |
} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта |
то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, |
главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као |
.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још |
} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ је |
ти повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме уско |
ник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах |
случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, њег |
спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже |
асмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} |
их околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије пр |
.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву на |
ти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи |
лену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, |
вао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби |
Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, |
како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, |
{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, с |
тоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - |
? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{ |
има и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном? |
што сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они с |
горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро в |
оме средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац |
да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова прим |
о Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без прес |
хом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио пов |
какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу м |
Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовано |
а!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, |
ознавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне р |
крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али он |
полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак |
иру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Т |
вољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то мож |
је само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао п |
бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита |
ог новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непо |
у бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и |
а три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онд |
ло свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која |
сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због из |
весна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив. |
гућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се н |
тари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше |
ше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немо |
ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{ |
оследњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, |
лико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажур |
о.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до |
не, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарк |
{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја |
о крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "м |
матраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње |
у".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће |
ањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи |
еја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, |
изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та |
ра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чист |
у пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решен |
седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често прати |
узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Насл |
зјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испит |
аде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Кара |
рковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити метод |
неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозра |
} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било ј |
и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче ј |
ом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која |
Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Н |
гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- |
не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И т |
можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза би |
прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цр |
ик да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја пок |
"шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био |
це!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрд |
речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом |
све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало до |
де да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логик |
ности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, |
мња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само |
, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло до |
мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђер |
чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у |
им... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - По |
погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши |
асје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у |
њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге |
јалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стај |
S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико кора |
ло је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње з |
о, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном д |
исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запа |
када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старуди |
ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно |
вићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше |
де, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја т |
!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају. |
бе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, во |
могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S |
тао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Так |
те!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тра |
шу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка |
ше румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао |
ија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој |
штен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда р |
оја носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним д |
, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, |
и спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она |
оново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "И |
а бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али не |
о.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многоброј |
ком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио. |
а се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да |
{S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамач |
а ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можд |
а сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, |
ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину: |
- А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, С |
легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, о |
есе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (ко |
ез мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Рад |
гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигур |
его што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мис |
ература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све |
ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем н |
разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденциј |
н, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наста |
првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта.. |
Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још стр |
са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додад |
е то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док о |
м довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним |
ћу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и г |
вољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да |
м се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам |
не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим |
ти готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира п |
ора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да поста |
овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Гот |
се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њ |
је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у креве |
тав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да |
у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш |
због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Друг |
знути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склон |
пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи кој |
S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још ви |
} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло |
ветљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: ње |
ну већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се |
- упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе |
ковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") |
на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли о |
када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе |
Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, њег |
и писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више рас |
степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше |
авнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново |
говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према |
а. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се |
је увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, по |
ицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и п |
} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, пом |
е.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека |
излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве |
и Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карама |
би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења |
беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко в |
итворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоње |
S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фи |
улу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ов |
ло и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То н |
ља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете. |
та Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и |
војим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У ц |
Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осме |
орави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и |
и из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, |
нас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље са |
чепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући |
це, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} |
му пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после |
твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао |
- Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми жив |
ирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прек |
А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће |
та и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у |
ом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се д |
не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе |
кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој ле |
макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју |
праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам г |
онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео |
потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити |
ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одврат |
о под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокат |
и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бе |
же друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пе |
исно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико |
имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - |
не што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и |
је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше |
Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао |
тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и прима |
није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гле |
е стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким кол |
стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну в |
ше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у после |
Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених с |
вају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим п |
ада откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности. |
ребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила та |
ала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из до |
листала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице |
та поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у с |
месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља |
поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, |
ол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смиса |
е поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схва |
косе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот |
в.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену |
S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати в |
д, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} |
јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Кали |
шло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, |
обу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али раз |
својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замисл |
Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да |
а и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повучени |
век кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећат |
е цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим |
ен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових инт |
показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да |
биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља кас |
хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо |
ашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у |
} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене! |
себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, |
{S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина |
ађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се вра |
на проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зат |
а врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} |
} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзов |
лико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и с |
са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што сам |
атреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{ |
као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и |
као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и |
егово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се тр |
Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где |
тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати та |
пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отпр |
какве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило в |
{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горш |
оге ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где ста |
у.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из |
ва ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се |
, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} С |
ндрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неу |
а његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен |
м и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подн |
седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо |
S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња |
е првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено вре |
удском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, ср |
је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рук |
ашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је гру |
у могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту ос |
уди имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој |
даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папра |
е отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} |
ада им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде |
ојим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још |
радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А тв |
} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо бра |
од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{ |
ј окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стиго |
а под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће |
е ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме нег |
к у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плав |
о, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S |
руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежњ |
помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као |
ари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} |
.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кад |
ума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} |
ам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки |
вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - пр |
ожда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те н |
И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине из |
- Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатељ |
и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто |
:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба М |
уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно |
мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло об |
.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је т |
- Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана |
, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче |
ађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по ра |
х поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И ув |
седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено |
није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и |
ако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи |
а је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе |
разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и жу |
не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би мог |
гано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, са |
Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по раме |
је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, с |
ера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} О |
а и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже |
у остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, при |
довршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живо |
дно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он ос |
не његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непос |
, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра |
тално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и кој |
против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи |
други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, |
м (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од р |
о црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се ви |
{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћута |
пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше |
и и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: |
тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који л |
оже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испу |
одаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је т |
њење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем пре |
манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи п |
се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са д |
ећ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, |
ори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а ш |
да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - |
иштаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњ |
к и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом ниј |
! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се |
оћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су т |
она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су |
о је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Леге |
што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не во |
еравања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зр |
ти.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминов |
, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени и |
а чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пил |
није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер |
код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се м |
ао мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} |
лене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају св |
да, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, за |
нда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} К |
иштавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми н |
ата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот |
ад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног и |
рвог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на |
гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину |
ању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се |
агу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог |
е и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед |
азлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, |
ка мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је |
и један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало |
жава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогони |
цима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен ж |
ом магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам б |
било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то |
к сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наш |
као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар |
зглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега са |
ј тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки уби |
о језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило |
ном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, прет |
поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради |
о погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме п |
S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} |
минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирну |
одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледа |
то је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни ј |
беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада ст |
и!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим. |
е то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине |
!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време оче |
војих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претвара |
ена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквен |
огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као р |
им начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, д |
напред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор |
шњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је |
одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада |
не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено |
тобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, |
ходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек ос |
(за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа д |
никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово вр |
манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пе |
и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неоч |
у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на |
мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој |
да бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дат |
После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је |
стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја об |
ао зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Ј |
до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - дода |
ета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са сви |
осити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око с |
све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екс |
и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, |
ј живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно |
у:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно пр |
ано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није б |
и све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, н |
ви!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, м |
а ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између руч |
ло касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који |
; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе н |
и за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић у |
и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јо |
још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало шт |
е, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мис |
а почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегуна |
Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико п |
е време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, |
арци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина |
чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фат |
а Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S |
ш увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас |
ти. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Јед |
тпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуниште |
а Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто н |
ема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило тол |
ба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, так |
е слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не |
, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини |
ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безум |
ње и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њени |
огао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер ј |
дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} При |
нети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније |
тео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби |
уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивањ |
не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више |
и небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друг |
мљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе а |
{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без ика |
език, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алк |
ирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јес |
шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{ |
ло и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} |
инара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} |
ала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвен |
ве то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али М |
авесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство |
видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста п |
е да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Ал |
а изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-л |
несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар сам |
, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пр |
е још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе |
тију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, јо |
тена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главн |
себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће |
м оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници п |
чена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Ј |
ш хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као шт |
нала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са п |
м очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрет |
ошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње! |
Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље ве |
вој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да би |
илу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим |
таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна |
еља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он |
трасти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се |
S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог пито |
кне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је |
- Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим п |
ила онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апс |
долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварим |
човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и |
} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, |
о закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у |
х поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Ср |
ар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дан |
а му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућнос |
кама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прв |
вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, те |
бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може |
S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете |
лужи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и ш |
Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуш |
а пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на |
руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си ц |
, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, т |
у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека т |
доречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и |
омила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњ |
он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недоста |
Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер з |
слима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу р |
шетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начист |
во схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "пра |
, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне |
оро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасв |
би.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им с |
.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало св |
оуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то |
ати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. |
уго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, |
ао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када |
а прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољ |
може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се веруј |
и облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што д |
ј је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, |
утим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, |
дочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, пре |
{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега с |
игнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде |
ом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога ј |
говори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у ч |
ведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нест |
брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, св |
а неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Св |
а своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити |
рало од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека зај |
да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - |
је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још ти |
} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу |
та. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао |
тало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледа |
џијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим љ |
м у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, |
ико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухват |
е ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{ |
беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да |
ава, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се |
к пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, кр |
ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безка |
тно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Је |
тоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог |
ком ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, |
ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање |
, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S |
јари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао |
о, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он г |
гуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сад |
ишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше |
ог физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је |
вога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се по |
јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвест |
о је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамар |
је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога ш |
реке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нис |
да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снов |
сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет н |
лости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, про |
какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више |
рескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто |
њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као д |
ом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство |
ивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благ |
малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - |
алан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на |
о рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осуше |
радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} |
ку.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи д |
изнање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене ле |
овори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у |
окривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима од |
рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера |
да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскос |
осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама |
човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је |
ле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} |
обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, |
времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даљ |
и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пре |
Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија |
вотом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у |
сти, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви вароша |
ко прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без |
S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снаго |
памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота |
олазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоћ |
међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прв |
јачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од дана |
ела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће о |
да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишља |
ство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога ју |
гим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узн |
S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоћ |
- Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још ст |
овог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој |
тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао нај |
да изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то оби |
ивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарко |
ти, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи |
неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини с |
ло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је с |
е близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Ц |
који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлуч |
о, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом |
он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз п |
на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који ј |
атише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су с |
убила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да |
ично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на ба |
говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од они |
ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео |
Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, |
м у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конаци |
Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: н |
то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се с |
посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и з |
меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у оч |
чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ет |
омично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{ |
је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен |
.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се |
ле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, ј |
ућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како |
увише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на |
плиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} |
е народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S |
њела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније сроза |
, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Ни |
. нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срб |
баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљев |
њу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Н |
оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S |
ећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И |
се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствар |
сли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче |
на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не зн |
м тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама... |
ођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{ |
схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем то |
страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се мо |
што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да п |
када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто ф |
мо да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Он |
у.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек |
{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особи |
еби све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне б |
да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не поми |
та, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било |
} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се п |
помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} По |
плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад |
авкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорим |
ураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, зат |
се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? |
Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше |
- Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне |
не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин п |
магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз ода |
ита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, |
тавити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је је |
ет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај да |
е знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор њег |
и њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа он |
творио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њ |
ад њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спа |
аса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не |
Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, |
- и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан |
ти, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она н |
ања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним врат |
рету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од каш |
{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треб |
подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на само |
S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, |
ше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом машт |
онесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него |
азви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где |
гојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "гл |
умна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и на |
. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао ота |
ом!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе заш |
} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важи |
е опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде п |
ећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, два |
ишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Ма |
ти по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са ти |
ним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затво |
ало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на |
.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа ј |
створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно ж |
же поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесен |
етиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} |
срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у сре |
ру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} О |
ава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она |
родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би |
вега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу. |
бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно |
ад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} |
ке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна изд |
од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен п |
еница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља |
неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је си |
ком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаш |
тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела пал |
ља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво |
тави као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, до |
због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по |
оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које ст |
.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба |
љице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у |
том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, к |
{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима |
ма.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, кра |
налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава |
а видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима в |
салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега |
за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред см |
ом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њ |
мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови |
г јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S |
адмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} С |
нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Миш |
азу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, не |
ијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидо |
{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, |
итељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпун |
ретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после с |
е ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понес |
вршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: вр |
и на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис п |
коре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде б |
е је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан |
овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да и |
коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на кра |
све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале пре |
ве грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи |
бија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечен |
Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, б |
последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео д |
ност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога |
век, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак |
а та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} |
са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није |
и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати са |
Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да т |
она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да он |
ним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихо |
Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте |
ру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута |
} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пр |
чекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам траж |
ар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не мог |
ово:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то зна |
аустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ј |
која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стиша |
а се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснам |
итих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или г |
надним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о с |
ошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Срб |
и у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбит |
мним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и |
ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он |
а је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ суви |
нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види |
, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S |
! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све |
оче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, кој |
волвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта м |
поправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - С |
ао себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју ку |
њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је г |
е био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао |
та духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратк |
омисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да |
инио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увреди |
S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете у |
цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И |
акође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата с |
Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја |
нком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манаст |
ност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она |
емонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S |
н није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и та |
е и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао |
ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошт |
еба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осет |
ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напу |
но још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{ |
ео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам си |
да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Греши |
рен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих |
жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, с |
да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао уч |
узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што с |
је.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карама |
говетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тр |
Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокре |
собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противни |
нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и |
чека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај |
осматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, |
увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог мора |
у другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на |
чи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многоб |
овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја м |
у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутк |
завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није призн |
ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још |
бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, к |
јвише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када до |
S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "им |
у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није би |
и.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и |
о да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празн |
до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако сн |
ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, |
агло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ би |
а гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места ј |
мичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново |
ла се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била не |
рба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра. |
црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо освет |
јем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче д |
лико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва |
нуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч ј |
о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он д |
а латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа |
ка, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способнос |
метара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у том |
чито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне по |
д страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о ко |
ојој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша. |
орака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштен |
оци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго ј |
де на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трп |
з отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог ли |
скама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек ш |
им креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за јед |
, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породични |
сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим |
м задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} |
ша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задов |
чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-рум |
кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испр |
м и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се д |
није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S |
истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њ |
расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима проб |
де њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то |
ек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} |
а, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузима |
необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ниш |
и сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам с |
алој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то |
S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су д |
припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале |
пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ од |
усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Заш |
шке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крај |
ожда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, гла |
у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здра |
е скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку шко |
им пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, |
евојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - За |
романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда |
рко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми т |
ме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагеди |
и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмеја |
е иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до ц |
ном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тму |
окварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: |
ги што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила |
ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склон |
{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути ж |
ак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, п |
да, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од |
аса скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло |
и мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући |
његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу к |
ст те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико мета |
Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала |
о се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадра |
га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од |
S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он |
лова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе п |
: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не прим |
ори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узима |
и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно |
она лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира |
а и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег ж |
ен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, из |
риђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и неси |
ла је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде б |
лију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном свет |
о два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше |
ике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под |
зде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: б |
Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат. |
нчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове св |
небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која ј |
о, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново |
ћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадн |
том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети д |
обиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе не |
којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на с |
а чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворен |
цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време |
дајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја |
ебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица |
угом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у сре |
И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која |
срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се греја |
изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у ц |
гим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим |
облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друг |
дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници |
тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана |
лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срб |
осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, не |
деног у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један |
лију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером |
редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између |
ед.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у |
, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачн |
х часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозн |
ахом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески наче |
х још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја ниса |
шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, к |
достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}X |
са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или |
где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила н |
у тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} |
гов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је д |
атра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али |
{S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не вер |
Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S |
рало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада на |
вараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одго |
м схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бо |
лама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиж |
Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинал |
ао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је м |
ши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене н |
ио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. |
S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже |
и нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно стру |
еговој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у жи |
иле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је пам |
ног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Ал |
и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око |
освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S |
којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између њег |
доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде |
једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност њего |
, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи |
е знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретн |
и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S |
енице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све |
воје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требал |
ику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, |
да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јач |
еђу ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, је |
ног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туг |
релу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде кра |
она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме живот |
руди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она ос |
} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слаш |
пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи о |
ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не с |
оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао |
ност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекл |
је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што ј |
оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи ц |
иљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S |
} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе |
дмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба ј |
свим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите. |
и?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше ве |
... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га |
болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно |
ште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, о |
{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој |
хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у |
о ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама з |
пуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у д |
м и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{ |
у замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после м |
жели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих ус |
: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} С |
ити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело о |
и да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико |
стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч |
ше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушт |
етљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказ |
исли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? |
осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} |
његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ћ |
њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју |
последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интели |
ови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као д |
Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у |
не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се под |
ше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан |
иља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође |
{S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу |
није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која |
иво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, как |
глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то н |
ше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да с |
о ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једн |
перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{ |
данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи |
се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ј |
ње јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за т |
иде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, ј |
тани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само д |
ра, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он с |
једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, сам |
, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца. |
тупили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски |
овићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувиш |
тим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново |
змерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часов |
ба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потп |
идео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S |
вић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} |
без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство |
о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у рас |
вих руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будил |
истијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он с |
ти; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати |
ам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он |
брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаки |
г тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно м |
ко нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим р |
, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене ни |
рку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру н |
других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространст |
це довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после |
удија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек б |
тајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба |
е урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због |
пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, то |
рком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком |
ише, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу о |
е томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је |
ољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом мат |
нском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у на |
проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скор |
његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост су |
аво, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе шт |
.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{ |
толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији тел |
{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом ре |
S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико ут |
риже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам има |
због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пру |
{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и |
да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроште |
зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићим |
мом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати |
рена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити са |
. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је тр |
са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{ |
н у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења |
S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и |
им беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два |
х своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох |
срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх |
ашније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у |
х реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговор |
проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и оста |
о чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају |
не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарк |
н и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дак |
а у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његови |
сто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он |
тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, |
свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом |
ве што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, |
одине, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина св |
лобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запре |
, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ра |
де: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Ал |
уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од д |
је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено |
међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само |
а се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом ре |
ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је п |
{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} С |
и при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ств |
сподар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах мог |
постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и сав |
отле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и ок |
двлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се с |
спитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек |
бе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу |
Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, |
ад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше |
једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој |
а свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пр |
{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радми |
е давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и |
еним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - |
тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, |
срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност |
то бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутн |
а можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а |
но среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким |
од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је ник |
навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љу |
ело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на |
г часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сад |
о стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим глас |
ст: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у |
дио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види ка |
су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да |
ећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она |
а, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепери |
а се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног |
тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он |
она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца |
} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила суср |
гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео на |
а је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и |
а није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка по |
и Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом |
мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Бил |
у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе |
га сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајев |
у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети дру |
ог угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз |
дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радми |
ледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред све |
гле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са т |
ечју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер им |
павице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми кли |
ем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио так |
анцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то д |
, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, |
ло, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао |
ве то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, |
Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор по |
е око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погл |
е би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да с |
{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене |
нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то мој |
Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и |
, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у |
S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титр |
сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један ци |
ања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то ск |
та, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо х |
а никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи да |
искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страхови |
целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљ |
адосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} |
сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је би |
да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Ра |
да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флу |
о се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Р |
м да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети |
ем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примет |
и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша пон |
чито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење |
његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине њег |
И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему с |
ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће |
маку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да |
као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу |
сечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Кара |
, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих |
м унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непре |
светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога ј |
д малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се |
четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите |
то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} |
упне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да |
рну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле |
време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака |
Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрај |
ас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колен |
ики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у нару |
о место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стој |
, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом |
зјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично зам |
в.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Ср |
ијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затв |
њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи јед |
осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су хо |
ном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну |
око замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је |
испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом споро |
испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежи |
то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, |
без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарк |
а овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он ниј |
.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов от |
едњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи п |
мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности |
сти. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, |
-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао |
не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у |
није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једн |
налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, је |
а слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам |
е ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла. |
нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, д |
он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, |
рба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себ |
енутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очај |
ју.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да с |
хне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести неко |
е је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао как |
журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} |
ив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот. |
та се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам |
њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и |
ак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити кој |
се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом о |
догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беш |
, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, |
е остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапањ |
одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше дого |
од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{ |
давао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољств |
о као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он |
је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и |
ање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је пре |
а, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника к |
тво.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао к |
промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младо |
би оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила н |
речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла |
{S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман |
роводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његово |
његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже |
оби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим ог |
не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равн |
пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је |
ова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стар |
треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прв |
дити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше |
мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим пауз |
м, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - у |
е га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он с |
свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, по |
манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се |
е само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је ост |
у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар |
војке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рук |
оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} |
видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других с |
ос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, |
сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не |
ног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа |
или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њ |
ави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му |
дговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко с |
чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он |
ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесни |
Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, там |
им и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не |
си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S} |
} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећа |
куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, би |
лећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује ку |
, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах о |
отлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На в |
брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потму |
Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Он |
а жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S |
ћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није мог |
лије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има про |
И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво |
ашнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}О |
то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалек |
ош не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, |
гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слоб |
дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаш |
неки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S |
слио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше до |
оћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутр |
ше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да |
пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим |
Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом сам |
дном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непозна |
ем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лак |
теде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одго |
речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Свак |
се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и |
а ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило пр |
ше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је |
би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек постав |
таде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искр |
такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек п |
ји у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесно |
: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још н |
тку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до |
то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на |
чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} X |
је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} |
једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад на |
свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне |
е тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испо |
олико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ств |
младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S |
олина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, |
та учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђав |
рио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећаји |
лије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, у |
годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро |
та брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада |
рца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљ |
лбанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и р |
, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али уза |
што измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем т |
дну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на |
ако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место т |
зичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо |
аљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} |
по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је |
оказивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито с |
улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни д |
ире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који п |
дног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на |
читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, |
шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", |
ечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", с |
око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога |
ате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и |
је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача |
ила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на но |
тку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали |
а исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут прем |
равом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весе |
оли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић б |
ира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је |
вић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило? |
Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућени |
ац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним о |
е дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем |
ко тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба |
рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику |
отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је има |
ј кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не |
де тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добр |
кање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново он |
говој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; |
дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ва |
а озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најза |
други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између |
ао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање |
осом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао |
уђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет д |
Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазил |
у.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Кара |
ћати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећа |
е, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет |
по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у |
иближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум |
како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај х |
од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло |
а је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шт |
олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим без |
дах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукам |
аведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он |
м на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже и |
ли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}О |
х, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара |
; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док |
од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај |
м тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила н |
енима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S} |
проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не |
нуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је из |
лагост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљи |
зове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и на |
осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих т |
поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њем |
погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поч |
е лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку д |
другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, |
о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије |
маде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, св |
ке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S |
ом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има ч |
једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... лел |
које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајућ |
} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели д |
не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А сре |
да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би |
подношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: |
а стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зуб |
огла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у пре |
ечи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао |
гура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво |
ивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије |
жи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једв |
насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш |
има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стран |
ста она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у |
{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Ње |
шетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то пита |
згубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и к |
непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они |
ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чи |
ана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на |
у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита |
беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нар |
сподина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- |
азан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше |
ге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жи |
лицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда к |
. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослов |
дбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не п |
рба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се о |
одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, бла |
се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, освет |
Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да |
депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магн |
о корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} |
е очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огро |
велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их ј |
акажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, |
са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како |
да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим |
ћ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора д |
обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} |
приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено во |
јавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- |
смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очи |
атитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у св |
в човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у |
тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није до |
оме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живо |
ом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунол |
аљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављен |
ње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се умор |
чке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Х |
авши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опо |
ед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и о |
да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} |
роводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живот |
жју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи |
е и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у |
да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца |
краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен уку |
љен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после с |
резирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велик |
мао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам триде |
лило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неи |
еног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је не |
све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну р |
света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља |
{S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се |
ари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју поквари |
кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бач |
осетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и фил |
којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању |
ма био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ра |
права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се нај |
да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене |
{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку |
није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше |
ије ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се |
ли.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} В |
{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што г |
вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан |
мна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић |
ко врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} |
отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти |
анове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најваж |
расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију р |
примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Рад |
ек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљава |
чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} |
ом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху ј |
и обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пре |
арковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се |
простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључ |
а мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари |
гов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поч |
те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати |
р и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, иза |
з црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{ |
нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног |
уге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи ј |
у прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани к |
тог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико |
а, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и |
ђе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку |
{S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак. |
ас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао |
и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда |
ј.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према |
крет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она |
е са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше ост |
{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста |
се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од |
Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек ост |
но плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледа |
не?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сл |
ам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Бил |
S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} |
његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори |
лела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... |
тарији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од с |
звања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" |
е што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, |
н нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Су |
умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али |
времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, ал |
ју ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узима |
дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих све |
и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него |
ио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно |
, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, уч |
ј се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и |
олазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из с |
дсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он с |
стани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био ег |
уздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радос |
пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је |
. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одгов |
одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом |
несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од |
роте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада |
о што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проуз |
} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, п |
ујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки прич |
ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На с |
е бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче сила |
које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче п |
ију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом све |
о обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно |
ислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави |
ена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о |
едан листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на |
ем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста |
ико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична |
не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад К |
на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане о |
дан покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах |
адиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пу |
чека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече |
лога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што |
о... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као д |
апита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то |
и на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говор |
не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - ру |
заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, |
Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленим |
тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потп |
е прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Ј |
Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Васи |
часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледа |
а окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, о |
арамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као д |
његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио до |
везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом о |
групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, |
аставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време ост |
сак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} |
ађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште. |
рећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке |
да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чи |
мет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орах |
часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, н |
}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујућ |
нине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо п |
е на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић по |
Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушен |
} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво |
а ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих |
атрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} |
е показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја |
ар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет |
је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен |
.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према р |
ава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању ни |
на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Јед |
венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на на |
а, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни из |
и она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, вид |
ви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било |
био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмр |
и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно |
тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним заврш |
е маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху зах |
афу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се за |
чиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што с |
ло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким |
чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учи |
он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га |
разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се м |
ио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плака |
њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се сврш |
да десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да |
ретвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да |
главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила |
шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао |
а некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, |
ао што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опро |
д целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и |
малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сли |
мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промен |
{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Гла |
је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица н |
сао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволи |
лио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{ |
ајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догод |
ер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то |
чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. |
ди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или сво |
акар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{ |
страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо сам |
ош више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врат |
макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло и |
и другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као дв |
речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети |
само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарко |
а варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и вет |
раног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осе |
и је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила |
вот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек |
њући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној в |
динку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као прок |
- узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посад |
мо браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се тр |
ли које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек |
покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште |
а и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила прес |
онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком |
... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново в |
т и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе з |
та игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да ост |
да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако |
моглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свира |
е срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде т |
простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео |
ала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде |
оту.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са |
осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала |
десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарко |
адаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да |
ској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђа |
бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола |
вори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе ск |
руги, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{ |
у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{ |
у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким |
из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосни |
то је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео |
г понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и |
ило.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Је |
до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин |
{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека |
ебе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (о |
ше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{ |
ством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић |
драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празни |
ми поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са п |
ни, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себ |
успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његов |
у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је |
на, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још |
ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић |
а стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он з |
и улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему |
ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарков |
.. изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало ч |
уби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну ск |
едао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог уз |
ђа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није с |
тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их покла |
о Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браћ |
себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, моли |
хватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим с |
а.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија |
и највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да вид |
цкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране |
енутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Ра |
престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- |
иближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак ни |
е да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бит |
то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледа |
} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манаст |
на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде при |
а друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина мо |
} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна |
е мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ства |
Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужн |
одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљ |
а, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети зајед |
} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су у |
дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, не |
иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и |
о да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотреб |
сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узв |
у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - |
њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада |
Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, о |
с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храс |
ио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама |
, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену |
ке потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се доч |
сније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пу |
, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио сво |
са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ про |
место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S |
ко је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћ |
свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су |
ша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега |
у врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иак |
спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољ |
јих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, чет |
о завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Кара |
{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би |
и ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати |
} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фант |
лаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгле |
у тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} |
би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окр |
му су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити |
на при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазн |
потребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кре |
је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога про |
бину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна ол |
са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једн |
виш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - |
пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хај |
Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем она |
..{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - |
{S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је мог |
ва или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној по |
бра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у р |
оја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остој |
врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у |
да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... т |
м згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју |
S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми ј |
руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} |
рам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{ |
онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поно |
Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв |
пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S |
тојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, |
S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљев |
а.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастир |
ојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... п |
еуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати |
проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке корист |
манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - |
илије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку? |
ешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запали |
е увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си д |
викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Бог |
распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да |
ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} К |
.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Па |
н заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{ |
ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, о |
а га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, |
{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје |
и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га. |
е је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија нос |
ш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и ов |
Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој р |
али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} |
тоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти |
у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим |
дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму |
сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А т |
не капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, |
к је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, г |
слио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скре |
Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, н |
и му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и |
та је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Ш |
је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне |
маше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момц |
она.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S} |
ечи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га |
једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{ |
{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више |
- зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу |
о беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадес |
ио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи |
ојату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и м |
ени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао |
ја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, т |
а, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве! |
бављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш |
аде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе. |
вуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе |
везују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не |
би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову |
еше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се |
облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{ |
пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} То |
је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, не |
исам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочит |
е овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S |
уни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћ |
калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми треб |
пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеш |
о.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се крије |
сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, " |
S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима осл |
) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која |
ратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тр |
римети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му |
ујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, |
и од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у р |
увши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га уд |
зубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - У |
ика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја в |
а, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако |
у, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим с |
о оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете ко |
ала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико мета |
а.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те прет |
- Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени |
ковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз з |
ачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учи |
ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим |
енио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планов |
ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овд |
, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја |
- Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нем |
ана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} |
ију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу |
из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После не |
потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задрж |
XИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страш |
ја.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и |
рети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају с |
се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио ус |
ивим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остој |
себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окре |
а места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима |
, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сре |
дох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако |
барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке |
роватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ б |
по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна б |
са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магл |
рео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бе |
достојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју с |
ј граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци |
био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта д |
ко озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И |
офесоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек свој |
ега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај |
луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулациј |
ки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} |
ине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увре |
ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да о |
осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све ви |
сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара |
кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - |
сета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама |
мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је про |
сплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о иви |
је сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, |
том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се дого |
В Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у |
творио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнаде |
кања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић |
пија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло |
јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку доне |
срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичен |
ова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свег |
ланинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напуст |
малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у моји |
преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осет |
на помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање |
S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се |
мом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је исп |
прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха |
да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да |
е и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смисл |
чујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог |
у слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али |
и завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег вазд |
пе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * |
смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај |
понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња |
та у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две шт |
на, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је |
илосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, |
ело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици |
Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На велико |
ако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча п |
етном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прст |
ог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратим |
ћа - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме пога |
.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S} |
ена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Ос |
када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме моли |
ива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убед |
Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какв |
не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колик |
длуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на |
ета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у ру |
креће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неод |
стаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до |
бог тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. |
кула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} |
не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му |
шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је п |
а, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} |
, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, |
ку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и |
ко могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} М |
и некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, |
лом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све |
ас прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јованов |
његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати з |
спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S |
злог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућн |
оју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једно |
ају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окр |
него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али |
некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у вели |
Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже гла |
олела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред |
але да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га |
јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чис |
н ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваз |
гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врс |
воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена к |
едне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвен |
игушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} |
{S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{ |
S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си |
Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који |
зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и вла |
ејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - За |
још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесом |
да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан |
олажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, |
па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он ст |
ижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин |
је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисл |
овићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те |
који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над ц |
ху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој бе |
н се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву |
{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... |
омично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић |
у, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао |
шњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, |
е пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у |
.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} |
разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћење |
.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, по |
какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном прома |
је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једно |
е заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само |
а што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си |
се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оц |
Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води |
прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћ |
кога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на р |
свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не |
аља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море |
цкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Миш |
пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући |
једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. |
ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Го |
буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда о |
а мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S |
о да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје с |
ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатк |
о.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} |
ви у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, п |
ао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се |
чинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сва |
оји пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, |
викну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} |
.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим |
г, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и |
Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча п |
ак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз о |
анији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међу |
о не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мо |
ромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном ст |
на излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крет |
ру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одгов |
но одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; |
лог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново срето |
зу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били ј |
је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, |
оде, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себ |
раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком са |
а не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери пока |
које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, кад |
ице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. |
беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Ка |
дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њен |
и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана б |
па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова ка |
видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело |
рема врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе простр |
е непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињар |
родица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} |
ом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која |
извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изглед |
са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... |
изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену з |
амарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао |
асипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где |
онцерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на конц |
нај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то |
вог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{ |
рсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или |
а.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога |
етири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесе |
рнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље |
овољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој пол |
ма, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у |
би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође |
ојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{ |
им стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају |
таш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад дух |
дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи |
што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђењ |
јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавал |
м шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она |
, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови |
до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он к |
ише у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ре |
бу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и к |
арија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му ј |
огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознат |
у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обело |
тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи |
ти, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је о |
у неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке ш |
ити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толи |
са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармони |
еби оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота |
S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је |
открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, у |
он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. |
олико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта преста |
д њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно |
ећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разод |
њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друг |
, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{ |
поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама |
в ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви жи |
е само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изн |
какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у |
, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамар |
тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук |
е није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињел |
својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до |
ије, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схв |
Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим п |
утра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно |
у и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око |
већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречно |
да имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, |
- помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то пита |
е беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ б |
е кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све |
авке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој т |
дује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се |
скрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смисл |
удрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут |
д сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвес |
животвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанс |
овог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да иде |
не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада |
вић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време |
ова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у поглед |
Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту |
адмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе |
ственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном не |
грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била |
тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада |
ј отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стакле |
а Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусв |
амо зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} |
е осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита |
м раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио |
пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - |
Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти с |
је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је |
поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми |
рба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одј |
ма калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет а |
о векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га о |
у у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беш |
зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из ти |
ћај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на креве |
ла ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску |
S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{ |
један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} |
ите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича |
сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло вре |
лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба ско |
Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони н |
г обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матеро |
сао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој |
ј јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и |
шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред оч |
вао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем |
је као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави изр |
не, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али |
следњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек ко |
ан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живо |
да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спо |
рала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између |
но чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим п |
личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињ |
казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} |
розрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да |
оња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе ње |
приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, |
ег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} |
, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној |
марковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности прот |
акленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво. |
шљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мисли |
:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се с |
осиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - прогов |
када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (вод |
ој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме |
стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет |
задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду |
течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро прово |
саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена |
асти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се |
а руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S |
рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице |
S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном но |
{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} |
ањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту |
је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход |
на крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пр |
ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим к |
просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанст |
дам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са |
замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остад |
се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, |
и Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе |
ириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне се |
целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет око |
еђен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас |
тово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљив |
киде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд ( |
сле тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) н |
а обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољено |
био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда |
приметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћ |
е да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовоља |
их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука |
лужавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав |
сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осе |
убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S |
е необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, к |
ира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвећ |
шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, |
новић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од они |
нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из |
.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до к |
згуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реч |
ете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рука |
о, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: |
ом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво |
мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскави |
, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показ |
ућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, |
воје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, |
Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе |
било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне |
затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, |
} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на |
тер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све с |
ни последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу |
не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цел |
А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и п |
ашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и п |
: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети сти |
идећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је о |
ице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта |
о.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на |
ада бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка |
те он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима |
манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим наг |
еђу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента |
та наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше с |
плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић. |
виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробу |
и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} О |
тим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци |
и главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини |
S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећ |
у горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крм |
{S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном ме |
угом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под сл |
еко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију |
светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крај |
ним мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, обл |
едино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређос |
видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан! |
на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљени |
ње? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли |
{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао прем |
да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љ |
ост да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишље |
допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} У |
има.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Т |
његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао |
е заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толи |
та некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, |
очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и |
сли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тог |
ицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био |
зумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо по |
и да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода н |
којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног р |
а гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није треба |
ј плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не мога |
када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шт |
S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралн |
.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви |
г вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по ва |
стом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне д |
есорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, |
ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме |
тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, с |
ом дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отворен |
им безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је |
ли горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ М |
ј срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста |
човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме |
} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" д |
} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он |
рбу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену ул |
да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао шт |
тењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић |
он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Ј |
ђе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскам |
али много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алко |
а највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и |
о није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{ |
} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све с |
аљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уз |
виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уостало |
ије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем велики |
м.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? |
безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и ч |
уде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гл |
глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или |
очне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више н |
аснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруже |
ности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једн |
ата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен |
, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, |
ћа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече |
овићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, ум |
о није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим |
рах затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и др |
ек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба приме |
се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али ка |
Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и |
S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније |
адмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разво |
ли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ц |
о.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака п |
бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај |
неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", |
, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средин |
пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и |
и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичн |
део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко ку |
смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место |
такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде о |
нутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова же |
некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, |
ад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али |
, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} Д |
е постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући |
цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је м |
срећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан |
еограду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, раме |
а се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне с |
} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; |
о? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини |
и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, го |
зо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S |
прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љ |
, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која |
било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено |
рожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је и |
нате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одуше |
што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни |
ди кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плака |
S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} В |
{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет |
о жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно |
ада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, ст |
исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Ник |
уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради |
рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, |
ју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и |
вим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обрија |
подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, |
вих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути |
страханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва ма |
хвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, |
Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком |
не гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Б |
у целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Ј |
је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још |
и ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да |
н, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе С |
први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила |
у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе св |
Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су син |
од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али ње |
у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, пр |
безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку |
ћ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих не |
{S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S |
стављен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, |
о прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчен |
аћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако |
, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то |
тао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на До |
место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте |
м, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово |
сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач! |
зе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она |
и такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није |
абачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало |
игао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револ |
стина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој поз |
но следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ г |
био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријат |
покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јас |
агло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Ј |
разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим с |
, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, |
у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочиј |
ед њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он |
да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај позн |
теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазо |
.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ниш |
лим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он лич |
вараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна |
ај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по о |
уже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као д |
пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је пока |
о са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} |
е узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је м |
јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себ |
је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем |
не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - г |
исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада го |
коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и по |
се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали |
, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она ј |
вет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, кр |
његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у |
Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад |
чи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одми |
његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? |
{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, ка |
ин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу н |
сетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре |
- лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзну |
а му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса к |
сећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, призна |
му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о об |
а га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво |
S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и |
во, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, |
два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио к |
остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и |
еме је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах |
егову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину д |
то је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и |
ом лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Заже |
ој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприро |
а сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изаз |
о и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли и |
није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе |
се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишље |
ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била |
а она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{ |
осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку са |
пеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајно |
рагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо |
еше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћут |
да, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и он |
реног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и ј |
плоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини |
у прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва п |
}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега |
Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви |
едва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут од |
вако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој ј |
о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твог |
одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно ос |
сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је н |
несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли р |
сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се сави |
жиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У |
заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ |
дмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је |
кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си в |
и не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах |
напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од с |
о да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаш |
на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто |
евне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова |
пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се |
журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прс |
беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се |
оје је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежнош |
сима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим |
он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помо |
а моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи ку |
на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваља |
д.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и дево |
о срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој по |
лости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та про |
ј Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере |
ад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - |
же да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да |
уше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и не |
е да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је ча |
рба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и |
у могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун бе |
среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није |
рофесорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на |
мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и |
о; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се |
ужи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калу |
} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и ла |
аше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завр |
ти, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је пон |
ије знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила јо |
ула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сл |
м; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је |
то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узе |
ворим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - |
де, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустив |
епона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребр |
е убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - |
е је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Ср |
јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима |
ислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, |
њали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, |
класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; |
}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, дру |
а он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну нео |
ове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што |
јзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост |
авише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, |
очеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу |
око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су по |
а? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуц |
занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понуд |
чина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем к |
е не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку |
абујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је с |
е никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на р |
стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... та |
Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и по |
, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она |
мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће к |
блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем |
е.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико к |
јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не |
возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S |
етак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји |
ља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли |
инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, |
ебало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагињ |
и пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео |
спао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољно |
ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо ос |
о још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била |
дбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти крат |
ко нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} С |
ело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже ок |
својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће п |
дност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наи |
на, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе |
да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист во |
ати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесн |
о.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљ |
чи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} З |
ер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако |
ро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила в |
а, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чу |
један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, |
лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} О |
.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кад |
хне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамаркови |
и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те |
барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади |
сти. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе |
ги облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино а |
са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, н |
требна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике ката |
смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је |
готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова |
осао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - |
рво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам |
ко, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамаркови |
а:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава м |
.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешк |
м Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене. |
- Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S |
То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти |
а, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које стар |
ком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог св |
ине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте |
је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке |
д првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- |
Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити |
нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - |
ом, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Ј |
ко?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то |
бичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се |
е на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ак |
силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и з |
ако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од |
, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо.. |
придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени |
онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту т |
схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на |
хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке |
душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душ |
, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић |
ехници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја |
тир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро |
ада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта |
ако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - жур |
у када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао н |
што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никог |
а ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу почини |
?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни В |
га, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у та |
ла на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто |
у, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упит |
краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати изм |
удан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, |
Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико п |
{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео з |
} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} |
једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да |
су, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не в |
{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све |
реча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од зав |
луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осме |
но да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога свет |
рковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се бе |
о би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то |
свим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}О |
ти прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазн |
то је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопрос |
о припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађ |
да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног сту |
чепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, |
S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео с |
у, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавн |
ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Нећ |
} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га н |
ост, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељс |
оз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под з |
као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечу |
ковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} |
- Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - про |
етар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, др |
За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, з |
е.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и |
треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он |
о за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите ја |
ко измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак сам |
до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може |
ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мисл |
Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су |
ље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Изб |
са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење |
ити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде ј |
пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и уми |
тадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и п |
а мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се ск |
лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете п |
и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Ал |
личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да |
, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на |
тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - |
, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Госпо |
ухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, не |
јан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Профе |
са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, |
љно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен |
сти, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене |
плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} |
ме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну |
је чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне во |
жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало потк |
д!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан |
кривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам |
еру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, ме |
је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаест |
S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још ув |
читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кре |
е обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љу |
ајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово. |
ново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јова |
сно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и с |
се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало |
ћен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пу |
раде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном о |
поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половин |
на није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједн |
откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он |
снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретно |
затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у вели |
е.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима доти |
муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила сво |
стави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Васил |
ма рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; брови |
је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја он |
врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Ни |
а и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипр |
S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебд |
{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет |
на грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао |
тачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и |
на врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спа |
изећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла |
поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он |
у у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао исп |
месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата |
цу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, ос |
врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Стан |
и поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, |
него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опас |
би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао ко |
, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише је |
све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Јо |
тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио |
адржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочи |
који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, к |
арише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута н |
лне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице |
} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Ост |
но небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљад |
лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се |
Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упи |
а.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, |
Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело т |
притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране ул |
сност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пре |
обично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он по |
се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче |
савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши |
уће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје неп |
непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је д |
да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећ |
вога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио |
. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамар |
е, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио ка |
о далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала јед |
.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак |
олико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом |
еко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где |
еђутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао |
Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се |
..{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге |
а полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га по |
поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемо |
и се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу |
окрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени |
о читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је |
и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим |
, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, у |
приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и |
тница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим |
где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код на |
у привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да ск |
азумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код |
-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мис |
и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукави |
е прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је тр |
ејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би зап |
ила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим д |
а мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да |
раз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и о |
у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да з |
удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и |
луша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се н |
оје му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он ч |
студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, ос |
д му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и ч |
ба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му ч |
бља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отме |
јатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом |
би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све |
се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се |
а била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. { |
своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачиј |
ујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијам |
личину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба ни |
ије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - З |
ајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато |
сао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљив |
Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема |
а све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Кра |
тала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрн |
з образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, с |
амигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} |
око поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћа |
За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, |
а отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, зве |
та:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Св |
н запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S |
га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде д |
и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он до |
лед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је |
од шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би с |
руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али |
ако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију к |
, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он |
Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зо |
може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, бр |
тни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпу |
S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његово |
зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Н |
рај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у о |
здуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсиј |
о.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком |
и оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправнос |
сто благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност |
Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав б |
о радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу. |
ећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмил |
дрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији све |
омова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једн |
ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати д |
порно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он ј |
о говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је |
мисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се |
гре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је муч |
главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и в |
о се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио |
цију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жуч |
бе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из с |
е до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима |
о да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и |
е поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде заним |
апут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окре |
век!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрди |
а да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као |
се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, ма |
е, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом. |
еби: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини к |
дмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задово |
ем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од п |
де док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, |
иског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове |
месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у бел |
ажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се |
ло у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем |
да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба |
во је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до д |
пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим мла |
извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним с |
век без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ак |
ош није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Нико |
сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо |
м веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше оч |
скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удеше |
е био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не |
је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам |
лошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнч |
е везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више |
ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас. |
подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим б |
а; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових |
ва, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се вра |
е ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се н |
иби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Је |
тању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла |
очито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним |
Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непоми |
вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја |
ћи се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, |
ња он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано с |
греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једв |
газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке |
књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав как |
епено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је ба |
исли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се в |
е да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није |
иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и п |
овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, |
{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - наста |
во ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, |
, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни ј |
је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, ту |
као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, ос |
лцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко уз |
ставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај |
{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - |
заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - |
птећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу и |
м: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на пр |
м на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће |
, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и стра |
питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати н |
ђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као нем |
остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово |
S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном |
еленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осв |
нај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем по |
као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; |
ла је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела оста |
а.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом |
.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде пре |
ојој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, св |
од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су |
ма бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то т |
{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој њ |
арац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него ш |
ли онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} |
осто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запал |
а који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задов |
е могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: |
оћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, |
шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прст |
- одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - |
пином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког |
пски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква |
вео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотре |
вић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што |
какав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа |
нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра д |
да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите |
замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипн |
ва, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, |
е на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколик |
битској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Је |
које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Х |
м беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих би |
и један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе |
ко црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као |
раво?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта т |
мен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешк |
- ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва ма |
: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала |
Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша |
ја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја на |
стави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не ми |
кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они |
део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, с |
е, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то |
ској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и |
отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је |
е сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и |
, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како |
а нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од стр |
ари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева нес |
ном граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне |
} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затв |
ремена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње он |
шина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено мана |
је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано пре |
ругом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак по |
, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у |
га капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице |
, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све |
о, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила |
је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је д |
једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, |
е.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без |
било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та |
ом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Кор |
лност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} |
роузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у пит |
ео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и га |
свим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својо |
на, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље ос |
ост.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била |
је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена |
налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова |
ле живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашниј |
да, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{ |
о по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који |
де на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: вр |
рајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се то |
ком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети |
и мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S |
евиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је |
е, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођа |
другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заи |
ењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам н |
ије главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним п |
е је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ |
млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, |
вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече |
{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, |
од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физи |
љи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се п |
поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња |
до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, д |
а у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} |
удовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и |
оме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезо |
свим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мисли |
у је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи! |
вета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И |
ириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време |
Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; је |
меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеш |
је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} |
вај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није |
ата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему |
е стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отш |
рњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је то |
шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама |
ену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао |
, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописни |
к, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете |
младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је |
упи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површино |
акве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода? |
љика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско |
са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пр |
тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу |
су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} |
аштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преб |
ршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Васил |
прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на сто |
мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завлада |
бном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која |
ости њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која |
а ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати |
лагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао |
отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била |
ако извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган |
ије и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека |
сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово |
твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кућ |
лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних |
ебрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да уп |
на, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорност |
аца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо |
укама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - |
непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете р |
им близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих |
дске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза |
варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Полови |
сно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи |
ова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се |
ш, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у п |
о, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, о |
даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом час |
о леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. |
је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то т |
гореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљ |
хвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, |
правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шу |
у, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и |
, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће т |
како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се |
тану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем |
видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешт |
крипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини ре |
лад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну д |
али, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пусто |
која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и |
а изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више пр |
ка која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, |
у се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба |
која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, н |
, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене сток |
ој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне |
ене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше |
војим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледај |
о фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да |
и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старост |
конима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривено |
о само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, |
ту он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа |
е срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољено |
тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти н |
шава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он |
себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помаг |
месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем |
И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам |
в наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који |
ада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмех |
ио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам з |
питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смех |
веним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу ран |
се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У.. |
У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} |
исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је |
итав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљ |
уде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У остали |
био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је |
ни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба |
одине носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет санти |
умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде |
а свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамар |
залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тог |
химандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици |
уда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже |
S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајућ |
ушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве |
ајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И |
ански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Р |
рангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли за |
им молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах примет |
стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није |
ша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уст |
гом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио |
еча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S |
Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета. |
разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онд |
га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута укло |
S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била о |
о живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији |
се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - ташт |
лу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало по |
реће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут о |
жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{ |
обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, |
ној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша |
дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледа |
ске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом хо |
на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико познат |
виња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед н |
него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи! |
Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде |
се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице реч |
бјашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сл |
илије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о м |
корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да |
целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгу |
ечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавш |
о онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично пор |
ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасв |
ка, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није н |
S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То |
ретходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради л |
ше, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се изве |
с прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, н |
дело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у |
ом речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао г |
че:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лако |
андерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, |
љије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђав |
уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим.. |
мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повуч |
уди су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико |
који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је |
е десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догод |
које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он до |
пкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали на |
ишта нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пев |
ичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, |
у!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишт |
дне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог стра |
вој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само |
.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би |
сто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случа |
мњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S |
у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци к |
на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнак |
бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига |
грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по наш |
глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре з |
овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава у |
"Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи |
ти покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, т |
апред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још |
ј што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано кру |
ђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спу |
о уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код је |
о закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништ |
ивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и |
олица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке изме |
овима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклу |
у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било |
д вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктир |
} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрз |
м броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} |
тим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартиј |
т тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли з |
ио у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пос |
Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, |
оћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све. |
било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта |
имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када |
Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа |
да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно шт |
, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно |
е ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам. |
једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да |
.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у њ |
ако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију кој |
лу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су н |
ачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потр |
ас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњост |
ије се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега |
етко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји. |
еза.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе |
Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, |
закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па за |
о, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беш |
који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василиј |
г.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Ц |
м унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући |
мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија пут |
ога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си мо |
слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога |
он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се |
а мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уист |
стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, сл |
ма.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то заним |
- Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра |
удућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сру |
у те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према |
ивот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети |
да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим |
старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јас |
покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једин |
ај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње с |
грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и т |
иљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику ту |
укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога жив |
да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што |
ом тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде са |
лазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако в |
наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћа |
д мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пу |
а, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском |
орно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла ти |
око у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Влад |
за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десет |
зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њ |
грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју |
ање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то |
вик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда |
... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви |
а, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на ко |
манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Је |
оју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што б |
овно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке ч |
а, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да |
еба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одгово |
шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћем |
оће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз |
плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, |
оје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висин |
дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слоб |
в, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - |
или јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{ |
трзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је ср |
глед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{ |
за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренут |
S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана |
}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} |
Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и с |
г Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{ |
хан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви |
је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} |
умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена. |
- Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живот |
ор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, м |
е. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао бил |
их месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој |
љенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавај |
пена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме |
или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у то |
ави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срб |
јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} |
биство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како |
вољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно и |
{S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу кој |
г чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну ст |
а!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери |
њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива се |
уку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим. |
ти да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим оста |
није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети т |
срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се |
{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме п |
неки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} |
Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} |
следње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом |
ито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину |
-Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше |
онирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост |
ом, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже гла |
- додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се ду |
не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те т |
то смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распиту |
не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то |
у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим |
о.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та ту |
о врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један |
н видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га |
ијатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није мо |
било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{ |
е мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} В |
ојим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, к |
е пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим! |
стоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да |
пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изглед |
оја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да са |
ако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој ро |
сивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то |
ности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем |
о сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још |
шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих ос |
а; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало |
ије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на к |
главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих ј |
асан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше оста |
срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без крај |
, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасн |
и и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, д |
отраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједн |
нда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него |
до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозив |
.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи |
ренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећ |
али су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна |
ење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно |
једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомич |
е владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно |
непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свећ |
д бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у сусед |
урском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарков |
јом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе |
етлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та л |
осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак |
о кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, сам |
не слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и |
Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним ср |
е фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Кам |
се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче |
отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље |
еће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским |
илике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зе |
д сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглиц |
S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са ко |
супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Ч |
{S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње с |
Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила пок |
гао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављ |
реморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она |
свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоз |
воју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хар |
зађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична |
крете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све.. |
зе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби кака |
ређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио |
лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се |
читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред ж |
павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места " |
еме, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} |
бали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том с |
ио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И о |
S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због |
бичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та |
крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног |
дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у |
алан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, |
ајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим з |
о гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда пр |
: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се ск |
ким и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} |
о телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељ |
, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Кар |
{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га б |
у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад |
же.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он с |
колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам |
ако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако |
могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљ |
ну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плано |
путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на на |
у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не |
риска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (са |
све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам к |
мом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под |
тапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом. |
неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљ |
у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба пог |
ура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или ре |
е и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети ка |
еху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по ун |
без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један |
о да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим |
ега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупр |
чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме пого |
није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непом |
где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала проз |
тлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је тр |
о?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово |
она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му мог |
сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или о |
ости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима га |
ли на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајни |
лазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли узд |
је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци го |
ветлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде ди |
ада најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, |
рвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{ |
о светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог су |
о дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Свак |
атим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала об |
стиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једв |
епо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу |
пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у пог |
дна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још |
е котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, св |
ода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни |
манија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необич |
утне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окре |
оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} И |
ла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба |
и" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим |
уче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто поз |
а необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "н |
најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књи |
д живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} |
рад.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро |
S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша |
као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи |
ем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одб |
додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папи |
је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се |
мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћ |
те своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове |
ганизована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренут |
златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падн |
мо сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она |
једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви ја |
ста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, |
чекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се |
д нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када |
била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). { |
ео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, |
једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка пош |
оке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та про |
м малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор |
само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од помо |
ше цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тра |
ио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би |
рате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, |
"хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осет |
им животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном н |
тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страс |
} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни |
е добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, а |
ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх |
лач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарков |
пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу |
укавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није т |
е кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} |
ви, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним т |
ише се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједно |
аручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, увере |
S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен |
Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не мо |
ане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, |
већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о кам |
, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати д |
н хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага пок |
шћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себ |
хватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом и |
е ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између т |
до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била |
тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си буда |
путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему г |
рљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познава |
ориком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и |
нутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, освет |
подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се ра |
врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко |
ена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватр |
студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет |
ке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Једа |
је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је н |
ва гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, |
во Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врс |
цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљен |
огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, теш |
страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушев |
тенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Ха |
овека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице из |
итким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомич |
ја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И |
својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то |
чено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном р |
пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на |
стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом маши |
ском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог. |
ногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у ч |
ко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба |
ање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецан |
о клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале ток |
рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претворени |
једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ног |
Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозра |
рују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота к |
врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом |
се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ ду |
инити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели б |
} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с врем |
ичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако д |
лице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у ср |
Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну тр |
пани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижи |
утомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне |
Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако в |
гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе |
њеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та ш |
идите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бо |
и чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и |
реме очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу бе |
атком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су |
о је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгуби |
апака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Рад |
та друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова |
} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих |
ажило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче |
једини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутро |
руге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који |
о звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци |
рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, |
иховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се нала |
то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је заста |
мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хи |
инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосни |
а даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пе |
зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Зати |
ројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, ј |
По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не по |
, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и ра |
и облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он поми |
и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљен |
том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он |
и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда |
силије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носе |
а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренута |
нвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да с |
арочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне |
е Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} С |
ао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу ко |
је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако оби |
а живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са с |
м је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку о |
бро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после чи |
и лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети |
зали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се |
о јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и чит |
а је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практи |
м поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњ |
х, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, с |
ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеј |
, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову |
а се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен са |
претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут |
да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше |
око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, ј |
боко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће |
он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа |
дговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао |
е упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, |
упе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде ил |
Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави |
оново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', |
За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нар |
док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестиц |
љно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата |
пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео |
и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S |
но је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утиса |
тивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} По |
ановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Ш |
поља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са ш |
а када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, трист |
еру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном ос |
о, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад |
рис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике |
:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посве |
милу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пуст |
ма. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек |
S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуште |
отере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по |
за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравк |
да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више ни |
здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у |
да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она |
моубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва н |
ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S |
е одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} |
овића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми л |
архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другом |
или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се и |
кну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си би |
вала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, гр |
очео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољуп |
ама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у по |
.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен п |
иво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора |
подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на к |
ртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у |
е пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну водени |
ође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима |
се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме |
и привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом |
а, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} |
ута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић зауст |
држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи. |
ај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје |
је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци прим |
пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, |
лико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буд |
промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука |
као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто ј |
уши врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најза |
кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена |
"духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оло |
главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, |
луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међу |
о росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на |
са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Па |
а наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења |
цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, с |
марковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кро |
а, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима |
не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари |
ет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зи |
ње.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим брато |
о често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића кој |
ко не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равн |
и. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на |
нам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осм |
ао да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док |
адно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те |
е своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извад |
ње које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест ч |
стави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S} |
ни одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђ |
сти играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично. |
обе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу |
ма покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило |
и!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је |
д две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисур |
и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{ |
е; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака сте |
о отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застај |
ествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на |
пско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојач |
ући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, |
кољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се с |
итворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек |
међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из ње |
око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и сти |
пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом |
д црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствар |
} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али |
тајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен |
е било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну |
боко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба |
} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S |
тавати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се п |
беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему. |
м Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће |
тавивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа |
- Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић |
на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђав |
о на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срб |
Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом |
та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - |
Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... |
м главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја |
уши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S |
ху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S |
ће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Ср |
егов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио |
креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се диза |
и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала верти |
е га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Кара |
гледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћ |
још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ |
рамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она ју |
.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођи |
но, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та пес |
викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да с |
н дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чиње |
стаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је ув |
јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим |
оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи биш |
а, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној ста |
његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} |
ла, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, |
е) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и п |
ога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу с |
а, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности к |
орупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живот |
тавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, |
држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} |
- он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то попод |
ави, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш |
за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је и |
вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште |
ују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање |
ачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Св |
и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима п |
то му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема |
јој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, зати |
е. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој |
несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} |
е Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колско |
рестати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће |
успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строг |
раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се о |
јама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био прима |
о имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности? |
топљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S |
У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио ко |
н није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Ј |
ланини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину |
з њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га |
о на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније |
праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно |
трахопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадиониц |
ој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пр |
ире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба н |
тином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим с |
текосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, |
е усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле о |
о замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који ве |
умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један да |
стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле з |
ао нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветр |
Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела |
о постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да |
пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној н |
бока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још умор |
осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, кад |
по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека |
так, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати |
лим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег неми |
ом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања |
во гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је |
по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему |
Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под ст |
је, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти п |
го вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља. |
У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит гл |
ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе |
сак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа |
још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише са |
им уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало |
ладости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима |
црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољ |
пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових |
исано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног к |
то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби знач |
Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије сво |
несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - |
е на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севал |
светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини |
- помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са своји |
ва пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћуј |
љиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, гово |
{S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до с |
еђу својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић |
ећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сја |
: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као |
јлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер т |
ломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према |
ах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да |
ји је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви с |
т година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, н |
уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгуж |
несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пуст |
али за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... |
воје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на јед |
о ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче! |
угу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, и |
оћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да в |
ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цо |
те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одго |
сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{ |
трењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- |
ли тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Дваде |
једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују к |
м наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе |
S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није са |
ије било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву поз |
вољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у с |
ада се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, зн |
а неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осе |
он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај д |
а себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у се |
смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до нај |
оставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није до |
тавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и прими |
личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, о |
к, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на с |
е могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости |
код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких приро |
угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да |
Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се |
вих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последње |
и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} |
лено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број им |
клено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број им |
лом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству б |
и, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} |
рске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и жен |
ово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, рас |
ву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам каже |
а се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, |
за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звон |
а оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан |
ић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је |
а ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања |
еше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Р |
е хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телег |
.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијен |
је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због че |
изни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Ал |
расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале |
и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало |
њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се к |
увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитим |
ао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је |
а своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, В |
ше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после го |
а љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава |
изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве С |
е надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, к |
дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Је |
били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујет |
аде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гл |
тписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласк |
брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и |
и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опе |
у му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Ве |
затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за |
{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја н |
Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S |
овине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се С |
ајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То |
енадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у гр |
да долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрн |
даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас |
стана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гл |
ну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на том |
играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облац |
је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S} |
ом напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво |
увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију п |
лађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брат |
{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S |
како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било кр |
степено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се дру |
просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништит |
тира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће с |
када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, |
е уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба ши |
ну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као |
, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посм |
залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже |
ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над |
ромену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно |
у хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} |
сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, с |
обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се мора |
еницама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и од |
Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим р |
био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због гос |
игама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним цр |
, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила как |
удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} |
вника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмили |
очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше з |
ново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповедниј |
ма их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна |
ијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у ши |
своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркв |
уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су мог |
S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том |
овао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро зло |
љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S |
је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара.. |
ом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о р |
вој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазит |
она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не |
износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, јед |
.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај |
ри миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одго |
у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто н |
раментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избук |
не.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се б |
ве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, |
докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом гра |
конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија ба |
звани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било |
е расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; |
, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни не |
потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена |
је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар |
ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око бал |
изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од |
женим испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама ст |
младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, от |
ела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли ис |
а силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавичк |
Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, не |
и већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без п |
менили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше изв |
о, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала |
лину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично л |
ва бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дан |
арамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један њ |
е. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, |
{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та мл |
наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те |
{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну |
е сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним раз |
о он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што т |
овић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли |
ас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех ос |
обан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња |
одбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде удар |
арати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котур |
едњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде |
јасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни |
азуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини сво |
па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово врем |
го потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је |
о камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно ра |
овим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и |
, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она |
вног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно |
рока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се |
утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делуј |
на кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они бе |
нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они до |
само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S |
е свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакоднев |
нама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише бл |
рви пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака |
старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед ми |
вши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између оград |
екоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогру |
, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми в |
ећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} |
таје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозор |
ке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - |
па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Слу |
ако... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрм |
о сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S |
огинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребле |
- Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узви |
ворима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се н |
ад белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који ј |
њу он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу прив |
времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S |
имети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она |
ави на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја |
дино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да |
- А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - про |
ку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет иде |
ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Р |
Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост |
угог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу |
да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се пов |
осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што |
утку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај погле |
е поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Сам |
ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Пр |
положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепа |
ри уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му |
ично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу на |
ну и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Јед |
ду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита |
еди поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{ |
и му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откр |
његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво вик |
сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико |
самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он |
егов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче напа |
ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био |
а се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S |
сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гл |
био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима шт |
нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људ |
е бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи свој |
ара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необи |
ацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва освет |
аљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било |
упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} |
едела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, обори |
изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он поми |
Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребр |
аво, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тих |
вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку пом |
када у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него шт |
ти како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, о |
асак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да из |
губи равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ков |
ћи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође |
рба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједн |
ић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу јед |
управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, |
измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се на |
ута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је нека |
Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да |
же лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно м |
Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну |
ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не |
глед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би |
тући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, ра |
- изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија пр |
утку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он |
Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу забора |
, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, |
говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова |
ја и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини посл |
у пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара |
о Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај зву |
{S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослу |
узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гле |
д чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да |
ео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Ка |
о ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто. |
е уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђ |
ној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку |
је се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{ |
ну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједн |
д собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији б |
{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. |
, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова |
арци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је т |
хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и ос |
страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање поста |
арочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај ос |
епријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу |
ајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног |
сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, д |
ник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Кара |
сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, |
, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час |
и тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту над |
ођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он |
дахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска |
и) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије. |
:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S} |
ћи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јест |
. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај св |
сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, |
звади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика |
шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - |
Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим |
ли живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на в |
икога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - |
и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржа |
могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да |
иву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред |
га као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скор |
но ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се ј |
н мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се рос |
си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље |
шно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати от |
неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик чове |
храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорн |
стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} |
ма. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори пог |
ате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозни |
гледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи |
евно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Васили |
њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на ш |
о један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржа |
јући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повел |
ео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацим |
ак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати |
у се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у |
се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље |
омилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да |
ашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као чла |
не земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек ти |
вић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу |
ље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, |
си.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у и |
с лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле |
дном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - |
аз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново н |
се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати |
ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} |
осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, н |
ше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече: |
унилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер |
ћи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокуп |
то ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одје |
гаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопа |
о је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непозна |
(то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вече |
а рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се јед |
за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашње |
ивота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријате |
ишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како |
прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Васил |
на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} |
ани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли ч |
рају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима по |
шан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је |
ог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледа |
ори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим |
тана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете |
ив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у т |
ом часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Р |
шао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, |
га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре. |
{S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Рад |
следњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толик |
а од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше пр |
талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи какво |
је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, |
био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам |
га...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питањ |
услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим б |
обар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривен |
римити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом сво |
о, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То |
енесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} С |
н да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим бе |
ћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, ба |
није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи |
него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету пос |
нут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само |
им зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, |
идели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима |
то пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} С |
а су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис ње |
лозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, по |
Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларм |
них кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која |
ше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном |
не сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама! |
и је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тр |
ма, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце |
ва, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала |
олазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прож |
медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међ |
оло њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S |
адмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је бил |
шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да ж |
рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, |
ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њени |
ије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже |
у склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под рук |
ало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, |
угог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису п |
ире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јута |
оремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше |
трану трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топ |
елика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сли |
а је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као |
зор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у креве |
ачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним неми |
смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у б |
омично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то |
поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учи |
кавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред |
ема своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасви |
а мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} |
ј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дан |
се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. |
тња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S |
става, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи ш |
ећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарк |
ровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног |
ко се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекриве |
е преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још |
вац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и с |
за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре сева |
ео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душ |
она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није |
хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, с |
као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно д |
одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо и |
гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сли |
е и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини г |
чупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * |
је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом. |
сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарс |
е, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се в |
ја.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и о |
бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - |
сто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке |
крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема |
но што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, |
несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шт |
а пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим |
као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која б |
} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом ли |
означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче |
з цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак |
м алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти |
ала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Теш |
} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, в |
ај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није з |
нда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и о |
ц и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему нај |
и да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално нег |
ући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом |
љен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарков |
улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересов |
ан оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му |
ећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - т |
оје су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}Д |
асвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску |
ен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим |
танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, |
атим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча проз |
Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} |
ен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај жи |
ном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлад |
е, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада |
ламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би по |
себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се неш |
рамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} |
шнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} |
излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S |
, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао |
чности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесн |
ше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнот |
књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворс |
и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила ј |
гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио ру |
нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање пот |
ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам иша |
е клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки |
језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на |
е.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жан |
ед себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може би |
пружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се |
ан. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од са |
ахуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сун |
во девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико д |
ли Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога ју |
, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави? |
упно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василиј |
господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент. |
столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S |
е те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре |
и од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико |
окретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослу |
ају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући р |
, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опр |
учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже понов |
у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узви |
Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи неко |
н поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад |
шњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било |
идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одг |
дино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне но |
ед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућ |
а женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везени |
марковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај |
часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се о |
а плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према к |
зано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује д |
када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладн |
ста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутн |
кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толи |
о два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и оста |
спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да по |
ње, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа |
оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог после |
предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгле |
гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га |
кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на о |
би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсн |
зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пош |
ругом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две |
е и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У цело |
брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од |
да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави |
.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може ос |
ном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала прек |
ђа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи |
нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба |
ељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћу |
ко слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да |
шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши д |
} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једн |
е сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш. |
ба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја |
ве ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - н |
да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стеза |
подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свев |
Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка полож |
т боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева м |
ервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића јед |
преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим |
и врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, |
пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем? |
едну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема |
"Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед |
Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - |
је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се |
толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Ка |
е смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S |
да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитат |
- Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, се |
ћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{ |
већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неп |
рофесор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право |
теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан та |
али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао |
и:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још |
е, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна |
. једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} |
да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан |
мо у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале |
идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте |
глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата св |
арамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближа |
арамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-ви |
огађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу |
муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} |
ћеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати |
а. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме саве |
бе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, |
: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све |
време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу |
ти, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио |
своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родите |
ла! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни с |
када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне |
и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} |
е расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла д |
прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пођ |
и Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкују |
е оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло |
о да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз др |
чи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{ |
го срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краљ |
а се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са св |
а површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{ |
е свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу |
вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да о |
т: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропаст |
клопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На |
дмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разг |
ији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је у |
{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван с |
и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници п |
била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртво |
међу тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у пит |
из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не приз |
сле ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше |
и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речј |
иљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу |
е налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у |
м одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу г |
ко лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке во |
е пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остад |
већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нер |
ст и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он с |
е.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једно |
до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философс |
се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у ње |
{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот |
е срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и при |
Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} За |
осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега не |
ање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монол |
то се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је |
икако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотица |
од тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом во |
} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик н |
сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, уши |
у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам приста |
их високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко |
не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма кол |
ном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толи |
а радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао д |
, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{ |
олазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешн |
му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао |
р није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао га |
арамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - |
анске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало ос |
коро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него с |
није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S |
они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један |
мо мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном |
сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи С |
а потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатнос |
зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и ув |
на овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) |
{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко вре |
нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва прим |
има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "св |
ише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути |
леда најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под г |
у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвеча |
је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пр |
де али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цоки |
{S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на ст |
о платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије |
а њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест |
јо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, п |
и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Ми |
ија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво |
а за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, он |
присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној зг |
е мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - уз |
из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кро |
ла.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти |
прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S |
м и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко за |
чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двор |
, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником п |
једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине |
томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, |
Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, |
ш нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је т |
погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним |
Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и |
да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Б |
им бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно |
т ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио |
н) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах |
је и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укоч |
и знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препр |
успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу! |
{S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Госп |
тиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи |
ровале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два нас |
а другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црн |
} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да за |
рошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, н |
ви човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овак |
и, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога |
људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - приме |
би:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га неп |
иства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим с |
ају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је орг |
јајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певал |
.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете |
ао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито |
едњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманиј |
ога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испи |
дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело. |
- На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се ви |
што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да има |
рба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај чо |
ране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одје |
користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у за |
о, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгор |
равље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он умо |
раст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступа |
војака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве |
цима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио |
{S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{ |
мо мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више р |
на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња пос |
{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помог |
во посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књ |
.. ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S |
к као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, |
и какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена |
ла о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном |
ће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако л |
том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не д |
најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видет |
а украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне пок |
ега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јов |
како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући г |
лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мал |
агично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, |
заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јо |
они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после то |
м се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, заст |
о осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошн |
то је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше |
лије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горе |
егових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада |
о ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по ку |
ако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучен |
не.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се |
према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодуш |
од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) |
ане овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног тел |
на, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога |
о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Ст |
амножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За |
а, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најоз |
итијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори |
земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто |
младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прела |
р шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и |
рамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико уж |
само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљењ |
цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чу |
ком потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја. |
седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа! |
Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако |
ађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној п |
е природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би он |
а Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девој |
т; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон на |
- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} |
S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подола |
једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може |
оњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Зати |
е.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне ст |
ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се ме |
г секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Н |
ан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну |
еђутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих дон |
} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је о |
} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на б |
насељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у ј |
зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г |
о; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све |
је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам в |
ети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у |
ужбу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака |
ељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два п |
дући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, виш |
Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, с |
ки кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен в |
ост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, |
ћ пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срб |
Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и к |
брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, ужив |
ликим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не |
пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту отк |
погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте нав |
један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше |
вар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја |
као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу |
дом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чиј |
ам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Уз |
кренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен л |
сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у |
, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у сво |
ћи на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није би |
него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шуп |
динама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром попод |
те, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар |
е неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и по |
и да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежнос |
импатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било њ |
о увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Ј |
ад водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је т |
- Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли |
ба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију |
у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} |
оман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би |
де", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има љу |
стане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан з |
Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамаркови |
ве то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног веч |
нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једн |
почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и |
шта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} З |
сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришно |
слом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа |
ме он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ река |
длуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међу |
једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не? |
без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како ј |
е виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном |
ед себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи |
исно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку |
хваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренут |
ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се |
} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело |
о.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S |
{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно це |
руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих ми |
реко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уск |
да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S} |
а се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се о |
ена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела ј |
тим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи |
тали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се |
а и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је |
и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у ис |
атије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нар |
ојом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног |
у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - |
мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жен |
у једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се |
S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за друг |
е мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбе |
и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одел |
да се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необуз |
које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово |
, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз бру |
е и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту т |
би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља |
о у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, бех |
и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Свет |
да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетур |
ћу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни у |
ило обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S |
души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и н |
запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно с |
а и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њен |
није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњ |
олико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, |
виждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша из |
шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} |
ица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола н |
утим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто |
{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност |
исла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време ми |
"лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се про |
ело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, |
аздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{ |
ли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко |
смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борб |
е места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, п |
на партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црн |
хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она по |
о занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједн |
ењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложен |
{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не |
о још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним |
} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није |
размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем т |
, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S |
е једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или пре |
лица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, на |
н једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохв |
то се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, кра |
ка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, |
авише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до вра |
а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене к |
?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она т |
жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говор |
S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапре |
оже просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се ум |
ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он ж |
е.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку |
да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - |
е имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане своји |
ријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је ва |
јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да б |
непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га п |
сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резу |
, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарков |
вог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се |
ивели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, |
ају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио ско |
олико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите |
бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, |
ј одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он |
испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак |
сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао б |
е у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог ј |
некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на |
не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} О |
јне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених ск |
ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђ |
ије ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветља |
није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, д |
ане живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном муш |
га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, о |
брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове најв |
чивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више по |
хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје ш |
ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када |
ј знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и ј |
Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне ( |
себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај г |
.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикн |
пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јад |
часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога |
ограда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје |
р М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и |
о зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у |
и непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много прост |
ајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то с |
достатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два до |
слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, |
друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њ |
рква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учите |
и да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније |
ује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, |
тво.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и |
дсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена в |
продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са ва |
е предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће |
а ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! |
рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мр |
е победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} А |
је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда пола |
би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајал |
брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћ |
на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле мог |
и, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без |
и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај го |
ана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога иза |
емогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било |
коник није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруш |
не косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи |
око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако |
се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим м |
мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тог |
око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се |
е ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за вод |
ла, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, |
изнати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте |
Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му |
врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељ |
S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако оста |
ође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак |
оји су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) |
примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његово |
О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карама |
ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од |
в живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој нес |
е тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, сре |
се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по |
само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говори |
њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од ма |
после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да ни |
ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој би |
ла ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута ју |
на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог |
а се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке |
зобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикам |
необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве |
ово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} |
!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, |
знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окр |
љиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} О |
лије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}В |
{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја ма |
покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу |
ну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног св |
уховно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који мо |
удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше |
е, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је за |
е унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се по |
писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше |
и знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи |
и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! |
надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам |
извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одје |
на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да |
да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, н |
о, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадн |
кунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{ |
узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те |
то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред |
допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, он |
о манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо г |
рај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крај |
раву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) |
руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче з |
аше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али прису |
часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што |
та...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни р |
вку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало |
саше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора с |
будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на к |
коро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог |
о време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, |
, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда |
а, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера сва |
мила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надок |
штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечег |
е Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, б |
их најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажн |
њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи за |
веж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то ос |
прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство |
ребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек бук |
мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која ист |
ећ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких ди |
ини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнији |
је настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му |
и би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, |
са при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његов |
ну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, ил |
и један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она |
д прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице |
м, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Ср |
њско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређе |
ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокрета |
длучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, г |
еричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огром |
са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} |
адом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико |
олако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је |
своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било |
или говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек |
тону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} |
ма окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: |
је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима |
која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад углед |
је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на |
изи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи |
чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потп |
зак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљив |
у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити знач |
е није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи |
спитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармериј |
утито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ват |
клеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове |
тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свеж |
дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, |
је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која ј |
зе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног све |
он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругив |
пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле |
ног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трав |
озно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, |
покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао |
конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са |
ше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, же |
која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, |
који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздр |
ко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у вр |
ођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за |
ла није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и |
ра, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, |
црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отво |
.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, он |
Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и |
из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанк |
да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут |
главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, тол |
риса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље |
уштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутњ |
живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је леж |
кама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отв |
ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и с |
звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је |
увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу. |
ју.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљ |
гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две гол |
{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети |
небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне |
шка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливено |
ницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да |
кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај |
кала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то |
а било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокрета |
олико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је |
тави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би т |
лтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина лич |
да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још |
слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљ |
окушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова шт |
на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица ј |
љевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она заку |
.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Је |
но, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне г |
видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да м |
у на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гл |
Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он |
све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећ |
. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљу |
рстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевал |
и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај ова |
} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне |
у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и о |
случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ни |
Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за |
уцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упир |
је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., |
е, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у |
Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био пр |
рпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без разми |
у и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види исп |
То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} У |
е слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ниче |
марковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео ис |
прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испрет |
а себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он |
Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав све |
има својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одм |
, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим врати |
лавно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немо |
е да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио |
непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли ј |
не мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хт |
ојанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ак |
ихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гл |
амо за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, дожи |
Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, са |
лико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које прол |
а је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођак |
.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако |
очело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са к |
ихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније |
је. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - |
лужи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку о |
екада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то |
о?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара |
а, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута г |
ламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена ве |
толу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у д |
скрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местими |
шким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој свет |
е!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S |
н Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на |
гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због |
угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се |
да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S |
стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Кара |
та младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био ч |
удио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрез |
неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздра |
лазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана |
на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, |
тивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепа |
те.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњава |
а после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} |
ту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена вра |
ба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилин |
ђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша |
кала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти ш |
крсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица |
кајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан К |
еговог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим |
иш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо |
века који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се в |
скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео |
а ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим в |
а говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зград |
беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку |
Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после |
а је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати во |
слушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић п |
ћи свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем |
пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија |
у, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају |
лог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Та |
ила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала |
ашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, и |
м иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили |
ш није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један ч |
лејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући |
им, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је |
атим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Кар |
ло је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се |
весно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на |
бом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвор |
друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш |
ц који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пр |
е све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивал |
реме лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, на |
ши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озби |
а мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше |
{S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, |
чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} |
Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и |
вано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустав |
увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Ра |
о бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закљ |
к знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S |
сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лиц |
иво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као |
јим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче |
дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало д |
њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене глав |
ћа.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Кар |
ту.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се |
ас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на |
о унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или |
ових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се |
међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро |
вљало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом |
е измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она н |
ега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Ра |
више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их |
отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - п |
срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{ |
које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одма |
поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се вод |
скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунск |
S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је |
аче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у по |
и моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су |
нда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као призна |
гушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта |
а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква с |
Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вади |
а једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро ри |
м каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У свом |
пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да н |
ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизи |
} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - |
на; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис |
мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потв |
ти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; за |
није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, |
ћу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и њ |
.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и д |
, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, ка |
шен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао бе |
ости узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страш |
о клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још |
ити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном сми |
Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто |
, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите попл |
екако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су з |
обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га |
не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то чов |
ко држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на се |
вађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати њего |
ваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, |
преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, нес |
пено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прав |
начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, шт |
одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недок |
лупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је |
ка дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је |
то Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и ре |
ка, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карам |
реовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да |
редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" А |
е само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на г |
који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Је |
у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за |
бичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне др |
ећ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можд |
ри и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој |
S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Свет |
.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкива |
ећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати? |
дне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао с |
том часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да |
без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{ |
ћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безу |
рави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао |
бе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горел |
струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крут |
бро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место |
ло од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени |
{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од ме |
јама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; б |
тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, |
сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким |
аје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нис |
.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} С |
долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за с |
осмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, не |
што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутр |
ве то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада пос |
око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави |
више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одме |
а оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S |
једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори |
приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у прид |
аљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјак |
S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала г |
значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и |
.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је |
тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове ве |
линцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се зау |
није, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{ |
сто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаче |
дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и н |
дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђариј |
алог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) во |
лаготворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато та |
карају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бес |
место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака |
ио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође м |
ић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S |
ту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице |
а му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} |
знатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражи |
да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, |
и се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро у |
та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи |
варао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа |
а су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска |
остору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње пр |
о ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним |
цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} |
ама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осет |
утон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх |
пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја нос |
ој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то |
сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближава |
Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћ |
небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Са |
сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак в |
се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, г |
, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у то |
твари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју |
дње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијен |
...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар |
вај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи пово |
н и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на сво |
у иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ип |
ти цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по обра |
ожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S |
ла и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила о |
учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и о |
ко хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим ус |
а се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} |
тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам т |
оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћим |
а, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излази |
ли, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и |
вало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан |
у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши гла |
трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви |
свајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас ид |
динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задр |
црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} |
ао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; |
лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту |
.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, |
дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чи |
ња, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људ |
, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", |
авеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много |
Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали |
га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше паж |
во?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одг |
она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се |
ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше |
S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те |
акве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод |
љених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно |
}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледил |
јушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у ње |
адити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за |
рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он ни |
ђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим св |
ено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Ли |
брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} |
им: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да |
и су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неко |
ећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, кој |
д Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и |
жи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку н |
игни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, |
пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Ал |
ико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} |
ошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу |
стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен у |
оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичн |
еочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова св |
он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу сре |
овић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време др |
S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се п |
неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није |
Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада |
ако је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{ |
осле свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Рад |
е је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић |
га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим чов |
ло чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет ра |
ше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он |
свим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше |
иметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмил |
а!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађ |
ца, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји ст |
ничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он |
је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне весел |
огаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не |
и.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у |
дмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није |
не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, |
шина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже |
скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да б |
обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас зај |
S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... |
онтуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњан |
љан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Доб |
ађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелен |
ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је |
само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - |
ала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга ос |
да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се |
он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одма |
за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, |
затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те |
Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо |
беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе |
своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав тр |
них завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробуди |
ор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како г |
песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под |
не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога ве |
ељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} |
ега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне |
адмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што |
јала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са ост |
самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се |
богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио |
су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада |
ржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим у |
Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и |
ма, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој |
снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Ал |
ти; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчу |
, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Зат |
у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, св |
Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољст |
уче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лу |
ава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али о |
био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави |
есорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, нов |
асте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та туж |
анимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, |
ло ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у ње |
вони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознато |
ао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и |
ненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малоча |
S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радм |
ше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који бе |
марковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на |
рба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињат |
собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим |
да смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро |
- Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, |
ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам |
е и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поч |
ени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Ср |
м слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била п |
рча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{ |
ајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се |
И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чар |
тало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесн |
ма.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала |
а часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније и |
о да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће тр |
Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његов |
рковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кр |
и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затраж |
адржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{ |
му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радми |
ти као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко п |
евен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, |
а га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успр |
{S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше |
адам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} И |
е, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, трост |
ем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако |
хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог |
он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао |
си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти ј |
авни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први иск |
ише права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи |
ењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли |
уха да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и д |
а се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило |
, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрт |
дговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао |
S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога приј |
, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и |
та се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ј |
са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} |
може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и остави |
у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он ба |
читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао. |
морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хт |
е г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и |
навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако н |
м прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија |
?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Жив |
дна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некак |
о лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се |
ловина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се п |
сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тро |
нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш л |
о) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило |
S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он |
да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} На |
шно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате при |
Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погр |
са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери прича |
да, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му |
не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Ка |
се свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крсто |
љи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} |
а ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се на |
ицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} |
ћ, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам д |
једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представ |
ом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго з |
к на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваш |
дан сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта |
стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигу |
олвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово у |
трча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном |
ри.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} |
вуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом |
широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим |
већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од он |
духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичк |
И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарењ |
век осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двест |
јеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем |
но, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све мог |
, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни вр |
} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се н |
ка.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежа |
о да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала с |
сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је др |
а, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жал |
грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S |
о и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак |
која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу |
ватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ак |
вице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај |
најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и |
ле сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} |
е су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао |
ивши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се ј |
ти самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио |
ог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалост |
ем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није засп |
т његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузу |
о од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{ |
; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам |
вадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} |
ајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе прож |
S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам с |
ио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} В |
ристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу |
причао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - |
је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викн |
јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она за |
ек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна |
не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му |
дству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S} |
је примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је |
има још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде скло |
ном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто |
ело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче мела |
руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући |
вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, |
сним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодл |
уде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију кол |
него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећа |
целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад. |
свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: |
Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти зна |
е, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди гла |
ла да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више |
ма искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при |
нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем |
и до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би |
нашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу |
воју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно |
лавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим |
да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учи |
је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за некол |
наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} |
орим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} |
муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзи |
ва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје |
толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана |
м речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута но |
а, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему ц |
Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу г |
ва, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од н |
и и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пр |
би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичк |
ом чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбр |
оружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше дал |
о да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу г |
, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја н |
овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима св |
е га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од |
је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту им |
о се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети д |
обеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, |
осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} |
аш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дођ |
је свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после некол |
црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собо |
о.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и по |
ња, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа б |
ва?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу п |
буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам в |
ија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори |
ове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству нек |
у на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока |
и исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али у |
дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што |
а наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим мала |
и у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... с |
на за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствар |
ико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, ни |
} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово мо |
о) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) сам |
авио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрск |
ност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радм |
{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ј |
о је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S |
ређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозо |
оћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је једа |
олико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у |
Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало то |
а нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од |
а се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{ |
раћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине пре |
} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг |
авали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајал |
ковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није б |
звикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако н |
м, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је |
страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на |
"из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би |
живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у |
- Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљен |
оново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са стар |
у били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, |
ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од њег |
ало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде |
ја је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. |
ало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорст |
мљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ов |
и смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако |
де, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу |
ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштић |
је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плу |
S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, но |
будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живор |
зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести |
. ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Ш |
и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпун |
о да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњи |
нати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога сте |
аг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави |
ој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи |
у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће |
ма; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпуниј |
нда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чу |
јмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу |
е које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је иг |
удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако на |
ало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда зат |
ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпор |
бом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и оста |
уге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икак |
- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - |
ђе на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S |
о.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји при |
вши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до |
д!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају к |
Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се вра |
е њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену свој |
коро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да |
ишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљењ |
та тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: |
ти која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сас |
- После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја вид |
S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч |
могућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу ко |
} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута пом |
са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати |
есело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на сре |
уги пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он нек |
ио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра не |
додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} |
ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не |
ела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је |
од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, |
г неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и пон |
ва што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, ш |
шкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ |
сор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и оста |
ала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али |
да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек |
се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе |
пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би |
ивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S |
екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где |
аправи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незг |
Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки |
шли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испо |
био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} |
пет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако |
- Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у с |
еколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и |
гим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући |
ре, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} |
топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S |
одло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим |
смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као |
мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим |
д своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме |
то сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, тре |
диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим |
. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту |
{S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београд |
:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. |
одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре некол |
стом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове |
види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир |
гао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друг |
и дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он |
: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић |
о негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, з |
ена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба к |
, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње ви |
г: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Васи |
болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гро |
знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, |
која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очев |
а, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у |
едне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући саг |
{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Т |
ре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви |
ренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прођ |
скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобо |
увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала |
ревоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак ид |
ега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} |
виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у |
е кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену |
пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци |
биство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешт |
у ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - |
е завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше нео |
и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} |
смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смисл |
ви наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ак |
сигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекива |
журбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претво |
} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем се |
оје му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај друг |
дним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, од |
е он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међут |
зимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Ма |
то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледи |
се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њен |
ковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се |
он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли |
требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да |
га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога |
манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли |
штенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег сто |
ао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе прек |
жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срб |
још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по |
живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичн |
има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{ |
ши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе ме |
оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" |
и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, в |
адмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, осло |
она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свог |
у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из нек |
ких према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају |
} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на ст |
тање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пун |
асуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на |
коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} С |
ле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва |
забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорч |
стог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале |
ије представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и |
се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрв |
они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} |
то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У по |
се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично з |
дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Мин |
вљеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ва |
S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вра |
Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допус |
ренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је |
ек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав |
и):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног |
задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али нев |
т, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни барит |
годило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод т |
адости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла п |
ице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му |
шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама |
а бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до п |
ло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и |
е појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука |
ји је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази. |
да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том но |
их способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се |
пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низ |
спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави: |
Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и |
, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време |
кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некак |
зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена |
звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, |
озволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарков |
ен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из по |
дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамаркови |
грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} |
а једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја |
Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у кр |
ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се св |
жише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раз |
у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била с |
ну тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена млад |
вели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не веруј |
брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, к |
е, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно |
осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнеми |
. - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била |
рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени " |
з греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите јед |
ове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне |
а је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он |
Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирски |
де све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, и |
е напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - п |
ош лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од |
асног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведе |
р Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био |
е нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви ми |
о је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарков |
уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још м |
ултурног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да |
по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај д |
ло нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворе |
а", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, мо |
да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{ |
е код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они поче |
уни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашн |
потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осе |
риште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније ос |
беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој ср |
ци г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је |
осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом |
ба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је на |
Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила не |
у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину т |
дин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи. |
воре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и вели |
век је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино шт |
ношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала по |
је него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у т |
- Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове р |
ше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше г |
та, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и р |
без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по л |
ајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача |
е у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је |
собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао са |
"светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} |
прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знат |
р је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жељ |
ости!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепит |
{S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - в |
ло ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознати |
не најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми |
ш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говор |
из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је |
ке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се уби |
од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала |
глибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са кој |
еличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени прем |
нски и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубав |
те можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукам |
ерни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радник |
амисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спр |
ини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се у |
ете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање та |
овољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила п |
рете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђењ |
у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се п |
стир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предава |
ама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше п |
де за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше |
гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} Н |
логом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даљ |
рике, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S |
дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуман |
а време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне бе |
време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опомену |
ојој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, кој |
та лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где |
S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и мог |
ећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да пос |
а поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међ |
још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати по |
лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би |
едила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чу |
које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање ко |
, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повућ |
у, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић ј |
се у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче |
то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ва |
д поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и |
цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших црка |
тим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напу |
ћу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, |
уне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек б |
}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организова |
Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова па |
се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести |
запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише |
шности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно |
Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљк |
S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и сло |
ај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек за |
свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад. |
тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њихово |
Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили |
да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са ј |
ке године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он п |
ку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију кар |
), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она |
{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али д |
ти и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће да |
ајзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рач |
обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај п |
који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Нико |
ош првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачуна |
ли су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда игра |
ати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио |
S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не |
ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем |
у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови зад |
да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Кар |
ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније па |
потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било збо |
ог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари др |
толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега |
} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не |
ју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали м |
но.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Кар |
{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачки |
То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} |
д љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго |
зности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека |
а), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао без |
ости, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победит |
ао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога. |
сположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, с |
на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карама |
и!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} К |
сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уис |
тио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ј |
то је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да с |
обичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био т |
ом од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се зано |
ошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек |
је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, и |
ственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Васи |
армерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, |
испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слаб |
о нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} К |
вом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице.. |
{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем |
и, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, ср |
рби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где |
ко се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих |
омисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну |
ла. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање за |
ни старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики |
љеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто пита |
вот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и |
амбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија |
сом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, о |
ао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} |
: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована зл |
нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - И |
кну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз О |
те?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан |
лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена |
, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматр |
ца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је ре |
револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настал |
површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одма |
у и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће по |
а крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и |
.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелиц |
е радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар |
, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти |
лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтав |
е се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце ј |
е нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако |
ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - |
S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Мо |
и су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћ |
треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте |
пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, |
нисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у т |
па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, ос |
еба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита |
{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У |
S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и о |
ом:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врат |
} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахо |
{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позор |
је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред |
најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре |
руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а |
тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ни |
Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из |
ше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шт |
у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарко |
гао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио |
оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер дина |
о.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се пом |
о и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу о |
је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске |
или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде д |
} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања |
ој соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је с |
и црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипај |
а, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварал |
обуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, пом |
и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и |
} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод |
о неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако с |
о сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи |
љњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Је |
није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако н |
велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од |
а трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан о |
овор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као |
з економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у |
громног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене н |
или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопшт |
реосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост влад |
ања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари ос |
о је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да пон |
о је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више |
дном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег фи |
Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до |
ко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај |
јући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац |
а би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у н |
Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била јед |
о неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се |
дала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога нов |
главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш. |
ни се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче пад |
а.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило. |
ише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он жур |
нута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, |
о више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се п |
каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољ |
гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви ст |
коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, |
када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мисл |
у на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао |
ога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку К |
ћу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после о |
о је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим. |
чни нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смир |
чан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да прогово |
еколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан из |
но најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети |
тано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја |
Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После |
је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име" |
се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, |
} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу в |
.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас |
.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} |
вршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио ј |
е беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи |
дмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја мор |
е се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} |
беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; |
{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од д |
ј се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не зас |
ео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би |
ли, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало ка |
н се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покр |
ћања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, о |
дњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поре |
чекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им |
уке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Ду |
са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ћ |
рујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да пре |
очас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам |
мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, про |
о.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} |
је без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Пр |
ашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање з |
арамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни м |
м облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпит |
ва нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом |
а да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја |
а вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше ш |
у, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам ос |
анства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако ср |
сти са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву |
ново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да |
ља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се бе |
све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој о |
себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изг |
и ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свег |
им је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несв |
лтуре и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко |
ј леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није |
а једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падал |
о, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлу |
он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за |
званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово |
. - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Васил |
м била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам д |
шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на |
он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, о |
ко глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смеш |
}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких |
било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје б |
?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василиј |
романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси |
нама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стар |
ито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, н |
Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом трену |
ој машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га нај |
уку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и |
S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности д |
живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа дог |
држи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не б |
а.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није забора |
}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети? |
и пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и |
о вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када |
ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи |
ом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет |
иваше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужван |
те и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времен |
могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче стра |
онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке кој |
ј за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} В |
јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици поно |
оцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво |
гова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, при |
учен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у јед |
и крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во |
ођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовим |
Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, |
а осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави |
не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} |
кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама ( |
та, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим |
потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без |
ирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упут |
Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бу |
ма које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беш |
својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио |
ота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести пита |
ледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} |
ћ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у |
ај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су с |
ше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И од |
беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабра |
ше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали њег |
у од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господ |
ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила п |
чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почет |
ном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрож |
но лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног кора |
јао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне |
ена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{ |
није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Миј |
вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа |
ас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли њего |
ка, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, |
је осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрес |
у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревн |
случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпун |
атку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је |
је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими пос |
гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука. |
S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавић |
њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; |
он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университ |
рвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на |
учи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав |
а поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те п |
е налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глав |
и неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} |
у не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{ |
о врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико |
у већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} |
е културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да з |
и на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, н |
бузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или |
своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време в |
еме он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу |
, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, ко |
нут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су |
е руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и ск |
. {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из |
и рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, |
рковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих |
балу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S |
дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са св |
себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумед |
овну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заје |
и пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да поно |
, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасв |
ам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога ш |
ај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На ср |
бог погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право |
га?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморниј |
о сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једн |
ећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, криш |
} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико |
шчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити с |
а би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, |
ер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} |
ервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном не |
е постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на кон |
сто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навла |
} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било |
а знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу |
е би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S |
е у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што |
за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је им |
могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што |
осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, |
сно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу |
у црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиж |
арање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропа |
т да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га |
ослове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужно |
и сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих хра |
чинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Г |
ду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко |
ну затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун |
веног узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на гр |
да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} |
и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И д |
шило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани |
већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предава |
рба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао |
пуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ћ |
д људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближа |
д и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када |
у!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да |
ом даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као |
и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра м |
.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек на |
е оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би |
сла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се раз |
зо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаш |
ду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Ра |
веједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, |
њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сно |
несена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о |
ног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који |
ругом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје |
тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} Пос |
о што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећ |
урно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача |
атајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тог |
} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он м |
по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта свак |
то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радми |
обом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то |
ење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајд |
холија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи де |
главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у т |
тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних с |
ек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S |
ростим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само |
рно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, д |
циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, |
конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Је |
и. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у ј |
лаве да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да нис |
.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли ч |
во се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је м |
ктер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне с |
, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он |
{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, би |
сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, |
{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволел |
ше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаниц |
"остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, |
Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао ун |
е би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том |
Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поно |
с не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа |
лује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком |
оћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше |
срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, |
војим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао ј |
ти празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен с |
а.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноћ |
цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћ |
колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају |
згледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на |
, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно |
, било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то |
о још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих |
зе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша |
укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себ |
моран да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, ј |
рак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пре |
Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Васили |
Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то |
омашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и пову |
фесор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита посл |
ајвишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли д |
е у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спу |
нако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пруж |
под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрс |
другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Ра |
ресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање раст |
сам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигле |
други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S |
било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто |
га, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, н |
чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли |
не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и уз |
но и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одуш |
ебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних сл |
страних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви |
да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову |
чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подс |
када је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте ца |
огађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених |
револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима осл |
и увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки сво |
е твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Н |
игурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан са |
у забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он ни |
природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само п |
ите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност |
више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек си |
ати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо м |
еравам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст |
објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих |
ичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је т |
пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, о |
оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; неш |
често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, |
ек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци |
тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да |
на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и ост |
ње рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мис |
до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини ра |
за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} |
.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако п |
ли док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протек |
рак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан сво |
ез ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њем |
пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је о |
судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било |
дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љу |
ко је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтич |
нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове стр |
себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само |
Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{ |
ко нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној ва |
, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети |
.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода |
река у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логи |
ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а ме |
} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било |
ла њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победн |
о то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш |
{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на па |
н, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сме |
о тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у |
постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допус |
о у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. |
много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно |
она, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{ |
а, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо |
ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између зам |
уту.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколи |
је Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S |
правдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савес |
пет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани |
има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је уч |
био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао " |
наду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза |
туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу |
нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам |
више озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву |
већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуч |
еба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, |
ет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и |
другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зел |
на где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два |
творена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњ |
оје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знај |
ревлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је о |
вим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно |
ла, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на п |
рском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у с |
а.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се |
чности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и |
лим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишт |
едак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима |
однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још јед |
пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер |
блака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, свак |
о од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Па |
о да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу прис |
еко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављ |
т око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} |
ше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу зл |
ној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто ра |
воје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до ј |
А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероват |
брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше л |
да би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је б |
јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинил |
нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе п |
Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније пре |
корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се ова |
а и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао |
несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче |
теру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају |
ко се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем о |
отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, |
глице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Ј |
аје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најза |
пољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може |
нине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Среб |
а уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скр |
не снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што |
ки пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} |
а овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бан |
о тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венам |
ијом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пру |
прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем |
у; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, |
ме, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувел |
ао на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром |
ене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављ |
ња.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, |
ахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме в |
љена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим кров |
дстављени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за |
и, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе |
на страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака |
ар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори с |
озрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена |
ле, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић |
из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, |
аше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које |
иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на |
S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем из |
отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као |
овић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, крета |
је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути м |
био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сла |
дић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више |
еним револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} |
чи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном а |
да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се спо |
давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необаз |
иња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, |
а га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} |
есни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута т |
а сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише |
плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - прогов |
то је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S |
етео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута у |
ве воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлог |
ло се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога |
оје је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изјед |
омоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Пост |
S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остој |
{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих с |
ре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и |
Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мис |
светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало |
тшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљи |
.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту морал |
".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени он |
и достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично |
асвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S |
ко.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можд |
ај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S |
, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Кара |
S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му о |
.. - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки њ |
падао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађа |
Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек |
е се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да |
ло у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. |
ном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, ко |
рамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од |
, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непр |
ед собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако |
ожине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. |
ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само |
носио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела |
пуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има нес |
пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онак |
разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам би |
ле за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању |
у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљк |
н је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S |
вадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те |
колини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Мари |
ну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у |
боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и |
, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, са |
развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задат |
, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред |
нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смис |
траја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је се |
раћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастир |
кле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S} |
ли се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашл |
змеђу тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S |
ено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје |
, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих |
то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја н |
ењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задр |
правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво |
S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после |
преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, |
реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани" |
дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта х |
општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чин |
ље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљас |
авају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не |
онула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијо |
и.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом |
атљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случа |
крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту п |
ивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подиг |
и бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој вели |
једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву. |
.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један лист |
ахоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи це |
криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утиса |
рво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу |
а би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је |
и се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма кад |
не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му |
о са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ |
правда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо. |
ез милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{ |
ности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онак |
етром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- |
овом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно |
Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје. |
пустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учин |
и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истовет |
је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својо |
теча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба |
ја, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тре |
да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана к |
рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени |
ћ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољу |
огао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје |
бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као |
мем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швај |
от са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са о |
вике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, пр |
вање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је нал |
то о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има не |
аваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, К |
страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, н |
рне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и |
ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира |
се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно д |
на да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, |
!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потр |
к, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори |
ту; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог њег |
тметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Поче |
може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство |
- Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мр |
здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морал |
а сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} |
ог извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беш |
рам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, коли |
осподине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну |
потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па |
О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело |
Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање траја |
ретвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхун |
ајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не б |
То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле |
већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се |
зразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да |
гово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори |
студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао |
ренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је о |
једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак |
сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз некол |
у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" н |
осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, уж |
и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима с |
се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} |
рет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искуше |
ама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, |
г или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак |
он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним бара |
о потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Васил |
најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда |
то бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (н |
а, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једно |
једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и |
а часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала је |
сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи пр |
S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би о |
ролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} |
носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Госпо |
тавите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S |
у у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће |
све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Р |
ог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{ |
пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарс |
ало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, |
се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он |
ана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он |
би стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао |
пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он |
јући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхва |
ност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног у |
у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо |
осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што ја |
.{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ ш |
е озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико ст |
павао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опе |
сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само за |
{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Осто |
мо тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тра |
радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и т |
са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скр |
и због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. |
} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} |
, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој |
тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, кон |
е до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих доди |
примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено |
д оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис |
учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, св |
ге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним |
а у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених |
само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се з |
еше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} К |
.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врел |
ога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да |
ио споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чиње |
час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад |
њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не жур |
нутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, |
е до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешно |
ице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Десниц |
Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неум |
нија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би |
на, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бун |
иснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S |
ну, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да |
лаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре кој |
светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је дос |
рај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би увер |
а мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по к |
ице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше |
обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све |
рбу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му крив |
у би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко |
дим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опо |
едном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу |
Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два |
сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их од |
S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у п |
беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, проме |
, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто |
остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то |
ом, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} |
пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба о |
и у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; |
белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Изме |
.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од заб |
ако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим |
ла са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{ |
цила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јо |
а ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манас |
и, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од |
без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. |
уше ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си |
дног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не бе |
ислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику |
, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карам |
} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближ |
ене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хва |
дмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} О |
пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на т |
ања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у поче |
у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледа |
азазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручн |
тропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загр |
је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пре |
ма преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као мест |
јатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он |
ног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се у |
себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше |
агло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се. |
шких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са |
да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо вр |
и, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести. |
рни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана г |
вој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и |
меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар |
же преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокрет |
ично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе |
лико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се |
бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена |
угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међу |
ам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао преда |
се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред |
пнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим |
рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам наш |
фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из |
тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} |
аклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годи |
о је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо |
лост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} По |
"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, ч |
пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се |
сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге |
}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два |
ште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепан |
о икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој |
атече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} |
рскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који ниј |
ке олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} |
и о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече нави |
} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком т |
S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} |
- Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јеши |
росто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале св |
био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новин |
Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се |
пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку |
чини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико мес |
{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај с |
оку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му вр |
се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{ |
био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста ск |
он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не са |
пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. |
и војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до кам |
е то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано ју |
и сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао |
тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна з |
ао да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ диз |
ћ и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замол |
ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако |
а места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, п |
ва дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим с |
крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, |
, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно |
амарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек п |
а столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. { |
е спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он |
S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконач |
је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па |
х камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После м |
одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може |
а хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њ |
ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да |
све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима |
његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном в |
S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило |
Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио ст |
рака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... св |
са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијано |
а начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је |
аде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је |
чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на |
ним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења. |
ручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S |
.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима уса |
м понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако б |
како шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом кр |
оје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и |
и и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пут |
ести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су м |
у С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицо |
и протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паље |
своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријат |
ном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и јо |
ешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љ |
како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја с |
обуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, |
манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се струч |
ад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходн |
никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође |
на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се |
неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} У |
мо радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, т |
аду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одј |
ог дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оз |
а иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је |
ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у |
а, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успев |
к (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе т |
није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступа |
уша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више |
ити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док чов |
стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бег |
то... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас |
арамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад |
како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Н |
ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошл |
м"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја |
и згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарко |
о се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође |
етно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште |
сли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касниј |
помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи св |
њу, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеј |
ше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике |
заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели љ |
, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно в |
к се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се пре |
аслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клиз |
почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са |
оја је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају |
, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог шт |
{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међ |
био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили |
порство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S |
а врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скром |
а у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зид |
тим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у живот |
упака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго |
.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико с |
, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - у |
ика, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети |
ријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це |
не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало |
но, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама тру |
ат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... |
када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама ост |
рао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Пр |
оље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше он |
ва.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и |
и не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица |
авнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. { |
тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше |
ла.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене гл |
полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим |
опе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и и |
према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански мом |
егове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредн |
сном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигур |
варност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да |
га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о је |
Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлач |
и са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су с |
у кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно |
з требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво. |
који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Он |
испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли раз |
S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, |
ада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја |
лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и те |
се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изр |
че тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} |
самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се |
е врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се бори |
хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у ц |
она су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{ |
а се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни б |
ли кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислил |
же; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана у |
о изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха |
сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати |
х двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да |
.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несани |
улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог |
ран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде |
да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја жив |
те се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако |
да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непоз |
седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено н |
пуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и п |
уће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши |
ругоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали |
ла како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне ст |
е прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци. |
одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали св |
зносе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима миши |
краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде м |
кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавај |
ме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да |
ира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама |
ошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прек |
пилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби иза |
цао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} |
то је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није д |
се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хле |
амљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан посл |
е необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јут |
аја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита н |
оме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се |
његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себ |
пуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: м |
авести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Из |
својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га и |
Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{ |
мем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да |
ко окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху к |
аспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, |
.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не по |
Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на кр |
мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не суди |
ци срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом |
јену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што |
и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за |
абар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таш |
о је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А т |
жете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му мес |
ећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу |
о стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и |
афица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пиј |
у бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у |
е љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега |
{S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао |
ко листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправ |
забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађ |
е морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће м |
еће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама. |
аквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она н |
та одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло |
- понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед н |
лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о |
, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закас |
е баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А исп |
нови својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пу |
је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште |
ко није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу |
оче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не |
, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Ба |
спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нерво |
човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манасти |
м, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новин |
ћи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су при |
ри тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се вр |
дмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, |
овеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку |
лопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, |
се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никак |
сије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{ |
ије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћ |
јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необ |
ши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна |
да примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, п |
утро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав |
пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује р |
- Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у |
, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у |
. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткан |
ек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под св |
олности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли |
могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} |
увала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавк |
рењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност зн |
иког, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је |
е то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајн |
мњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "прав |
ек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље св |
некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народ |
ен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне веч |
понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била |
ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја с |
а речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко у |
озбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед н |
ово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада |
н подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим с |
да сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе |
баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш |
.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мис |
и од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија |
те рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз п |
које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог |
н моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} С |
м пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свес |
зи у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пр |
волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} С |
пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хар |
ном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засука |
} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим посло |
поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља |
а.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добр |
е у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више јези |
:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у |
лога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвет |
р стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног |
чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разум |
рено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то |
им животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при по |
} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча пр |
вљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру пос |
де да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један |
ре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је |
сто полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било |
пљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од |
и који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осве |
емогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и м |
вима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око |
рковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дуги |
едне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједн |
ао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (са |
већа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни |
лодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изгл |
је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ |
о је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, пре |
к не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може |
и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себ |
ор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа дол |
ћи према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао |
Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се н |
свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне при |
доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивш |
т.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре |
волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај се |
адмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш |
да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешт |
на ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде |
ас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто с |
јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. |
е, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропа |
Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место |
о поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за с |
} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели. |
во?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стаја |
о је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало кал |
е о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао |
ерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми н |
е чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испит |
ји је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаст |
ица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је |
одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, нал |
, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, ал |
то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - |
ити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он с |
.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба |
амакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом |
вши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се |
е се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино ни |
Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и с |
ле дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега |
о место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или з |
најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са |
има.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понел |
етвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим ј |
ом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ниш |
глед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у с |
јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међут |
ти један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... |
хвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"? |
{S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то пит |
те, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она м |
Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и види |
тави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов д |
уго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео? |
тима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта тр |
но истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није у |
мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да ота |
м задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати |
се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: |
признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S |
мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступк |
пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногам |
посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} X |
оповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, уче |
других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видим |
шта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да |
нижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов |
би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са с |
ног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија |
тољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} |
ом бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који с |
има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Ре |
жући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врат |
је са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватр |
ко није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и че |
како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну на |
оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост |
лина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је о |
када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећ |
к, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како д |
скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђаво |
ви Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се |
стио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута |
крену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на кл |
ебало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, бил |
о било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он |
мисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се зау |
х корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{ |
.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, |
ед, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у се |
младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу... |
је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у изма |
ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја |
сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, |
своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред |
S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на |
влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и с |
Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Ра |
ове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши. |
живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{ |
не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, |
е обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собо |
се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафа |
ици нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта |
и укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оно |
празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у и |
омична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беш |
вне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекива |
жена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује но |
(Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна |
и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогу |
ој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га |
гнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено |
и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га с |
ан страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, проф |
е додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што |
у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога |
стајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме ј |
без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих ко |
наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Ма |
иљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду кој |
ином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још |
атко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, |
пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавш |
песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да |
био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању |
акле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом свој |
м бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини откри |
ајкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех |
револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихвати |
е одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено н |
некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прођ |
е које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То |
маш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно др |
ога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непо |
да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, пр |
и су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви |
е, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је |
дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће. |
ећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{ |
зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убиј |
рпски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут д |
ила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на т |
на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија с |
о, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен о |
, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим |
ну својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над |
змама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S |
а из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом с |
астирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кад |
могласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало |
е манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) |
каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала. |
} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S |
ода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је |
танак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми пр |
Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S |
све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и зами |
е било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - |
у вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божј |
гребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тад |
, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирал |
похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да |
седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи |
иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад љу |
ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} |
{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогл |
о у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уо |
Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је |
шао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним ко |
још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из с |
уо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по |
ете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чи |
дило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све с |
лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и |
ши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, |
а, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром с |
трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњ |
аљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постој |
искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак бо |
че.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том ча |
ини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако н |
одом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не бе |
е могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му |
едну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у т |
таром књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и |
S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од |
она, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањ |
аху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ниш |
у и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом |
и попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има |
капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, |
са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињени |
ба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, к |
је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи |
иког решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати с |
јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познав |
з краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила |
{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба |
спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриг |
д оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крил |
чила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и |
бјавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле |
ишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у с |
м путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те пр |
еле су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јар |
воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иа |
види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћ |
зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са |
е човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срц |
а своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море сми |
ним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно |
је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави |
- помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако |
, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један |
и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну стра |
се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је |
и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полег |
ли да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна м |
досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болн |
н и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{ |
пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у |
је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напу |
, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само ј |
- Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми да |
а јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не у |
Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планин |
азуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах п |
се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегд |
повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{ |
ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић |
цем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осе |
моубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је тре |
остигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај н |
или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред |
озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пр |
скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се |
ти једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али |
ан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је |
н и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, |
мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што |
његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и проз |
е, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим не |
Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те ве |
ијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани |
оново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно |
догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог |
уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред |
Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми |
и да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскоп |
хови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица |
ике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и к |
{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић |
ле зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот прита |
, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од |
тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже зад |
{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - н |
био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да |
а сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подаци |
азори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи млади |
се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи |
ни украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја |
та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљ |
могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на |
наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када |
ети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у по |
у, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "с |
суди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједн |
о у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чи |
S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, |
да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пут |
е већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје по |
г врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ре |
е улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које |
никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучн |
а делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он |
рају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, |
о као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са не |
тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му |
} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањариј |
гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети |
ико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој мож |
о: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? |
у се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се |
на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију |
и он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то |
њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у с |
овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице |
рба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у ком |
а трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S |
{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је |
, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} |
да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пре |
г чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, м |
рљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима |
више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се |
ртера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде |
мности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичк |
арамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио |
ло је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабл |
двратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Дв |
, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање зво |
д досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, и |
еди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једв |
ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, д |
е име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и зван |
кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно ос |
је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну |
неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карам |
ијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прил |
амачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почн |
јрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара ств |
тину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте т |
збуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини |
и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на у |
се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се н |
е.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању |
н.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бе |
и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети |
јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је м |
и да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да св |
ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, |
овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати с |
вантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред |
} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво т |
во најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратит |
зимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у |
бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у |
очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Прест |
м један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду |
те, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе |
е сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се п |
едно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} |
што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска. |
ош даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да и |
им... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - |
рковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У ч |
немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово го |
али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} |
омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију засл |
} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, пот |
чега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав |
но.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали |
ео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну н |
асвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одгов |
ловним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и |
о дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као |
шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи |
м је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, |
свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарст |
остављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је зашт |
о узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав |
промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарков |
часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинск |
игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Б |
се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његов |
ени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Ср |
оји се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам |
у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаш |
у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршет |
се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздр |
и сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба |
је било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јованов |
руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} |
ице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже па |
крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништав |
ак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, по |
ор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу |
, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није |
азумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежи |
да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} А |
, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се т |
едрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. |
ећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе |
зирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу преп |
аме од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим |
едног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех из |
и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замис |
би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уо |
е на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате глас |
буни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ст |
S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У |
да она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појур |
јући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места бе |
пуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он |
се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило |
од јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамар |
нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић |
ла до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људ |
итање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа ви |
осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он пок |
тадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба |
етод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са |
ње, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запали |
поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, |
пке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као |
остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S |
њем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у |
у у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, си |
код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба |
протности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откри |
био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, нег |
дну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш |
ована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком |
устави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда |
зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отр |
.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га за |
а он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу |
ности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца |
е да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, |
рагој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленим |
врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљ |
ремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је |
сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео |
јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум д |
е се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са ст |
лико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то бил |
се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се и |
ена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) |
се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, |
арочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друш |
он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не |
еобично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недоста |
ражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у |
више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И |
рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико ј |
што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се |
ек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег |
оложи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослуш |
нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Дос |
, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен |
кочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јо |
Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође |
емирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је треба |
и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да к |
} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се вид |
имети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре н |
дсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим м |
олико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније н |
ао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам |
помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених |
са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио ж |
е, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, |
брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он |
ло штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог |
дном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звук |
онавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београ |
да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју |
ешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала раз |
њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, |
а нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше |
чини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз |
ко стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покуш |
ман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу |
де како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она |
би, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло |
аћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и о |
е Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман |
{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш по |
тим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога |
је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах |
{S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу |
каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да |
како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој |
стају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи |
ветлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамаркови |
издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он ј |
олиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И г |
де да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али |
ила потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је |
а поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим о |
чинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S |
и на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све |
ву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он |
ави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше |
оне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног |
бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли |
је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што |
вене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове |
ти главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На |
аспуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непоб |
а једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пла |
рво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, |
наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване н |
еограду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети |
бог ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због |
гаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, за |
} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто п |
сетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није раз |
ске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опр |
?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S |
потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао д |
оме размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео ње |
о и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних |
ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{ |
м јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И б |
пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог у |
аљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико вр |
реко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол њего |
о и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, за |
није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је с |
имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда |
Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено ка |
крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом нес |
јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак |
узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика цркв |
часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, |
оди су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хр |
иру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам |
една млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман к |
на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији. |
док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашл |
о месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је |
анити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају |
о жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онд |
де тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{ |
ба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати ни |
ца иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено |
аву у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њ |
ћаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом ка |
а је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} |
, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих уд |
и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који |
тазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Пет |
ог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретк |
више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарко |
атеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако |
ницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени во |
е отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираш |
као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво |
{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После |
, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било |
мрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле та |
ну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун |
љених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S |
деалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притиски |
где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва |
ожда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећ |
оју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута ње |
о шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, |
настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за |
S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} |
уно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да |
тавио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама |
је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: он |
лом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Зати |
могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини ч |
а јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - |
шла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег |
к, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као |
ему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па |
аше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега |
дно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи. |
ј зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звезда |
и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубаз |
сте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом |
да требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно |
а гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконо |
мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог н |
леду здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, |
ом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S |
апита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново в |
ије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, с |
цао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његов |
, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ј |
}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху дв |
мрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подл |
те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би мога |
{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу свој |
му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али т |
Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која |
а има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуж |
ли реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео |
собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави ба |
у.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на ко |
ако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} О |
ма својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку не |
ти? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуш |
удна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, |
Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мир |
још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и он |
ави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку |
дна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку |
то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима |
блачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и |
врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се т |
која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у но |
познатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? |
к на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред |
опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет ув |
он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је ув |
Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а |
у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија |
је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да док |
погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба |
ива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, поз |
упи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше |
једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасо |
пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милој |
љени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} З |
ађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за об |
терију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсе |
огрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим |
ош пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јас |
, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци |
при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нароч |
са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најпр |
жности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене |
увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то ни |
ислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и |
сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожа |
има сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на оба |
ост усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам на |
ероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би п |
ленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, ос |
.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Р |
што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, п |
а, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану |
ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах уви |
ришту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како ј |
да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - |
пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Р |
но, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаш |
њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном |
да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом |
ико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придиз |
добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бач |
језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже |
ла.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу |
време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније дес |
ла, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S |
а рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је ле |
рећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пу |
духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S |
о и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја сп |
ности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим л |
, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага за |
касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по |
ас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражит |
је тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} |
осподин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Би |
е сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био дале |
, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: вр |
е купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник |
S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и |
оје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо |
ам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против св |
{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та неви |
ње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непоз |
ремена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И |
били један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно в |
ајмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано пови |
ет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан |
и нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је н |
лони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањ |
а каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се |
новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се |
мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке. |
, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у с |
све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, у |
сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наил |
н је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још би |
S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игу |
коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све |
в, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, |
када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме ра |
је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у ср |
сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, |
гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. |
силије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затвара |
зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се ски |
и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша |
не, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно |
н радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро н |
ђутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да |
ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у |
ешење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше |
чима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам |
емати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} |
апомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивањ |
држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јо |
да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: |
г и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, п |
тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су |
е сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и В |
еху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако |
јажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остаја |
они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његови |
љиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примет |
и се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зр |
дност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и |
стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крај |
ило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат |
а осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се зат |
а сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјан |
соко главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно по |
ви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјањ |
}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита: |
ање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да " |
је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што |
од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, |
е хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо |
у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, |
он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело мле |
, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим |
а и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи пра |
Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично |
а!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа з |
ир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, ј |
једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у п |
лаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену |
држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући |
...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где |
д оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонил |
се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потп |
начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним |
ом сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Бе |
ила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа прис |
би би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје |
каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бескон |
} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама пр |
како није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Тел |
довољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић |
њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику |
није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле то |
се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног с |
вори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страса |
у рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карам |
е Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у о |
сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну с |
ковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министа |
а бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остав |
} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечер |
су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје |
задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог н |
} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шуш |
их се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би њ |
н потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб |
.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста |
крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином к |
но, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео та |
аше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је б |
Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} |
адмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је |
адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пре |
рца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од р |
араних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен |
У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, |
му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично в |
страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је |
у младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати |
наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, |
сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је |
и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите |
до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и |
иченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главн |
S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином |
још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неур |
е крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у је |
игравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да с |
а непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се |
} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем сво |
Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем. |
увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да оста |
ивоту и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га |
и да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јо |
ло довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће ов |
решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти |
ина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на |
мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што |
ар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину |
е стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одго |
она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карама |
младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти по |
едном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између |
до за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа к |
ла хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати. |
а се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша буду |
.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} |
мо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошама |
Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним пок |
због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје |
..{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настав |
таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше уста |
} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја |
ако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као знача |
сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нов |
внотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да |
чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било м |
удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, |
учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у посл |
а била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања |
имо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - |
свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас. |
очео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало беск |
да би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну |
тирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише |
свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, по |
, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, |
Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољн |
ка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- |
е ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чек |
а могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико непо |
годи.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Пр |
ше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква б |
с, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Ј |
им: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у з |
влачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло |
Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жаг |
, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретн |
е је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да з |
средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није |
олима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су с |
човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и |
ретече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читат |
ве, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена се |
е, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, к |
.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да ни |
него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигле |
рапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим о |
ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} |
уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова |
убо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет |
ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и умор |
рочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је ку |
аклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чаш |
у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, т |
зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василиј |
а оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Миш |
зала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велик |
у сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капу |
на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део пол |
довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као чов |
била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада ни |
и снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на |
ећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када К |
е слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замуће |
е и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд |
нке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њ |
{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у |
чињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време ма |
епери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку. |
ицом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осет |
ала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љут |
упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове л |
је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо? |
S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} |
ву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} |
рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Зати |
да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога сагово |
ознаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ход |
оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући |
ве већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим |
рује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на п |
ам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао свет |
е под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо д |
, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то ни |
тајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И ч |
вићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин |
и ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи |
објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле |
и, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што ј |
м узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно са |
рану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним ма |
о да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само т |
ег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљив |
обро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донес |
ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше |
ило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху и |
часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља |
је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би |
а и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очев |
а у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - уз |
{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта б |
скретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљн |
мисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заб |
опште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено |
ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олт |
више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није б |
ди, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предње |
сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебел |
ашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на у |
и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба |
!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиж |
мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и |
стити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из |
.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта пред |
нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, б |
оване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да |
и тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веро |
S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у с |
спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет |
је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, дода |
ако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти в |
ла, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу про |
репознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он. |
ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, т |
азила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само зами |
не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, |
рбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му |
чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше |
баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући с |
овек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} |
а сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, |
таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство кара |
ко обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закљ |
ох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамаркови |
азао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S |
ковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја им |
едсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћ |
видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и |
иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} |
Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а он |
овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла н |
и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам им |
а писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем |
меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S |
ове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, |
оњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се п |
реним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, с |
м.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на |
ог кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, |
Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет с |
још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривени |
еленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не т |
г дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу |
мевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усред |
дсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} |
али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче |
грчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али |
н брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; |
е да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло |
ламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих увер |
овима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и сл |
тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око вра |
Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покрив |
м у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{ |
убок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном |
е праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву |
ја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Ср |
вему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и мора |
} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, чов |
м задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је др |
е цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким |
га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он |
међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагеди |
у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Верова |
вши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није |
- Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се мо |
г у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а он |
, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, р |
а чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, бе |
морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтед |
у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој б |
гано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за кој |
ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она с |
Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искљу |
ним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли њ |
емена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао |
ервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори |
јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S |
а, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог |
}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није пита |
становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споре |
дано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није |
месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветље |
у, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чем |
истра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он |
аја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна |
Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пуст |
идело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи прост |
личаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над це |
крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спр |
, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убит |
у не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постаја |
ла на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава |
узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према св |
крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, н |
ња.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете ј |
ође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - |
некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако |
сетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} |
Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} |
хо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао |
во детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онд |
ико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескриван |
е између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је |
ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају сн |
се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз сев |
ачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} В |
м признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко вр |
зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од пауков |
да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S |
{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испит |
једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да јед |
сту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни |
часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене г |
жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на кук |
си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми |
руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему |
што прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грањ |
свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два див |
ти лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар |
срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шт |
м окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође в |
а би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас л |
у да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њ |
, али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву т |
кивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када |
усрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да |
Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи |
лу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да из |
два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло |
да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S |
е је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставит |
пуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манас |
алуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у |
S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблем |
ло подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Вис |
е на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о сво |
држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мн |
иља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не |
- и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе и |
на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту |
а Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опас |
но зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S |
коначност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његов |
ност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао |
главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радми |
1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања |
ј сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као |
него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прим |
ено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним |
, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена |
београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и ч |
и, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И прок |
Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, т |
ути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У д |
и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, |
али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - |
до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким |
е могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаут |
, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} К |
лећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пр |
кама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, до |
учности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, н |
о Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" |
вом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није |
м брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте |
као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав |
флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, |
им несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је |
те да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, до |
мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно |
на војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га к |
о као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је зна |
тра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју |
кри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спушт |
ади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика тре |
реме прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до с |
знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега |
жљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да д |
пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело |
се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка в |
ула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају при |
на реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја |
е, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипара |
То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који |
увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно д |
Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - |
ла. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је об |
а свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања |
т испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом па |
човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви |
бије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} |
добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо изме |
, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, |
он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и |
еобично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже хер |
ивот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикова |
догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрч |
олазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја са |
а масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише бли |
рете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у њег |
икар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око |
оде у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и |
епасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{ |
ан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура |
ко смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и пос |
а, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети |
мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су |
еђутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Кара |
ко нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улиц |
макох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло поз |
пљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим откри |
, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо |
е, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - уз |
есорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он |
она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљ |
ко објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погр |
р ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љу |
ло ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па |
вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни: |
прека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} |
ј вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у т |
урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, |
ки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман о |
, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхоли |
амо има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег жи |
ан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поште |
престано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са |
га запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природ |
и смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему |
тпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутр |
ред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности ј |
носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тр |
е Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само њ |
о стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} |
адмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, за |
а ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, |
војој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети |
оју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} |
емаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} |
а тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две но |
између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепеља |
брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како |
облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком |
о поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хори |
{S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шиб |
ја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсве |
... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, |
са присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пу |
оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури |
у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у |
у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S} |
спод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{ |
жи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; о |
и знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то вре |
д којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он |
заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; |
и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и |
а, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао |
е воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку за |
S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си |
Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје. |
... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и |
у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} |
ла једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало |
им, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (к |
, рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свак |
раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, милова |
дино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газд |
преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му т |
се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и |
онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Б |
толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојм |
ди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без |
и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом проле |
ко малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - |
е у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима |
од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен |
ре синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... |
ио толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом к |
S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудим |
не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви |
ељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога веч |
Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина |
а Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па |
хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши п |
и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. |
Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку |
и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опа |
{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега |
младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије |
појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасви |
греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гом |
га, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напом |
о увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, |
јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у |
нији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зр |
татак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да с |
арамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парла |
шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необузд |
упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто с |
се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде |
е су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши рук |
т са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при св |
} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину д |
во време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслаг |
на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао |
а жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи |
а закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакми |
у и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, за |
бјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалит |
, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на |
да стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свејед |
он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну см |
м или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} О |
појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се |
ти, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштова |
е нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност с |
ији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да за |
, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, ум |
вилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када |
Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, |
ба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега |
а се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Ср |
вши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S} |
ије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико |
е иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако м |
или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к |
на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење кој |
- Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од се |
ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачан |
као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала |
тану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића |
ло. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишље |
ле његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, м |
био у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин |
о читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да |
аго.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} |
ију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} |
ривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео њего |
ија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} А |
зговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то |
два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше па |
ним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се |
н морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас ни |
Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо |
лите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите о |
телим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, зами |
о је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отв |
на врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се виде |
ог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прела |
једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев |
и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се |
{S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се |
сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, је |
ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе |
ренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчи |
ана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју |
ку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијо |
а? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, |
а изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршета |
помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} |
з ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пос |
ним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} |
итог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни ј |
ке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до |
S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћ |
и кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и |
упка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој н |
м о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске н |
асу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и њег |
мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред |
у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од |
од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли ј |
имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да пон |
и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непри |
потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим ку |
з звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако |
да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпот |
тера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили на |
м, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одје |
арковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са |
детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: пр |
дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона упра |
сли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет д |
ожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он прим |
лвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је виде |
али су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куф |
ије запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом во |
ази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред св |
к прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Ви |
статак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да што |
Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковиће |
, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине ис |
зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, |
: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бл |
ници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стран |
но што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам |
рат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак нап |
учност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" |
а се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да |
ћи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино |
Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста |
е могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, пок |
не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих љу |
асечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; п |
атити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да пр |
даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дот |
једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у т |
о да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овла |
е, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, |
имала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, |
оја се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито р |
Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њихово |
S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле поч |
своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} |
о свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољст |
крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови нато |
се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "ост |
оја је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Ма |
малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему позна |
жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико н |
другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони |
м под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи са |
ише реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... он |
им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш |
дао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва |
адмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S |
дао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он |
ше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеш |
и, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривш |
ио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе |
а поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећ |
један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га м |
и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо |
ролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{ |
} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она |
ким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут на |
маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, |
тећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз н |
каза најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених ус |
{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на дом |
о заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ов |
једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано |
почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пре |
егови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном са |
ш за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора ста |
пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да |
аузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећ |
ман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу к |
еко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не за |
на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменуј |
зних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина |
а, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била |
тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Ост |
затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто са |
му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину |
тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није |
ош увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну |
ини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је |
јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако ран |
ужне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног см |
почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што и |
о да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S |
диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лаж |
а и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време |
лико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохт |
на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлос |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уо |
кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита |
еволвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку про |
ући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланч |
сто одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапур |
аде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто и |
засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица по |
ек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му пон |
у присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да го |
и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{ |
ница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се |
зости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесе |
ши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И о |
а, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и |
мофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, с |
сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз. |
д водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишћ |
нам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због то |
откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што чест |
покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узв |
ст да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се н |
сницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретн |
их уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице |
менима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која да |
у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења о |
их примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени ц |
е да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите |
а где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И он |
не био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве от |
М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не |
ко, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направ |
плављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет |
рао због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} |
а покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољан |
слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим |
руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не зна |
S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала је |
та хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је св |
да онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка? |
а га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи у |
дну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила |
густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око р |
круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако |
илије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, |
.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече |
Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изна |
.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану |
ов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ход |
очи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто |
и ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном |
и који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво им |
грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренут |
дан разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви |
е степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно ст |
ка, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну миса |
еобјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу |
а бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам ман |
д на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Ниса |
То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша ни |
ако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдогл |
и слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога по |
ете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је |
ост.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмили |
ребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим |
вестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се |
ан циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до ње |
ре, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен м |
и поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{ |
.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за |
авао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све ве |
ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колик |
ема њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже |
и неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у саве |
вео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у мно |
! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конв |
Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И |
и своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се п |
еба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела |
то до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да |
вдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја са |
оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више нег |
Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној см |
било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати |
е за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватн |
офесор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима |
ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем ( |
оје га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, д |
јутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звал |
ла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што |
у тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и |
елике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела |
им пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} О |
се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страша |
ного ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питају |
сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче |
то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопст |
нимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја |
зника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута |
а време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али те |
олела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између |
кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговор |
ознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... |
окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти м |
а беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно в |
а?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, јо |
лом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му н |
им послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама ј |
" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва |
ости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу |
мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико |
господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједн |
улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом њ |
дића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не |
а ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер тре |
ом не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку ва |
првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} |
ам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је |
ки ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима. |
ћ Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам п |
о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, при |
женим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, |
у направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за с |
ли заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и мог |
се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњос |
еног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не гов |
, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу |
по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осе |
е ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је м |
што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он |
а се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху по |
једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамар |
иш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно л |
ним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство |
тељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девој |
те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица |
плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку ј |
ремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} |
до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који |
, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на нај |
а, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слобода |
ражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "дру |
се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још ма |
овек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости |
тир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то г |
сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било |
хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно пози |
, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком |
викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове |
ам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, |
вићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити |
Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејал |
се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао |
ало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, |
шким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засука |
мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полу |
{S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за к |
И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сја |
е малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Ка |
ила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега |
ним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно о |
говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имај |
који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане |
е мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Спла |
- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да |
јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А са |
еби, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, |
а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још |
, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, ла |
могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била |
шије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја |
постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пу |
гом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно |
тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку |
.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва |
а да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одају |
или то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, ил |
је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек ско |
међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) прев |
је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал п |
стиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "свето |
би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забр |
румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} М |
оди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дет |
а, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после к |
:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ра |
је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене |
кле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада с |
зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да др |
где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, |
а његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамаркови |
римети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио |
а на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогућ |
њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, с |
т оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата из |
к и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше |
.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамаркови |
.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично |
чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш т |
боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, о |
е значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље |
- Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригуше |
ало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од |
тави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узв |
дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} |
И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Н |
не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољ |
ам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Рад |
ама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он т |
му свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњив |
ретераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизациј |
мити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше |
су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време сед |
ј као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, |
ојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао |
губи.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирај |
маша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Ср |
о, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се |
а да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући свој |
пски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он |
ана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг |
столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као би |
гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај про |
з тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе |
?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су |
умљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се |
ца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на |
а ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још у |
сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти н |
гао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање преме |
те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек |
ш смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој |
ти чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на ма |
стимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле |
ти беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: п |
не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога м |
зичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, |
не подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол само |
дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- К |
се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштв |
треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све ок |
{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи |
у сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или |
зор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, са |
дини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} |
S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - влад |
хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Влад |
е клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ |
ету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен |
ту.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се о |
Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се |
да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме |
нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} |
ле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био |
дмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог |
ко мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то |
часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит |
ен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у и |
кочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу с |
и цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где кл |
ен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у |
дмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сусти |
врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико |
часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у м |
м.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново |
и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са |
говор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не пр |
два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Воле |
ао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле по |
У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушав |
ње својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, |
е само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само приј |
ма? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљ |
време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је |
пита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у |
скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ов |
сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање |
ћите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се ск |
} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у |
ора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. |
ну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и |
собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и |
ом, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претр |
а питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака |
грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, ње |
} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожур |
ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо д |
у.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро |
- А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Је |
ја би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кр |
- Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, ме |
бриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, до |
ас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто? |
м после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладно |
им глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пут |
лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен. |
а виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђи |
да, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S |
лед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота дово |
ам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задрж |
Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао |
а његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што ј |
ћи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена |
ије, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није тре |
ан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S} |
нда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Кој |
прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак гов |
рављајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} |
обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала |
олако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратит |
ледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, |
загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S |
е пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко ли |
пусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде |
и Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакос |
ам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавн |
} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{ |
о свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипа |
ји, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озар |
ге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежњ |
је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, н |
излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну |
који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при на |
ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и |
а, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и |
ицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је св |
ирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јест |
орао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи |
поруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се не |
е спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је п |
адну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити |
да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у |
S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жел |
{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, свој |
Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање приз |
ена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, пад |
испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја |
огућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација |
по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазит |
јим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он |
животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они |
удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише |
тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он |
риродо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било м |
пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била |
оји пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чи |
фесор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S |
То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано |
А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Кра |
о би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, у |
ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али |
е купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предав |
, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али |
товом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби |
ре.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу |
н је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностран |
исао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почет |
м изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које не |
времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између д |
је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из је |
да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зра |
стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за с |
е не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и |
етника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе |
етку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђе |
н се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сто |
лазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај ме |
о страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако о |
велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конак |
све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном |
е се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осе |
н се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S |
{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, |
брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сва |
ин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била |
охтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и м |
као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева |
} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али |
исна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући |
ве више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пи |
а је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасј |
све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право |
ишта да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан |
т од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшни |
злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не з |
он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било при |
ако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао |
{S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "сп |
е тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} |
да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И |
етегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са в |
о незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро траг |
свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он ос |
гао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; |
о би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "да |
серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна |
е, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} |
чава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљи |
твован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у |
о је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним |
ро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да |
к беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност о |
орство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пр |
вала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена |
које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Ц |
} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то леп |
о.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише |
покондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та |
мире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена |
страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног |
ршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очеки |
сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он ч |
оје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни с |
га самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да с |
шки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том |
е рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа ва |
} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли најед |
нце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се |
бро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама |
- настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако не |
ији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне |
видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затек |
пољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - |
Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нел |
оју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} |
..{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и |
то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породиц |
бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она |
еје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да с |
уђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био ред |
пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по опште |
ном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропас |
у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србин |
ај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је дод |
адмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко |
а, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да и |
ео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер ј |
та, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима |
, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S |
других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то |
епокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида ни |
е, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључк |
откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сенз |
на, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоц |
ла и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројст |
то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва |
са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љу |
о популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеј |
шао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали иш |
блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; др |
ајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око њ |
ју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} |
ао сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође јед |
на дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен |
о друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загр |
јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Цркв |
а тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних |
Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извес |
нежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и |
Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радми |
необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз с |
мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло д |
топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједно |
једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Ц |
а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде т |
ав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{ |
ају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи св |
заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошл |
ветом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поч |
сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу поб |
на рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила |
мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио |
рахом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реа |
шења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма к |
.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": |
у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у сред |
врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој с |
жити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата от |
де.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је вр |
пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте |
и, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не |
зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; је |
ицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа иш |
рсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, |
{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га |
оће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему откриј |
ре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио |
да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шт |
и у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима нај |
екиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио се |
ије би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} А |
.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не |
не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана |
, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, |
опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у м |
тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба пр |
смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за нас |
ом почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кро |
због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима? |
познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} |
ако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по уг |
ј огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице |
вањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} |
И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипа |
тавивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, збо |
стаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је |
авранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили с |
ете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Ста |
сао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су |
то, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не |
шу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да и |
ух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, |
.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је |
недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно ж |
остави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примет |
но што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту м |
ји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све ср |
је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уостал |
вање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понав |
г погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, |
е даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи вазд |
део је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи |
ва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шт |
ли дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је д |
, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осет |
не ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пе |
есило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео |
ао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном |
ен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{ |
починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази |
толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благос |
што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен у |
наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што |
ео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, |
еној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, ког |
оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају |
е више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то у |
емљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло |
зивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узв |
е ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свег |
да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога |
из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитс |
преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрет |
нао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - п |
ђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима |
лог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како |
и, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по |
е био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда |
аш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њ |
азговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ј |
а другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под б |
енутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти |
да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије |
пуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касниј |
А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети та |
а стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши с |
басјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мирис |
разни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слаб |
шици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљав |
пак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе |
сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у сп |
танка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљиво |
амљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим |
ини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него т |
златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пењ |
са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још у |
еки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут |
или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљ |
м сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је в |
висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га |
гледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одл |
ћину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поно |
гашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђе |
Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави |
остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видим |
га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оста |
Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Ка |
ио само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак |
ут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, |
крипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди |
Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по г |
ова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта тр |
кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и суви |
ам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он м |
а разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема н |
куша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао не |
она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знају |
ли сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није пад |
ј беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири |
љупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметен |
и морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега н |
е жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нем |
још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце к |
је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од мла |
ило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим вр |
е оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би т |
нским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече |
цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди |
едном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да с |
а високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све ј |
сак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање и |
е, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве ча |
под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{ |
кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и нич |
ајсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинс |
беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата д |
ме би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} |
више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи |
ледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично с |
н преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и пос |
а ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно виде |
са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носе |
ћан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољно |
ек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата |
којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на б |
хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре |
жали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио н |
ољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на |
узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потр |
оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је |
асовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке |
сијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Вас |
оје сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада |
уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио |
га изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе н |
уно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице |
надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље оста |
не; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до |
игушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибљ |
зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Ма |
лед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелен |
полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на |
ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада ди |
и кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском |
: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишк |
је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не ра |
штавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{ |
ју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући к |
оста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељ |
слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писм |
једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, н |
тојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ак |
дост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспор |
га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се |
{S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он ј |
зичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", бил |
велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи с |
е да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна |
че тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али је |
ега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забач |
ди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, поми |
ет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет мину |
професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли њ |
почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам... |
а излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње |
о обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Срб |
о његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нам |
етњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам |
пусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога |
него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позва |
да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете на |
да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом |
а.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - |
знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом. |
плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... |
утање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је поглед |
мљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оп |
се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже |
Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толик |
обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија нај |
ај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један бл |
мила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљ |
{S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај |
нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је су |
ја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очај |
значајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужур |
Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари глав |
дузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Бо |
далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети в |
немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је са |
ст даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приб |
сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значај |
био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се |
очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, |
силије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрав |
мпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S |
вљене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... |
разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ног |
недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S |
р узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао |
би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново! |
тане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше |
пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепи |
два да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пре |
о та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљив |
сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чи |
ило свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој |
доцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифест |
арац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде д |
, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу |
еће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље |
} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је тр |
Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му ка |
} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила |
обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком м |
у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужино |
је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све |
S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била си |
, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење |
ако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој |
S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је по |
мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{ |
цртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, |
шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: ов |
свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим |
мну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда с |
суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђ |
потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и |
ји је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више |
од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој к |
{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота |
срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особ |
што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и |
отпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Ог |
д пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више ве |
а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спази |
ченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и |
; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти ма |
ј.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом |
апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се б |
као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не ус |
тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки |
ојствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више ј |
, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју пра |
обом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могу |
о светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слобо |
нута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додир |
звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само |
акав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар |
о.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила |
ледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било |
гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који |
ња. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима |
за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праск |
отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здроб |
виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињ |
кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостај |
S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; за |
којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба |
жале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је |
а ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, н |
ео дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пре |
вац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S |
а. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег |
срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њ |
тивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари са |
ко воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где ле |
ак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико си |
осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пут |
стави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када |
пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њ |
елу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} |
зе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично |
. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по о |
цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по |
премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба ос |
и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом л |
азе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и |
ором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата |
сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на до |
век тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти р |
дао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посмат |
дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући п |
угим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузо |
} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједн |
дмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он |
.. * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не |
ада је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јорго |
од другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима кој |
руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда |
акикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, |
ику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћн |
ца беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на проле |
дећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи т |
о врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манасти |
} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмил |
која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Траж |
ба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, мн |
} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако |
ела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гос |
ом почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим |
нику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило згр |
ало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он |
е звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њ |
S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима и |
својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што пл |
бетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још в |
слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Соч |
Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има |
у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и вазду |
је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада п |
- И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак |
и дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе |
а манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неко |
изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непом |
: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео |
стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Ва |
ини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. |
нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила |
не.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није о |
е некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, |
има сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају куп |
ко напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у |
изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше |
ебе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже |
е талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах ос |
ри преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врл |
век губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ра |
са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
ереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да |
постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по је |
топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном св |
стојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, ко |
не линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство |
телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша д |
ише колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице вис |
есечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} |
, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фити |
гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није |
о од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затворен |
т леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му ј |
мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с |
разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно |
им погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако т |
и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{ |
и да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вер |
не још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило |
јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часа |
ко дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од т |
о у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у св |
рпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душев |
јзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S |
пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави |
реске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је б |
млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићев |
Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, |
дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу |
оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете |
е неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио |
ног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се јо |
остоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки рад |
дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици о |
ачен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из |
ким бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бро |
тлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених с |
мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њихов |
Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто |
едељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он |
и заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога |
да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Јед |
же да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је и |
тњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са саврше |
ем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућ |
раму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и |
горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклиња |
траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кљу |
ге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се |
на... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говор |
ставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се |
атра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи |
околица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући |
?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и г |
љковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше тол |
руг.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико м |
вет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледај |
а око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљиво |
же своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају. |
био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини |
ријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној |
о вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабин |
к сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, заста |
S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привук |
кан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа |
.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, |
овом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки ра |
- помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам ча |
час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гле |
Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, т |
припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је |
азили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве |
до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима ствар |
у кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино. |
радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које |
сан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исход |
ужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на ко |
лила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одр |
онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији г |
несен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, |
}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он и |
ху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог вос |
бе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Отку |
ножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду |
о и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ |
вим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи |
лико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иак |
ти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, за |
, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осе |
једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше за |
миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежа |
онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, о |
Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И |
ише глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за д |
а, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да |
мља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та пак |
на.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито д |
јаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини пос |
штро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасви |
м небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обр |
аности, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим в |
, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору. |
врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нес |
ног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси л |
дости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва |
ратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузим |
исати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништ |
на.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у по |
Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче |
} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљ |
ју каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крај |
ље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана. |
жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљ |
а још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се |
је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим |
нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе н |
загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испреп |
арошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погле |
лавни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која нади |
ођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим обла |
здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеј |
омантичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не посто |
пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад |
сећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне рек |
које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне мн |
м небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безгр |
ку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле |
а мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не к |
то изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и з |
бресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи |
је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању |
шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између вр |
олетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, т |
лика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога жи |
е на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био с |
о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо |
шевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био |
скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше дру |
марковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог г |
но што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила |
цу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на прв |
ђења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи п |
ромена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже |
спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђе |
ух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом |
до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до т |
ни да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години зај |
но молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога пос |
е то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковим |
ко мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и |
ским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сук |
подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне желе |
дна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створ |
ко искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их |
и стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада ни |
ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, |
лону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да из |
има.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога |
у патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на |
ве то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек с |
у изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посм |
страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S |
се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да п |
о нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било |
вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом нач |
баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он пост |
равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Ср |
оменити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претерав |
х могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њем |
свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба кој |
та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите пт |
меним.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што м |
затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све о |
ковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше |
е необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} |
Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како год |
свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је св |
исли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстен |
р ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморе |
и се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његово |
е.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Би |
дмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим н |
уку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и он |
пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди |
ао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часа |
и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Каж |
и је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по |
.{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... не |
је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја |
уца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја. |
Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Д |
дном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица мог |
ежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак |
{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он |
- био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} |
га тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После мало |
?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако |
ору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва |
.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољс |
самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао пр |
дним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглуп |
је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљути |
нице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од бес |
љивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто |
} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ак |
ајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам |
промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећно |
и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и |
потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је п |
"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће |
, остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим |
располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или |
жи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} |
век остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изигр |
на добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то ост |
Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети |
их учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S |
дини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да о |
уге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидан |
; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: к |
је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није |
иљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, |
ео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај п |
се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је дав |
алном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за ос |
на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци |
у собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми |
и, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није |
рамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећав |
ме човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Про |
ли (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљ |
а, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу |
ажити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва |
овори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и од |
Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је свет |
свештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Ц |
ци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да |
а плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, а |
облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном |
аследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми на |
, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се |
Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да с |
ких дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао пот |
ема овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништ |
дно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је стр |
ирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на б |
:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пе |
не врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у |
ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљу |
вом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, н |
имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо ј |
врћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар |
јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај. |
, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчисти |
а ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} |
в тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног |
једначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане пр |
и сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених речениц |
авио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само ј |
пурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{ |
Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда |
ада се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увре |
лаву и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њ |
{S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, |
ћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на с |
м...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрн |
поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, т |
еш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој? |
ног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа ко |
аџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек |
ећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се боја |
атио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушно |
у упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су п |
азлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, |
ош бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетк |
тим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној п |
смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и |
о такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек нем |
ред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила |
Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собо |
уство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И с |
ани метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, в |
ог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се |
{S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да |
и.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га |
лакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Д |
људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у |
S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Ср |
ју. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} |
пита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он |
ио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћиво |
сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, пр |
ашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, |
осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну |
друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна |
крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по т |
то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, |
Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати и |
ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} |
што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово |
лени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло п |
сом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и |
ско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекида |
сле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или за |
ци и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се |
постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се |
? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да |
лази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због |
требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом чес |
ну, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба |
к девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети |
бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да |
есте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе |
Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачк |
целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Б |
о кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и |
ободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти прем |
ли једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да |
му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на сре |
часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењу |
су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном |
.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостал |
грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држ |
ше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену |
бичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш ви |
овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развра |
и су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и нео |
и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао у |
че.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВ |
два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са |
ише, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове оч |
срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, по |
ете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао |
спорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те мно |
за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромнос |
ес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже К |
тпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да |
часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме уби |
ења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га |
пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безв |
несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натр |
олностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потп |
ништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где |
а снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соб |
о као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравн |
ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам |
некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно |
Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S |
ом празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима са |
уда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, |
ао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога г |
он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао |
сто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да |
ајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињениц |
и, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто н |
лесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава |
а; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишче |
зити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног сти |
азлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што |
рити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много |
у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, |
ло да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусно |
ш увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пу |
сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да |
тајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S |
лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме |
јим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Је |
ко колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепн |
је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, т |
није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда. |
енице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Ср |
е.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублаж |
ај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља ж |
са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће о |
улости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој |
ошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а н |
умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али |
ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због ја |
ве за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у |
ке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере си |
рба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S |
Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености |
S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} |
је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он од |
напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... |
S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори |
}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који с |
прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове. |
ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново при |
ам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед |
те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да забо |
ор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{ |
га дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље |
Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мал |
олутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичнош |
едан мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна |
би? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и |
} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књи |
рпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је |
ти на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна мл |
тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S |
нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њ |
и неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђе |
а је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићу |
о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још у |
та! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам |
е једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, |
ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са |
му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажип |
свесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако |
ојој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетат |
!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сиг |
ти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу |
во и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, |
поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гл |
аган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори профес |
прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила |
блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на |
ова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут ј |
собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче |
а?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, пр |
...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси |
уку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан |
а сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе |
ба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена |
м.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу |
и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мисл |
г прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симб |
Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, |
што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле б |
а излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и |
м открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах позна |
ти у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не м |
а, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежни |
нутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово ради |
диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку |
тим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобра |
свим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а |
, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} |
друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: с |
арац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, изви |
ме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припр |
да, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, ко |
{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив |
ва Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се |
нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао |
рамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** |
И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - |
на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било |
а оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве С |
- узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Прим |
гинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} О |
ала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} С |
поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било дов |
главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који |
кај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и |
Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говор |
рене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за |
лије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве п |
знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, ка |
упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S} |
дне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгл |
и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се с |
када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, х |
ог замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бе |
а не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме |
не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам дон |
е појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се |
- помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју ј |
е све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне нек |
ика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо. |
о само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{ |
, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас |
е блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, бе |
ше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамаркови |
еленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанст |
Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, фи |
помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам ов |
пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав г |
мрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до |
њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне |
е те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- он |
Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пу |
} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можд |
а пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он при |
вно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске |
достан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или н |
и ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} У |
ва није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену |
на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљкови |
вић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да |
{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никоди |
сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се |
дружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, |
но да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немог |
а да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један жив |
буздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Има |
или.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена ј |
} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена |
{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, |
звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која ка |
оћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркање |
еликом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана |
S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да го |
ити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних |
мем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су ж |
S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру |
цане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она |
, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба |
атака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима |
ерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У по |
ао покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да |
лим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кр |
оји се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно от |
ојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је |
Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, д |
Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се |
и ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стисну |
помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозн |
и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Пит |
то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прс |
говор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он о |
г ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он ј |
његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у |
е преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како је |
џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кут |
су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом ста |
ао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је де |
у хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао |
жи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али |
ављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао н |
пех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек поч |
етињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слаб |
} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до |
руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и зам |
вршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита |
ња не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за се |
у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвл |
ама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, узд |
одене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај |
учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и |
S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда |
би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из |
у каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно са |
имаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака |
е, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда |
зан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену |
а се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал |
који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, к |
асвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику |
ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} О |
, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење прав |
ј себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први п |
чи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као јед |
ачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од |
позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S |
ак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово |
амет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А |
и.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док ј |
уке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после |
јим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се нај |
нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребр |
воја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љуба |
Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Нај |
} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, |
већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не треп |
у, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се |
одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један |
{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} |
ви.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури прем |
пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би |
а па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је с |
у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и п |
Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на ч |
руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда у |
ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се к |
врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоња |
и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело |
општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем ба |
дајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама |
же паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте |
Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једно |
ји је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Нећ |
ампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је б |
његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу |
и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући ли |
ајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред |
. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо м |
словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећ |
ође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао ко |
и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; |
е лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и |
арочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је |
ао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји |
но, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро р |
ном.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним |
ла у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину |
Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљ |
атити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у |
адежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним вели |
поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала |
г, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазил |
на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у њего |
те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што |
ити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није п |
ше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог ли |
о ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело н |
е јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља в |
а коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и мн |
њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно др |
к та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стаја |
то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и |
{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не |
слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, једа |
ном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе п |
аске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Ср |
могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче т |
е једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" н |
да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно ш |
ешења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској п |
говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су |
седној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна |
најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан јед |
не, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако ј |
а, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених |
асенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је |
чиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује д |
ојим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјас |
о нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио стол |
ред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{ |
жење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало |
.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посл |
а и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама |
високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она п |
?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а |
камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месе |
учем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призор |
м: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић уз |
- Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S |
о сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређ |
аузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући њег |
рај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још уве |
да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, свој |
етлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасниј |
им врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено ње |
раг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх |
мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срб |
воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да на |
е пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња от |
а обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Ни |
и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство |
ху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели |
н се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на про |
пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јаг |
а добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после |
су били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју о |
аздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку |
наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису п |
рба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог |
рише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и |
} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих сли |
дио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), |
во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричк |
арапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану: |
добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су б |
бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповед |
а и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких и |
е један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну |
угу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, мног |
не чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не |
е, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{ |
не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи п |
Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - П |
асилије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вад |
ко.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође ш |
једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су с |
би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, т |
свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему |
мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и н |
зе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, |
анастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је |
и у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онд |
је опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама |
Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне сам |
томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио |
ав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега |
је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, св |
{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који |
ите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила |
је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним |
и у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и воле |
Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на до |
стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - |
је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, п |
е обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи |
и.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске |
S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па ј |
Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само |
нога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћ |
Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветал |
беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајки |
ревоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био ј |
олико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно |
љена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и |
касту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једв |
прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ет |
му: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S |
вина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, |
не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над |
тим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Субот |
пљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је би |
ије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија.. |
ратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивност |
е ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и |
испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле др |
} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револве |
варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску |
о бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна |
о досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непозна |
лу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери |
мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} |
ио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капиј |
о ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Кар |
дове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и |
ци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода |
степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољс |
раси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и ор |
у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, и |
адмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутам |
а осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страно |
да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, к |
еби пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у |
тим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који |
нови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би |
први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S |
ати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети гран |
значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он |
видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало |
рају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију прене |
се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је з |
е непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари |
ћи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Вез |
о на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И пр |
едан пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од не |
т црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што н |
ен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном сми |
тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хи |
ромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто |
баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} |
есла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно п |
тнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој |
постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне сте |
едном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је |
дно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим в |
лови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, п |
"невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти пре |
ш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се т |
ог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Б |
е, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави в |
животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од |
киван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово |
{S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{ |
ећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он доб |
ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, |
е било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то |
- Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије |
и чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу |
S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравн |
совима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне во |
оности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину х |
свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за н |
{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међ |
рата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знат |
о пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, |
ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} К |
грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њо |
оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, |
ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живот |
о у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одо |
једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конаци |
а му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном |
е животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S |
есности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али пост |
на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те пи |
нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један д |
ном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим п |
Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само |
оже, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном |
судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једно |
па светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изази |
да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, |
много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог ш |
нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без р |
о вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S |
а, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између |
антике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у |
S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да падне |
се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за м |
у празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах |
ра М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Ув |
не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него ш |
к па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и |
савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који б |
е, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сл |
ао што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том ма |
Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде |
о ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах |
осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод бил |
е било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави пит |
се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те |
кшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где |
ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљн |
ло је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада |
и ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; |
им да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није |
им собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише |
} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастир |
ила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао ко |
и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или |
да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и |
остити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда |
размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше |
даде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи т |
, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су |
ра.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећа |
Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све би |
толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао збо |
} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цепт |
ле.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том |
беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, по |
ности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је ран |
Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један др |
S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су би |
а на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, |
умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира з |
.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ств |
{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донес |
ђу решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и ј |
јег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи дога |
ах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у |
ица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила |
} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго |
та не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се рој |
м да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора |
који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо ј |
е одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши |
је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори |
и због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био ње |
сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакв |
сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и те |
је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потрај |
а викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он при |
"дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала |
ије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} О |
а свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Он |
кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног |
о неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S |
а га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљуј |
и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које пола |
уго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, м |
атали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио свом |
штовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или з |
м видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је |
езао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута уби |
ла учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хт |
без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је |
ветлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и |
тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмех |
змеђу теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид |
је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на пр |
ч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба п |
влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусруше |
играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{ |
ем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} |
би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S} |
љно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрол |
Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на |
руге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Ба |
ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још |
селог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто |
лазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још |
ажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх |
у:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо д |
бично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, |
ажила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према м |
.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, |
што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање |
совима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак д |
и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују |
Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, |
густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребр |
њима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у |
љивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бит |
, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш |
гле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино ш |
м путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све ј |
отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плот |
њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са заст |
ва!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас |
нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме" |
уно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога |
ађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облац |
зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно пок |
.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и |
наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорн |
чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима |
тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах ок |
глед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, т |
пљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних лис |
колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређе |
.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{ |
ам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш до |
и, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о |
о закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде ув |
м и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам ка |
а журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та м |
биљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је нај |
Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и с |
мела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила |
прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјанови |
ори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} О |
ог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да |
ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи |
румовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах прво |
о спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су |
е његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био |
билазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, |
е озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Је |
и до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара |
који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Т |
у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта |
и у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало о |
с, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне |
се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем. |
наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела |
зивају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био у |
рљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је |
емља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папак |
тром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног |
Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам забо |
о, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и |
Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остај |
у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слут |
сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти сме |
њен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шт |
и улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часо |
е управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем |
снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} |
ато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја м |
уштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисл |
вкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, чо |
јекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су ста |
к тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и |
леног и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак за |
је ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета ст |
во.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. |
лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срб |
стоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А шт |
ам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, јед |
та видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Ди |
је, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у |
руниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василиј |
ре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмил |
осне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да |
им...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Ост |
а на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде |
Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, ба |
јите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под с |
пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, |
има је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењер |
господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уо |
оја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је |
едао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би м |
одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се |
од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружани |
аш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S |
лута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јар |
пити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила с |
го и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој |
.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је бил |
познат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за |
ропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш вер |
оденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка п |
никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што |
боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Ј |
узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - За |
несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те. |
м свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Је |
ви још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више развед |
-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то |
да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када |
о подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - |
њег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; |
а када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно. |
чима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарков |
велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом |
бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га пози |
су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један |
уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је збо |
тоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, |
окорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спу |
ирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се |
и.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да |
пријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; |
творено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју |
е оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест |
сла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{ |
стаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваш |
ховну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији ти |
о његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди дан |
м. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - |
иснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке |
рао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образо |
аксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подно |
колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која |
друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Ка |
све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме |
и манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином о |
и животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа з |
м сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је ос |
ш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеко |
оловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S |
е чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, ж |
донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумит |
се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он |
е то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог |
се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито |
тавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну иде |
але у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што |
оје је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак до |
фанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а о |
вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило? |
хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара и |
чен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода |
ој црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, о |
цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како |
е ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја м |
ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго оста |
м брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се |
на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше са |
.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло |
ше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А |
ве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умел |
ња.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће п |
крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати |
тане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар н |
е, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе |
уге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света ко |
ма процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше |
једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да ј |
} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се |
лим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све |
ао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, иша |
отељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно други |
упним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, г |
е обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео |
је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да |
он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса |
кну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окрета |
а, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спуст |
се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело попо |
ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на п |
{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када |
Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала |
да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и |
о испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном ж |
убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одри |
је рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што ј |
а Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потре |
е.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; |
твујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за к |
аже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и см |
то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор |
н се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово врем |
светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави |
ост преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Мари |
ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{ |
ато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она |
страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и |
мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се |
а идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео |
рстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво б |
сећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који |
а је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} |
све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, ист |
е, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, од |
Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеш |
уд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не мог |
е време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново кл |
на слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магно |
ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - |
га, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је гото |
о, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше п |
ега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са |
че сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, |
а угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на |
беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда тре |
ратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале |
ојим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао |
е, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца |
познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са станов |
да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{ |
о и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је |
е сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати гроз |
но и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто |
помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније |
и радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнак |
угим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно |
полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим |
ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше с |
према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњ |
дрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и |
ен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђ |
би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су |
оћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, до |
у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурно |
{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, кад |
без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... |
најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању запов |
под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, ње |
и, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз |
е најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, а |
и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше д |
о је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он |
давно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлу |
, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са |
але.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том |
ћаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угод |
гла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли |
, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да |
одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Мака |
м, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти |
ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изв |
да (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасв |
ли дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије |
кошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта |
татка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до о |
ађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли зн |
неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на ј |
све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се у |
само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као |
гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново |
чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се нај |
мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је им |
ућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да г |
не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склоп |
а се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и ма |
тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби |
н заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше на |
е, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројни |
.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поч |
е, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост пола |
је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упит |
наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било н |
одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују |
отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} А |
да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А |
гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наје |
м! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; зат |
марковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не |
незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке |
{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} |
на, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S |
Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи |
ма друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је |
фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - на |
ора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог чов |
и кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него |
марковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих нек |
} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у |
аде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим: |
Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају |
т који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађив |
једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано |
ешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} |
и ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног о |
тац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чин |
сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавиц |
то у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју |
жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она пок |
умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На |
дном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Би |
ри:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа т |
аведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим |
на том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се |
да је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Ка |
и се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сас |
а, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Н |
ом и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек |
утра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} |
прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му п |
је могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све |
бадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза |
жња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме ст |
врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се т |
једном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо |
пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је |
д на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да из |
нио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али ј |
уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико |
уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како К |
и за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо |
о у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спрем |
зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову велико |
ар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред с |
личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а д |
само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ. |
оже бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то |
ио је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да бе |
ан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према т |
је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он |
ног коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошил |
ти по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори ви |
све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, по |
испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла |
ућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај г |
ожда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је |
ављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него |
могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу |
ти допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше с |
ед тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам |
очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{ |
ију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово |
а се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљ |
Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, к |
одина.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа.. |
равно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на |
и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја |
гледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{ |
о је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он бе |
лазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, |
живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оно |
азлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и од |
је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама |
х: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачу |
рамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопш |
само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира |
нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто ст |
- Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га |
у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гл |
једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после посл |
ити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У је |
но умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, |
погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како |
он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привиј |
положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аут |
и остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стече |
а изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, как |
адао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденск |
ам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, раз |
лике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићев |
је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она |
се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, поко |
час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркв |
њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птиц |
и из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, пол |
астрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло |
сним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као ка |
ила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у |
, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на |
ихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним ч |
не његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим ве |
где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну буд |
а му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том |
рба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: |
бав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на |
на; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се проб |
ећи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час |
злазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече |
Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и к |
{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се прев |
лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по |
т.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} |
ајлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почет |
говорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не |
е узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она б |
заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S |
задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази |
у да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S} |
номе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} |
ез гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где |
то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој к |
је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта |
а.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још у |
јажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пло |
Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малакса |
речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{ |
есте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћут |
што сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поре |
њих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могућ |
итајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у к |
н, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то |
строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званич |
стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је |
њавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој стран |
ико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Ка |
о до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни он |
оји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на |
- Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом саве |
ризнање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натр |
крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано ми |
питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после о |
.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искор |
ола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није преми |
задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе поне |
страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим |
прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{ |
Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, |
} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да гово |
жава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она бе |
објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити д |
био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно |
то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и уз |
осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако во |
у падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга |
мбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи |
ом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само |
ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на ј |
че:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни реч |
{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испу |
њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} О |
ром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме |
сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страх |
} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами |
м, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случа |
не веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређен |
рао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није пр |
мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пре |
есетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговор |
сеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, по |
олико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу |
а.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је дос |
и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом саве |
ти да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другом |
е мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржат |
гим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим шт |
е дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кре |
рба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мал |
избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекив |
необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у с |
, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о |
и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у |
м дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене |
чно успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настав |
Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над с |
на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. { |
току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у |
сност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инсти |
т потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, |
у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи са |
монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашња |
, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и д |
утку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и пок |
са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће |
жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарко |
тварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и у |
ишном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири |
јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом |
узе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев би |
.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом пар |
свим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чу |
але...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прсто |
укавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење |
ше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца |
једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S |
очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, ка |
а он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све г |
марковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он н |
кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У |
је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди |
рема "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на кр |
прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком с |
то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она |
сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, |
низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв к |
Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг |
у", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе |
а не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} |
и овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарен |
бину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блистав |
награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - |
бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, ч |
алног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни млади |
, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чис |
а коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од све |
пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив тр |
и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак и |
н страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог |
ао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао н |
о да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решава |
лост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{ |
је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у је |
.. самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном |
речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико |
све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и |
што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше су |
роко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја н |
зе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ва |
скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... |
јући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту |
ешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у |
не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са дру |
цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у је |
време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и п |
многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом |
ен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S |
тка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} |
ликим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То |
је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму уза |
еко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поре |
ковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до |
а два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и |
еобична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је |
ина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је и |
већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде |
за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман |
{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек |
на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког |
а стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме |
мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако б |
на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узал |
у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивш |
асна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју |
о зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} К |
до...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору |
е на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од |
лости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и |
о присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - |
ји је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за уз |
егове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, с |
вајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S |
еакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело |
Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у |
онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено |
одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и |
емогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазив |
рала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази збо |
Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, |
, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{ |
зио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку с |
S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не пит |
, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што нај |
И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, |
олом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове реч |
је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако |
ирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене |
од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: т |
го икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загоре |
себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше откр |
мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} |
S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше |
} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он |
трао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким ф |
а друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну стран |
.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху о |
у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горел |
и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрниц |
алиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ак |
рију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са |
том надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седи |
а.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар пошт |
S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Би |
азила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали гред |
у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије |
о јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са |
о великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по |
помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, а |
е изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и и |
пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама |
да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивље |
објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико мо |
ори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост |
олико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у о |
око у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подне |
, који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој |
ма Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, |
. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије |
и. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - и |
о? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба |
} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара |
беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког |
се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни |
том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да с |
ута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он пол |
то друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи |
} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро пр |
таје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ћ |
и.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{ |
разим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауст |
"загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, ка |
{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Срб |
Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је с |
е?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S |
.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов |
ткрићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био из |
или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У ј |
{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", |
етили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{ |
о ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака |
самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шт |
вести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано |
ном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све пр |
у је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену |
и који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи тр |
са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се |
але на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} |
сен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам зна |
а пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађа |
н се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врл |
да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долаз |
ај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако |
осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите |
а се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радова |
кој и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, са |
} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван |
че овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од з |
о би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, м |
више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар с |
другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} |
на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај ис |
} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду. |
а. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он пос |
се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању |
говор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, |
дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери |
ачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, |
ким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На с |
књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити ха |
{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо ра |
пир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С дру |
ала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један ра |
чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за |
е према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у |
еном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или |
ужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Ка |
преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и пол |
рам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву |
} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све т |
ор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало |
је се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп |
и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, |
да тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, |
паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот пар |
{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори ка |
од њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба |
могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не |
ратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер |
се!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку |
ећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помо |
{S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из цр |
ставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећ |
поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово |
}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Ово |
, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазит |
ине. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог пре |
просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, јед |
непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, |
ком Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и пол |
е било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога |
...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим п |
клом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крс |
ад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Тре |
о мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумњ |
стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај ст |
она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} |
камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак |
вљала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју |
изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у |
ети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изнен |
, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она |
цу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, сво |
пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичнос |
имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Ср |
е тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну п |
озитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране ј |
је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он |
ити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више |
правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашк |
а колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар |
у постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу |
се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Т |
а ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметал |
ј свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог ч |
многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој б |
и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нам |
а ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао |
је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки ча |
ш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "п |
и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнак |
ог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих |
{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} |
Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало з |
ађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек оп |
ошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да |
кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и |
н и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође |
а и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна |
и су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то ка |
в рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једно |
знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Кар |
саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним с |
вим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више повере |
непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао по |
корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Р |
се се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за |
хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан |
о није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се свр |
от око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пу |
стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уост |
часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће. |
свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уостал |
ће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо |
- И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и |
ља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачн |
е за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; |
еке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомила |
тала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећ |
асвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, |
д слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима це |
њен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толи |
све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S |
ождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толи |
не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место |
прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву све |
си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца забол |
касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у |
ја је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсман |
и ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манаст |
} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само |
јом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, а |
отив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и |
н.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да |
прилског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетње |
за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у т |
а би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе по |
ар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде |
ету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јованови |
а спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и |
е појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или |
.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њег |
један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S |
но смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек з |
преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуш |
оје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемир |
на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чи |
страностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзово |
све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} |
и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху |
осу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се |
у истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, |
у, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се |
ња.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: |
е велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба н |
суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на на |
ежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу об |
еним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима |
ја кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је |
ушом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао |
а!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесе |
х незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коли |
е преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S} |
аштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми ника |
"пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат |
најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким др |
век несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је |
сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стра |
а се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ног |
исли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим м |
о свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он ни |
остављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде |
ав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледал |
зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толик |
потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се |
е оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да |
је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карама |
у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи |
.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав з |
и, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је |
до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је |
им пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим п |
а на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар б |
равка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио о |
ашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли |
од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба |
поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у соб |
јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни је |
међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла |
на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га увер |
ле; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви р |
ак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка с |
оглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ства |
тији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, они |
овлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа |
сти?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног. |
а, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочито |
ен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испит |
акривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари ко |
ндуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воден |
иш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђ |
} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш |
ињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш |
оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је |
нио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога зашт |
творених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас |
аже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино |
журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{ |
ро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сух |
за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. { |
та новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по пр |
уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S |
рило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било н |
- Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам.. |
ворити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога ш |
S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Ј |
ључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време |
иђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дак |
Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга |
га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стај |
м себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соб |
ва и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живот |
арање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваш |
био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радми |
ве више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово ју |
у жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: |
а би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у ми |
сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњ |
е навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живот |
.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се |
до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете има |
Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика |
оји је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само |
е јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се нав |
тоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", |
те историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у де |
потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољ |
те на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје с |
лено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испи |
исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због с |
оја је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу |
ан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да л |
ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз |
са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопш |
} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после |
а.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно |
дила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала р |
слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле в |
ема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су ње |
има, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане |
иле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих |
настир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су |
о свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим |
} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја |
ен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва год |
пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, |
(то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расц |
музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју |
вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи н |
{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} |
т за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево |
самнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је |
ај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, прав |
, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса ме |
шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу ш |
грезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од свој |
е могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, |
ике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултур |
а примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз |
на, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срб |
а те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам |
ила ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{ |
и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити |
ајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и в |
ав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да раз |
ао у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била |
да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала о |
лужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да |
са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим |
тала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беш |
колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о |
е ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, |
сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам р |
ње његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну |
она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Р |
, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дис |
ћу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их |
дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може д |
на (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекн |
ство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наст |
рво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгле |
ића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивал |
ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} |
већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде |
и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} О |
ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да |
ворим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} |
О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, и |
е у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је |
ту и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у |
и се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковић |
раво, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S |
ом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпун |
стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, посл |
се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода? |
и у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није |
це и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Поја |
да, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом д |
о јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Ос |
стина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S} |
- одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно |
бала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово гов |
е... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}X |
а се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта б |
ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! |
на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чин |
ећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} М |
олико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући |
није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати |
Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био |
ту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после ве |
!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осе |
да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то пита |
у и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна. |
твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би т |
јатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик кака |
опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало " |
крио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је по |
живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S |
} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, |
када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S |
врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, |
дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - |
е одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} |
евно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, |
шину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И |
анија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане дол |
стимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не тре |
у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не м |
јеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и све |
средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S |
стирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - А |
и ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - |
игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како |
и стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо полож |
а крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба ниј |
и крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора. |
ламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осе |
погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог |
} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јес |
да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... превари |
е.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - |
ију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када про |
па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза |
оја се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једн |
ћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очи |
повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непр |
скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необично |
док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, т |
окат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; |
згредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S |
Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним |
же решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи д |
који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитр |
је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у однос |
руге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са |
цом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беш |
порном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, шт |
во осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мор |
ри Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар н |
е, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, н |
ма није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{ |
да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину о |
али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао по |
је било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, прко |
ном и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше нап |
тајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у праз |
ше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да пр |
но... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - зап |
Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста |
чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек |
ић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јес |
ојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим би |
једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, |
} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рек |
ак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора би |
, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанст |
{S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S |
едно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом без |
гла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{ |
пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио? |
иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својо |
ња за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цига |
чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била |
а тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети |
ије оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад о |
то:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешини |
- Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Л |
а се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} В |
шту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском двори |
ди.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у |
часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један |
}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто о |
е - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, |
у.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У |
плом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, |
нити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Млади |
почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је с |
е сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у глав |
мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је |
о још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према в |
игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је с |
S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћен |
ђивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што ј |
, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и ко |
е седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био бла |
стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила мес |
идне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у пр |
одовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре ка |
огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потпл |
а гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, |
ође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, |
о камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појав |
е открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће о |
ром.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са |
дници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројн |
њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта |
чери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се о |
наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са с |
топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, |
есно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да пра |
све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје ми |
о необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био |
та.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе |
о махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени |
S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала |
мено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и |
дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али |
ко, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мал |
ан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, п |
и и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе с |
али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мис |
одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она понов |
ља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не |
како умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекршт |
ве свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и прит |
Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново ср |
Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће |
збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и зад |
о да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он у |
ком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих п |
арковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио н |
че могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим |
длучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним гр |
ла стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара матерински |
де, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у п |
шање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у то |
у, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да обј |
је сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну |
S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, ника |
, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како органи |
ним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног дете |
испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској дево |
ему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења |
}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, |
опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, |
дан млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још уве |
, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разум |
ање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чист |
за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико |
постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му с |
мо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада на |
ци, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим в |
пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, |
пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, |
је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створи |
и, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши н |
е много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама п |
Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треб |
е ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је к |
профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен |
една празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је не |
атеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше ос |
аброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, |
о им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жен |
у највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће з |
ећ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише |
знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, за |
физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Б |
е је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше |
еоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) по |
ј прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та миса |
е сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног |
казивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка не |
потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта |
ли седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље |
{S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину |
Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, ду |
ј жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких з |
а тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друш |
обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Г |
ије могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено по |
аности Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S |
Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких |
и књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као |
ући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгл |
него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви ст |
тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац |
д Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Јед |
и и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био она |
очијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше стр |
добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао |
ене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себ |
иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти |
век!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључи |
њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још ј |
дном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. |
секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче |
ој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутит |
у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног |
открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И он |
о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разум |
кочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има |
зад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је |
инистарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Ра |
горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То м |
ека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако п |
S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која |
ише одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање |
е ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола |
олела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите |
ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, |
ред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу и |
евољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико |
између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да |
му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари |
и.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за ва |
понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих |
н зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми |
учај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и |
ости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерас |
роде духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје |
а, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, доб |
вде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - пок |
је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у поче |
дате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћу |
аву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непо |
и у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су |
а, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиљ |
ловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђав |
шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли ве |
прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, напа |
твари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није |
после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као дина |
што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша |
љу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила |
било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Ови |
е су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дуби |
кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црк |
чности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прили |
му су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша |
драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче |
ворена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Рад |
симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног |
људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се |
е страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулос |
првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био |
осле овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раниј |
едњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али ста |
а је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба б |
мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина њ |
едну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз се |
крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присут |
еко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласо |
ор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући |
потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног жи |
редузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у тол |
служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Ник |
жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, |
ка Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало |
арија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ виш |
бу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{ |
е карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине |
помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине п |
Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу ј |
да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло |
а пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако |
ије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем |
едном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... |
сање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву |
говараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кре |
илу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила изм |
његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала |
н једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} |
е са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак |
се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; је |
и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих нек |
је трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека п |
а; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој мож |
а поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску |
еног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор |
и да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак |
у.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне |
енима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе ср |
што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан |
Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се |
но проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости свој |
то је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сл |
XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав |
када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абон |
и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попу |
етпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и ре |
ог мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стуби |
бак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја |
рију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, |
лу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који са |
љиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред |
ење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандук |
удским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци |
оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног кров |
риближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ оз |
ворио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај |
ретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Мар |
свим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си |
вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком |
паљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, и |
перу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радми |
погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта |
иди и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост изн |
жђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, с |
ди једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година. |
зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мут |
постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, пос |
иза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење њ |
ку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би он |
ли, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни |
овић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, п |
итивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и ху |
г гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју |
е му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прв |
терани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно |
Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним |
можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака |
рена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслу |
вао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер |
Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је о |
у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини изма |
мирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та св |
ђу којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом кој |
Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам ниј |
} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако бли |
покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле |
се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност |
скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S |
, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаесто |
о да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно у |
род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам |
ви! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је трид |
обудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега |
понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и |
одину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама. |
азмишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} З |
да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи н |
на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда ч |
се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена |
стом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих зајед |
глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - |
када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата |
зи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу |
сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ј |
удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на |
.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја п |
Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на изл |
човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти |
ку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми |
овидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао н |
ни говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још |
Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Рад |
то ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У |
лости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изн |
к у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасви |
е крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле с |
ре по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из еконо |
тра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чин |
малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче |
То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сеља |
дан часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбу |
није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу к |
и једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треб |
на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно |
је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуља |
тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што тако |
ојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{ |
али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја в |
о тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са |
једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије о |
да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S |
убоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих |
варима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето |
исам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том |
ли за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи дв |
под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико час |
као лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} |
.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала ш |
себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама уга |
ал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и |
} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то пр |
ве било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, |
м светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе шт |
стоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и |
имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што |
је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљ |
га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно |
чно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Ј |
ца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, н |
елену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим |
Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора |
а обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Ост |
ажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише |
г. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је про |
види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је м |
моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са |
здраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добр |
рштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се гов |
не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах |
ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци |
, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита до |
дите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој |
су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакв |
вим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари са |
а и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела пр |
то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У м |
ти мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно |
истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела |
асилије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази нед |
ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовр |
себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S |
ан, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да л |
будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, в |
шта, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} |
е ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га з |
ичи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то |
кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним глас |
ишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опрост |
- прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарк |
е учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, о |
дносило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S |
не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{ |
ву, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка |
у немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем |
м радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мир |
есецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом беле |
, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји |
, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да |
она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што с |
} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василиј |
у у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном |
двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико с |
ора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пут |
то би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - |
говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, |
е истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он им |
х ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта |
олуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају |
помените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у ру |
о и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том по |
њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта |
у обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, т |
али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али о |
е бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, |
та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, |
он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер т |
м глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашт |
у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице |
путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потр |
о се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се ок |
е, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту ми |
еличанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S} |
губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа банал |
змеђу њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али |
S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике |
да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велик |
ом другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће ор |
во стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог |
све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о т |
акленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о |
ри - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те ф |
јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на ул |
ко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, |
: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо гр |
} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове |
и никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за |
немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи в |
ти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{ |
ешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше |
ти и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна |
ог, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи |
еску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим р |
мер ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је |
толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машт |
ко је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, из |
ати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Л |
е дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот? |
се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} До |
јом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о |
зила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стањ |
не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S |
ме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњо |
да иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не |
о озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, нек |
еизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у н |
а.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно ш |
Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мн |
} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон |
ом кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} |
нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стр |
}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се д |
се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обо |
а девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наслед |
амо лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још и |
етаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди н |
ила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, |
Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и пр |
ави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она |
е хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то д |
снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Он |
као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свака |
{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде бил |
, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих |
ица, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиж |
S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и |
што сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} |
Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и с |
везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала |
о.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била |
е, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућно |
оге речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испуни |
м гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{ |
говору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} К |
ћи пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и |
тивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли |
је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам |
Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије ч |
оје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Ма |
што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овеш |
за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа |
и пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на |
јој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег |
сетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек ви |
Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S |
а, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "тан |
а пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоск |
аваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уст |
ранџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге |
ао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен т |
ико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу ре |
рива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је бил |
је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је бр |
ивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од с |
ме.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле |
а. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је |
несена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, и |
етивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... т |
Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој |
на је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је |
је мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром |
о, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S |
ца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он |
дећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута |
е изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изгов |
говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачи |
S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело |
имети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве ср |
з прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још |
неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи |
ребало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, |
ашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић |
толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карама |
рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана |
{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново |
е сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме од |
м, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилан |
откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - |
је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуљ |
е питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе |
влачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега јед |
о полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разл |
вори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрет |
лике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио |
разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако |
аћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да м |
ву у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслон |
то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том беск |
и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевш |
мишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себ |
же на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настав |
и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S |
искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром |
боко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских |
ваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној пр |
се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осе |
би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате над |
{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав погл |
ој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је предста |
јатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она |
ву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази к |
зверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава |
глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S |
крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, св |
, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и |
се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте |
ц беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времен |
чни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Кар |
уђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим усн |
су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та |
иним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ј |
{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесни |
: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где и |
оре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрив |
ечи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мо |
{S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није пла |
пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је бил |
је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше п |
аше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би |
едном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висин |
да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење |
костан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу |
ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба |
ко пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго |
{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у ов |
ирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђер |
стоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и |
дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом н |
аза, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито о |
етало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И н |
Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пл |
Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мен |
уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нар |
оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том с |
вић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказ |
чење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, с |
Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, |
бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори |
ему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд пот |
евојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три |
ази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, шт |
ма и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те |
и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А |
ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли с |
обине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамн |
о музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на |
слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није |
ом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да дола |
да, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разу |
и малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвук |
ј љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слоб |
асу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у одно |
могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро п |
краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је |
...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекал |
а извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пу |
што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог |
н себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре |
тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{ |
.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опа |
арковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и сл |
мо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безум |
весност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала |
уташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осе |
разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} |
каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити |
ије имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван до |
еговој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао ње |
што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, хра |
ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се пот |
ога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се ос |
ши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила ј |
ом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некак |
та.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот |
асна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, |
агнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и |
, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца |
кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање |
сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелиј |
р не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном поста |
раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она с |
дном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}- |
етки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их ј |
од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле |
ка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћ |
S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из |
је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему |
њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима |
ој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у |
чен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на |
остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван |
та предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну |
Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао виш |
к штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обнов |
данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим |
ткрића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити пи |
то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шт |
за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све рече |
постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, |
у у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ру |
ривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама |
и под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце бат |
пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и |
и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побо |
већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S |
(ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним |
етања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу ст |
а, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудил |
.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим к |
у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разум |
да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од р |
један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи |
ану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје |
би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, пр |
а се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће |
ољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији |
мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно д |
асвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га |
ростим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, ди |
алицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади сво |
кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пев |
{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је |
е мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи |
е, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви ст |
?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог р |
ва облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело п |
бар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрек |
и!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један в |
знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала |
своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило изме |
, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се св |
, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем ред |
о леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, |
као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи де |
којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде |
ласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са то |
а одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} |
мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да с |
каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако пр |
ко невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и |
ш увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он са |
и, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - |
ог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, по |
што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте |
је".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим |
чините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - п |
д сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично |
је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. { |
е одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа дома |
нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових к |
улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, |
о значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... |
"жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну млад |
порно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку. |
бог комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља |
ању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем н |
о је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу увер |
и да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S |
њавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вам |
претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности. |
имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова ташти |
особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, о |
но срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из |
Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извади |
о другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај |
инципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и |
ан мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предат |
осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштв |
њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{ |
ти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао |
ете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло |
о живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без |
но што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, ма |
астог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и бог |
да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету им |
велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради |
, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се сл |
ан тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, р |
а жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразуме |
ео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и мал |
великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотл |
ка у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена прои |
угог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на |
ожено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају |
т, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљава |
тне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настра |
коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема ни |
}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{ |
тав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасви |
ећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{ |
и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве |
.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети. |
у женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејз |
роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше ч |
И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Чо |
ма, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ни |
а прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је |
најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, вевериц |
је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Д |
дмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се |
о време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле с |
ше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе |
здови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слете |
лађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежа |
напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, по |
а осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Од |
ли трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог ве |
е да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, |
арона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би |
шена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу скл |
они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких лити |
к на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазна |
спао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао |
м могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су |
ао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва пок |
тка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали |
је изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим |
н снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гле |
о дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није и |
лугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба ула |
о да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неп |
њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} О |
часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једн |
професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могл |
ене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалн |
е, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли |
{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се |
} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, |
ка би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је ж |
с?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја ниса |
дсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира |
ња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он м |
што бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга миса |
ново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као з |
му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му |
нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док |
метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? н |
гуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недост |
ребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окрен |
елека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако н |
ете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је |
ви тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити |
ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их |
вом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази и |
сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања |
е гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошт |
поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек к |
есто клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, б |
и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S |
агло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у |
ћа, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну врати |
и напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), |
о седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зо |
тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Треба |
ић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јест |
стаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам |
о јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног |
рај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом |
жао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта |
оворности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему т |
па прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена |
ни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гус |
на, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, п |
јом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија |
ку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што б |
као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се ци |
- као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја |
.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравн |
рена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није исти |
н хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она прет |
удити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одје |
м се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није |
у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по чел |
главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и ост |
крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, упра |
ну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушен |
{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је |
пенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Рад |
д преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, к |
ви у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} К |
узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад |
} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се до |
н се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} О |
трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), |
јаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, |
Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих |
о уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећ |
ти или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за |
{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је оз |
а сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; о |
м вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја ја |
у, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S |
им шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Ник |
сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав |
прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} |
бова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролаз |
ол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} |
Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Ми |
тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић |
ом часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном т |
астављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Тама |
прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз |
ачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда с |
дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју ци |
ту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћ |
уло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вод |
ести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавал |
једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у с |
ачај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он |
ше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S |
ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и |
о?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Ал |
о, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без |
{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено им |
орим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несре |
лику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен п |
у, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њ |
мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карама |
А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло не |
, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових |
у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он н |
е из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта он |
во њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан спор |
свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то о |
а погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он |
материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стра |
ећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у на |
н је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{ |
крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се з |
во да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико |
упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се об |
е чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша |
узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} |
а, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса |
жним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад бе |
али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака |
бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа |
стави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отвор |
жљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравном |
S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће |
уше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Васили |
есор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми |
спред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озби |
Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, |
шкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и п |
орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек пос |
икодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима. |
е заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да |
тињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нем |
ли та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} |
азећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха док |
е?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој |
атим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и |
стити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други удар |
оче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се ок |
неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање сра |
ства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто |
тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он |
а се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пр |
а тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу |
н покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, а |
не, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрд |
е без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врл |
јност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и за |
хвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када г |
{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} |
ишта догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у д |
о.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе |
акао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он |
ом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ниш |
врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S |
ић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога |
сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, |
ако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун |
уцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност п |
ни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један м |
ска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти зн |
и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши ј |
ак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, |
одиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђ |
игнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро весел |
говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се иг |
збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био после |
еље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбр |
раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира |
имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи па |
ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрис |
Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да |
јим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је |
живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљ |
ове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} |
јте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек |
а собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађ |
цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и са |
м још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: |
неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није |
м изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало |
мо још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо |
тив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да ј |
} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Р |
а јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцн |
.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела д |
то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило њ |
, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да |
да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић |
дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стис |
е, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао |
када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборе |
чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзани |
но што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне ка |
ож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми д |
му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивањ |
и његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња |
на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава |
што у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би м |
других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, |
покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним пл |
Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - уз |
иликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници |
нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренут |
дна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S |
- Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види |
њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део ни |
е уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег траг |
моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњава |
све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бл |
сти и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S |
- Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је |
ве зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, |
и?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну с |
руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срб |
поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по кора |
Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да |
у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под |
изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељ |
жак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ бех |
ама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незнач |
едном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како ј |
бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у |
јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је |
узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики бло |
простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у с |
носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - |
у: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је |
сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама |
курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пусти |
ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође |
имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све т |
е, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, с |
да се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј |
че осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али о |
учена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и нем |
а мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И о |
увши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу |
ше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одла |
вала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба |
што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах о |
љиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професо |
је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{ |
и конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да ј |
{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворен |
а.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снаг |
плашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарко |
собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он |
S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S |
окретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и по |
а коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено |
осе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над |
још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила |
ог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S |
а, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сир |
мирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене. |
у, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, |
Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар. |
ни и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притај |
пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, |
у и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући |
се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету... |
ебо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, |
д челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, ли |
ек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом |
телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом пар |
оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још |
а, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете. |
рачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} С |
нице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарк |
ном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучи |
ећ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизал |
се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} |
појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика к |
ветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвр |
век брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи |
нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање |
им гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се |
баса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та |
ога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жало |
неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, |
море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библио |
рај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бо |
одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свес |
тком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које |
вам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шуб |
!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S |
да и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у мо |
ју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објави |
одити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици |
први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, |
службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А |
да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир |
тимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Т |
е играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме |
и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и спл |
чавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки |
иве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се о |
онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непроми |
о, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да п |
назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум во |
Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вече |
ст са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, |
часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" |
је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним |
хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде |
а дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести. |
ле неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би д |
побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз пр |
и дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срб |
уше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, глед |
авали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде |
развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи ни |
не завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. { |
{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још |
срећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} |
олу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим с |
уто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се при |
едва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним шта |
под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јас |
или би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ва |
и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и |
ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, |
{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он |
Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камич |
Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би |
дио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека |
м, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{ |
а.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, лу |
упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе н |
љен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у сво |
о му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно |
још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" |
одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед пози |
ристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па једа |
Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се н |
потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећај |
жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с д |
Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не |
у виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се |
арјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} |
.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гости |
пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разгов |
исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балав |
лизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио вла |
ковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани |
сорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S |
укама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би ос |
су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова |
тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према |
хну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши |
је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог приј |
била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Ст |
е сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се п |
алон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећ |
то је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској |
Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, д |
, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни |
ђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су м |
{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља св |
џиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окреп |
сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, стр |
н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја н |
да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да |
Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Ули |
- И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и ж |
здравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам |
S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Срб |
Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: н |
је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, к |
лона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у |
лизини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвез |
(јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изло |
одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме д |
војом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, икон |
стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се |
еље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву. |
рироде, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су |
Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху пр |
ло.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{ |
аја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш |
спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође |
ати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, а |
ма се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широ |
шао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћ |
о сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не |
у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошиц |
ком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у |
у, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих коч |
са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим |
бичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, б |
тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем |
, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, с |
Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима ис |
овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док ј |
малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувств |
са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између |
гурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубљ |
рковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом |
лановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаб |
стим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између |
дама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као жи |
м покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима |
са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба |
.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали не |
шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши п |
ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то је |
пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он ч |
ика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; |
едала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као не |
ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Ал |
познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он пој |
о га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књ |
зен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори понов |
осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сце |
о је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој |
других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су |
ма, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на обра |
им орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада пози |
И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хват |
да се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напо |
линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чу |
и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако с |
гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на |
ога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима |
оли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним |
којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана п |
лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би |
им потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а при |
мејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући |
у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које |
е до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепан |
овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зави |
Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стај |
оје се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; ок |
та и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се |
од срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив |
еобично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном |
м разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну д |
.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико ј |
ени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зид |
здасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило т |
м када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли |
е ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху |
та, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, |
ку осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да јо |
ика који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко |
ном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гл |
у и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кр |
На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој пос |
и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чин |
ехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић |
не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходоч |
астави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најс |
е крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице ко |
излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи |
и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он |
аби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хл |
ве рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јорг |
ивлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи рук |
S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови |
азио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко. |
нојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке |
!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} О |
се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребри |
његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обз |
био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу св |
коћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не дол |
бичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувел |
ца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаш |
ам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са |
дељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около б |
сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у т |
он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са поблед |
ла сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама |
ној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите м |
ио манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фре |
е стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости неб |
мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о |
ном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причам |
сли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном |
други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са М |
г папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти госпо |
(а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том |
одлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не |
одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђ |
собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у |
и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам так |
не реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота |
као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири |
ба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орман |
провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када |
погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести |
небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање т |
потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, с |
са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његов |
а умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човек |
оје се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним про |
полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са њег |
рујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да прокл |
не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збун |
и:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле во |
легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осе |
, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било мест |
очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим оча |
, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, |
ивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријате |
лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} |
ојом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у њего |
сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то попо |
улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штап |
ли, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама |
њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округли |
око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали |
час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом |
гла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значе |
{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да |
тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савиј |
ам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцк |
лобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада м |
дарци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтер |
ке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена ко |
као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко о |
о недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло ја |
, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребр |
упљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се н |
оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, |
било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, |
им рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Ве |
{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја |
Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по ч |
енички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде с |
вићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих |
ом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} |
капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и у |
је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S |
која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће |
е наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњ |
да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско |
месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати |
је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине њег |
, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично зах |
који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по |
ала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери |
њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је открива |
но!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Р |
у ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, |
о уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било т |
то место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S |
малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина н |
ану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гос |
ли Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино ко |
ћати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим с |
м; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грм |
м, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре |
са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређ |
једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку |
излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све |
може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене |
о, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да м |
све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесн |
вршним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једн |
е схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била |
ла је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она с |
конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана у |
тпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бри |
То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја |
е.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? { |
а себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха |
S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже саве |
ути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпун |
идим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнае |
ново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да |
е одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се о |
он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочит |
де биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да с |
ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више |
м у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен |
. страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је |
Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене |
ије, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем |
од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове |
се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу |
м и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде |
пија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са |
да за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећн |
ка са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{ |
симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут ми |
мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх |
руд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на некол |
једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, |
ли његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било |
м и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је |
зана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале гру |
а у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је л |
ану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који |
им одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винов |
звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка с |
ига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испо |
днога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са |
отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе |
аких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чин |
езаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снаж |
пајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерн |
рви пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од |
е да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је ј |
о себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су појед |
ој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражи |
е и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, |
нај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{ |
{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, к |
Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Ср |
нирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато ј |
сли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој |
а који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је с |
на упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није з |
је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирс |
једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати боло |
т.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ј |
ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француск |
овим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чуда |
а.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене п |
чци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао свој |
ете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану о |
све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете |
од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у |
подину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасн |
тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му |
м спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју |
атим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих в |
идаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног вел |
морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео р |
редан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао. |
ва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне |
вог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чо |
раћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је |
ве велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада и |
стана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била ј |
ам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда ја |
еци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? как |
им мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само |
Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна |
азним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, сам |
о, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, он |
- котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће |
мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, м |
дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на |
готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и |
едне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане |
, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... из |
и да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али |
} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски |
уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачуна |
стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судови |
права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу |
и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о тр |
е та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада ви |
уча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беш |
пну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео в |
но осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и |
рхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} |
да, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, ко |
учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та |
а ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, њего |
лбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша д |
к мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер про |
ескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{ |
него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао јед |
, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење не |
то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије |
ише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међут |
у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један |
Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срб |
ра, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз проз |
да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамаркови |
у вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први су |
лим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да оста |
када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, |
на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв |
он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има |
а, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики |
већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ ш |
есто.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трк |
и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону бе |
слио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим к |
девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљ |
о да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте чов |
своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вр |
н весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за св |
управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Ос |
о је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или чове |
ржало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Ост |
је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би коли |
{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу |
и после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најм |
Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек се |
и су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим |
нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и |
е гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе кра |
к који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута к |
у браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела |
! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другариц |
прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкај |
ушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пе |
тано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена у |
и детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у с |
оњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог ма |
сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам |
? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош |
уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се ц |
... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути св |
вало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада |
итавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера к |
за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љути |
стадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим поч |
у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том |
а није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S |
који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оце |
есто у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много мило |
ипремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спава |
аше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је зан |
авилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло ре |
не у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешт |
елима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву |
затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и |
(како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату |
идана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Зауст |
још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим све |
у ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови |
тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све |
Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Бр |
о што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако п |
тив свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава |
ка, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пант |
ратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фе |
анастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Ка |
ожете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу р |
јстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника |
е светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински п |
била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислит |
емље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и г |
с или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући |
му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, мож |
е могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље |
еће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благо |
толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су сам |
Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због |
бе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави |
, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори п |
ве речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак до |
алог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо р |
ко... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{ |
чинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом |
са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да с |
кшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да |
апањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Ј |
ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та |
е су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логич |
мро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али н |
поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше д |
адити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиле |
ије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по з |
портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та с |
на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали ц |
т, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам |
S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не |
стом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и пов |
се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело |
што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити |
рошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака |
{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са ул |
није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа.. |
?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{ |
кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких |
епрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она б |
, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као |
одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свем |
косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са |
и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карам |
} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху д |
облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S |
, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа |
рви поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она |
лико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о |
атим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео жи |
вршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи |
ио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праће |
ки лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то |
вер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Оп |
требан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се бриж |
излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули |
далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, |
о бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му |
ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита жур |
вонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да |
еше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у сво |
- викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ћ |
већи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати |
ико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са сам |
ави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах в |
жљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опрос |
слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразу |
ницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу н |
десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око |
ве било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји |
ојави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се |
ти.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то |
ином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва |
узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњи |
трах савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од какво |
амоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S |
ако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око |
авршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ће |
у сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да оста |
хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сад |
г у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не |
ну бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успомена |
воме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У т |
само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ват |
не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на т |
мо једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњ |
} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S |
то, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са ва |
реме натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је п |
руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам |
м ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћ |
Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, |
будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у |
енутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет. |
и да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох М |
бом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост остал |
уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених с |
огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у јед |
та која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понес |
на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, |
романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, бр |
нутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чист |
човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да поста |
овори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{ |
њено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од сви |
ише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он оче |
дићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим |
Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашт |
хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} |
беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, н |
сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и |
учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задово |
горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Бе |
беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Ч |
баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он |
укавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен з |
накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи |
и човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлос |
ала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на дру |
и: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетр |
.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју ј |
ла је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гур |
ике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он ни |
арао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање пад |
о тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је |
ујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао погл |
); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов |
Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о бе |
дско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, |
дсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Он |
ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S |
рте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, кој |
рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а |
А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се |
ра.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим |
редини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и |
великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} |
руги.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да п |
било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са стр |
није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим та |
се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво в |
ла споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) |
а и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико ч |
S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамаркови |
а и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и инте |
дње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у поч |
ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} |
бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садрж |
чар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горе |
, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му |
{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, мо |
лије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече прове |
и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шле |
није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не |
нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну |
е бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са чове |
их кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на |
гао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људск |
и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећ |
у чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у неср |
х имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тр |
да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у |
ко беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним ч |
сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на јед |
у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни зам |
отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драг |
М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобан |
е по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слут |
} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и |
казану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иак |
ја?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S |
тку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} |
у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи њего |
еко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледа |
аца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз |
плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, |
тњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца |
и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазници |
оје је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму |
{S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко |
ругим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, |
твени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам јед |
лим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз про |
пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједн |
све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се д |
до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим св |
ичитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} |
лан.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај |
S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. |
{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} |
и све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Ра |
рабрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, ч |
вана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ ода |
а остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у к |
Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да |
м бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај п |
адмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још у |
у беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљк |
се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног вазд |
ко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равно |
у је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио |
и, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан уп |
} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била |
од њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, |
да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео би |
еме: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети |
крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчеви |
{S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не |
ђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} |
мети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане. |
а мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба пок |
то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеши |
, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што ј |
време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија |
беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домал |
његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше |
и само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове |
и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај ос |
Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је д |
од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и нео |
аница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика покази |
ош увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле |
ковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Кара |
еђености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", |
ајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем изл |
а подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа н |
с има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час суд |
ови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, све |
так дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Најв |
:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмева |
ло.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна |
- Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб дос |
зад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - |
оговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио |
ти својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам |
вољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су г |
како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да пост |
стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је леп |
о што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је |
за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично са |
рковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајућ |
и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) п |
био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци |
ор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела |
и река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ла |
оложени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босон |
- проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја |
тим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, |
унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз ле |
а одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, |
Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да |
а упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радм |
бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, ве |
а.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто |
нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је ра |
на, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василиј |
око под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савиј |
релазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио ра |
пођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он |
н, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шт |
а) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, оста |
чај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлок |
остајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, приз |
уботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то та |
авио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стран |
нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то |
ао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће ј |
гу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим |
едном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсман |
се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих ст |
о и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то на |
тварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељ |
- чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не |
време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Иг |
а не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте |
у последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна зате |
чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако на |
мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није |
њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опаз |
и се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{ |
ећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{ |
њу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено пре |
еда баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив |
ен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око |
ова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да м |
тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутањ |
рба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, о |
ије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећа |
шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, о |
тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на |
ису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример |
Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Васили |
иже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обор |
банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S |
ше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се на |
ако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну |
исли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отвори |
живати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама др |
ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље н |
не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио |
утем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив |
..{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше нег |
ме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе |
е, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност |
а она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући ш |
да Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина |
вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљин |
о није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да |
, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми до |
и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} |
ет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући |
ледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје ро |
ам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S |
вори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професор |
е долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и нен |
дом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен |
видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапан |
сно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а |
и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради |
свим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "г |
красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најз |
сећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за |
чне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам |
нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одје |
д њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лес |
е до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопс |
је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела к |
довољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то зад |
аде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} П |
Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако |
вести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то гри |
није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер |
е је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета |
бе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у |
осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кућ |
ед самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба |
ва, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајн |
ен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије |
сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверав |
ва, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нис |
ан манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпрост |
оново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић не |
, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} И |
Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на сво |
Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим ви |
вали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан ул |
удала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман |
би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је м |
гано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико |
е псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је |
тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "сам |
њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, зак |
ба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидов |
ротив увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} |
и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наж |
е прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше п |
љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело |
рај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али треш |
се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљи |
ознато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила н |
апустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, |
постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет ј |
еће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш |
оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико |
их соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толик |
место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У |
и миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити |
љи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџи |
динама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам |
дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше д |
одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помис |
душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Ра |
е према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић |
едам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нем |
а руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и ти |
а па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљ |
оново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошт |
пе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, д |
остићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један |
о што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду мога |
рнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болниц |
недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је до |
м, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} |
сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циган |
{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то |
о са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше |
век имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло |
аније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатн |
једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и |
прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - |
егових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соб |
на страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и канди |
рамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју су |
теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, |
ости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док ст |
био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, ра |
штина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха ни |
ам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карам |
ила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога с |
м.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавк |
чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, ст |
ења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је з |
вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је и |
бу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло |
је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који о |
своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен з |
оро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи |
} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш |
одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће |
м!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немо |
ди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се |
ије, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло |
се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш |
лог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} |
и љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љ |
другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и дру |
едно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од |
дим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не |
у свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу |
жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где |
је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи |
а створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу кров |
- настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одјед |
пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу раз |
о да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно |
накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био ра |
сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако |
чини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема |
још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{ |
љања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља н |
ског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух ка |
Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима посто |
је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну њег |
не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не су |
а слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему |
од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, з |
); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твој |
да, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршав |
ног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову |
, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као |
не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се о |
ћи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосн |
чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање |
о последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље кој |
ан човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те |
вим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S |
} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не порич |
тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}З |
ен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Види |
долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих марк |
све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало |
ој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке |
га потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше |
ва, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} |
град изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су буја |
суди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир |
је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја |
ивим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брж |
скористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке |
еморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на врем |
е устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - |
емирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове ос |
ва ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он |
{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на пи |
, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било ј |
тав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се п |
ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Изм |
открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитива |
а са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе н |
тоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овд |
ало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{ |
бе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није |
ем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и ош |
беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што сти |
нству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На |
о уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је |
ако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубље |
пуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ н |
а неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се доче |
дост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окрен |
и, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхти |
нате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу |
ољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста с |
!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S |
оји су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао профес |
га, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јест |
врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је бил |
ковима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб |
обро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила за |
сети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју с |
}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из |
ко глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на не |
ли да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно о |
но право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према оно |
ао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без |
ек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{ |
емојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је стр |
ног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци н |
уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{ |
открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је ве |
је тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{ |
риском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива м |
часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде гово |
е његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковч |
плоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да |
зо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је |
ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ провед |
н и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Јо |
више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој су |
а бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред т |
них соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ П |
ње и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зел |
а Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом |
то које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И њ |
о "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S |
љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осет |
ко покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог тв |
речавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак |
лободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један |
свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се |
пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је |
ојим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не т |
ји није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га |
могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсе |
напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћ |
непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са своји |
S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше до |
ен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не пос |
} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само тол |
мирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим ства |
да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, |
чисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи к |
амарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања. |
учно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседл |
чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је по |
е.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, ј |
?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{ |
смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се н |
да у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се |
ше рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је п |
S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога |
е, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам |
ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под тел |
оменом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, |
потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто |
велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, |
м му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово нар |
аке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне |
даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, |
рбину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) но |
ена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у њего |
но отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете измо |
ега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову у |
} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и |
S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога виш |
ова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски бе |
љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што г |
да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости по |
истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечем |
а, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли и |
на нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје ста |
а које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, ос |
ве и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него |
ада његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушен |
S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеница |
ких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштенос |
је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа |
и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили |
иће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој ле |
н не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући |
беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута |
чи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још |
S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страш |
е налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што |
ољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врат |
} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицам |
и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Св |
лену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење |
еним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамо |
ротив њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијали |
- помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пол |
играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} |
и разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у ку |
Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{ |
је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осме |
уком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никак |
.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, |
тављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, са |
тићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, к |
норесце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар |
посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и с |
ј душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, |
јку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да |
препашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{ |
о је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном по |
тукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она |
} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. |
спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, ј |
го њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (ј |
рује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу гово |
.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се с |
Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као сре |
ровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат м |
етивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио |
ога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. { |
е девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим |
И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку с |
амишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио. |
упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је у |
војим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што |
ела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђи |
. не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари н |
и отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича |
а живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, |
ве чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потре |
кох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} |
а друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, а |
са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би и |
им покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да |
рок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могл |
упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте ва |
није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали |
се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео |
Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз |
м и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба по |
на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварим |
ло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се врати |
, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} |
} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниј |
стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ |
акво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су |
и опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављ |
плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што с |
у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празн |
ико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, |
о да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом у |
осле оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!) |
ам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песм |
глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру. |
ни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаст |
р у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у |
неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али та |
S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он што |
ом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме |
} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} О |
ем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накре |
их авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама |
њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва неж |
им мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онак |
- скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамар |
и главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први |
ам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш |
оћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнус |
ам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војс |
да и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек и |
даш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да |
.. страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S |
- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав с |
аса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, ск |
е краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило |
остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешав |
з Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно с |
но чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био |
је, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, |
запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог су |
на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми |
рамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалн |
а не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе |
он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} |
да, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла |
S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тог |
ла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као д |
као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је |
ритрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} |
м, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Он |
и топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада |
аху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, |
S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше |
да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се н |
им циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној во |
ј ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме |
ен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио јед |
у челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњо |
S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам свој |
ешава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може |
}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да |
се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда |
са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се чов |
имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - |
{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља обј |
.{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она |
шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напуст |
S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} |
пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не мо |
часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам |
ма произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине |
она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све в |
ику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку |
о, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и пра |
о би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света. |
- Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоис |
- професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, |
ају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори |
у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе сво |
се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Ра |
S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кр |
S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он |
реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџи |
остати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори |
од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко и |
нда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплаш |
скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и |
хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро |
притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} |
ести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по о |
ми нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... н |
де их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова |
просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход лит |
и ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не |
возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зуб |
?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили дру |
м ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који |
еље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, по |
не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам |
ом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али ни |
тила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од |
уга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво |
м Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које |
м толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то |
{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још |
икну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагл |
себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; |
} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав то |
чега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како с |
И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим |
тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се ниса |
ада бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? |
ужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера кој |
се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они |
љала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, о |
чин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише с |
олико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је стра |
огу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да с |
тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорно |
носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не сме |
је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет |
м и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, вол |
на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која |
о физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", |
знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима за |
од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла |
паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид в |
.{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досада |
нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала |
сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, |
ка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није н |
лост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје |
их које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и с |
роштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други оп |
е Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоу |
полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле по |
догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S |
ога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништ |
аз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} |
помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто с |
г ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори дев |
а, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карам |
њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} |
је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. |
у.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предад |
ири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја ле |
о је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауx |
!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се б |
воје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене дво |
!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - М |
да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још |
ихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно |
вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, |
смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости |
ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песн |
обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети д |
} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога с |
шури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му |
к што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном свет |
сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, т |
ина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву с |
лазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на |
С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости |
и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам |
само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па од |
је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да побе |
ино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се по |
енији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, |
чија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота |
иције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са буда |
то је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављ |
је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни мет |
у, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је ужив |
страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у |
тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобође |
мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} |
едија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опаснос |
један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, |
S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне |
смевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S |
ћи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од к |
у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Срб |
пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска д |
у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге по |
а се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на не |
вотиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, нед |
агнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говори |
о строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} |
ковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу с |
танује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карам |
} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - |
- један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима |
шевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се |
укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише ду |
чека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана с |
незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог |
аја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и снижени |
ио најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - При |
и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, |
овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровн |
и да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту ув |
мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз |
а понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не оста |
са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који н |
Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам с |
том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болел |
... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам |
ану.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам К |
{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама оста |
глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још |
е?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је |
мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега сам |
прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође о |
чито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и |
креност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он са |
крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ра |
ега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што |
ог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је с |
ћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се от |
ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити ман |
Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремат |
- Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу з |
с - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није ст |
рба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у ј |
, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онд |
{S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на |
утем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, |
- Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То |
мично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - |
могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и не |
често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај ка |
тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и |
е најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније ше |
и то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их |
атра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осе |
сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада |
ма тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже |
ој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{ |
м... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било д |
а и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назов |
оћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, |
која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне |
раво, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза |
сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{ |
ни савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, |
ставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да |
пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом |
мо завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћ |
што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врући |
Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ран |
ној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господи |
онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на свој |
м; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} На |
ном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није о |
виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријате |
езнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази |
огичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљањ |
д како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{ |
дити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића до |
ао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је ста |
ечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врат |
и, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја зас |
те нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљ |
ари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... |
одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда к |
рим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S |
е све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. |
S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово |
пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, |
ио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љут |
м и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ић |
е и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао д |
у врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих |
м једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне с |
да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, |
одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јас |
ем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} О |
ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући |
о на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{ |
S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али са |
окварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, т |
изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдел |
будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који |
у. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том |
учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Кар |
шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљив |
.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми |
еприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам ми |
и ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе раки |
с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам ка |
дјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута час |
сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати свој |
е га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен |
сећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док ј |
ржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршен |
м... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео |
о да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замрше |
х година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не |
ете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се дос |
овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{ |
не то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама ј |
о, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зл |
ао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, на |
на ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја |
м у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам |
о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила |
ладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изв |
S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна |
то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, |
ре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када |
нутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да |
управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом |
ова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку во |
ије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манас |
а вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашње |
нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу |
и разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним |
ва једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се н |
а.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога |
ј страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби |
је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем ч |
и жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себ |
лази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, |
Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... |
а госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адрес |
кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га це |
се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S |
нији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све |
камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате |
кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, |
јем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло не |
е на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огро |
Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{ |
{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећа |
ветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли с |
о ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на све |
, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носи |
сти.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покв |
ерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - |
ај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потреб |
н...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он с |
Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} |
ожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најза |
зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном |
ним шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. { |
Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се уч |
рамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - |
зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно |
глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? |
јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што |
један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван |
терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије. |
ости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{ |
по молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и ва |
енутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} |
ислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а п |
г необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари пр |
тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се р |
S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више |
ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице о |
н јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{ |
завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих |
S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за теб |
рости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја с |
м, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да |
нети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} |
и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више |
, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љ |
ориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упор |
а који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S |
тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као неш |
удим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је |
поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота |
вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се |
Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала |
, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и сво |
у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нем |
ој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и су |
даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као д |
ака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је би |
м, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београ |
био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да с |
се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домак |
и пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ |
е брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да м |
свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно. |
е говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће |
родно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек |
себност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу д |
понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним |
клонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карам |
ојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто б |
ло да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу. |
знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод неж |
во појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на кра |
га сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим. |
тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао |
вао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објаш |
нам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам |
, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових при |
е!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породиц |
срећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... |
ање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задрж |
да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствар |
са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног м |
друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, ка |
ресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, по |
} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да с |
ности, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бо |
ећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено |
се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада с |
а?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{ |
м.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, |
свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог |
једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S |
ово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; |
тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледа |
пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупос |
у, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али |
. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по ис |
јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна |
својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да |
обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од нај |
сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола д |
ала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном |
рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво |
да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где |
а соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварн |
бацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као |
лашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, пронал |
итава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, п |
чно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати стр |
ти то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Н |
та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се |
ачајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола |
а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвик |
ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше пра |
ако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазива |
ја мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изгов |
упине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опа |
оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гле |
ржала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори |
а праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се |
е.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако до |
} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда н |
ле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакн |
им, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбиј |
прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиж |
оравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да |
се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него за |
Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио |
трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и т |
ису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни |
де, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, |
Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави |
пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је |
алазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према ж |
моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, |
зад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх |
свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поје |
и разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова |
научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик |
овиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му |
тидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни |
ожете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и че |
енство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави |
о писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у |
о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, м |
он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој |
о је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи мл |
ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао |
радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да л |
е исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потр |
го, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које |
, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама и |
бра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим |
ној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из ра |
ања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је т |
им церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само н |
века, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане |
о једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњам |
не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около |
ежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова |
право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао |
оставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна |
и речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго |
еким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане о |
оворност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, |
отивници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у |
миле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све |
најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо суд |
оту (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађ |
правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) |
м свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Осто |
реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, да |
да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из све |
ше у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да х |
она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгур |
тву потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, |
даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, |
рсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи и |
ћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, |
илу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Збо |
чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било |
цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он |
но.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, |
је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један |
није.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји |
ењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, |
марковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовит |
ом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео к |
Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних три |
ош увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора |
- Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључа |
Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се св |
некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско баца |
криће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S |
, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати с |
деју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било кор |
ио оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је |
тварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, јед |
е отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, |
а је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени укра |
се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана |
и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулиш |
ст је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу д |
под ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док с |
је јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако |
једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени |
на:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти в |
Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могу |
ли и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је к |
ајстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије |
{S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам |
свесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејућ |
и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи |
ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља |
о...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Дод |
е хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин |
што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, |
каве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускоч |
одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у м |
. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, он |
нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је им |
лицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према |
напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у њего |
воје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричк |
догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био с |
Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта |
хуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "стра |
ећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако |
давали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме |
ворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} |
ртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења ко |
зрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећ |
о сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али |
штво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће упра |
јем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме па |
ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само те |
ни да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли т |
у је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". |
срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану пла |
ту.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на |
ост, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беш |
ду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, не |
сну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они с |
} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми з |
ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке |
ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну г |
или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере |
ни што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Рад |
утак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, |
његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао св |
а у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних |
им ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико м |
, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чоб |
идели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива. |
е могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и |
S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да ј |
{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо. |
измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоуб |
ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једн |
тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећ |
жење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, |
една луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; |
е речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Р |
и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радн |
ен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. |
очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био оч |
г живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести |
Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, |
ка! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, |
својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његови |
рлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема он |
том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никоди |
два одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекл |
нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их |
откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извес |
{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје мест |
својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А ж |
у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти |
, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене |
почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса т |
пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне бе |
жао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блис |
пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да |
пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних по |
S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она |
шљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа изм |
брог и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, |
вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са изв |
оке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај |
и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена |
војих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично тале |
Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би |
а беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журит |
и да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Ј |
евао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромно |
када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрм |
рећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је |
едела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене неч |
сећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беш |
е брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио |
иш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недос |
скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје |
мању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар |
којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном нео |
љене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарков |
вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали |
ни толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је т |
ини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу |
ак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) |
збиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све |
од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвик |
и време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу с |
то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће |
сам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је |
ној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се |
а, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: гд |
и? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му |
д своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на т |
орављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их јо |
у? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни |
му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пр |
њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него ш |
којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за друг |
ља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ пот |
ост Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна |
е какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто т |
{S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту |
осфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци |
еко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међу |
век... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи ов |
ице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из |
вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате св |
да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S |
азговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{ |
а.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S |
алеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати |
лико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све в |
и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. |
па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то |
ј души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем |
т који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци |
ебе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминов |
једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, |
ка...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, а |
дна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да сао |
најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себ |
таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто с |
њати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и |
коро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вра |
етурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачају |
евног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истица |
ано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и приша |
а...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи |
роженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњани |
- Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за ч |
.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа |
ријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или п |
расна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, п |
рести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за |
о врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - п |
не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у |
оворило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{ |
о сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - |
се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и |
та на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред с |
ерују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, |
, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренут |
е.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа |
но и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало |
ов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. |
било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, вл |
{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагл |
ави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено пр |
израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у с |
уша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према д |
своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозв |
ењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво с |
прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једн |
провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на ко |
ста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред ра |
а и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена |
рану што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви |
о све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињ |
ава љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теб |
ма.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна с |
дије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропа |
ог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћ |
гим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан вазду |
ршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она ин |
вори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасви |
самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али св |
обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. |
и своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено веза |
је још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, с |
а.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод |
огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} |
ље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, |
атре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S |
остижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, св |
, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме ост |
смехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као |
извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, |
најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико |
ек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{ |
ала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас ни |
ним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше не |
утку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је |
тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Ј |
њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну |
дело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповед |
одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, де |
вучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То |
ише моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећ |
је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам |
S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске |
жња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снов |
х патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобични |
лена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у т |
мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи н |
м зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и |
х Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова |
ст: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга и |
обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека ко |
ам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила во |
глови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну тр |
ној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачк |
} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S |
их на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још јед |
греботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би м |
на од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{ |
најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих дру |
марци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала |
светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{ |
амо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седе |
усти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или |
а собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог |
{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљ |
он па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз б |
о чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, стра |
, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао н |
м откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опе |
никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да |
више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао зауста |
S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, |
у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - в |
у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизг |
часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светло |
бави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале с |
а одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{ |
и, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која |
нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја во |
а беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до |
ли суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, |
нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело |
е сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако |
е волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не зн |
обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, јед |
ем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се |
оји смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S |
нственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком |
Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку |
и облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, |
у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио |
човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} |
ораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, |
ве и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из креве |
а тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мис |
м, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена |
ка, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговар |
те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да траж |
но изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати к |
ечитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да од |
оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих |
ек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звезда |
а се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео |
и положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље |
S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њ |
ајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два |
главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се |
прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вр |
а сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не гово |
вен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој |
ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S |
понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлуч |
вао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорч |
иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек бе |
си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то к |
као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на је |
ни одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајн |
последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требал |
Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и |
дмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржа |
о, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескра |
ећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а |
у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој д |
ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда зг |
вног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја во |
Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи. |
егове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог |
да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов вел |
.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи ј |
остите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад н |
о у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена |
испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је профес |
мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - стра |
не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} |
к, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S |
ове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Вас |
ом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај в |
е ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми |
макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разја |
тави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварим |
толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима |
виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог |
и толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, мл |
која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, |
а са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреск |
амо симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе |
псолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, н |
ћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). |
, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} К |
која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је спо |
повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, пот |
катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно |
и да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био |
, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} |
узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучи |
, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} |
јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела |
ечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота. |
бог малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада |
мности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, о |
а.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећ |
то је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то о |
уховно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно |
осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово |
, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са |
ме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама виш |
вој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим је |
- Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и |
иш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично С |
ем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио он |
ишка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личност |
ове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастр |
по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања |
о што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих годин |
сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, |
ој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну |
кинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када |
телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти пове |
абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, |
, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам ос |
одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се д |
је нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукав |
ута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али к |
удало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати волов |
ије паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишк |
тра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте да |
ола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим обла |
а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне |
а метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза |
Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов |
у сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Ср |
за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та б |
Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем б |
ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађал |
овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био б |
шњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљ |
{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје |
јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у |
чи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. сво |
ђеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене кућ |
од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла |
- мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сл |
е је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је |
ла, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - пом |
онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у |
диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушл |
а отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да |
м описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је ве |
и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то ра |
био да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - |
ило би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки |
брну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло при |
ачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао ка |
, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослон |
рво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и то |
њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта |
ом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је б |
чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао |
ко би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази мана |
у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, |
ржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или |
и његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и он |
о "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи |
о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} |
могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је с |
на Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног с |
апустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - П |
стир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљн |
бицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванс |
пале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата бех |
м зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Кара |
и још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и |
акове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} З |
а не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и п |
едном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, луп |
вим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је |
је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{ |
Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежал |
авало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије про |
а је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу |
Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} |
ада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} |
разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и |
S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа кад |
одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притр |
еченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под |
ила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осве |
и.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други. |
округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се п |
} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поно |
, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) |
тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то би |
и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, |
н узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, |
вољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогу |
изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јованови |
а сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све о |
више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла |
} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура |
што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозн |
и у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ј |
е.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно |
заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног |
Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; зати |
као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала |
Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету? |
потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се ог |
вши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, гов |
!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим м |
ом и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој |
осе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са |
и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме п |
то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за теб |
У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас |
утку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне ке |
е друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долаз |
подина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да |
унац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива пре |
и учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади |
рету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд |
менила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморин |
икта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан |
и, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог |
волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али |
волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам о |
ј поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хт |
варала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као |
сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, |
.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она |
ти немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамаркови |
. - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, о |
ла потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и слада |
вао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S} |
сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигур |
арски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидови |
а се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не веру |
коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... ти |
а њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да |
ма забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{ |
и ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто |
је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Пари |
ви се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га |
лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, т |
јатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (та |
д.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} |
ање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сув |
и, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и ем |
ом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на куб |
сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} |
ије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву т |
} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће |
ушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загуше |
хана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене п |
изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем постави |
ви: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим с |
онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S |
етку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самил |
тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе траже |
а не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{ |
S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и проф |
те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам л |
диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши |
но извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбан |
е она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете |
у да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на при |
а цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше пр |
ек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S |
стир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисур |
а се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, ос |
, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола ск |
нију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом |
их острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто пл |
игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је поп |
а не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или |
где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом св |
S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да |
ат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећ |
не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико по |
језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти |
слу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али |
ви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљ |
он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој. |
ио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Упра |
идео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} |
ознао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, п |
дном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба |
утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полак |
биљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо |
.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазво |
брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са ма |
ико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је ми |
егово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту м |
атрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком ч |
у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да са |
о толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је трен |
буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, ст |
S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу. |
ца и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске |
молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писм |
рба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног |
ежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на п |
утку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дво |
ислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се |
имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се |
од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} |
а тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као чов |
ма се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао |
чила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутк |
полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле |
} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да |
едном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом ста |
ерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће В |
ног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија м |
и: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуос |
одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Мари |
воје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} |
у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамо |
ледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та неја |
е нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у двор |
о пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах да |
ом сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Мате |
у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, |
ио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и т |
калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у |
но што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе г |
пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова" |
, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутр |
ошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена с |
не једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа |
ренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Сед |
она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само |
урно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати |
ако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу ста |
свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се ми |
био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак ку |
госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, кој |
јом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, |
тручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она полож |
ази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе св |
зочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су дол |
лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{ |
адржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута ( |
мања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачава |
прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчез |
а.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, |
оће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу |
говори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једн |
вори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{ |
љне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Ј |
а томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што о |
да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у |
{S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карам |
дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила п |
и велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем |
мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површ |
амо прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова к |
задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим |
говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, н |
настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога. |
блаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав |
!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котл |
у ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет б |
ате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни |
.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из њег |
репташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на |
далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом |
к буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духов |
ност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после |
е и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мај |
ед Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Вол |
{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили ти |
ла?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пре |
осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно? |
едну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је т |
м вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мис |
професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, С |
} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, ж |
иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковић |
{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писан |
ед највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображен |
} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама |
а жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, |
обичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије з |
не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ри |
да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на |
а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S |
еђу Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је |
тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Т |
- Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били |
тпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, н |
ивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њихов |
ве уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше и |
Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа |
г догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам |
мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Трина |
ну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да о |
овек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то |
а изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али |
натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу |
ирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту ост |
још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака. |
За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко |
ена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Ка |
ло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако |
страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне њ |
имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву уло |
ени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценив |
престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењ |
промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту |
?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Ра |
ујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен |
су потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трен |
ју, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да |
еше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, н |
донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтеж |
ан део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, п |
ним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да |
он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одах |
авити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано |
Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужва |
Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} |
ак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препредено |
његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} О |
а примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са чо |
је, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе дух |
дан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић |
је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове |
овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући |
оворим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. |
чно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зи |
жји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма |
ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и з |
ран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање |
мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, |
".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гу |
јно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши с |
а; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна во |
рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам н |
чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} |
рио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је р |
Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да ку |
ку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао |
у заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са св |
им.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да |
{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и пл |
а њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора |
{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој ш |
тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно та |
"у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван о |
ли ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, |
беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколи |
је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да т |
несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у ва |
гојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео |
ни торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући се |
личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или кр |
{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Ник |
ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љу |
животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињени |
та у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, н |
ка дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је |
аше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се |
та, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, и |
ак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бак |
свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за н |
тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, до |
уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му до |
говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном мо |
дали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, ј |
а) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нов |
а прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од |
шавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са |
тварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један |
, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, " |
не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није од |
ти, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно во |
а мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично. |
ош чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су о |
обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамил |
сећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после |
чку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољ |
ирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој вла |
безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног |
ађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му с |
пије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и умор |
ја као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће пос |
покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао п |
оћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, на |
г малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све ја |
рчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Беогр |
умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том |
ечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једн |
жу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, ал |
човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била |
ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: |
авди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен |
адио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослоб |
да, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам тв |
чи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да ј |
оказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, |
е у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Беогр |
овршини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су |
можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и |
када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним |
нија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак |
могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} |
на мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи св |
слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног |
беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише |
омене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљу |
не у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да |
} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја |
ођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин |
ко бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је |
великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави |
етурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старин |
За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу |
не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Ка |
исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на је |
е још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С |
сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвр |
ић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацив |
(који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која |
аже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе |
м волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога ча |
га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је |
ша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, ла |
о покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздрж |
ли захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Ц |
ј госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на ј |
између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлост |
ча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а |
око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он в |
похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему |
олу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко |
ке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто? |
а, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је в |
желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... да |
неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у к |
здух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја |
оћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној ха |
епо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрш |
опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све |
ти ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, ње |
ње у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух |
м.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми |
ном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, вр |
до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега |
биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше п |
умесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и о |
шавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега |
подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, н |
} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за |
стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кол |
ебу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душма |
, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао и |
иваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила н |
Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али п |
кама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то б |
нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толик |
у.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме |
како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степе |
постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Ра |
т зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од о |
.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељ |
и један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни |
атвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, |
д вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, |
!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - уп |
већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) |
афаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, при |
слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлог |
отељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шт |
ех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће п |
и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после ј |
.{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао И |
што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно б |
и Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољ |
ла свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом пар |
као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време |
без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, уз |
атљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа |
догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И нека |
S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју |
.. немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије сво |
ј очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је бил |
Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{ |
ђу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му |
као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену |
без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су св |
тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не |
, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим у |
је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у |
јући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љу |
р, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непо |
заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И т |
живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он |
жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање н |
анастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога тол |
а друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на с |
разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} |
сова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, из |
ац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако да |
ан доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други о |
и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним |
стирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - |
ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који |
потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха |
, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са те |
жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим н |
ти од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Пра |
марковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не |
нови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби ј |
} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} С |
лије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас. |
ају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га |
ко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слуша |
Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласов |
шњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} |
абити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику |
ада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправд |
то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радми |
ше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећ |
гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему |
што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога р |
еће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стан |
дном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} |
ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи |
и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је ча |
ме би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Ра |
удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је м |
рете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњ |
иродна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - |
је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, к |
између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнањ |
ођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној со |
ћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, |
бичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудн |
ала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан вр |
Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спаруше |
ајсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних |
а подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне |
, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у |
али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео п |
к није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у н |
помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "кори |
ата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод |
уфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљал |
тку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) У |
па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласн |
аца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено |
он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, не |
ва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, и |
га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се п |
ла, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и |
ко сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као |
како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличаст |
о се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сад |
и људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, м |
ар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам у |
андркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чи |
тку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекид |
је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја приме |
да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трем |
у, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан |
илије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и |
аци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тму |
ственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! |
угих лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот |
вога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено |
на мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и поја |
имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута |
адало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци ко |
S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и оста |
је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећн |
њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија |
лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стис |
још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек |
ли она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испу |
ажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати |
мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, н |
{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није |
га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља |
уродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а в |
} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужа |
ојима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете ко |
оће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} |
ога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај |
стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи |
пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете б |
гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не |
квим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Васи |
колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учи |
о у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми ч |
та ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито сми |
(у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за м |
е толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, |
е потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоун |
но на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потисну |
ач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме |
сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све он |
ше нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило |
оведнији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада кора |
.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мр |
Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карам |
е Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, |
} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се у |
а машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си ви |
и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} |
а дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те п |
, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} |
у највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Бео |
ринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без |
на осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још уве |
о дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним |
оју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смеш |
а мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и з |
можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот бу |
е долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињ |
ога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, |
, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За |
полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} |
Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, |
кајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се з |
варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се |
ковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не |
створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије. |
има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљ |
м шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих |
само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер |
ти другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му |
тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајањ |
ље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пу |
куша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде л |
њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али он |
да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило прос |
лико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше проме |
овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у то |
ош један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега |
сак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења д |
откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то |
стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна стран |
од њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажн |
трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу би |
сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, кос |
рба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам м |
којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба |
ни је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је |
где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S |
е почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободен |
ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас |
да не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најго |
трашни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, |
вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу |
је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то |
ије то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство дол |
ени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао и |
самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би мог |
сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним слика |
на посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнас |
ао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну |
рема Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, |
оз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, |
и недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била дв |
воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карам |
н.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када |
ада је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити ч |
она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљи |
војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, |
ћу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, ко |
на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Ве |
в њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе |
о, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпун |
а.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћ |
отом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му у |
упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава |
све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је |
и. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таван |
рашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари |
државала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је |
државао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање м |
нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за |
.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот |
S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, ниј |
час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да о |
је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} |
а ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} А |
јаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би |
дао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које дол |
{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збого |
нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где |
били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, |
Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније д |
једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од т |
за њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину стра |
анчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{ |
пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажа |
одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној |
ало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лак |
вне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Ула |
мени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом с |
да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасј |
задовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано |
не.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о |
је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, |
оред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је |
е сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што |
ла, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју! |
ила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Кар |
на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Зб |
тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак ста |
им са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозра |
рите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама до |
оћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{ |
м тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат |
ти покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог р |
ћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - н |
х погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни |
о више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно ш |
ко је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још не |
ту, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим |
р разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна буду |
а да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и |
идео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} |
е, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полу |
} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она б |
е глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почет |
у и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не м |
ра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну |
} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро р |
дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга |
S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку |
{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, |
да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налаза |
подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан ј |
се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне но |
а и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да |
оред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необ |
абиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробу |
плашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и ов |
, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због |
ти чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови |
чицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитај |
она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са с |
сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и |
мену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се м |
но, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само вид |
ављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чеш |
успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактер |
испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њи |
до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свег |
ше духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грам |
егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су чове |
а незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на вид |
о.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и |
ја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки в |
по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Пре |
а им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају с |
јао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави п |
ваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са с |
ада се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{ |
си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, |
алост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} |
оново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дуж |
тог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских дв |
им.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у |
а негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скром |
но.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се ув |
укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, |
љала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи |
лана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног опи |
његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту стр |
Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на |
пак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; |
је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се |
ак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пл |
ајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећа |
аше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} |
вом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа мо |
тоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о |
град.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и С |
с све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је |
ја у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина |
, не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карама |
њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S} |
радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, е |
чни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован б |
о сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењ |
непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаш |
и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} П |
кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој с |
ма, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себ |
да у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упал |
није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци |
т, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи о |
о.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се |
недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изглед |
и. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичниј |
стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Ср |
амо неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта |
и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај |
тљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сн |
горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једно |
која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког |
ту даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. |
бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, |
младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова |
{S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим |
вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најма |
о.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је ужи |
ш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарко |
И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају |
мо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историј |
сећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то |
дучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео п |
Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек ч |
сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му |
сом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одва |
ања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била |
едном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му п |
У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палид |
питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен |
о да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Он |
његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао д |
пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако |
све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, |
и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, |
ети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... |
речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у м |
разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се |
чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене т |
у подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело |
томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег |
груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игр |
ике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање бла |
ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} |
ор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време о |
{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном |
ну удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претвара |
едну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева ид |
ој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и поја |
реница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче обј |
ју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S |
си бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, |
еску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли |
поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, ве |
тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ дога |
тра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није |
говори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се зад |
у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога |
вењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се ре |
све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима кој |
ге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравн |
се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, ј |
ла признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одг |
он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна |
мам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је |
је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} |
поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најлич |
који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само по |
аправи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с т |
еста, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окуша |
а, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшно |
шапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић |
ала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати |
асно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу |
ре и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела |
еницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети |
идећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, К |
н је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле |
разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапр |
нотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и прола |
сто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба на |
згубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, |
у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред |
е јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то |
ео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи |
уђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају с |
мете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке |
дсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друг |
ривеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да п |
ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао |
вори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{ |
разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не и |
ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била ј |
ке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обнов |
них зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона по |
у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од |
утра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрес |
шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед је |
нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што к |
тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га ј |
к болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до п |
своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино |
ом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само |
, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било л |
зала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та п |
стави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све в |
, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагл |
г спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игр |
е више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се сл |
ндармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало |
овести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронаша |
пште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва руж |
езда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем |
ед тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним |
ави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: |
иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно ше |
у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, а |
з изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно |
рковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што |
читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, |
ти тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је в |
увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек не |
би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случ |
а најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчеп |
чи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако с |
осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио |
благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао п |
озора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у К |
ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја |
тиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје |
ћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S |
м, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мр |
али по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподнош |
наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, |
им глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни дру |
шу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако р |
љивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и |
адмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она ос |
ки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речи |
атљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем от |
н дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана |
што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата |
то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако по |
ије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он |
томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било ов |
и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која |
ам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединост |
а?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је |
само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли |
увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мис |
те приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто м |
} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада |
е буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шт |
то се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да |
ли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прили |
тих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције |
, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалниј |
мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу ц |
ак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је |
ужио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасни |
овека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори в |
је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, и |
ребала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше дого |
јашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? |
са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слуша |
ело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше отк |
поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему |
бе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене са |
Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била |
његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S |
по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{ |
аног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђ |
и је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они |
сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се |
у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у |
стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} |
представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и прона |
се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су |
асни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми |
веска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Пи |
адост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од цел |
еље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад в |
ва", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: тре |
на све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S |
биним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично |
ајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од ж |
прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, |
мална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - |
Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој гроз |
једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилос |
о је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да |
е, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако |
лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које г |
има.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека п |
се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, в |
асно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У |
ле дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} |
Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарко |
и за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам |
- Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - к |
би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе |
и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све ос |
авала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модр |
све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лиц |
манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају |
уман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких |
{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друш |
о осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите. |
али да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање уб |
није он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајнос |
очекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S |
е налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризал |
и јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горк |
начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њ |
ећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које |
ења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибег |
{S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити |
ли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и |
S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} |
на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко |
ве је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да с |
ана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само прису |
љно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једн |
прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто |
о...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не из |
.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разгов |
арковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он с |
кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић |
оме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то н |
ишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко д |
је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта у |
пава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} |
ст у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}О |
ности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају |
и, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца нео |
а кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Ост |
е, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, |
на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам |
поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замисли |
но олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изглед |
ред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То |
риге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које ни |
рамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је |
и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира. |
ну која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког л |
бом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија. |
иду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То |
Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у п |
о на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се св |
ом чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светл |
ло жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. { |
утим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени маглов |
е до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем |
едњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога униш |
тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болес |
да угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; јед |
м да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Ка |
а свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круг |
мо распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је |
ином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало |
ти оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни. |
љен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва поп |
вори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замор |
сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зум |
ије, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њено |
беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним ка |
кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и пра |
радске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато |
е сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у друг |
ко преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша |
и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путују |
азом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац |
рен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли р |
буна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио мес |
о и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође |
{S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пр |
мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Р |
једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, жив |
ниште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време д |
е сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S |
Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице преска |
ју из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити н |
ући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха |
шину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожн |
налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајућ |
е не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах |
ти једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека чо |
спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После т |
т дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа |
ограду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се |
буђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи ср |
S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч- |
етљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе |
екиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без |
било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем |
, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да д |
имало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} |
:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао т |
као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имал |
сти?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добаци |
м рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он гово |
е то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то |
х рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти н |
ао са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва |
Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње |
но и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у то |
смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и мек |
е у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описуј |
рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у |
што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добро |
јен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га |
испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то |
оме чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да с |
часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему то |
нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, г |
чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S |
седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радос |
осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{ |
иру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар |
. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше д |
и.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила |
како појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није п |
:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, на |
еде једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може |
на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да по |
, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму |
било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња да |
лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек саз |
е, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поре |
сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда ни |
етрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S |
да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је |
а откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи |
, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати мат |
џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно |
нако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдогл |
д Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би... |
виси само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S |
противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој сл |
рба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - из |
рајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбу |
е.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то ни |
на светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независн |
ку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно |
трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што |
почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није |
арјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а |
штем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне б |
ћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам на |
је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и |
замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама насло |
вства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у и |
шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, |
аустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља з |
већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене п |
стаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S} |
арковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Рад |
е судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или речен |
н, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гл |
ешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво |
обу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама |
још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио д |
едном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да п |
атак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на |
и немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих вра |
оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје је |
она сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, он |
.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре пр |
убио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовано |
е мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удах |
што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан пог |
х гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици |
мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много кас |
т минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале |
е радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он |
оји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар |
сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове м |
не.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, јо |
ас последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} |
усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни |
}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радм |
једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две го |
слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни јед |
издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} |
ти још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после изв |
толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напр |
а око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дрш |
едњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, |
еним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбу |
е може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да бу |
би, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да р |
од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела с |
вар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најм |
{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог |
а задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у |
дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше све |
и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да |
Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по г |
живање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био го |
акључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто уро |
анцуској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мо |
и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне м |
о, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за |
ајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, |
едне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су |
S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад |
из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и да |
от, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у ди |
само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безн |
задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволик |
ла празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{ |
народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо |
Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивно |
а та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је цело |
правде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од |
виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за |
.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахн |
ма, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула. |
столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је прити |
у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и |
о на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било не |
примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, с |
присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних |
им, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, |
} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене слу |
њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видик |
их врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он с |
још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити |
бовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа ниј |
р поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали д |
питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим |
имо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз л |
у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж |
непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је бо |
настира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бу |
да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико м |
а се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала ј |
оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети д |
е помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела д |
м; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече слик |
ера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим дево |
ишта.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало |
не доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање н |
усамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно ш |
нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам проб |
Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па |
и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била н |
} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна |
једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толи |
} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутн |
оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, |
ови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни |
исли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{ |
ипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Гд |
знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале |
волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један |
ега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она кој |
рује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест да |
или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или |
ило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што |
оговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је |
лити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити нај |
учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S |
ш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текс |
Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не |
ајзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} |
црнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи глас |
есма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве обл |
а и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти |
, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кр |
ко тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се на |
се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежа |
ала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним снопо |
шо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али отк |
S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може |
S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живот |
.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цр |
писано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја д |
исује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с |
ниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} |
пи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} |
на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и бој |
ва беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову велича |
еговим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стад |
сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студ |
а празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду д |
птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или зла |
се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у се |
се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погле |
ио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чед |
Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејас |
ера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о |
у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати бр |
да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у |
холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се |
доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, до |
иколе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се крун |
ве около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачиј |
дном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда к |
затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Са |
и путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо ј |
о Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ј |
ачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, бе |
ечју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане |
ити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија о |
ног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да жи |
ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до кр |
оја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини |
но повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) |
није зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су |
светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{ |
ви у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са |
ћна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је т |
ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку др |
јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад п |
што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку. |
ађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне понов |
ог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још |
а његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на св |
дника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никод |
телектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кр |
есе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и м |
ну, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољи |
ово и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита |
ора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали д |
као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само једа |
постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало |
ла на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, |
да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику |
аба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице разд |
аве.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то с |
слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, с |
трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било |
авили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у унифо |
{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су |
г малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служ |
смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном реч |
једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином |
се и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко с |
двући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судб |
пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном по |
запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} |
о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птиц |
љивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ј |
сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све |
њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које пох |
планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно гла |
то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са |
едне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико |
пака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долаз |
ако; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: |
ема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} |
леда и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући |
и читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопи |
S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стра |
магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, |
тношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим |
ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти ди |
једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је б |
рана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходник |
або осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила. |
ј ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом бр |
доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има час |
м дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу |
ратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих из |
у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба најед |
и узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{ |
етљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламен |
кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да |
дан зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то |
зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Ср |
лим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; з |
пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојач |
ам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозво |
он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} |
зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут д |
змеђу тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметн |
утим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} П |
{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бит |
ну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се |
де се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну |
се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари ко |
м, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, |
се руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега ост |
азних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има п |
слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком |
тавити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали |
нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, |
живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни |
азним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у кра |
У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, С |
у пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београд |
ше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, |
мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није т |
и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савремен |
свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа |
други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било неп |
рокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} |
а и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта П |
ори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне но |
о?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, ко |
о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако |
осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности |
све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колик |
дноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога |
ио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чис |
д његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на при |
одлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему |
а, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене го |
вог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта б |
ве док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозр |
има.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својо |
ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређен |
мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Ра |
лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских |
, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се векови |
ада доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да |
у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик |
оз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полута |
ога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севн |
м о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија |
запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, р |
ци Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и т |
, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је т |
место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ј |
зећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тр |
полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали кра |
чен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} |
се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{ |
икар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{ |
прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - при |
придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело г |
дстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја с |
да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене оста |
и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он п |
су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све |
Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) |
јни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу у |
врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видје |
а воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној |
има; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве |
ндрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. |
не (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, |
з својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка |
и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - уз |
ли он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови име |
куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." р |
хове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За |
ови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрз |
сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том т |
едној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И гла |
свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесел |
ео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред св |
нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у |
ог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду |
огли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви усло |
ја је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализиран |
.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} |
дао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су на |
где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у то |
аћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну |
се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један наро |
аву према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крсто |
рој манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем живот |
стивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Ср |
иморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. |
озоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није мо |
, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Н |
{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, жив |
еђутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер |
сео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S |
луј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомаза |
литава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то |
, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна |
о, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, |
до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега |
нао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у уга |
, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и ује |
наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, он |
носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита д |
ице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавш |
ни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, мор |
главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та ма |
ри у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још |
Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} О |
. а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише р |
, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто ф |
; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекив |
ила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање част |
е задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необузд |
раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидов |
начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом приже |
оред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне |
поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога |
на, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у |
ко због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна буда |
ро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као |
ролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, |
тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S |
оизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као |
аном ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једни |
места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног пр |
Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озби |
рају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је |
ећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима ко |
живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене с |
шке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уре |
ично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да |
ом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази |
син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{ |
јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да |
ић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамар |
шана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Прите |
жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог б |
ећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хо |
лаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у |
најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног |
{S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: т |
у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мис |
риш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и проти |
уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде |
а оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу |
ући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тра |
и где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело вре |
ања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да |
но срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђави |
.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај по |
корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блаже |
азила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} С |
м светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој |
е са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио ј |
полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво и |
, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да |
и њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњ |
у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Да |
у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браил |
! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа. |
адувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио |
атио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја в |
ете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам ј |
изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они ка |
наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до ње |
загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно. |
ху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, бе |
им, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на прола |
о срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без прест |
земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео |
г живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалнос |
од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, |
ом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да до |
је умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако |
м што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто позн |
је уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је та |
лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лага |
м" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да |
своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на из |
је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и |
ваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрниц |
али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме т |
са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} |
је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико |
отлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им |
, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век |
ку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини |
о у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, |
У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Ра |
нином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам прове |
у и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не |
едним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у |
.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се |
, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у сери |
које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кок |
ог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, |
и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он |
мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето к |
одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању мога |
исли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор х |
гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним нед |
да нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то ж |
шта не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, ст |
ира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што п |
} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше |
{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се и |
љивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно |
глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кре |
њи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{ |
свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило? |
ек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним |
е недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадес |
ато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} |
у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S} |
ом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је |
јници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити |
ве, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек |
м.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обу |
оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија |
с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти не |
Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости |
антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригина |
реме да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S |
?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо ј |
м тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сад |
а тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна д |
нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, нед |
ше рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим |
ину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните |
ише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да раз |
викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће с |
аф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборав |
удима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (њег |
и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мис |
чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Мин |
о ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше са |
се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окрета |
адмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура |
адмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да с |
да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога |
љен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и пот |
знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Нек |
е ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми |
смехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарко |
собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По |
дајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, па |
ко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену соб |
узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш др |
ђу њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи |
, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са в |
крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S |
Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S} |
случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога до |
бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да |
чно.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је |
стремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом |
ка до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдогла |
тиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори то |
о помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у |
!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу |
а се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас |
{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она за |
сли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаш |
су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До то |
еру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на мага |
и само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, |
тон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учи |
ила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S |
дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у са |
итиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену ја |
, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том |
ко бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не би |
стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у д |
поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од о |
одлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јо |
и омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако жи |
Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби уку |
д сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када |
ише не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на |
ковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати к |
ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једи |
стина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, ср |
и, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или ци |
годило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици |
се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишин |
о хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред ка |
у) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуч |
шењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењ |
чи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела |
е мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у |
и?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро |
иство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, ж |
едан начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићеник |
а немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно с |
се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око |
чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због |
се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време |
можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, в |
одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" |
вуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XX |
унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива но |
{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам примети |
апита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и |
о, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S |
опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти |
рило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај п |
оје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је дол |
себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се |
те ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{ |
његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то |
, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако |
еном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време |
ога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао нај |
ђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на к |
сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има |
Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у к |
евишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајн |
то учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Је |
расно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости. |
бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о |
ородица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи ш |
алог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспа |
ослао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на д |
ва његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја |
ња, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, |
брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео |
ак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као ст |
дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Срб |
х руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се |
ок још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска |
у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предн |
смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Је |
рисутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконо |
још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Висо |
а земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јест |
ости, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је |
своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише с |
живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње свој |
цом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нер |
лости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвил |
раду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло |
све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје |
, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутк |
то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни |
ше милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом |
убавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није |
Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гле |
у прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније |
е да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јач |
време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља |
о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје на |
којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па раз |
давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (п |
расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, |
аскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се пок |
ед, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обични |
шање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је д |
као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и она |
последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо от |
ешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна |
и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бе |
се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукав |
енадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, к |
зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, |
коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаес |
оградски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и |
уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало |
се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене с |
ели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прс |
иљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S |
ликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола |
а на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао |
гурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме дост |
грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила |
ала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба покази |
се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, с |
.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} |
ш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} |
вића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При п |
Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч |
{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разл |
могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем |
е пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био |
рада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он ун |
носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гом |
у ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти |
дим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невин |
. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарков |
то везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнот |
ог "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе ра |
сом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он |
вот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{ |
одског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} |
бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само он |
свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво уми |
се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, |
ло се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да с |
, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом ст |
S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и отки |
ућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и он |
ђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни др |
ије знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим ста |
брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, |
човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко |
неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што б |
- узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван |
сно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. { |
се сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју |
тиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А |
ткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и |
вићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревет |
значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, к |
ј да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нек |
о слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - |
љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Млад |
чери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз проз |
љковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кр |
што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких п |
проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште |
оји сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улог |
а?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Је |
ну и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а С |
ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љут |
једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене |
ивот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тог |
ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле |
и свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајн |
д који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе н |
за и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Мож |
оје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и в |
веједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно |
авом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре |
касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те н |
тремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Те |
заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да |
его све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили |
није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснит |
а, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсмани |
гнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише неприја |
честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румен |
на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S |
и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењ |
с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да кре |
о јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и |
ја је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одб |
у, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, ти |
м живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искљу |
Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених |
ју иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гне |
ом свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор а |
м, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толи |
га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи с |
а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве |
епну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек ид |
се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвор |
је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да с |
хана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промен |
ико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро жив |
Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега |
S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се н |
нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није ст |
, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је не |
ш страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да |
је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и јед |
} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о с |
и у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он |
мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност г |
водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећута |
ли онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, заустав |
бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не |
но са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја |
маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и ј |
еће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљу |
охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} |
весног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чека |
под њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим ал |
{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радм |
кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење |
г умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и |
јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео св |
ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба ра |
ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} |
објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к |
ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог |
само са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри г |
а чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, и |
арковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он |
аменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срб |
S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто |
арамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи по |
и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, каже |
све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту нер |
идећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али ова |
које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је |
шко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без о |
пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти х |
у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се за |
на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом |
човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем жив |
а својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слут |
овима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незабора |
м крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућ |
се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор д |
? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и |
прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{ |
осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још ј |
ачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, |
са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, |
и за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруј |
пуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са с |
се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозор |
приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако |
а би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, ил |
о толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада де |
емајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше |
са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због св |
, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни м |
се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и ши |
рави Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги м |
да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима |
ићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прав |
ности, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", уве |
бузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази |
ха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз ње |
, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе |
тојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она ник |
амопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлач |
охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као |
обилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове |
е, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака |
а кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљ |
е волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одго |
{S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се п |
: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао сво |
добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ |
везицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело. |
.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима |
умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, |
ти; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратн |
побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је ства |
е да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да |
раво.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на п |
ш један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти |
жни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене с |
сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покрив |
да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца |
тити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате |
а, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње |
продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се к |
видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од м |
већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - |
ло, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко |
стијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубљ |
тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистериј |
око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху кој |
ши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настад |
ног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да |
часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? |
". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку |
ој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао. |
скрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав оч |
ешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, в |
ји начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу |
ао да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без |
са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао |
оста.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким |
амислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S} |
века" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не |
и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лиц |
или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао |
у), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, |
, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижн |
јих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заб |
S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху |
сносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж |
икад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то д |
!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и |
природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природ |
мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни сво |
мантик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљ |
је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала |
жени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу |
бично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба |
ек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденск |
едсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са |
далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, о |
го непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче ј |
оносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и стара |
бу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на |
ав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је |
лео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} О |
човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живот |
љајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се к |
оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде т |
Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би мога |
лу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бо |
а са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном во |
и прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводно |
Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло л |
, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то и |
несрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и ово |
алазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он о |
бух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - уз |
уној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; |
ла да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од л |
ичан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од |
S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена |
ј човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту см |
мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења |
јега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни ј |
ивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циље |
м човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си т |
, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крај |
ини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица |
против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о само |
рковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Доп |
измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешк |
по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава |
да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново брут |
Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жр |
нљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет |
а него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} |
н умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој |
зи, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет. |
она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега от |
а, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш на |
пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали |
{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све ј |
ну сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која |
појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребле |
м часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нов |
е Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би |
, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је |
ка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на ст |
он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да |
крете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз |
Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Р |
аше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпути |
и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверењ |
трашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви свој |
свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, ви |
дној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онд |
око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увред |
вић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љуб |
м љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом |
рајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} |
о у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште |
часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срц |
ила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек |
}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, п |
Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, |
ош горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије |
ба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уско |
у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена |
потреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно |
ели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се |
сти, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега |
ек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у |
све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова |
сти једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не |
обличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крс |
га живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствар |
еста, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало |
(ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часо |
створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игума |
ш дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у |
ашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред |
хнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... |
амо час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} |
што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао б |
евног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гл |
ник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумор |
дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне бо |
, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала |
љини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу п |
Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност. |
од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реак |
јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, |
е, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да с |
воју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим со |
бе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада |
ипадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући д |
х имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) |
, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више |
као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка о |
варима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треб |
), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгу |
", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног ток |
ти накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења |
естицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему |
живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не |
аивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ј |
и живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји |
је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{ |
, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је к |
се, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као |
естрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замо |
И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у |
устављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један ст |
и су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет ( |
танице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радм |
једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало ов |
ед одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и о |
кивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала да |
боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег |
тим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису с |
тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и п |
гнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовим |
г говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадњ |
оме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - |
Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред соб |
ости.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињ |
дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га |
у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим раз |
је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, |
гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да |
ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} А |
дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро |
било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замисли |
г говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему с |
ојом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњен |
и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и |
а, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, нас |
а улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, |
скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим |
зио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред с |
им мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, |
рак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Он |
Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са |
вот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се и |
е све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да од |
арковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револве |
ако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура. |
Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Рад |
нство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта б |
ада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} |
сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} |
млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пре |
{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и б |
сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела сам |
оченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила с |
има; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опан |
оји носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те чети |
у из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповим |
у, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела |
не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред с |
њства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је н |
и, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би |
{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Мари |
усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{ |
ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Сп |
За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у |
одсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала |
ако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његови |
ен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не б |
леко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, бе |
ве добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Ј |
од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у |
ом се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да з |
глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте |
и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воде |
је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српски |
а и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се намет |
бином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он |
ри од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то жи |
велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жесто |
а личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је |
ко сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда н |
ревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све |
{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло |
нским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова |
е Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обрат |
Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га |
е сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у теш |
} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од о |
- Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- |
образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Шт |
добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно |
ише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком с |
ог игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Слика |
ст.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" знач |
е.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он |
омало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати |
рим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку ја |
ице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (К |
чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога је |
које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часо |
омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потм |
место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штак |
.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, |
од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитор |
о свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње |
, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити |
, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Уни |
тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у исто |
да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се |
х природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни |
се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, |
из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуг |
стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи |
чину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи |
да у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: т |
и нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног чове |
е него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми |
родичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија |
Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и она |
шен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја |
ке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варош |
али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{ |
у децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би |
предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима |
за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобниц |
амислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни по |
га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљ |
свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више |
ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба л |
ед вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро |
та је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем |
звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на |
само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисл |
посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си го |
ч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се |
и, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе |
га пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} М |
- изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, о |
удима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а |
о и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми |
хваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стега |
ића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и |
да само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњ |
До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који |
им да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ва |
све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београд |
ћу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су пи |
{S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можд |
је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесн |
ен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвес |
рковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па |
жљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ос |
и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви |
е на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, њего |
о прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен м |
лона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: |
сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} М |
брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се |
на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који |
о кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Са |
црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се с |
S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло зг |
иђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај ж |
S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и жив |
тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам |
и! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и круп |
не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, |
отпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној |
никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да |
гао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела |
} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео |
м укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролази |
читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност ко |
лу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? |
неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бић |
осленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: |
и, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети |
авало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било |
{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако. |
рашне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку за |
S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак |
утним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дуб |
ног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао |
то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он |
им вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ј |
тавите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S |
есте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта јед |
ш више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мир |
тала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{ |
да се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу |
, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе |
но остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на та |
{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су |
орачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше |
опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга |
г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном ул |
се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и ше |
рав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног |
т откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стот |
ривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} |
жимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлиј |
оју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим он |
прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, |
ца, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом пону |
} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што ч |
а знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново |
да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну |
ка, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Кара |
} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати |
илије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Кар |
и Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети св |
ли не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео саг |
те начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак |
дно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: |
у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој |
м једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој |
ти, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине |
гу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има |
ви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на |
и могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у |
пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није |
ла под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S |
?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је |
} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; з |
тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и о |
зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и ба |
већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам спо |
не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, |
аком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говор |
н, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до брад |
а себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он |
ј соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим |
само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам виш |
де до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заје |
ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињ |
ени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, н |
и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на |
од пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена |
то сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: |
то не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све р |
у волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да |
ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ић |
овом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи |
S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што |
лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три р |
стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило з |
н појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом цр |
свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О |
До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} За |
а оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима ко |
возденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело |
о у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} С |
скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара |
, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати |
здићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова нај |
аузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га |
патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више н |
значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменос |
ачај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада пи |
но сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књ |
чају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Науч |
и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново по |
је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не он |
стоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја г |
рашила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Осто |
адрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читав |
на је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, са |
?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништа |
наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно шт |
{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио п |
мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} В |
врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - згра |
се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секу |
нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомен |
лост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловск |
. {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, |
рижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и он |
е уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био |
им гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас не |
ћност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико м |
И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или ч |
че осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожур |
покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и п |
у тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; |
ало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена |
решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био |
е.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећет |
Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави |
толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ух |
Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секун |
о снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна |
лико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште |
морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, з |
хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} |
дмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем н |
ама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је |
да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би мога |
твари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, т |
питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Ј |
а ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић |
Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затв |
другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све |
лази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да ј |
Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао |
S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге |
та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било |
том и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних го |
сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које прол |
једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе |
очено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одгов |
полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S |
пајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: ка |
чи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штап |
и је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је ја |
но решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, н |
краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако нек |
а је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела је |
више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха зг |
сова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да |
атастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу |
ју Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка о |
каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, го |
старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишље |
занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег |
рзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих |
една жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака |
} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са |
овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S |
у мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај |
благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга |
емам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он по |
а затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у |
ачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то |
никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврд |
ена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије |
ко ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и |
ек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S} |
не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била ма |
ико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој |
рисебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што |
довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом |
овољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама |
ек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња до |
ру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим к |
уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом ло |
тово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немо |
разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он ниј |
би бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је та |
иво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али |
крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S |
... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} |
главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам м |
т је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда треб |
рковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чини |
Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соб |
е.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он |
огао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима план |
њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све о |
тоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада п |
глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тра |
и, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас ј |
очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада |
узички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен |
их био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се |
ак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до |
н.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће с |
.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да |
на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и |
ђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као |
талност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му т |
нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и се |
огао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S |
а ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, |
нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам позна |
е да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се рад |
ом случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је |
ишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви о |
алазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се |
ла оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вес |
задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмил |
она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче прем |
ичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанст |
осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта |
и су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба с |
, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме |
лачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, |
дао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог да |
као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну цр |
S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све |
ег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико да |
Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да |
гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} |
ело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намрго |
.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}А |
адака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве |
} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца |
желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно |
постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се |
уњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих о |
Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и в |
карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата свој |
а на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивш |
е против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих др |
ој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замиш |
ћу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - |
борави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирн |
алним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним бла |
, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања да |
кочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамаркови |
, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све |
Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет за |
на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава пит |
својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да ч |
тепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покри |
а. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа |
већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити |
чиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} |
Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} |
го што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио |
сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим за |
навља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - |
мила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих по |
ви и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у ле |
тара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно зам |
То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би |
о ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, |
му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Осто |
м мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову |
е да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случај |
же песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједн |
оница и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена |
ову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распет |
к; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње |
овори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Нико |
фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту |
је тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбрани |
S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, |
, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, наг |
на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад |
изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} |
тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се за |
на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У |
а остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способа |
о.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему |
смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постав |
о тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за т |
оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље |
ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили |
и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, |
ложају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик |
рља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијево |
Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер че |
плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на сво |
видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим с |
озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два |
уђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом с |
је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око |
емогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди |
уња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, не |
ла као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало он |
искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што |
ју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по п |
потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сн |
еном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га |
на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он прв |
ој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да |
{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима |
беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи п |
? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју соб |
ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако |
ени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви |
своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и |
е догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василиј |
при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - |
осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њен |
ице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) т |
{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим кап |
били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играју |
нако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се |
на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у |
о на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - |
ена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и он |
на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутиј |
гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та |
свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можд |
ог новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да |
{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не м |
ешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто конач |
едузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S |
м закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто |
ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом |
ењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене |
час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам |
фестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то |
је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} |
чео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима |
ене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређен |
побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лаг |
и и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без |
га око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Ов |
али.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта ј |
, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да по |
а постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вред |
ош и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шег |
{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом |
ку кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешк |
око отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у б |
{S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је пок |
тивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми п |
рно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгур |
ло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} |
пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на об |
е речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чек |
њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов |
је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, про |
Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Ср |
ко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ |
и необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је б |
бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек |
гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му |
као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} |
у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврд |
ио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, ни |
риална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог в |
век одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред изв |
а потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одј |
ом и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле ста |
ером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандр |
очкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала у |
{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Реч |
себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, |
све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лак |
идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и од |
ећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Је |
лио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао |
поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али |
S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључав |
{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор |
в и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} |
ела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог |
вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S |
смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, прити |
{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај на |
нки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарков |
звесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као |
ам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско те |
тир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране кли |
сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће би |
лим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види ј |
и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топ |
било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујав |
вета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окн |
киним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпун |
} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и там |
бијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим |
н, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, |
е сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; с |
огодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче |
ући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда п |
тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због он |
е да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дм |
јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек о |
ч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је ви |
утка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - ум |
ву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна же |
орена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ст |
чима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га уп |
доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кр |
о непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње з |
Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И |
ка са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљи |
егове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али |
свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам с |
аостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, о |
крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна |
м заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће о |
гуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека |
једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не |
исну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа н |
ело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с |
друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без и |
је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за с |
и сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кро |
го очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} |
ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, прест |
ановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би |
к звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши ме |
теже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да п |
в његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше |
и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, |
а се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљ |
езадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му |
рбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомоб |
је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем |
} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стан |
гађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише |
о не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви |
часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих д |
о тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљи |
јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао |
изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цеду |
дно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње |
е, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела с |
ити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, |
и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар |
г смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да |
и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов |
е огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њен |
рити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје |
антизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадово |
иства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место |
горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} С |
ња!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих ум |
тављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху |
аву на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво |
аки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на д |
о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ст |
S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи |
у где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћућ |
рицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зи |
нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и |
ија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S |
и кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упит |
ке, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама пе |
њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану |
дник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног |
отиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када п |
оби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекора |
ди досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи |
ечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној пре |
на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко г |
ном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Осто |
ловицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је |
страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај |
азвијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, о |
јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он сам |
човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи |
о захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удар |
де ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи п |
се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мр |
а; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изаш |
за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцка |
ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању кад |
лој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још |
{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском к |
начење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе п |
, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накри |
за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвор |
егова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покре |
ати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцка |
о као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, |
гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у л |
и за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло чес |
учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалу |
ега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} |
ше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње мора |
би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на по |
. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник |
оме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарко |
дох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још ув |
ијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љуб |
тим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у |
само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагл |
рамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неоче |
његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трс |
о Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - прого |
тајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа |
има ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за пл |
ама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} |
не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Ми |
и између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам |
догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се |
упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш |
ори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим п |
тавити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за го |
грешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. |
извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори |
громним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је |
се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја ј |
млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу изв |
аније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, |
ар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - |
е муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он |
ћеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам б |
то осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S |
ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша о |
је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом м |
еговом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи |
њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, |
нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али |
{S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника |
бни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зат |
ана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна |
ве, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Гов |
од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шиби |
а њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) т |
време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није |
уком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутн |
ећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садр |
стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још |
лопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше |
азлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и к |
и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изи |
е у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини |
безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и |
бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана |
скоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни удара |
асвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засукан |
а, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост кој |
мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред осл |
у њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи |
ћао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се |
а велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физи |
, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одјед |
мисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је |
ољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постај |
дног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету д |
дно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, |
и својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њ |
чета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши пос |
и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим нап |
ж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала |
дице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том |
сти са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још |
тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} К |
остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, |
к није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још |
места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S |
еравост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале |
добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не из |
човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, дв |
и!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извла |
еволвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је в |
чно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао |
лих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише |
знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена |
ао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако ме |
ав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Те |
л обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог ми |
ала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, б |
три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{ |
е јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} О |
Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{ |
брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако на |
грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави |
ци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, |
вога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклон |
је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кро |
дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа св |
асилије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} З |
кодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S |
да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{ |
е преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по |
неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац ст |
још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је једа |
и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавају |
Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље |
.. и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S |
још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред на |
ма где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. { |
до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место д |
шке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела с |
тог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунц |
би, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она сво |
допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се к |
маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једн |
им и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелу |
е настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Нико |
ли како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет |
р, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом |
ште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редов |
ао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима на |
о да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је о |
ори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) |
но.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне |
замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, к |
шта није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком пов |
узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србин |
руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели |
Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, |
оснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку |
и њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину |
беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над |
ила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајн |
ела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудни |
линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански д |
живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали |
ити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље |
} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са |
је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише сме |
S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и в |
мири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши рук |
етевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жар |
где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер к |
ино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, |
о њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - |
ла јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним т |
} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том изле |
а, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Са |
ости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горк |
која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног жив |
ли испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени с |
док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не пром |
тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена |
базан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - |
аје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у о |
м опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним к |
спосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокр |
е.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисл |
редострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа др |
можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно |
једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се |
посредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим |
И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, |
а зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе ката |
падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто |
рковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја |
и, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. |
где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затв |
S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, профес |
друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из осно |
а подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} С |
скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим |
из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибо |
а једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} |
онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Мест |
одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је |
што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Х |
ви. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Ил |
а будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игу |
г огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго ј |
уњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра јед |
ну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{ |
дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше |
стима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио |
сак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљиви |
га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и бе |
алан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је |
што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у с |
вима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, ј |
Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио |
оверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а |
шта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић ост |
што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S |
тплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности |
сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прв |
е куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту |
о трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој ду |
ст мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно веч |
врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи н |
спављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше о |
е.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си с |
а му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти |
то си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истин |
прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њен |
S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком |
му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа |
да...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од |
у.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави д |
бро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити |
арету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи |
о!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако о |
ли преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она |
ла пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе |
сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло ви |
био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламте |
а.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - |
орности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и ко |
дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји |
е казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде |
љених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много |
а држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - |
ли сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрет |
- пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстиј |
избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну |
- Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то |
он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да кор |
упости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{ |
сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађи |
што је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове ф |
S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладн |
.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом |
адмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на |
ед својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне моли |
да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би к |
: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Мож |
испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога |
е ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био |
; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време |
тоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је с |
ад.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили |
да и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, |
е крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец и |
век не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ са |
кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршет |
- Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је ли |
сташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем тре |
е жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{ |
Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам |
ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у |
а узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ного |
.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, о |
и да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарап |
лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тра |
омном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти |
икодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси л |
- Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у |
ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, р |
су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам |
ез престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака п |
а се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду са |
у особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када |
разнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шт |
м звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{ |
осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово |
ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једн |
тле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погле |
оказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показуј |
а другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са рук |
е спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марами |
лете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме о |
!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или |
једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне |
да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет |
, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је |
одаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим го |
е вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, |
а велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли кој |
ред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић при |
м.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није ра |
се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - |
није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{ |
{S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Од |
у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала кри |
ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне |
се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све р |
он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, |
ва.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја мо |
их да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљуби |
спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врат |
иљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић |
кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајт |
али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до н |
променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остоји |
тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су с |
поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом наг |
орине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без д |
се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу н |
једном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто п |
врђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе за |
и пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, |
- Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав |
ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом |
мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавиц |
А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше д |
јао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања |
први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помис |
рилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло д |
љу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се |
акав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћ |
етурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када |
за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Кара |
емо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пу |
о кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, С |
инивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; |
ш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али уста |
ш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досад |
{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе |
к пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад |
ахваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокић |
могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух ник |
ица, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш |
лазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне |
бин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупци |
ађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако с |
ног, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек от |
своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна |
м и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као |
нуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада |
неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта пре |
даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се с |
гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крај |
ви књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба |
равог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није кошта |
хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једно |
што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, ве |
алазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње |
дане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела |
асуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у с |
ку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плаво |
а дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, |
е прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са |
ије чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба |
, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састан |
а је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} М |
о она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе с |
лизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на |
се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, |
врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав |
мехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете о |
рада Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дан |
S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и ка |
што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - |
ени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота |
а размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необичн |
колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће |
осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно пр |
ада тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћу |
уч, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта |
то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{ |
необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврч |
м користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику |
ер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Ср |
ице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по |
они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, над |
ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Ј |
е посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што зн |
бројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених |
ире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој с |
сту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник |
ана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи бој |
{S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, |
и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај с |
не у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже по |
то необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, ј |
таде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, |
јасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба |
т.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способ |
врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде |
кастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских |
еликих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледа |
ни јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена |
а њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака к |
фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно на |
атељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред |
је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се |
аљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим при |
и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних |
с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си б |
свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, од |
} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој ј |
е.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и |
вер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очај |
ку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S |
од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што |
све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Зна |
асније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и |
м.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} |
ерен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и ч |
асејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна |
богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко |
едино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона |
разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији |
трести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако н |
ут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или он |
ји се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у д |
беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који |
епавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на |
де до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покр |
жањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто |
(држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заист |
а беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало |
здата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који |
стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Ц |
ем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио с |
атима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до ко |
раво да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{ |
то стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није |
ја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Свет |
има и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам ре |
{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире |
ињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ов |
судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу". |
, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите |
носим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога |
непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових |
Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли |
ро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и ствар |
мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, ск |
тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се |
а тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрст |
онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно |
Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле неј |
ао укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао ње |
мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Ме |
у прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли |
{S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} |
овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} |
им неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још н |
лужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} У |
Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да |
бављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакш |
тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате наро |
етљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој жи |
окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи |
изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, д |
нутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је мор |
Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком с |
трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, о |
ж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвије |
јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали |
тим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз |
ђе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је св |
и свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш |
своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у ча |
неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног |
ах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећање |
у, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу |
едри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S |
даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Ср |
ли их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Зај |
обично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу гд |
на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у ц |
ње знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тиња |
S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно |
кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито |
ишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу |
{S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се |
рамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се мо |
они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако о |
усима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радм |
ори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу |
а гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао пр |
оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S} |
ута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после све |
увише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих |
у на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби |
мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радм |
свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова |
анима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при |
ма њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући с |
ав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила |
га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје не |
био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и ки |
- А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теори |
е неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још да |
х на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, |
апуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онд |
ић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, с |
а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одло |
одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога |
смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; |
њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S |
ивот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били |
ала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио н |
ебало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - |
едну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће прим |
ујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмо |
изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би пал |
адала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у |
толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праће |
.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на |
досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс |
угојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположе |
све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу слад |
једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима ( |
претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине |
начи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та |
шло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично. |
, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Ба |
о дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже сво |
отова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до |
рава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, уч |
а беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен пр |
{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако |
у величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и ј |
ас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао |
покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњ |
е која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једни |
живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина |
затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Б |
небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се |
асак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која оба |
а је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S |
апита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако о |
увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим в |
- одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, при |
.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не по |
бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када б |
ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} |
као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, |
то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У вод |
И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. |
Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири |
вор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу бр |
ле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек. |
крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може |
ог њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед н |
м људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барја |
изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За пол |
према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, с |
то крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се |
Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и |
а гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар |
палио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара р |
муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно |
ња и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... |
обницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши гд |
S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде т |
а.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико |
више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела |
учену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} |
*, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је ма |
}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, |
а не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој пр |
а, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барја |
ма слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција |
ивника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље |
нту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваз |
огућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, веров |
? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном |
о устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равно |
само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао |
да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши |
ерило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала |
ро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе уп |
{S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на |
{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити с |
ајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чвр |
људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а |
у другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео |
живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли |
ише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекив |
ора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету |
м својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он |
згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни н |
зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она |
е и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у њ |
асноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је з |
оплоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на |
ог пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме |
ованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухват |
ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупо |
је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: { |
ците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи п |
то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила |
трах на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што |
тљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног нев |
убоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена н |
ма, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом ко |
ла да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених теж |
но, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обични |
у ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем |
е и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему |
и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око ше |
ји не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма |
у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему само |
} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар |
едном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, зах |
е погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, престав |
да се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом сн |
је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на |
овић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од |
ерило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада н |
ахваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према |
тком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још ув |
лаве и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понав |
} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао |
же ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, п |
све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се |
S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог |
више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} |
сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамц |
једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе |
м погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама |
ме прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше д |
А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге дру |
} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни јед |
ање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бац |
Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследн |
хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - |
а му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико г |
аво.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме |
ниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати |
гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S |
већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче |
тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеч |
лон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћиво |
S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, |
и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од ср |
коностаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. { |
дала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба б |
н поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најз |
е овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством. |
ност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао заш |
врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Ост |
скрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у ње |
д себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан своји |
о далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду ка |
} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ у |
- Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек |
јд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Те |
горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз р |
ан.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на |
ео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни д |
ла мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говор |
спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меден |
лности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, |
је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна пр |
жени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише |
Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада поч |
места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико неп |
ебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: п |
који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвав |
ао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; н |
ривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве ск |
је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спуст |
ћао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад мора |
витлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног |
оме сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Ва |
х!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро. |
ако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанствено |
се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутам |
утра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима |
.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега |
м ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамаркови |
ђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{ |
ви мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да пре |
ити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", |
ам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читањ |
ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш |
одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих |
ама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да с |
ило по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако проз |
униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим |
ар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се инач |
ислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узне |
ечим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад б |
ањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грли |
ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када |
{S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли |
ило нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете |
лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и с |
клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак |
хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу о |
еобично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на ли |
ти.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем |
ше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја |
немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисл |
ен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли неб |
је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам |
е све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи |
себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки суср |
оглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић |
додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, |
дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је |
предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је |
ом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао п |
{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - О |
филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храброст |
што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово посл |
никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколик |
е.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислил |
дија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из |
аклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, |
је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још уве |
јсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он |
вог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, |
ши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група с |
путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по ј |
енивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, |
е, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, о |
Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод |
ао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сре |
сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори |
ватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана гро |
м се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену с |
тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећн |
е скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав |
е... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{ |
би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повр |
шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, |
да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односил |
ивач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је |
часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, п |
се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све преко |
ечитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, |
м Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она |
несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то |
дно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; |
дједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, |
емље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а |
ић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да |
ви.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Ал |
х, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа |
бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило |
оси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, |
али Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божи |
тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Д |
ашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- В |
пособан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пуст |
S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пр |
ишта... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је |
је велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{ |
- Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - |
што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогућ |
пита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то |
оравиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} |
али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твом |
што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих м |
го развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него за |
звршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву. |
животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, |
а" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за |
а црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што |
он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући т |
ити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро |
и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, |
азити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично м |
разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као |
сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је |
у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} |
асење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S |
све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси |
би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} |
вот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега |
ић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно о |
било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику су |
и где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може |
али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли |
ек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она са |
ег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије б |
адни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим з |
коро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пун |
его они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку но |
примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак |
ед собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави |
а дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој с |
ром саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За в |
а опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела |
то најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у п |
стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пош |
ије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и понов |
ка може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безвернич |
професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба у |
} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном |
очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у |
аког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно |
но, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа св |
роз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око |
н изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Т |
ба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде |
вим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - |
ано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, п |
И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је |
ћ је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Ал |
аше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела о |
остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мал |
лони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Кр |
се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека ко |
о на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају с |
вратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивос |
рави се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила |
е је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе |
де то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог к |
тоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му о |
рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас |
S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба |
реним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, и |
Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана |
{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - |
тенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико |
орити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- |
им даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи |
ше није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живо |
да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем |
црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пр |
можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Ал |
ра у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити |
ету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или |
собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетрем |
руглинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Р |
гурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и |
акше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са велико |
тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га ни |
где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне |
исак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пут |
Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавиц |
етела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и |
испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногоброј |
гову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано сед |
да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у п |
сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи |
} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије |
би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" |
м... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мисл |
се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе п |
еђу часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у |
ри године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, к |
све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и кој |
иђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене друга |
лаву у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колик |
она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао |
и на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа до |
е у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црк |
тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да |
хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог |
едног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} К |
или први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло т |
в један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је са |
то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да го |
другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане |
ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до |
ошћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много р |
риђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад из |
уђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шес |
настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. |
зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да |
пером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе |
гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури |
ворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горел |
редној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још |
пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље о |
.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге краје |
олећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст |
, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гла |
морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао. |
ура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те воли |
м и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каж |
једном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S |
собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на |
и јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S |
јући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче о |
о лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрп |
сано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућност |
удима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку |
аести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкри |
- Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзим |
е у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза |
руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанстве |
ази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарк |
на од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарк |
} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву све |
она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да |
у!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему |
сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано |
штрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покр |
е сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Рад |
све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде |
. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом О |
а да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је б |
све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, |
вет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, |
аха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те у |
е, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по р |
етку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је пост |
у свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена ки |
омени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног |
са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињ |
е према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Ка |
да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са |
а си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} |
ија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али |
у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја с |
кне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама п |
ра, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је |
ријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са |
Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неу |
она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу од |
едан дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити |
та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је в |
онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, |
илу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усам |
о ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да |
ку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у |
ила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постоја |
се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одавах |
едостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: к |
ом кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред св |
отакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, |
велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, |
рофесорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и |
и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, прика |
Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим снови |
рчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе |
деним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао |
дала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бис |
о њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бес |
покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљ |
а тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физи |
га што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и т |
ера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја м |
би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је раз |
в начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог |
тва.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ј |
еден до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у сам |
за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што с |
продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше |
е места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога |
у.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој |
један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из |
на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту |
ог деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека м |
рају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку |
која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно р |
ла слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоћ |
а сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степен |
ички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод вра |
(природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвес |
азговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам ка |
есну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада |
ства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита некол |
!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство |
ући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S |
досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би |
а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе |
на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, |
- Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што |
ој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан ж |
ило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да |
ње у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи |
} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећа |
осле вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време опра |
ита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - |
нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напу |
звољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али |
о једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена цр |
кавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој |
сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја |
у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо |
није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, м |
ом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када на |
официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене б |
поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, |
но што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, |
вим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и го |
Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод? |
атицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је |
рковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним п |
ашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мр |
зео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам |
ог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до о |
кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје соб |
нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови де |
{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Ср |
Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необ |
када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је |
ена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећн |
граду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала хра |
ити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарко |
... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељен |
у дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и на |
о је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се ни |
умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколик |
Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О ч |
чиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, им |
слио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ст |
црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, ал |
дсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, |
о себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радос |
се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{ |
сом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна бл |
ма који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али т |
ван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи |
ћи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је трепе |
у им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало д |
их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револверо |
ње ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом |
Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патр |
што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате |
узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно |
груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана о |
своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на |
ха, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа с |
, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха |
Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S |
се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се г |
рости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у д |
свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Разм |
{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму |
че узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га глед |
, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је леп |
но ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он |
има, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамар |
и да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше прв |
послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} По |
имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} П |
гледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехну |
ог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, |
, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам промен |
се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} |
ј (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док ј |
ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу |
оложењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће наро |
едамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: |
ли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом |
едати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ. |
н, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али |
не служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манасти |
одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука |
лапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих |
је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада са |
нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и |
а жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином об |
олико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је! |
очи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим с |
е жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме вл |
е спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Се |
и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњ |
луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора с |
ман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта п |
ом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} |
реда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом |
ољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S |
инута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табаке |
S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче |
ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност нег |
ирода.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вреб |
руги пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јас |
није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно шт |
и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и пра |
пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свес |
његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај с |
пазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај коч |
ности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, |
екције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен н |
а.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он |
крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву |
вши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња |
собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал зат |
шавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Бео |
ног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га н |
најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је |
гледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, |
срећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем |
а вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што вид |
о које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне око |
чио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Про |
тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола изв |
ја носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на пос |
S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја |
ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, н |
ости са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али с |
обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, |
ше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, а |
он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће посл |
х, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - |
да Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она |
тола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у ов |
еше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, |
држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била ј |
- помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати |
говарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом ко |
том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се бран |
{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто нал |
љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и не |
стани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред |
иње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весел |
равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било |
- Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остој |
S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и |
та друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај н |
алити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, бра |
и, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помис |
га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај. |
је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и |
друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више. |
необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца |
ада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} |
крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и |
. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао |
око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{ |
дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И о |
му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни ре |
одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана |
љену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} |
ри догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, пре |
прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) из |
н да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б |
ораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би во |
вао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на сто |
реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе |
изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Ва |
пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико кора |
ело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, |
неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он |
а се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Т |
ашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још |
дмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру.. |
да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је |
ек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Из |
е, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба |
немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу |
е је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зн |
дно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам |
момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотво |
ут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе н |
је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана |
.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута |
шевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, |
еба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис |
супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га |
олетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајал |
ор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је |
ло покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он |
дноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустав |
а која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кр |
заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S |
узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад о |
што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимниј |
н се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети д |
оро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат прове |
ћевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуици |
задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачење |
оследњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада в |
оћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сме |
м се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи |
, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, уви |
е спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада |
зички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и тр |
е мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби ј |
да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко |
ји има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне ст |
- Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се |
е се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим о |
ово да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то г |
утао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себ |
.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем |
твеног изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, и |
будити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S |
тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за ко |
велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сад |
огодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт бе |
ви са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држ |
војом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, |
ног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрет |
м ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше |
омоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши с |
м ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из О |
ом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му |
ећ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га |
собље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} |
ше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и |
живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћа |
ога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велик |
је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали наса |
ања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који |
једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исп |
} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве д |
тима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ. |
окретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико |
еговим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину |
чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини |
д се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мири |
} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није па |
остана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћа |
једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне |
жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толик |
S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима ли |
н косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И |
врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, |
показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је |
би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле б |
замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Осто |
бља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толик |
и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир. |
и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куц |
} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том моно |
есец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, |
се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, |
} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опља |
вао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуз |
ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета пре |
Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} |
а се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ б |
а, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је п |
- Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, |
и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зра |
ва и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него |
препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чет |
н позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни |
места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њи |
астржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи |
епокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпостав |
а потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, приг |
жа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би |
(црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој уч |
В Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, о |
мо?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га че |
о је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако |
а јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од к |
да даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај тал |
ом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако у |
сећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело |
мало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иак |
ети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он с |
и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја гов |
алости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обич |
рицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, д |
Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамен |
која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелам |
а, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да |
о је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и пре |
} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, |
био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врат |
ом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} |
а ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двад |
му се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам |
шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}По |
оже да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у ти |
тање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени не |
бичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамар |
и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} |
да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта |
тања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И т |
омност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањ |
аче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је у |
ећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почи |
ш потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет |
, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед разл |
осуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана проте |
у беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се пол |
видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер ниј |
ично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{ |
т ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домаша |
{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже |
олико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био нед |
- И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Мес |
олико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицањ |
дном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар зад |
ило као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на че |
е тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесни |
је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Беог |
И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби |
њом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једн |
воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија |
била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена гл |
учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо |
ош једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари с |
овић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} |
ним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при т |
више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсни |
мо једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете |
био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети ирониј |
и и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах нав |
мишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети ко |
а је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га вези |
изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се с |
ста где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разоч |
{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, |
ти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у виси |
а у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му п |
на клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала |
затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у се |
а могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да |
о собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он |
) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствар |
сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер |
ко је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се пона |
ба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} |
гао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини |
акана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорн |
давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један |
ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, знал |
и лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нер |
гу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она |
тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око ње |
свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна по |
ења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келне |
ша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци нич |
е културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и |
први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим креч |
криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражењ |
з чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све в |
ане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је в |
S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у први |
његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због п |
одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими. |
: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао |
а се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искуш |
димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис н |
} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположе |
ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећа |
се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично г |
S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би друг |
е било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су с |
не сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватр |
S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она |
ка врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој свет |
необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, иска |
изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га |
едовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву с |
г и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да в |
и, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик |
а.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер |
је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, |
ици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној сре |
- А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа |
саване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да ј |
У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно л |
леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу |
љала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, |
- По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цига |
исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одје |
сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље лет |
роменити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако гл |
- и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату |
мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет уп |
сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вр |
јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапт |
аки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Ка |
рка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћ |
ко опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање пр |
о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно |
Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже |
де је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у с |
деље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те |
на рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она н |
о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се |
уша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он |
а се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачија |
одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу |
тране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве |
ма.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренут |
оздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно |
собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не |
аде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост |
настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да |
а!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи о |
ку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја ч |
што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало |
{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та не |
} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опир |
тку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима. |
едало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као расто |
сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} |
га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста |
пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма пос |
а издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик |
игра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S |
дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, |
арова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом крета |
м.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да з |
} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су м |
дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распиту |
а беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом |
иљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме |
круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мен |
средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледа |
а квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви позна |
који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, о |
литва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{ |
раћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети |
одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у то |
еђутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се прибл |
анастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре |
зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири једа |
е обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у |
препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Ра |
љства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневн |
а беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављен |
ко топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје м |
нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топл |
руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би |
е питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим |
немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала нич |
звала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још не |
ло истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особи |
како враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досад |
ећина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога ју |
непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, под |
после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано |
оду, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви с |
ише ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су м |
, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у св |
род и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} |
еки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео обја |
сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна дев |
разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У |
S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах р |
била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, ка |
не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се по |
сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад |
одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он ј |
, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фр |
део посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређ |
и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око |
сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове |
а толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, ви |
жа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Пол |
Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и |
ра, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, |
лости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, |
авог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети |
ајлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке |
зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; |
у је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни прог |
ечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост баца |
јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и ко |
себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да |
отко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени и |
ској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у о |
очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгле |
моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смир |
в зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, |
олици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} П |
злозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неу |
ви, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. { |
ост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S |
задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети к |
ко.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да |
неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе ј |
у, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом |
ао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{ |
тра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га |
едан унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узе |
а мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна |
х људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио то |
свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра |
Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма |
и, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ |
нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у хо |
годишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше заду |
вршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се ниј |
е би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Рад |
ма цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{ |
еда, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред |
и, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слаби |
а, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да |
о као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, кој |
х, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S |
р беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према |
а су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он обј |
}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личнос |
је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} М |
нице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није ос |
ка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескр |
објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога о |
да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмил |
се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је ра |
ци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му ј |
ао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фанта |
сти или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уо |
...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се ос |
слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже реша |
им гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме на |
ожете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, |
, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та ла |
е што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико расп |
змишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S |
што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама к |
а Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од који |
ео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако конач |
амарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ак |
му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Осто |
вање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слик |
се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто? |
га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када |
и.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново с |
на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стран |
војој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можд |
ала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где б |
ене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно по |
црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично ж |
тео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сет |
лахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Пр |
удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}П |
лота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса |
ушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у д |
S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поч |
тео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте. |
... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте |
ње пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, |
ке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешк |
е било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако не |
ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једин |
о да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветно |
еног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола ост |
Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећај |
није и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре |
ром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и т |
риштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кро |
ала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако с |
ти благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, |
тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесм |
{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био |
сла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} С |
ан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да с |
он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала мате |
нутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, |
јчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог |
к је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. { |
безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозор |
удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта |
едели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једн |
постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љ |
асима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкав |
урну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на ди |
ле је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео п |
к, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{ |
је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току |
прије.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непо |
састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први п |
ке и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрм |
срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно |
нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, |
зак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у вр |
о у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у су |
већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полак |
кло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се ист |
н у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа |
су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за |
једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кра |
али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, |
а птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тре |
осле читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку |
ар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстр |
урна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његов |
о весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на |
га, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да |
да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, |
и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају се |
лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је мо |
надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на |
те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и ј |
други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он |
је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, к |
.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи |
у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао |
себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао |
а време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, |
капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не |
а кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погле |
нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђ |
се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у по |
ла од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичаје |
евале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, н |
Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и вра |
и данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "дана |
а, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан |
авно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и нос |
ела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше врем |
Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Кара |
о њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом за |
Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бо |
остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила |
амо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу |
огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово с |
праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, |
отпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се грани |
дарало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче |
Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише в |
ши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карам |
ако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како с |
удио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их с |
ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко р |
и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Т |
помене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напоме |
дан јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на |
јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао |
је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак |
и после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што бу |
трах од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није посто |
екундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и ог |
чаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{ |
он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мисл |
ан од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, |
шљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{ |
вратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један м |
е на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привла |
шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху |
не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се пре |
и о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све сврш |
ком путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чем |
да изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина |
Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су б |
по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово |
би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Трина |
је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се |
паваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту п |
престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, |
прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и о |
једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духо |
S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да в |
решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то п |
рестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворен |
а њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућно |
е одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, к |
ене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралн |
дила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бит |
тадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тиши |
ом песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од |
уре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на |
је смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била б |
стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му ос |
ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кућ |
{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог |
збуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, ула |
ужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица |
рно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лаг |
ј приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се н |
очекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да |
престаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обрт |
вих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила |
био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и |
ваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла |
брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ |
подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да так |
е...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се |
певаше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{ |
н изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице |
преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У по |
сећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотл |
одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе |
ак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој |
одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он |
мре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад оз |
ке испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа мор |
азован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополит |
победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком |
њи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен |
еговом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа |
г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није по |
каше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројаниц |
мешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила |
им отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? |
ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - за |
а почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} А |
дмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. |
S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим. |
удије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га |
о је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда с |
кавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив о |
времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично |
а том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други |
ином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи |
ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та п |
дног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у креве |
квици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле |
ахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које |
ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крсто |
{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили |
владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине |
.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима |
ти?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали с |
нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци о |
ловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна |
к су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити |
{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али |
плављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није. |
о да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше ув |
маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је д |
до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али ш |
била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханск |
о, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се |
мо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се |
апане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске |
дници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобо |
ма почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, марам |
ом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: |
рупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег |
лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са то |
већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у ра |
о ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} А |
оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после какво |
{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тиш |
.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу |
тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; |
стира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно бо |
атне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као ле |
били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једн |
који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Д |
а који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стад |
Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су |
ене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврт |
друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док |
длазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} О |
и како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао ла |
у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} |
а часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још |
буђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у вели |
ко балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немо |
случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута озна |
до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за |
ш далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекива |
им:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачн |
S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између нерав |
до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле л |
угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло р |
ица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S |
е да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доноси |
сети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У |
ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А т |
Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом |
ло: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оиви |
ку сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био т |
ма барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад н |
.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене в |
е у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и зап |
посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мал |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је |
бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више |
Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведош |
ови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није мог |
ееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај |
ј обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у |
но и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S |
ла и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уст |
су мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз плани |
узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред с |
се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се |
стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она ско |
ви.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{ |
о цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} |
би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога л |
као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а |
ључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Уз |
но поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно |
бегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бун |
Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила |
љен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врз |
о одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{ |
еколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Св |
војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио |
тирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о |
гао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у кр |
} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући пон |
неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја |
ног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али |
м се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да |
их се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше врат |
када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не ос |
ејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести |
и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за |
другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да ниј |
го узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студ |
"друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или |
томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, зати |
ако су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном пок |
Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не |
ао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре |
најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. |
S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја |
пустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство. |
реба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: са |
Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препре |
за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остој |
личаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због |
ало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим |
{S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и из |
утим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер м |
одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисл |
азећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао |
осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до |
овек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага |
згледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се |
растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго |
устиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, |
убока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главн |
бан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљив |
ом, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та |
и, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он |
жаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стран |
м да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} |
о завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће де |
а да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног |
ву, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода |
о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао |
окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду |
Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, з |
па светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то ст |
мила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кр |
е седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се |
и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако з |
ња Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико |
у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном |
, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој |
да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рад |
бо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину з |
безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, |
редини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак.. |
иш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још ви |
- Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, |
да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у т |
S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више |
о на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле |
о је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те ниј |
уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Прим |
Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ст |
м животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да |
ође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, |
ика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речи |
ају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и |
у откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да |
а себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначив |
акле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна оп |
наваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потр |
њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у њ |
јаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привез |
а своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сам |
шта.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити |
S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљ |
није решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је |
S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игр |
и се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету |
ико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростит |
рви пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као д |
и, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је ме |
ека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би |
е још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да |
на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али |
апута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све ј |
дина прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не уне |
могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у |
то ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то мож |
ада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си су |
идржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она пол |
а осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен жи |
ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јас |
о је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је |
вет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да з |
Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не за |
ље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред и |
ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али |
мила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по |
на и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако с |
... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Ра |
етањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже |
овост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између |
га, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би |
који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је |
ного, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} |
и још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава |
е ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учи |
оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један н |
{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, пољ |
а прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, |
} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на м |
ој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном |
да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро ф |
амишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он |
ћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једн |
прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је х |
тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и |
тиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необич |
мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети |
з одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време н |
{S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} |
разно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, пр |
ише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут |
ши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег ж |
идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера |
ожда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не з |
ост са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико |
совима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње |
пасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тим |
од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хт |
, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беш |
што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић |
тварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет па |
а да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благо |
, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизм |
и разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и раз |
егов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, д |
више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули |
дао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у њег |
зима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање |
едно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чем |
?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} |
овинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно |
ена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога ча |
ој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би |
тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да сред |
није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправ |
епа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} |
о.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећ |
смешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином д |
да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађа |
{S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друш |
хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до је |
; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунц |
гра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавај |
дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Васи |
сле кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад |
а она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ н |
е, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш л |
била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не пост |
друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још |
себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} |
от бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше |
рсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смел |
због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанств |
ли надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше ст |
{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити с |
је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радм |
можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукопи |
ечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде |
екло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичн |
јешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је |
ива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на из |
тајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрв |
дна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним |
ним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност матер |
мо тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити |
талности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним из |
гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти |
их заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну м |
кала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силин |
и напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, |
ро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу |
његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је баци |
не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, |
могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи д |
тог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и |
{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварил |
том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче |
имети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве |
унце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, љу |
а честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у |
ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али |
и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролута |
рекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у ул |
љених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним р |
ицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари го |
ом, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки погл |
огуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол њего |
у и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је |
немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не |
јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која |
ије познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једн |
амишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ т |
ору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, |
о ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која |
Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часо |
ња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко |
ју да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима |
вему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ниче |
о поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној по |
ако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручј |
рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ра |
чијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, |
ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све ист |
и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских ка |
је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средино |
а је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике |
њем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео у |
гао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче |
сту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али о |
Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела са |
длучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више |
разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата |
и: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвеса |
на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за ча |
е била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање |
равити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мис |
а калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само |
тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се |
а доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и |
коро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изгле |
ија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор п |
аду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескр |
ћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја |
шан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да над |
је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као шт |
утра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако не |
што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносно |
одунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазву |
м, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбиј |
множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Бе |
звучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме жи |
ем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да |
- то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће пр |
ље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног |
великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао |
игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада б |
р.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а |
док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, осваја |
о?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирну |
је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај ј |
стави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, сре |
у глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у јед |
Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподн |
би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има с |
, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покрет |
им капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Ус |
ном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја |
да се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој њег |
за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолин |
асак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрептали |
да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та ос |
ветињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Н |
вати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти све |
ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно |
вот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бо |
инца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S |
ме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши миса |
амо последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му т |
, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убиј |
а, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што |
дмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу |
г утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике |
и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио |
.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре |
је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још д |
**во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић? |
анредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питањ |
е игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази |
анас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред с |
о је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он |
Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могу |
у један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се пре |
е се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посмат |
и у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила? |
ете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву к |
гим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој бар |
нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва |
о зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико зами |
ећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене |
но што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни про |
ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду |
и Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколик |
им остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи вр |
такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у је |
дела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга |
он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази |
ђачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки |
а; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када ч |
у хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да |
бру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један |
ице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и |
{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њ |
отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кр |
егова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала гла |
чну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити д |
е наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сиво |
и мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да |
за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало ра |
пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху преста |
, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно |
ена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опа |
двајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, п |
Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, |
е беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен |
су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу |
им јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење |
у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може л |
XИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гле |
вече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се |
овићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком |
а и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона ла |
их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну |
Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њ |
S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одво |
гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, |
а врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли мало |
едном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја г |
побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беш |
крете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} |
младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распу |
конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог бачено |
и начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима н |
отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата |
а извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз |
се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скуп |
толицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога.. |
и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S |
за тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем ч |
е од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе |
{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Им |
ати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим ту |
анове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислуш |
а сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стаклениц |
о.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он ниј |
Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти |
о на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим ваш |
Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у м |
и покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} |
.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу п |
калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа н |
чењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасв |
тиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше примети |
јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила |
а у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји к |
{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна |
ом.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било |
Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана глас |
ца на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваш |
{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју сто |
еизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које |
е, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама |
И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међути |
ан сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, какв |
м покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугр |
а ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све |
а Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановић |
арамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и |
ено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада виде |
а морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак н |
траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело је |
о, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре |
усти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашк |
а га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном уч |
S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}К |
на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изг |
рајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, б |
- одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, т |
еда да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја |
ао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли |
S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурил |
ем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана |
је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљк |
по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} |
ку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се врати |
у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Рад |
а истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је м |
ва села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било су |
асла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разгов |
и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са |
и га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је пров |
ви пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња |
створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку бар |
еног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{ |
тати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право н |
е под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да г |
ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојч |
а, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јав |
{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су |
ши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђ |
аљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред сло |
ом угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпава |
то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и |
још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци |
е пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету |
сти случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом |
ледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује |
алости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власт |
се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опан |
ок су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко |
у околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немо |
}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чоб |
вена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} К |
о да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и п |
године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћел |
јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, |
дети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једн |
н.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну ш |
му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније |
уд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је б |
је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушен |
нам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} |
S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење |
ка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она с |
ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та мас |
е сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у гл |
духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова мож |
углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу |
Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напо |
виности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или |
ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и стра |
повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том мана |
једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити н |
скрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радм |
је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, с |
да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго за |
се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче к |
ва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљив |
тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиш |
ше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећ |
е позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва п |
ак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушно |
} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би |
буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петна |
би више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скуп |
амарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином |
а, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учеству |
итања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би ин |
природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да |
о тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, |
била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: |
оклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики по |
гом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском |
предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одје |
ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Нико |
ога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та |
осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања вре |
ом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету б |
о које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, дого |
рили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, д |
ирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор |
е је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је |
су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, |
пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на р |
}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог крт |
а се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизи |
литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, |
не, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих |
} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се др |
прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен |
, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми |
сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радит |
самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи рад |
ко.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - уп |
иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила от |
бом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се |
да сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ н |
га се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама и |
на био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцк |
кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиљ |
тан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је па |
равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па |
ачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се опра |
руштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Чо |
тала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво |
тло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, м |
{S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је ст |
црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и |
ног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио |
ло као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним во |
дрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури |
што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја ва |
озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј |
ног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путник |
га сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по |
ам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као |
ичких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамеж |
ло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у ка |
села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсм |
а.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Поми |
тнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи |
ту, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Мило |
ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често |
у је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама. |
осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једно |
{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према С |
, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника |
рца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише са |
иже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као |
ових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно |
, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да в |
вала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољств |
на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих љу |
} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} |
ећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастир |
ише истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним |
каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом |
оље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на оба |
н, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећа |
а се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управ |
пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: |
а табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често. |
рати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је |
колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухва |
ту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и теш |
остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је на |
се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко вр |
да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га в |
и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж |
длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опази |
.. - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, вид |
слушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; т |
обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући |
{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући и |
Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- |
Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему м |
е он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по ч |
стио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближ |
ико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен у |
манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Кра |
ног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, пр |
шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио |
ји потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђен |
љног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се |
ас слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да њего |
а је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он |
рим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног |
вела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене у |
опште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно н |
.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. |
уда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста мес |
лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет п |
сам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети в |
планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, к |
ко блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир нал |
јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али |
рема Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија ши |
.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном |
ше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на пра |
е тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег ча |
жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били предст |
едала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај |
гова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са |
о је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атм |
ово клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Кара |
осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би так |
је он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твој |
зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теб |
аро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када чове |
ш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Је |
{S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку |
н, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцк |
осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си за |
према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је |
срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе |
оју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт |
ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мен |
е се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам |
сле краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да п |
ко? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун |
д земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, |
ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним |
ају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија |
свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси |
у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље... |
и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једн |
ројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ н |
модрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек |
Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам |
у Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га в |
си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - по |
ражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, |
круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљ |
полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвик |
ћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а |
ди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није |
го те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета н |
твар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S |
пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеш |
ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично... |
тоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити |
земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он с |
м ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата. |
..{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и |
- Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за |
ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здра |
слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не м |
нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он |
ам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љ |
ећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он н |
ћи се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред |
S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у посл |
оју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба |
на, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимал |
Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, |
е некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе р |
и ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко |
рочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, |
жње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младост |
чју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су |
уно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S |
твари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и |
рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш друго |
рамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседл |
ор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада |
но: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код ко |
е наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је јед |
запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да запла |
метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је |
"твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уж |
} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} |
Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини пок |
и, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тра |
- упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} |
ристосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на тргов |
Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она |
е узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше |
м хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на |
извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљ |
ило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет узд |
т, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њ |
ш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле |
ли она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се госпо |
њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба |
јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{ |
одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте госпо |
ке љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности ( |
само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, |
распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S |
а оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према |
је оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су |
ади и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва |
чита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о |
се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом ко |
прави.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - |
S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мисл |
S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала |
оре него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} |
S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: т |
S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, госп |
- Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема |
ке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закри |
а сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беш |
жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезиј |
цима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што г |
очено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увуч |
гаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необи |
сници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен к |
{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој ш |
иводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше п |
завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а пр |
{S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Сл |
S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је |
амршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад друг |
планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе |
исмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, |
не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела бе |
.. тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако ви |
дан светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем чо |
ом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране ј |
да љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожало |
ачин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог рез |
овање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као ос |
је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била |
к може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, и |
а и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степен |
во.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путев |
едајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Ј |
ити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горд |
давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед в |
би:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да |
чине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој н |
ола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву |
објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, и |
ате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жус |
и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у р |
у певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство освет |
плављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново |
} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, |
е, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили б |
радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улиц |
е до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се |
S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелаза |
дну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља р |
беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све |
дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним |
} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И посто |
ца, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху |
аћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора проб |
, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} |
како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се обја |
крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решење |
ли у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и ко |
Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем т |
?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим |
ада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излет |
оћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто ј |
број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критич |
до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спрем |
собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао |
ена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надв |
S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог |
ер, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без при |
свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; |
у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико |
ме, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што |
егових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудн |
, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио п |
милу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога |
највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симп |
{S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али |
тмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при |
не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово |
о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква ј |
{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљд |
собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче жур |
ала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, |
ком облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим зва |
нуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како |
... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{ |
е јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензио |
то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут |
ст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S} |
фесор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, |
Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са |
веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима ј |
ене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за рев |
зраз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још бој |
а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако к |
тан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... ле |
ајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се |
овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и ти |
аустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себ |
упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, |
Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан. |
уби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стисну |
{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најпо |
} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је пок |
зива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље. |
м ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, |
се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник |
ника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман |
вљала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да |
м мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је св |
о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спом |
и одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде |
пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се вра |
- сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек |
идело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама |
а спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и О |
о што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да ј |
е изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведош |
сати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек ос |
виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни рата |
ост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњ |
а помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се |
вилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност с |
у на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу на |
а), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, |
укате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим о |
знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога |
ју, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у |
моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али |
рдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре |
ли, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, за |
ој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад нећ |
од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју |
згубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа |
огледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио |
и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен |
груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим ствар |
о је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} |
нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позл |
ја се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао врем |
речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - |
А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} З |
ајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим бл |
т мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Прого |
поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом |
вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат прод |
релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али как |
} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И |
који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, и |
е чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје при |
ако беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и у |
м и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним пок |
месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{ |
поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му ј |
ине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да ниј |
а би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њ |
само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све |
када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, |
је се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбаруш |
азећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у |
е Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њ |
српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и |
себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, м |
да би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативш |
спођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за ка |
ености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да |
је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, упл |
говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то |
на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели про |
као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог ду |
олако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до |
узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која |
} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку |
а цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала и |
једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својствен |
над манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелен |
статака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чед |
ира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубим |
ића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав |
ођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао |
својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) |
једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег |
вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера ни |
губљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио |
атим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи с |
- упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не |
сно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем |
оси исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним |
их из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и |
ма по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто |
: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дозна |
онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвов |
вост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у |
зом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело как |
и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од зарудели |
а нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала ч |
далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била ње |
о. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздраж |
да, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за ужи |
то исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете |
ена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених гра |
а није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјур |
крепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних |
подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним |
и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S |
се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице |
живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофски |
купо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила п |
упољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су |
одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у |
их да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када |
ренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоск |
бро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек пре |
је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа |
- Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи |
тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно |
да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе |
ком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и |
један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљив |
, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја |
е копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку |
XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тан |
у му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога |
ам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен д |
зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, о |
сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи |
ко можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по п |
аздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође от |
еће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од ког |
ћ је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично за |
г јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - |
носио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и л |
а једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплаше |
срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да зад |
а ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S |
ше ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег |
ити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Ср |
иким абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и |
ст претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - |
шивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде |
в према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно шт |
до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и |
безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве ус |
ај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално по |
а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе дав |
ему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку ж |
{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада дава |
есне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за п |
само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радми |
аћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би п |
и сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и бе |
аре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... |
те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **в |
давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Рад |
и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали |
ико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред |
Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико упл |
, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед |
изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје |
бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између дв |
е могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, к |
сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на т |
а, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна све |
ели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је од |
раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком мате |
умео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али |
уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Н |
се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она за |
о урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, ум |
еки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића т |
г света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Ов |
поуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни д |
кву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не же |
а малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} З |
а пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} |
бично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледа |
, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да по |
нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне зб |
ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружн |
осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су ј |
г живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрв |
беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да и |
ред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, р |
није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти с |
то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} |
, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема н |
тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним с |
Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и вара |
чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер. |
свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака ма |
собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још не |
ело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S |
о неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на ме |
маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли |
ајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлач |
и Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро по |
нији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која |
де давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и о |
Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треп |
и да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Наш |
из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да по |
м о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је |
по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} |
би жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је |
ише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве |
{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - |
се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба так |
собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дво |
слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог |
а имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички |
ка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до в |
* * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свег |
Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирск |
је ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасв |
ата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лаф |
е само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (ма |
, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) мож |
тари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му |
јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је |
д њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба крес |
дозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у |
амо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба |
му томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прег |
о снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког |
лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами ко |
њи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила |
S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време |
видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи |
ада се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све о |
} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему па |
Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи.. |
он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и |
амарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, |
ајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} |
оја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам |
.. не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је за |
а, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом просто |
моција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш к |
ете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој ужива |
ба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу |
зео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, |
у је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забун |
амог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насув |
{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у гл |
свим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помр |
енутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да |
но викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И |
трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено |
урну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукам |
се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним |
, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш нап |
озора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рука |
е немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових ви |
е, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упи |
S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! |
Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се |
еше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остан |
е, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо по |
око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф |
однику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је |
виле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао |
ај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча он |
у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам. |
спао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо |
поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Ост |
да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у ф |
ње беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило |
да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уостал |
е бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешћ |
ела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој |
руга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да с |
го што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{ |
броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној та |
давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске ди |
иже површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема в |
е било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања |
име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, |
{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је |
асправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, от |
р као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, |
распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што |
мати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - |
јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог в |
{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S} |
врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године |
свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, |
ога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ни |
нути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да |
ш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, |
, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Ник |
, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота. |
ка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасв |
то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учини |
Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има |
ше поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части унифо |
ис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S |
Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пиш |
у вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван |
чка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о |
Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно ра |
мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Вас |
атство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објас |
ајглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и довед |
на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у |
ње своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају |
што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети |
, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} |
аду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулни |
уштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова пор |
ех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани пр |
- Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро.. |
ога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова п |
је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, |
беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет? |
не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезу |
ову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то ј |
, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него ку |
тог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао |
лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљ |
пи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која |
г ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и о |
м изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За с |
, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у |
то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер јо |
нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био |
?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S |
а није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштв |
ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног |
пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у д |
асне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја |
у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обор |
ши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније |
упану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене |
почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све |
ом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечер |
казивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости доп |
д толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба |
су на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, о |
од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно |
змеђу редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, и |
ле "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио |
ако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је ду |
е ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) пот |
ао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретн |
у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да |
енице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: |
о зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се |
калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игуман |
, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених ман |
збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, о |
се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале |
Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмех |
а је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} |
а животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он дод |
да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам |
е јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обичн |
се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи с |
аље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер ш |
тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, |
е објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек |
олумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско дво |
м!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} |
оће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све ре |
о имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не |
ћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам п |
а као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамаркови |
дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни ст |
Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што |
жао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би мо |
ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на кро |
су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде ник |
стао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњо |
ђе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још |
ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао |
аку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора |
дана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад |
да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је б |
лимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија |
ав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када |
из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен гл |
ој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реа |
да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада |
о (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди |
ве и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био |
времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним |
добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво |
мео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека л |
он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико |
бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама |
та подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева ус |
е и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се |
ћи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни у |
су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се из |
{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и |
се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, бе |
едан узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошл |
ер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим к |
кав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, нап |
ризор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех |
ђе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у |
е.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно |
да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква |
се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва д |
, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се |
блуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долаз |
о за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та п |
већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брис |
ра.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пу |
н водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обал |
ок му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наје |
у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потрај |
обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слаб |
упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Т |
нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{ |
седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његов |
и брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у ч |
олако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено з |
ири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога му |
но, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђењ |
али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме |
}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може |
цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упит |
.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, уз |
цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да |
ло из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао |
о које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{ |
а пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: ј |
тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није м |
Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} |
камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{ |
S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могл |
воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се |
да, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране ј |
еној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебд |
те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема нико |
је.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи |
ку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглу |
нини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака је |
рвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча кој |
н, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изу |
зној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} |
да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погл |
ћ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену |
дине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да |
ада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замо |
ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног |
ету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из ус |
но?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{ |
илије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, госпо |
вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене |
ас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружу |
аустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне |
е то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - З |
томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други све |
најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, |
ницу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и |
ежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S |
и.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што го |
и он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном |
дника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} |
S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у дру |
су.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са сво |
вата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отпр |
настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије |
} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта |
а касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствар |
икар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сл |
своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним но |
м се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врат |
едео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора |
мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ |
з свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опоми |
можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у тол |
руји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колута |
са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величи |
преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необ |
су материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S |
е осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам |
а него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па |
рао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу п |
бино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен |
тварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре н |
ри из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше. |
у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код ва |
и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржава |
у њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је дод |
у".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубав |
окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да |
гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника |
варности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, |
уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гр |
.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не се |
ене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад г |
новљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} При |
викну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним кор |
м сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на дв |
е могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није ни |
ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је в |
ледњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је |
е донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх |
војник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња |
сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љуб |
узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том |
. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не од |
, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењ |
Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ак |
е овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тач |
се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред со |
о цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницо |
о времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пут |
ости притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без и |
ба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{ |
е ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове б |
зултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њих |
иним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више |
{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукав |
бично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то мога |
а којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се |
ом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца |
Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невин |
ављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нис |
ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, |
отом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Ка |
.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други |
рвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мир |
слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... { |
збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући |
а неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку заста |
ли одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила |
своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвлад |
{S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој ст |
се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са ко |
{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим |
уде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било про |
оказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда |
во једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склони |
мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наје |
роговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо т |
о; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утр |
Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{ |
упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и к |
а придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вр |
сну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађет |
ада сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међути |
шао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, |
.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и сре |
S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али с |
чито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S} |
зад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу неп |
и:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам |
гледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да м |
епоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био једа |
чно, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се дог |
а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами |
лободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа |
Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и за |
азали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресц |
на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала лити |
морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље |
едне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет |
оз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе в |
г врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавиц |
м камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби |
илије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додад |
та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која к |
зима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухва |
от који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у |
транство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних поједин |
тан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше |
а спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегре |
једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим приг |
ним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикив |
бом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и т |
он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагиња |
ћем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карама |
рестају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих отку |
лазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од |
али и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика кор |
а најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Ма |
ога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{ |
мна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} |
ење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јат |
у стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за |
то сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођени |
нам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, т |
до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен |
е беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао ј |
то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице |
ствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђ |
не, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" ч |
воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али |
осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} |
живања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало |
је су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} |
е него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цок |
варно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, |
паше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројниј |
укобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беш |
промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на в |
аш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тр |
у светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог апр |
а није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали |
војим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домо |
га је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у пос |
би су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољ |
е био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсм |
о њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све св |
је себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било к |
ије истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами н |
, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он ос |
нијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе |
шта, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од |
беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у свој |
стаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, т |
едајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то шт |
све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без њег |
не, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарков |
и само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је на |
Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретнос |
је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срб |
е хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да м |
очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када |
себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напра |
то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испит |
горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од се |
и не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на |
ене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи пр |
а ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да ни |
} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се уд |
да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен |
м у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пр |
ичам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Т |
јовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пр |
за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том |
о најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба |
уди... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S |
и више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад |
на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ј |
казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. |
, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто л |
ижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са |
ју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у |
зјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог |
рзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главо |
због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли бу |
"преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметал |
етири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим |
унцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, о |
рба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- |
нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и |
.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну сто |
е ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себ |
е?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том ча |
деју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико м |
рсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. { |
коро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осе |
друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три оз |
ачин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривље |
ромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврш |
жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецвет |
ку о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И је |
у, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, о |
кама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговара |
угу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; изл |
ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па |
песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном |
м ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и пор |
ме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима ње |
ник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче паж |
увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- |
а зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико |
Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је ц |
свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи р |
{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S |
све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не са |
орио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири п |
: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пу |
.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала у |
зирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешк |
ан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остој |
Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то т |
Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрен |
к, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дрем |
и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срб |
} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан бр |
говим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S |
разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро н |
Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја |
ољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су |
а собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван варош |
еће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође из |
а себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Дан |
о трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало |
и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} А |
, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије |
бог тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме изб |
стину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и мест |
коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, |
та који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, н |
псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже |
о од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше до |
е да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло чест |
, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кре |
к поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим |
ила ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба |
тавише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије |
мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава |
ом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... |
покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Н |
има, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - нас |
на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се |
огу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша под |
колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека т |
обом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својствено |
пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и |
у, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - |
сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, де |
а од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{ |
ости да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног с |
еа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао св |
главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина |
чи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећа |
у снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину |
јника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих |
памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{ |
ед шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - |
одне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројни |
а све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање |
рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никод |
Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично |
а се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме не |
макавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воде |
ла о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} |
амарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми н |
епати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од с |
његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} |
занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најта |
онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S |
њом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек |
вим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са промен |
и му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен д |
ехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати изв |
еме, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срб |
шена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтел |
нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било |
е жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоћ |
ј стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њ |
од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону |
че је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја с |
вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор с |
који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. |
испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она |
ј ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, једа |
кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублаж |
јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој под |
ије морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на л |
а светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог |
је мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - |
да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а за |
тица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуц |
трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер ј |
бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха ( |
е кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви ма |
афани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се |
т најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним |
тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок |
еве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом не |
сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање в |
атим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити ј |
ироде, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је |
то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у ти |
{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољк |
и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срц |
срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико ме |
ном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика |
уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећи |
} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време профес |
ојима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испашта |
и љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмил |
сец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као му |
утну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра м |
но, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чин |
брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, |
Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, п |
нутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речи |
} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати п |
упости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву к |
лиже својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, |
{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору кој |
ри главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодим |
азумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних м |
чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због ч |
к у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он с |
ило је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он ј |
у вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или с |
к храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, и |
дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла |
много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} |
немири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од |
вно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто |
несе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са сви |
за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Ок |
Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у јед |
не стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с |
човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ћ |
, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја би |
е, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само |
мах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из |
Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, ра |
ашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бо |
оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванс |
сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још |
ш једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се |
очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тр |
нанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потр |
о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде ј |
да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S |
попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље |
у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако |
едном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто шт |
венције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око |
дника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам |
и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво |
из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезв |
о је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} За |
е, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачн |
а, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и |
ћамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понор |
ичио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један знач |
смо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир |
су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А стра |
бало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромн |
не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали зај |
иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мис |
Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног |
обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи н |
до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Б |
рестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове осл |
ишта, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезн |
} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замис |
кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, д |
S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "посл |
ин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је |
падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго ( |
нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад |
ене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почет |
о лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, и |
само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једн |
њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлук |
умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} И |
била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двог |
, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, х |
се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}А |
ајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови |
Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Н |
када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања |
S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности |
убљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш |
би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност |
е је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја ма |
ам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, к |
оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте п |
едну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, ов |
Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до ма |
} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не паз |
ам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој |
ен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тач |
: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа |
ити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом вре |
размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не пре |
ића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положај |
ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р |
адић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он преско |
ерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба забор |
ај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби |
е су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана |
их слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробу |
ти.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога ј |
атима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље |
која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија о |
S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга |
и пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отв |
ео клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол |
часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак с |
Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као о |
да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако |
устављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) |
идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лак |
ст и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи |
ној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се н |
орда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца |
ај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из поче |
ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја |
пустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти |
ку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шет |
ковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону цел |
тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учи |
ру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје |
због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више о |
тку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном час |
дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу |
ја јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, |
мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{ |
на таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих |
алаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била н |
е жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђав |
ше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом |
дак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметн |
се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће и |
неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пу |
, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, им |
умпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабр |
чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држ |
ађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, в |
у плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{ |
у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем |
како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још |
а (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидн |
више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори он |
и, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и |
м флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његов |
о, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута |
је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пр |
огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, |
љу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Бо |
огом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод зат |
оји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изуби |
доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, |
.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} |
ији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био |
Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осе |
Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласи |
азују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) |
о дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и з |
а завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене ткани |
и старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је |
ао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када |
аш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и те |
з тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са то |
граду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров. |
рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он |
учајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означен |
е у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући |
а она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она ниј |
атно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам |
ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Поз |
држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан |
, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: |
је.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, п |
од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тел |
овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, |
{S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и с |
крет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши |
леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поч |
рности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастир |
е само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је |
ника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу |
очека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опоро |
ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чини |
е упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је лич |
пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, це |
ао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност б |
евојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само |
стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном |
пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над |
му најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузи |
тиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен. |
ковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вече |
узама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S} |
ња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служи |
прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони? |
амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под с |
у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са гор |
тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манасти |
едао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали с |
у брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда т |
ве врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да |
његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивље |
лени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као |
} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво |
ири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу |
толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно и |
рвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је |
но, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задрж |
сли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чем |
урном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим |
без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, |
ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше с |
а би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, проз |
воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је |
рвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се |
отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", |
оме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена |
и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од с |
акозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове |
ћа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице бе |
нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим со |
у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у |
ом несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познај |
колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен кл |
ни сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста с |
лиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском пе |
{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, |
има картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила |
рчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, о |
аву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да вол |
а споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја зауз |
а кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујов |
ти сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвоз |
рофесор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срб |
врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S} |
ше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног |
мо ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје г |
е.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{ |
која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, п |
осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се |
та, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је |
а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кр |
и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} На |
а се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на у |
- и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пре |
задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у |
одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он ј |
ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из њег |
Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвено |
па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако иза |
њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли би |
скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том |
то се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом по |
Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, |
кавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{ |
им уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата |
ете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се пој |
S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже рам |
да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и ск |
оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у |
аса, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем |
у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред с |
све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече |
љен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе зв |
тити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковић |
са по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам |
их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кро |
бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Прими |
а седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све умо |
слушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пр |
у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић |
кну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се н |
е. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали т |
собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S |
пусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме к |
ила готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кора |
свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио |
буђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S |
ао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и во |
помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајућ |
свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се |
затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет уверава |
уђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала је |
а да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S |
рника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију мал |
но ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Млади |
- добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка оста |
и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх д |
ечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених ни |
а ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа |
м, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, пре |
зе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче с |
тлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку зна |
мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S |
.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у |
ајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар пре |
флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је та |
молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? |
вих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај |
десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила. |
у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто о |
треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја |
х савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог с |
ћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њ |
шенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелиј |
ами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем |
ћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада о |
{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим ста |
жена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један |
а Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и з |
S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Ка |
место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егои |
да око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба нога |
олико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе рук |
у тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених |
ку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што |
средсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад |
Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмил |
упних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} |
прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву ј |
м иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипа |
. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли иск |
још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жуто |
ђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната. |
се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крај |
{S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме б |
р, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него |
последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - в |
када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти |
себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полу |
емонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколик |
већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова |
ом у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} |
.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта |
, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лиц |
ости, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још |
ст... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за теб |
особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли |
ило тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и |
неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао збо |
плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} |
о поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у |
} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био ско |
та, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палир |
на те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професо |
ску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи |
када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} |
која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, |
крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново н |
Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да |
де без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасн |
фру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Дост |
г у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - |
убио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се п |
ела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она д |
оја је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је |
ђе на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила |
{S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, |
врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до вра |
ада се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} |
мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и |
, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, |
ретрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на се |
овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василиј |
Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка. |
еђутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба им |
а се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом |
лима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју б |
е већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом |
јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном |
ћа, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} |
на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До |
је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила б |
са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао |
а целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То са |
сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера в |
бађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у друг |
добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још |
из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао |
ико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући |
зало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, |
кивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дуг |
ја је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да |
Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру |
јала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор н |
S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше |
људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног |
и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XX |
је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше |
р ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом гл |
ти да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало |
послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још б |
и не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болни |
спод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисо |
ући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши |
То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они с |
.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се |
ија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао у |
астрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађ |
он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан ка |
не јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба п |
много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребит |
много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, м |
ела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа |
а може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну: |
рен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата |
склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела |
тегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог |
а беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! |
ога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толи |
њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би |
иче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очаја |
себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се д |
гла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њ |
прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић им |
ња да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадн |
ебао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу |
воме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спушт |
н да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро н |
а дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице |
ењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао |
а Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држ |
си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и гл |
ка који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка о |
рос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{ |
ен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново пој |
етлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађ |
Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која с |
ест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, |
доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спрема |
гле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са |
на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Кар |
а.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена |
и дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу. |
када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и вод |
осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче н |
у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, ал |
S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично |
у, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{ |
ала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром |
старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{ |
род... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене б |
На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожало |
на, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рука |
м од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и по |
и нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику |
г.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном неб |
врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је |
едан изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за |
ражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, |
нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене |
ом гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не и |
на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом к |
а узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унута |
ина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било ј |
ило мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што |
.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, бил |
И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} По |
- Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем поче |
један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја би |
наге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна зао |
ита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{ |
слих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу |
гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија |
ну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном С |
а ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао |
{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} П |
саломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите так |
јаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на др |
собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред |
а наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима |
лу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је јо |
{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се м |
прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропа |
иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о |
ног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, кад |
топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра. |
упаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два п |
она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и |
на Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који |
онкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, |
е чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу |
вајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића |
као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је рет |
мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једни |
Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и о |
имног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где |
Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра |
љај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} |
тку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на ње |
беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, с |
газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пље |
ли да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, |
и то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, |
ена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан |
стана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зел |
те никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непок |
дмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се |
вио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарко |
ника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини. |
еног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али |
а се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) |
каквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш |
његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, |
, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој закон |
из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Н |
жи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да бе |
ладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за |
ој улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог |
а ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије... |
чера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} С |
пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе |
М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи нова |
инограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја са |
ажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам.. |
ења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шт |
м своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се |
ба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака про |
скрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, |
ње српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете |
то: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задата |
ашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно |
рковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве с |
.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, јед |
{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила |
уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S |
ом колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је к |
би срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ћ |
мумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му |
кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и ка |
се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица и |
у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан |
ћевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови живо |
, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијено |
омешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Је |
а. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхв |
ли називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборављ |
обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, преп |
ко узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету н |
ш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Ису |
толице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцеп |
ом Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао |
ље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. |
- Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе. |
убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напр |
{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као |
у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху из |
алан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, у |
који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Он |
него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада н |
тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, сто |
скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је |
у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак |
са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала |
сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто с |
Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављају |
{S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа нај |
ане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пај |
јање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе д |
и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мис |
крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место ст |
ебе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом. |
њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{ |
колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега |
ћ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бес |
аснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капи |
обе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{ |
је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - М |
вано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат отк |
Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што по |
гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочит |
оша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{ |
у и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које |
ативши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би па |
учај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу ко |
Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - н |
је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у |
у у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци ј |
како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у бок |
ада "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{ |
ма сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио |
овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога час |
м часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније дола |
а варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта |
свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из |
један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум |
поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покривах |
S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, |
има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа прим |
је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник |
у ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до т |
Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни |
ила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио |
ли поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, с |
се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у |
буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на во |
птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту. |
те си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напам |
и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко |
- Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као о |
а за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога |
огуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега |
и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он на |
о не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретал |
излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} |
о диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том ч |
љене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на |
четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке |
претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори посл |
ела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да |
ха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гла |
држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденич |
ући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Ода |
окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, с |
видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико |
Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она м |
ова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је |
ислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чу |
ије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима |
ајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улаз |
имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учини |
помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највиш |
белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја |
јући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незн |
ави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и |
једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, |
чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са т |
ога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собо |
дељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радм |
и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњ |
унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без |
јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника |
ђу глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути г |
ам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао с |
и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је под |
из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви ж |
ишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата м |
{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S} |
обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразу |
н провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери д |
истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава све |
) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све о |
коле долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да |
} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли С |
узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али |
ом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не |
ико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имал |
вном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и груб |
овеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без ну |
ти ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том т |
једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, |
ђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све |
смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја |
нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко |
испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту |
амо да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, |
је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекају |
{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету с |
а која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачу |
ложење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њег |
као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се |
Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, који |
за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - И |
е!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан п |
у јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци как |
а чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени |
а, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врл |
ући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено д |
као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог |
да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S |
едном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да с |
еобазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је јед |
и сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опрост |
м, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари |
{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} О |
икање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блис |
, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. |
сметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе |
гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким |
револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамар |
ажи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и т |
ега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, |
змеђу светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што ј |
у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбац |
духа.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чиј |
зивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одг |
руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више ма |
унчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог ма |
са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он |
је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он |
рео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, с |
скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико |
, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је |
судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће л |
срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришн |
а Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му ј |
, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут |
Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах кр |
ања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али нед |
боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађ |
ју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко об |
ви пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио |
рамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, |
ебе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенциј |
извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерас |
- прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Ј |
када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе н |
веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољ |
и су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василиј |
еног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту ж |
ут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме остав |
. {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{ |
ротече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али |
е покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану |
ош несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је оч |
ма тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све т |
ћи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се по |
В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу |
дало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешин |
игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препаст |
протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, |
оће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно |
а.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше пр |
ошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сас |
{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - |
н у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би |
ши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасв |
идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у ј |
ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се |
када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на |
.. од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламт |
рекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином |
грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S |
опалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом |
ем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато |
{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се по |
која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па он |
споливано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Мари |
је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако из |
оред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Д |
само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога б |
цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се по |
репрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} |
ћи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага |
и их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређен |
и Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} |
е чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у паме |
есигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили ср |
ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хте |
будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај г |
ма једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у |
стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S |
били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блис |
помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви б |
гледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физи |
назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз башти |
ти, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, ос |
ч не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и |
иче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно |
роговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је д |
ам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно |
ако је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између д |
ити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и п |
бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би |
агињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те оч |
ућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге н |
о о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут |
ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сад |
е сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде н |
{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слу |
}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође кр |
дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше |
ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он ј |
пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, |
гао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стол |
у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али |
ред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за |
тоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом |
дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, вра |
не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је би |
почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То |
плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена коле |
ам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њем |
хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке ку |
ан:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не. |
њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} О |
дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је л |
је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помис |
пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај |
тресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао од |
а до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску |
и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да са |
авити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Кара |
ца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход |
аглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго п |
ним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије на |
сле запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S |
ала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је ма |
.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се |
а ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши до |
- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи |
ате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, |
са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили |
аше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту не |
S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања ла |
улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасполо |
сташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до |
чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беш |
аху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен |
сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S |
риметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа |
та сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна |
им и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу рак |
знатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у не |
а кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче |
о недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} |
Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да има |
ма које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише р |
младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробуд |
је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њ |
како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишље |
Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и |
ри главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је |
опао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи |
- и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - |
ни, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван |
роговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пре |
на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он поми |
ити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разум |
вог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на |
ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овак |
Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега ка |
ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад за |
ећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна |
то Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже и |
човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да ј |
аже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да поми |
{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету |
ош у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја |
уским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба понов |
мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно м |
, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде |
у коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замоли |
од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за |
те ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже |
- То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја |
Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли д |
} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да тре |
Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже глав |
И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. |
, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим ре |
а његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не |
тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... |
о.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М |
S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још |
исли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из |
је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга |
то и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше |
тном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених |
ину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, |
, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изр |
наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} |
а тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује њего |
ихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, пр |
идела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало. |
Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и са |
ји до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срб |
ресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, с |
ахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла |
но напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути цркви |
милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали све |
никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који |
ам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир м |
{S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити |
е би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{ |
е човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је по |
од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ов |
е ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то т |
дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одгов |
остом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор с |
е. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја с |
о велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чег |
.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније т |
сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема н |
свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало |
хо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове |
на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потреб |
у јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорнос |
ај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном |
свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужн |
ом тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајућ |
у.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и |
х.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се |
ки бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне погле |
на беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара |
у.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав |
а помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себ |
е.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила пот |
ито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех тол |
поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао |
неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, р |
што рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S |
што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој с |
ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око |
м.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву |
ића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској |
не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је суд |
сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она |
вно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам н |
- Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових ру |
Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перл |
га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговор |
их мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да ра |
рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах |
зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед |
ате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На стран |
здану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукам |
га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој |
жи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задов |
запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, |
шта, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S |
егов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о |
љања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху пре |
на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се |
на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачн |
ење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе пола |
онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво |
ду шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелаз |
се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, з |
станак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут |
очети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али |
изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и л |
ек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како |
о је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе |
им обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са |
о појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} |
осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећ |
и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, он |
ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио она |
га. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква |
мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две- |
не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није т |
ица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце |
S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беш |
рам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је сед |
екао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, ка |
о да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер |
{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако |
- Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче |
ежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, |
два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полаз |
емогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је зау |
будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли |
с увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То отк |
е Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спус |
ше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво је |
у карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 1 |
мишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнут |
ања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погле |
S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко |
о касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, |
дна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на |
то накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у |
е и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све |
е од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре |
ршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити с |
смехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није п |
а има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жур |
би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако о |
томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у |
ао ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила д |
часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам |
лити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути к |
са.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, |
S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском |
И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад п |
не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу |
ашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Н |
нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се с |
ошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запев |
рад?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други |
} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам о |
лашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је |
и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао приј |
поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - |
је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, по |
и.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уоби |
на!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студе |
е ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне. |
рви пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате д |
говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личнос |
о Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и с |
окаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлуч |
више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је би |
рата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и пр |
о је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одгово |
ди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завла |
е.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Пос |
зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, з |
Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не сх |
ија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић |
ско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспа |
ком славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ниш |
му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, |
р? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}По |
ила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао |
ве провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како |
датке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотр |
ред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагл |
воту?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. { |
ца.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, бра |
првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редов |
арио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. |
ве дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он |
, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... { |
То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично |
{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S |
вића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљ |
о бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} С |
не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је |
је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше сам |
- Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишље |
дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био |
ан туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро на |
ше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно |
алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, |
ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, т |
не мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпор |
све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у др |
..архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван с |
рема манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљ |
ла.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да |
S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много ми |
е дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти |
је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помис |
ти чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до |
ом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут |
јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да поб |
Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза н |
Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је |
вању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни |
овори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен |
ш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то шт |
се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха |
ђу кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, |
већица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној |
Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину |
поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за |
и човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S |
ино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире сме |
но и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, |
а, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, о |
овићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше неви |
ура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то оби |
а неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пил |
један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу з |
ени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врст |
заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живо |
е ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребач |
ало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S |
е то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто |
на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се оп |
стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разу |
шном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се не |
ишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после не |
вета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађа |
а и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог. |
} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде |
жности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била |
{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се ви |
на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе |
е него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе |
ласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да ј |
вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва некол |
усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури с |
S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до т |
само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, |
им унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и т |
професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи на |
ставља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} |
розорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је ка |
што седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађ |
ом сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан |
у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности |
осле читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све о |
приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. { |
а ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Осто |
ва час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људ |
болети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са по |
S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкат |
губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беш |
и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај ра |
дскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опр |
и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што с |
о јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало |
ило оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, о |
е. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше с |
Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он под |
Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштуј |
ш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је ос |
да је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по св |
чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухва |
а, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћени |
ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало |
полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала |
онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и с |
гледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицам |
{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, |
емљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с |
ко? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постане |
сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив? |
и неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младић |
ше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе |
до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} На |
ђе до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто |
његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је све |
осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче ру |
а до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на пита |
а свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која с |
ознанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети |
у.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она наста |
имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена неп |
ећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, ка |
не из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да по |
} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, |
.. {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га |
вирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта н |
пе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони |
ајзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он по |
све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непоми |
р потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у се |
се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковиће |
е се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направит |
одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио |
(Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост |
од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S |
, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. |
м носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем |
осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какв |
на у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то |
ао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S |
објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она |
кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изг |
једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова |
{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" и |
ојом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагод |
к.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет |
.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осе |
мисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у ис |
а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} |
вић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он пом |
Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљењ |
м другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, к |
ају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијам |
да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој |
бацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија |
ост.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га са |
нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, из |
алеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше на |
ји признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и ње |
ора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметн |
Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљ |
, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирн |
узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пре |
фоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у се |
- и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Мо |
(ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном |
ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Беог |
ктера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у живот |
да, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог к |
ви.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске |
зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можд |
м.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте.. |
еност) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уж |
е дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само |
та од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске исп |
} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- |
а: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, л |
ризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{ |
Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу |
ре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S |
Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} |
агао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђе |
калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, св |
војим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше нова |
ти крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се пов |
.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти ма |
ерујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах прене |
г објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут ( |
помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, |
о напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у го |
егове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варв |
ница није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће н |
те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније |
великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи |
на, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат |
у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бе |
мијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак |
ко звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су |
барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, п |
рана вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи |
рске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Ср |
у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер |
лу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисл |
е ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушениј |
остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У к |
}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну |
S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуц |
да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, |
а и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} На |
к, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од кој |
та.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих и |
{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - |
опета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниж |
астави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - |
који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огр |
ека.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма |
аху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву соб |
уку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи ј |
ра и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, кој |
раног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих на |
амором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро за |
баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веро |
а неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у ис |
ВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако ус |
се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао о |
Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима ко |
, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпун |
у према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А |
лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глат |
бријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и п |
Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, |
па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем вод |
да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотвор |
а његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запост |
, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, С |
дном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њен |
ође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Кара |
са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села б |
ликим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори не |
ло је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуру |
штен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она н |
и покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје ст |
после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату |
, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли о |
равно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, ваг |
, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохол |
и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 |
Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче прет |
ма, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, |
резу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можд |
{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на чети |
ном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаш |
редавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - |
Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Ј |
е, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S} |
{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав ч |
и иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игума |
ју расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан |
е трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине |
ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећ |
ша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, |
у.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронаш |
мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли |
овић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Ра |
донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдраж |
поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испо |
рављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S |
скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога п |
највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{ |
ачио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак б |
о јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога |
се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим |
ра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео с |
се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру |
гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена ње |
ио ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао |
ним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти љу |
ту.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина дв |
постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, |
навала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила |
ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о |
ог једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због |
ао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју о |
ве.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; н |
једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић |
р и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на |
зећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као пор |
гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то пи |
а, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она б |
це.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}М |
Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, ле |
Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једн |
ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да |
у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретал |
ико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег |
премити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног |
али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да |
о што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} О |
ки у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено |
асилије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред |
ек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар! |
узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Ка |
ивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свире |
постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и д |
о прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презир |
а за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао |
ш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S |
ва своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ва |
осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми |
ом је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто? |
а.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него |
не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино |
ледњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуно |
е степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској |
се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једно |
епомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирс |
и Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врхо |
овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да са |
си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у |
умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Н |
жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи к |
а је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут с |
будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак ни |
е ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој |
врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак н |
ти, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} |
ујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и |
нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако бе |
срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и |
малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, ње |
х тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух |
ја!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она с |
па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење њего |
страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића |
препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било реше |
овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима с |
S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упор |
- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим |
сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово м |
и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он |
цу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професо |
них таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би |
ко себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива с |
тивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не ум |
ијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - |
што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радми |
ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несре |
читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћу |
наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко |
узе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и њег |
рбу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба |
се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом |
ада шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам |
итала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостиж |
ложајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да |
ића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим но |
их нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти мла |
ала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само |
м столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, бого |
ако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну п |
и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици". |
беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у ово |
пољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да на |
аном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго |
едник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати |
алим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шт |
тво једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, |
р нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и је |
ним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу |
изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако врт |
ске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан |
нде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћ |
ива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су |
те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претв |
ло на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело в |
римети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика |
.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирис |
.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да п |
, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} |
добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - |
сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и |
волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио вла |
х књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и |
м и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} И |
а људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни! |
S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирн |
ости, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да |
S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога |
реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирал |
о ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељста |
е је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не зан |
то туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић и |
уно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онера |
а, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње т |
ао да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећерено |
манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - |
елазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми п |
је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада |
морен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавш |
н загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарков |
, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ј |
ио наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обем |
Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: р |
жи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напуст |
{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви с |
како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати т |
топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра |
да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... |
једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, сврш |
наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљу |
је и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Св |
еном задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан |
би равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и |
ог хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беш |
у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фре |
на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше и |
т, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе ње |
се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} О |
ен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као |
мао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и стра |
рчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније |
се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују |
жу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та |
рба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која |
мо чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може |
способном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу |
ним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверен |
би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам |
, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лак |
ице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена вра |
гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољст |
ко, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном ча |
или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за |
да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претер |
по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарко |
орим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше мож |
жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и |
кну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један |
вао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пре |
ици, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна |
губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који |
ћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао |
понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељ |
прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш. |
је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечера |
на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да |
и!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И |
уре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у цело |
и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања |
реко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не |
адало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног |
S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и о |
ше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} По |
резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза |
е исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} И |
.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на оба |
пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дуб |
м од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним времени |
сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шт |
ић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и в |
ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да |
аву на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и п |
ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим игра |
утака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није |
и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница см |
људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олак |
ине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде срод |
епријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто с |
праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина |
олесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу д |
агриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био |
смом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих |
ли, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S |
м. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то зна |
им вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као |
едала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на из |
{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, ве |
а бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бе |
као, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза з |
утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} |
и би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно в |
то му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, |
а она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашћ |
{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - |
еко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? |
се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе |
една врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S |
ше јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - п |
цање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети стра |
... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на |
иђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче |
са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако |
и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налаз |
ам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова |
учног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је прос |
} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површин |
урских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. |
докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касниј |
самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба кад |
ада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и |
Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну |
а сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, |
кретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала |
зети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после ов |
количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; дов |
та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се п |
се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађа |
еле једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности |
сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се |
тајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно т |
озјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило. |
е према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњав |
еду јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут в |
ји није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и грот |
ка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чек |
и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно |
.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турск |
и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети |
спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозна |
од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Бил |
то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва |
презањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у ком |
а отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у |
и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је с |
. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао речен |
о јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у |
ола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, |
е, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као |
а њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја н |
ратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге |
жа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољив |
сти и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуд |
з краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге ос |
од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрај |
крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнуто |
је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је |
нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао и |
} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рам |
ку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та м |
усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сла |
то добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце |
о и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том |
загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам |
а.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену |
да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Бил |
г плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посмат |
S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њен |
ем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. { |
немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљав |
и као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је би |
одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој |
очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, о |
у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то треб |
да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на с |
ни се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ни |
сечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, |
ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим ј |
дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и не |
ли учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао |
зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред ку |
сова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у л |
е и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то ос |
а баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена |
ена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недос |
лужбе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као |
чекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући |
ада је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило св |
ом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско |
им револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном к |
везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што вод |
Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља |
о свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати |
тлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем п |
те са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} |
цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије |
наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толик |
ата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумев |
...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти |
са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби |
агновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим го |
их очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло |
тајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман |
о си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у вид |
ше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати од |
су заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом |
ти љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољств |
њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше оста |
иром отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори |
а: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Ј |
че беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњ |
је, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуш |
Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више |
о тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, јо |
еде са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном у |
м блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би ис |
е једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Ва |
послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети |
о се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао |
це стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пр |
и ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стај |
г ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и к |
бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из |
боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - |
својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; |
} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње |
Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише зв |
} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише з |
м, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светло |
и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затв |
и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Ру |
дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, к |
птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви л |
ван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске у |
идало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је би |
блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шт |
о тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћ |
било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његов |
итивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком |
шнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом разв |
ешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у |
икад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну испо |
то одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна |
прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у б |
о повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним м |
урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и |
друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га ви |
} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада |
расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама |
ћ мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао п |
у осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та не |
ађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који ж |
S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не пост |
исти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна |
рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га |
и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помис |
тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на и |
Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он б |
ну:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разу |
од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, ци |
жње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која н |
аличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и мана |
дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан |
же подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше |
и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} |
азбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жен |
тане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда с |
што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у |
мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И |
трет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба |
XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер и |
S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом п |
одигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго |
дим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манас |
ести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику |
ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - |
цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрив |
орао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустав |
{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на |
ног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад ниј |
ла ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служ |
ве Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка |
ај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пу |
човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, |
ве то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... мож |
је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Би |
ога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разу |
ила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он |
изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је |
ен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и по |
тпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дај |
в светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже |
охватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе |
ти око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} |
од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно |
ошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере. |
на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи |
ро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем |
нас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Ср |
и усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког тр |
ом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам |
ично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са |
да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред |
том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равно |
- Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да ст |
ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли |
онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} |
а је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренут |
етој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују св |
оје је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити |
на манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S |
S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од п |
се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И |
ија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то б |
ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана |
врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и |
акшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако |
а нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вију |
очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута на |
је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Е |
осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су |
ан од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, |
соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због |
на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљи |
луђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац о |
{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где |
већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић |
а на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у двор |
чком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели д |
еме. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, М |
Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо |
оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић о |
идео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - |
тира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично |
тала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш |
ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако |
стале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте |
љ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{ |
та једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви |
ави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстра |
орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, јед |
о његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхо |
на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја |
шког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога д |
арчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она |
њеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен |
а Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно |
носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је п |
а друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све |
икама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да |
и старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја с |
ену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена |
знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини с |
са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу |
додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако |
се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да поз |
есе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђаво |
а Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те ст |
ла је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху п |
ек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{ |
са када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, к |
желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у ново |
је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру |
о време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњ |
а по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном |
познатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овак |
ам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу. |
наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену |
била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Пр |
ден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у |
ада се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи |
жем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се в |
ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{ |
њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! |
е би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у р |
није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, ж |
а све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на св |
Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог х |
а да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S |
јанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано |
ажити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, |
ас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамар |
.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт с |
ли у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потра |
вића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан ула |
ном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, |
Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, ш |
се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни з |
потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна |
воје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Д |
Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарков |
едати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, у |
овољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушени |
и он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводил |
но "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубист |
Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - |
стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Гово |
авам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам сли |
д све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше |
е тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да с |
ах и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло м |
ешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} На |
изичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другој |
(на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов моралн |
а "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у пр |
ао човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба |
ренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, ал |
ћ тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примит |
лом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на к |
арошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клису |
ко се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још |
згледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним |
је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки |
у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности |
кањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био |
им да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај д |
поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} |
Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Т |
живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао к |
ост. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она |
ображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варош |
док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути пес |
тавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није ос |
празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који |
ањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спа |
а идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне з |
{S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско пре |
упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се |
и!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута! |
е је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да д |
рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше шт |
много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар |
устрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око |
ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи |
јао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба о |
очети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог |
годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног жив |
овић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако |
оји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислит |
стави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет. |
Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када дов |
запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били прину |
{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} |
м ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице. |
падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и |
и прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвла |
и досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{ |
тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике |
чекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристра |
ш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да р |
је пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било ч |
и непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када М |
е, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос све |
Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, |
, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S |
вај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; |
Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овог |
оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је у |
у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије |
, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна д |
али можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у п |
ање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло заврш |
евљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађ |
само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, дру |
ада све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па |
то, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мис |
где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си прос |
волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим |
себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она се |
дошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости К |
ао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да |
зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а |
, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхва |
инама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више |
, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блес |
али кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, ко |
во говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и |
догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да |
сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два свет |
вољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе |
о?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало |
ијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики |
а не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде |
иза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам каже |
аље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, |
оју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница ј |
ц!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега |
о што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти |
ли боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, |
ада је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутк |
ћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега ј |
ак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам иза |
им одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету харт |
ом тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпе |
да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, |
исли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећал |
рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто прити |
) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), је |
дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само св |
е дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињени |
могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму д |
и, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, |
и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки |
то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак ниса |
на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, кар |
адало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоц |
глица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза стани |
тоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба |
и душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и јед |
г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; |
би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о мошти |
разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више |
једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро у |
мора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} |
поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и |
био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак |
поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чис |
ављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била д |
и да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строг |
и пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то ч |
а је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, |
дање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: |
: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати |
угог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најз |
мештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним дек |
цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба |
омало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - |
то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, ма |
уљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и |
правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романти |
има, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избега |
и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала |
устављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике срећ |
анови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу |
ца је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, је |
читија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и ње |
тизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она пр |
успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, бе |
преке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се од |
ај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је о |
рема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да о |
ером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} |
затворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору |
а по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински бр |
и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утиса |
Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њ |
ише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао |
инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапр |
обине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости |
шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по как |
еликатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео |
мани толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И о |
ости, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по кој |
из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љуба |
тња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, а |
коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочар |
рве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, о |
ном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности. |
оја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру |
да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - З |
ав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше |
ци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђ |
завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природ |
о.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али прис |
пено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држ |
е у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхоли |
говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни нед |
ом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено |
ије буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, |
лоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мањ |
уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околности |
у срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Ка |
и под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пе |
ај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромнош |
Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} |
једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срб |
е љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооо |
ајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад т |
.{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено |
ла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помисл |
шног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмеј |
S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, |
изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са |
и кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања |
вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам ва |
прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико за |
ије могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала |
рима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори г |
себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се |
S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} |
е...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да на |
, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, ост |
граду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе краје |
почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ћ |
о, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува з |
весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи |
ај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - |
беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали госп |
узе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као д |
ознатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс |
оси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Ка |
и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што |
: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уостало |
ју, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најза |
опчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Он |
а, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. |
Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у л |
подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и |
ог реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један ода |
, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку |
рварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скор |
љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од со |
чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она |
да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли |
до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То ва |
- Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - |
ва своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - на |
{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о т |
ог села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте |
срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и нас |
ојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже |
не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у |
и манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! |
Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет |
ер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да |
?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја |
} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху |
живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли д |
лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свег |
уше у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, |
оја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "наче |
знајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како с |
а две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја |
ка.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код м |
е вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да и |
ојурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је п |
а.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред см |
је или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у |
рите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мис |
- Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} С |
гство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог |
- А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам чита |
} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави |
часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта ст |
и строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радми |
едео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то т |
, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S |
е Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе д |
и сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама |
мисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној фило |
о блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не зн |
је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје воло |
би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{ |
на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо |
тпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло у |
би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: |
ма.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ј |
коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како |
шљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притиски |
Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, б |
неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, |
ић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести п |
ојом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам стра |
му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржњ |
ве дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{ |
Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: |
огло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саст |
аву, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Врати |
ће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше пос |
алном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну на |
клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво уп |
рећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде |
до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како |
мајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то ист |
рима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају пранги |
влачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врст |
{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} |
априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је |
ни којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једи |
схићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се с |
ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са соб |
ма Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку д |
њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једн |
ади у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} К |
амака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли |
изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и суза |
в Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног мл |
на, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустави |
ебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради |
апрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућ |
рту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два |
праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са |
да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да па |
пери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она |
асилије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колим |
није, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача |
чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено |
**ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кре |
да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комб |
ш увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто пи |
мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је умор |
:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да |
{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изре |
и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села |
овој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на ко |
аје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ п |
огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав ј |
S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тр |
и.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отво |
добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се |
да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли |
ен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да |
постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела |
чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. { |
оро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам |
е нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва |
е из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљ |
анастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље д |
ност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе. |
окрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто |
не; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправда |
помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том трену |
ох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене |
управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истица |
о месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у |
градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се мож |
познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао |
роби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{ |
нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недосто |
старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће |
прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бо |
но тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, |
гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковиће |
груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако |
е знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђ |
те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, |
х осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог |
понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да |
а већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајућ |
ју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што |
пе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак |
м уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{ |
љни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари |
надно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радми |
та, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се в |
ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му м |
Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S |
Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је н |
и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фот |
увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена згра |
сле те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време |
м измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само |
аше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када |
ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узима |
осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S |
ури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде бе |
рилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трч |
ер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба мож |
гиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и п |
е увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог |
(ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писм |
руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ов |
меј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих прен |
а помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошл |
морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем |
елики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, ко |
узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборавље |
Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство п |
ти болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати |
јогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствар |
е руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, о |
ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет |
та свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем |
оту, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот р |
} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида |
је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако о |
сећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарл |
ушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појм |
шта.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана |
ез престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благос |
. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети л |
с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наш |
од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. |
и, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почета |
е сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. { |
ених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху |
ом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топл |
фском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имањ |
ком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треб |
} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу: |
е погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да |
варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и р |
нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту |
похе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међути |
пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, |
рилике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, поч |
ља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду о |
је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не пр |
тман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним |
о да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други |
да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове дв |
о су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо |
а ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм |
рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених |
е главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S |
ара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". |
иже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} |
Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S |
шино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико |
дом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва |
е с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигн |
рамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допушт |
е... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, |
у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај ист |
овод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно |
би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, |
еби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок |
ј мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{ |
иваде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила |
у званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре н |
: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и |
Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} |
оро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима |
оново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себ |
о имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неумор |
елика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због |
ромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излази |
, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Зав |
и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нече |
ише није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну од |
сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрај |
дубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире |
апрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао |
осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он |
рва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почет |
Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и преб |
ухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који откриј |
отицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, |
звестан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у на |
ињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин |
сетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} Т |
м: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га п |
би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... |
ајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетниц |
- показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале |
одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикир |
ла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме |
ја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - |
одине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлач |
ка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах па |
ана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, изв |
буну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и |
Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог д |
ељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше на |
прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним ут |
ти у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, пра |
лицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти пола |
авих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Мари |
ости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нес |
аспали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он |
обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ће |
атим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајућ |
а је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себ |
р иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док |
роменило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и |
ико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом час |
косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на |
У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову |
, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новц |
н и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али |
о загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и |
ло да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је |
неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он |
ово се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни п |
су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренут |
вој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим у |
еурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила д |
ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет |
оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао п |
га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно |
тово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за |
а одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али св |
Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски ка |
имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју |
лин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође |
врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена |
ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кош |
вога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком. |
У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео |
ећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела |
ет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује |
Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, |
етно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О |
вно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле |
ешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубок |
учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за кој |
коло стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том гос |
ред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу |
тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под |
иче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему доврш |
је знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако |
еда сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, труд |
весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај то |
а је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, јед |
на деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на бел |
у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Б |
поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, офици |
своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, |
вој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала њег |
{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из цркве |
је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњен |
сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Р |
ати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигур |
и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на |
Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Е |
ама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по сви |
оба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауста |
а спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после мало |
тим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} |
ао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљ |
пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одел |
о кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да |
е.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, |
уо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је о |
ења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мр |
в мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у о |
жао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да |
а, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није |
а столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала ј |
а мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице |
, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да |
ни људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са свој |
вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем |
ињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенк |
ћ не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо ш |
арци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и ч |
о бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се |
ине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које има |
о је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног све |
уту (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући |
е носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантимета |
савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спу |
ола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто. |
улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па ча |
ирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у ог |
има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У |
осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да ка |
и показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио |
ари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет |
а је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што |
им породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод |
свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна |
се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, с |
дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог |
икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак |
одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове л |
ћа које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати |
изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, |
а нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; |
данској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, |
ити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за |
но. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као |
даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дот |
лониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу |
ли нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно па |
е расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он |
јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се |
то, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи |
мљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али д |
ио узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико мест |
а је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само |
на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век прове |
а дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини ство |
асу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, поми |
су би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници |
неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна кол |
покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне ко |
еше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљкови |
изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва |
путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у |
тром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно пре |
о после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од мн |
едне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{ |
з последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим вит |
нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветље |
шица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} И |
пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је б |
отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један наро |
пирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блиста |
бог тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако за |
ног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста |
ћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било ј |
нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и пре |
(поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанст |
прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати с |
рво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао. |
оре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се јо |
ико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се |
Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човек |
и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се пок |
м Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њив |
онденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, |
разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призва |
зузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стр |
диш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, |
ој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити |
} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из соб |
ним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали |
руча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није ра |
гло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле ви |
уби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла |
и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљени |
рски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарк |
вне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотови |
ренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како с |
ђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, |
огао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ј |
ве очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту |
виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако л |
пак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака |
беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове ја |
ек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама д |
ра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" |
у жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је |
е тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да с |
ма.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не б |
ано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што ниса |
ме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у своји |
је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него |
на на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} |
природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себ |
сти у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој б |
к не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође к |
ше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог |
аро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још |
} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један погл |
о га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној |
не на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизир |
але?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, виде |
х пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не |
ружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом |
га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним пут |
з мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, |
већа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут |
еде крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете пог |
ло да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} |
ријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случ |
ће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, ко |
чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Кар |
се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, |
два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и |
ићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке пород |
сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За |
.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини д |
S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити |
мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не |
и један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила посл |
ено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем м |
у у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, как |
убо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворил |
јасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ств |
е, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак до |
оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи |
ајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било ка |
њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неб |
релазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она |
рло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузима |
све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност |
звесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цив |
поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак |
на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх стр |
и носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу |
м часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код јед |
машни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да ос |
обуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишч |
од њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{ |
њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само |
е у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на ств |
м за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - |
ћу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{ |
на, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако н |
убав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, |
томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти с |
е у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много |
} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш н |
једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" |
е, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко д |
нда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се |
опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и |
право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хла |
лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око с |
кивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чин |
ичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били |
лучају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чин |
из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то ј |
д што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из н |
рах пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; |
.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко |
еме страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви |
ње од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није мог |
И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} От |
е прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учи |
што си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли доб |
- Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче |
као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош |
жда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлу |
о својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за н |
дати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он |
реко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа |
је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса |
се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о к |
а више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{ |
ек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И |
м, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против |
вестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S |
{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онд |
о, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно прол |
сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас |
ство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну |
ете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љуб |
и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим к |
м стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарим |
есном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом млад |
примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који с |
жног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим тел |
оз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тр |
Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карам |
страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири. |
свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: п |
а испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се |
о прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији |
. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И са |
Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико |
вету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И |
а, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} |
цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је |
Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И |
рве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек |
стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Ч |
какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још н |
нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међ |
чима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да |
љени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, |
го страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што в |
х да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес про |
аболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те т |
) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Кар |
(до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку бе |
?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем |
ма, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот мога |
} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам |
ком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивањ |
им погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше |
часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог С |
о друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена |
једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Ко |
храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код |
узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти х |
шташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарков |
ти његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: |
ава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и |
, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је зн |
изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба с |
S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без |
пуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија уж |
мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И |
све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове |
ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери кру |
љковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто г |
ог, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала |
већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је м |
у...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и |
нама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пр |
разнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Спомену |
ног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној нег |
штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамар |
дан други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој |
у код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Ос |
понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна |
у; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, б |
и... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не |
буђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту раз |
{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуште |
шевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна |
Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и |
уку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала |
ећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да ј |
Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. |
ознавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка |
ша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису |
а, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него ј |
ко, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратн |
емогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило |
та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом |
изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме |
а не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срб |
ари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од по |
{S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријеро |
а тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да с |
ог и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма ко |
S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. ( |
за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање смат |
еговог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сло |
силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништ |
тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S |
о као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што пр |
ам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огр |
доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва прес |
мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од не |
рца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у |
едајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке |
д чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, |
о је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што с |
да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осм |
она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало |
ов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих |
гом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или |
умевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за |
њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде |
ица је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходни |
видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро |
Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене п |
јући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више н |
е се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље. |
тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, це |
у на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, т |
мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући с |
пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути |
пусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која лит |
не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница |
са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је стра |
у тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима |
дну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером ( |
асвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху |
мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи кра |
ожда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Ср |
или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} |
то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што |
ава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- За |
наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ов |
вши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко |
тање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно пост |
обро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ст |
осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази ба |
м борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна нем |
не и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се п |
ања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано по |
... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то |
арац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срб |
са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и в |
ака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: |
, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и |
цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било т |
вари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајет |
вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно н |
дњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, з |
ене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови н |
Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да т |
, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је зд |
да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на |
а оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вам |
ба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се по |
је" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог мл |
ке је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу з |
ије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, |
их принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаес |
руго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дан |
е.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}К |
игне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остав |
о полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S |
сумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчеп |
о са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, дру |
ше мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из |
милином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изре |
дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, све |
век огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три п |
е чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је м |
дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као |
хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прили |
цима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључ |
е видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је |
часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим у |
ку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, друг |
} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у |
је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза м |
}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољ |
да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ов |
ретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је |
решли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стостру |
себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене |
у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег |
бог тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је |
окрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} |
а чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају |
нутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "К |
ли ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, т |
једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кр |
о је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да ј |
црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју криви |
} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили |
седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољ |
а би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стр |
и козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на поји |
Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском обл |
.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и д |
одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом ко |
ећ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи |
.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским водениц |
реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику |
вати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривш |
покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена |
ла разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полак |
е тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{ |
ише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, кр |
утем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) н |
рен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину с |
им?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако оп |
ом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки |
муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од |
е тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењ |
је владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљи |
в заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати |
ично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, би |
мо то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој |
ик а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остад |
ван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било |
љен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циган |
аки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошиц |
веће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. { |
дости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијал |
несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да м |
За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престај |
ху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венц |
олица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни бл |
- Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила |
ући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао |
оницу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у је |
ву; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли л |
вено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чуд |
велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све |
само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} О |
ом почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово |
ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Од |
дсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{ |
та си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе |
њу да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и ј |
а прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене |
а..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљут |
, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада јед |
S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао ками |
док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, н |
свим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би |
нице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим |
оји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живе |
ној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и |
јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је сво |
ст.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}А |
поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Ни |
хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} С |
м да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, кл |
вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом |
ао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се |
и један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S |
упним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим |
балом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале |
нке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особи |
једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом. |
, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов ру |
ољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше |
} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до сво |
ом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили |
апала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирск |
е слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значењ |
{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек би |
андал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, б |
ао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори јед |
ов, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало ј |
го посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубо |
дан други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем |
ћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Ал |
као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први |
црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске сл |
чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, |
иди макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је |
је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраха |
говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и в |
ком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог см |
и руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренута |
лако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За у |
иско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су |
држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у кан |
ово поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну вод |
признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његово |
на отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калд |
о коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода доп |
{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој |
е захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - |
о на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S} |
том.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су м |
тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило |
укама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест |
покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ни |
радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро осл |
полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао |
су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не |
потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или с |
овима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, ма |
истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покре |
ом.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по |
а мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са к |
у најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се |
неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила |
Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долаз |
ог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте |
} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај св |
о и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са |
змеђу њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ш |
танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је С |
асположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју бо |
аптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле т |
} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним сл |
} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и пр |
рне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени |
су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чул |
ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нем |
поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Ј |
и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај п |
! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос ма |
ше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха |
Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се п |
ене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у |
- насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио и |
зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће |
.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба и |
е искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то |
је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непоз |
од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим |
јући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то де |
вет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега |
рочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако |
Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног д |
је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у |
и тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не в |
е је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - пи |
вало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S |
девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се |
о, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после ка |
сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} |
ва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у |
старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љу |
истало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по плани |
све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- |
а његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блеск |
иво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ход |
ића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да м |
олину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био |
нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили |
е, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ни |
са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишев |
ивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, |
о планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би зав |
стајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и кваше |
анастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно |
во у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она нај |
журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX |
у који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у |
ападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљков |
и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од о |
вде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Кој |
одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину |
а се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете |
ије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је |
крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресе |
ба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види |
златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као |
дмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је |
е очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као |
апуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово м |
прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собни |
на од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем жив |
ио представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изр |
штање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једн |
ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човек |
јави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи вла |
ц, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини |
су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по ј |
ода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретни |
само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском |
утра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и г |
ци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, б |
етале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова н |
атима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а н |
шки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали |
она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши |
е, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим |
у, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S |
са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржа |
ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред |
ок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран |
.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да г |
н на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су с |
{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да |
сиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са своји |
мном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бед |
мер највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христо |
створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S |
жњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта |
ли су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, јед |
еност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и |
у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, дост |
рлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини. |
{S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у п |
тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештава |
ником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са |
једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро бе |
.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођ |
а Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лиц |
светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на зво |
били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном пос |
њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута с |
ју да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како |
{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољиво |
ема другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огро |
водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се ос |
S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лута |
гоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће се |
у и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, кој |
вори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело |
а другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек о |
беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, |
мим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која |
расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за |
је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодит |
ан нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је ц |
први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што т |
ом облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез ј |
ица, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја? |
са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Д |
и одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S |
Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао |
че пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, |
не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи јед |
его ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели јед |
смо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље. |
земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети ст |
е, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски |
а две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио |
што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредн |
е за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху |
тово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније |
тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако |
г мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на вр |
влачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада |
оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час |
{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; |
узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у в |
стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је њего |
аду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена с |
гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе. |
издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цел |
, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споме |
избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови бе |
ала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, ви |
зана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам ј |
ек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним |
е око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили н |
ок јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљц |
а и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута о |
асјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; а |
аку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се обра |
ио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет |
ивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао ј |
е са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума по |
још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очек |
у озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону |
да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом |
га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстр |
ка, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Уч |
буче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то |
М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити |
ена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном ча |
ило још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под н |
вом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова |
чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после |
артоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он и |
о призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и ж |
ло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећ |
Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на ум |
еша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{ |
оденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања л |
стане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежа |
читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није |
су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још ист |
о да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Каме |
а би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чин |
, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са |
напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварност |
нтазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера |
Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила |
еред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са |
јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута вел |
у, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна |
(а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уостал |
} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, је |
кве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S |
више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору |
е нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по |
ностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем муж |
текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један |
је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе. |
оквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Прв |
е него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне |
{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво не |
тир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност. |
м познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, |
оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што са |
а била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто ш |
ски начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом пр |
асова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он |
сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мр |
У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави ка |
Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јам |
исао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлост |
ву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и |
и су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство ос |
у.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између не |
пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Доста |
оше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летел |
на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врл |
решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало и |
е хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби |
месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све |
д те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак ос |
или су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је |
у се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S} |
и се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кр |
о одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} |
рској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов |
кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба у |
- рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго |
ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и са |
о помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна |
страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу |
о сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да |
ај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на сле |
рошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавст |
ло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамаркови |
уством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију п |
и оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао н |
била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубив |
о (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен ж |
увише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била она |
снама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засе |
им гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часа |
екост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а |
ом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу по |
г доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу би |
ир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје уз |
ада би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и да |
е, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мен |
двући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култур |
кус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} |
етни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он у |
а би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио ман |
вари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске ки |
м очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; |
е ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје неп |
и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена мла |
еби.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све т |
ном и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро палана |
гледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капут |
еки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом кој |
S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомичн |
страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са |
ост.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћ |
едина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После пр |
ости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, мл |
рамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервоз |
ти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих |
сти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину |
пота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је неч |
даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату |
екадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе расп |
.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и |
о.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на из |
р био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на |
жња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер |
он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити ње |
не.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по |
едра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени |
све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Мног |
ладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где |
бавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} |
} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног. |
као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са љ |
аки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} |
разован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести и |
ер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи |
пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, и |
ример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препуш |
оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беш |
кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, с |
ро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} |
кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То ки |
ба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} |
и мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да |
веку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не вид |
- викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није вла |
ићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, |
арамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, |
журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно бо |
зиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мо |
ени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овд |
ао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлук |
.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу |
а као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одл |
био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је буч |
праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и т |
ним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него |
точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим р |
а, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо |
сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један прос |
ао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног об |
сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него |
волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и |
од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она |
ежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекидан |
жива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, кад |
и она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита |
ом. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образ |
оји је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повра |
мтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - |
слонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} |
дерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радос |
етила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције к |
лони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише мл |
сети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на |
наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом |
неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али |
су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је сна |
} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцим |
ала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, је |
им одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато |
а поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да |
ко највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, ал |
и ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили |
овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се с |
изма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољни |
ле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набас |
ша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић |
дост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то |
ило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност тол |
часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши с |
ајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га вр |
врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред брато |
аво кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке |
лазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пи |
ем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, д |
у открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из стра |
да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{ |
ти прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим |
шавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, |
зити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе |
аквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по кам |
сани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике криј |
ј ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је о |
баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У пр |
уће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио |
зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори |
тавку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафа |
и изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немо |
ло.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Д |
ну" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише |
у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да |
одрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако ни |
непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у ј |
ај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од ко |
:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен |
крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећање |
х страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Ра |
вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на |
бо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у |
реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба се |
е, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да с |
епом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом кој |
беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зи |
очињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрни |
у, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да |
ој соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} |
ерчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега н |
е крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли п |
изи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашт |
азио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа |
се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније не |
целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломље |
а, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, |
урног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S |
и од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, реци |
дмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекр |
, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није вид |
има груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим то |
јало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - п |
ве то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава к |
и и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаш |
е: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њихово |
ијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом |
магљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, |
гог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, пре |
ама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почн |
кривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовим |
младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави. |
беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима |
тала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже |
паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S |
ховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао по |
да само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести |
а дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа ук |
ним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подста |
ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен |
најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у пита |
дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан |
{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету |
огуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек |
док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у |
Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не бе |
својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајси |
у клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у |
о пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух |
слутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном т |
едала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S |
еше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су |
ене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. { |
тића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала |
један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке |
кање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљ |
нови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све ј |
да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женск |
то хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута |
коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахо |
, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, св |
емиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околи |
о неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и |
Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - |
но трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она та |
у, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком |
беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, |
ће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело |
чици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по једа |
у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из њ |
ко ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк |
а ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке.. |
ада полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, |
ана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке не |
атовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{ |
о и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле |
а дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће |
азили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша |
тави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори |
је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете |
га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако |
S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је коч |
едан повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, п |
а, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе |
а и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја |
је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине |
исак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, |
о лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, |
ла испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог то |
зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном о |
ила увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађе |
о уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одсл |
у, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{ |
ма помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сце |
Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о пр |
еђених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвес |
- Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бо |
. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мал |
едао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се б |
ојима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер С |
е увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{ |
понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на |
но овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била јед |
какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио |
XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде |
форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понав |
анем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не |
ашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S |
човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није п |
ворио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми |
поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимниј |
во, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откриј |
и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његов |
онор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасн |
а је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, |
седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једн |
д би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да с |
евог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и прави |
по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек слава |
{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше. |
S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад |
.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски |
било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: с |
немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно |
леко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав н |
дан дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше зане |
азумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши ј |
јим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никак |
неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно ист |
ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч |
а најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шт |
ожине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од |
жио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га |
тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потп |
рцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је м |
би један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности т |
злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао |
Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гл |
љена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног пар |
дноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и до |
ко су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја с |
је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још посто |
најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш он |
кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ва |
тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу |
оћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него |
удна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокла |
авно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и |
се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом |
и?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља |
ом папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, а |
удили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајн |
у тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах бог |
во!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А |
ињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај |
необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се |
то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна с |
а необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада вод |
а није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба |
S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне паш |
а, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да ж |
нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да ј |
о открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био |
; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало ј |
ако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини м |
вљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један |
лити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, |
жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к |
арамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота |
могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река кој |
страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених пост |
у судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмеш |
} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није и |
дем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је д |
и највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и |
имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упо |
ебно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба |
о њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препре |
у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љ |
ић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу. |
позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато |
овима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вер |
д недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} |
нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да |
одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут |
остији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да |
да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које м |
достижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само |
ијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још пост |
задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Прогов |
јих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тр |
рви пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стран |
и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку |
за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, н |
ног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде зат |
си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, б |
природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за |
а ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив и |
оким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља ( |
Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на |
трану све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама д |
а све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смр |
арао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слапов |
о те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. |
ери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, |
т, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла |
у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, јо |
необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и м |
, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Ра |
очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамаркови |
и неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и н |
једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје |
рења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазил |
громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана ј |
ђе целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S |
орити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношен |
онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од њ |
аше одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црв |
тио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} |
е познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два посту |
нога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место |
изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти шт |
бе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Р |
било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју г |
ивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена |
вео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једн |
рму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомоби |
сао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер |
срећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, каж |
о на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и з |
кривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је но |
виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само једа |
око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом. |
ог дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имат |
рце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он н |
ра и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорени |
S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра м |
Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, је |
д једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко д |
друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, |
х ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{ |
ући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико ве |
открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као мн |
питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и |
дино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа к |
имизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са |
орених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис кр |
се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и б |
је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад ниса |
з духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монстру |
ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају! |
то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једн |
тњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него |
госиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љу |
тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, |
ај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На |
дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. |
е такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике з |
брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране р |
чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, ст |
чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је |
ју за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испа |
ове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она п |
мом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском д |
: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост њег |
у и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко о |
то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико ја |
лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се тала |
цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, к |
о проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог трен |
етарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише |
, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} |
је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јо |
даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његови |
из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку |
нако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада во |
ли поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно |
твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и |
тву неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу |
да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом об |
а манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна по |
у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај за |
више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбуша |
анкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те бо |
реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико |
Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећат |
меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане |
.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који |
ћи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) |
а "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов |
духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији |
јмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на |
спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она |
на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се |
како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освај |
имећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} О |
е кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме |
ле, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, |
е и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих |
е сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је |
убав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} |
вора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања |
вога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, б |
оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће |
а свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али |
уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем |
им, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да с |
осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и д |
Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој ж |
да дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као о |
због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!) |
к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини |
, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то знач |
неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејз |
звесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва |
да ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном с |
Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова |
ет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онд |
ај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, на |
сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "са |
Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто |
а, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се кас |
тија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том т |
ћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у је |
Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио једа |
ла и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирс |
ске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега |
е.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекл |
кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, зас |
мисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горч |
ог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак |
S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали |
пирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усп |
пили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био ј |
жљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ |
се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, сам |
ећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непо |
даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним вели |
е маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врл |
простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборавља |
а!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} |
вљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спреч |
прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутр |
их генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. |
аљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада ж |
иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите |
на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шип |
а ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица бил |
сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он |
да имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да |
дмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено румен |
радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуц |
Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Правосла |
да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену |
ше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која но |
то би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољств |
би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи н |
, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стој |
страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна |
аницу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гом |
и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} М |
итог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још ј |
су, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није кон |
зумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} |
ме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада |
лом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карам |
релаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није |
блине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једн |
} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто та |
твори то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљиво |
о тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у ов |
, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом |
ашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним |
ће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио ку |
о би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та с |
с понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђе |
е исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} |
г његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило њего |
не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли т |
а надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који |
ор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног да |
у пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме шт |
ана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било |
(али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И т |
а изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, игра |
љ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не ј |
га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији на |
ођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у ње |
клопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без х |
мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако |
други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са св |
м.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И о |
овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ства |
на не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S |
остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад по |
али осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја б |
фесор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небе |
Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари |
освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на |
и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и кој |
кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, о |
могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} |
се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале |
дано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизв |
нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се с |
однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијањ |
ио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продир |
н стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој груб |
траха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено. |
привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине |
русом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, иза |
оја као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако ве |
арамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент |
дан једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карама |
иким и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао у |
оже прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли |
иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда |
рема столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је п |
сак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, |
а поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, запове |
е.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако ду |
е и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и туж |
гом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је |
покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше |
и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S |
S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На ст |
прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност к |
ивот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој з |
о вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то ниј |
на Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен |
} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом ле |
неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се п |
} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о какво |
а једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та рав |
ојуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С т |
и узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту |
своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место |
, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај и |
зити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радост |
ојна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао |
ом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако п |
очито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то бил |
а не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стол |
ти?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други |
рба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина дав |
ве више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он д |
ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја |
би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она с |
она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збу |
а Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња |
јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је |
ноге реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муко |
њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починил |
есте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Или |
лим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То |
ега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искрен |
али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је |
, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени надн |
ке зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољаш |
Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизо |
етио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзис |
ио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи њ |
ма испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} |
осу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим |
тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али |
но што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, и |
о што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се |
долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само |
над ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све |
као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употр |
ш себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда м |
з", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Г |
сли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и |
, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са |
Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало о |
о око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и рум |
румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца |
улним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико |
вате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тад |
етан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на |
само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо ст |
часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маско |
у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле |
же главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање |
натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} |
су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицат |
су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега пр |
га пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је |
једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би с |
а ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карам |
па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу т |
где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори наше |
га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он с |
већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} |
га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија |
га што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико п |
} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну н |
томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ј |
, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових ру |
траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа |
је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог ж |
м.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао за |
ић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} |
е да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само поч |
хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Как |
и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, не |
ржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, ни |
ном човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са |
до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који |
м покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и |
тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, по |
S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном л |
а; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од |
и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим пробо |
аборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Са |
ио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се н |
лни и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет |
у, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог п |
(па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да по |
што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, |
вих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, вла |
икодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варош |
ео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више ист |
она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом изм |
више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав н |
опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен |
неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског |
је познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тог |
дан чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов к |
своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренут |
ра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} С |
чињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног гроз |
ијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и свој |
деала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњ |
го. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да |
жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам |
от; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срб |
{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не при |
свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Т |
осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о |
се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - д |
питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио с |
и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља |
сле тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би |
То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срел |
зно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред цркв |
с, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем с |
вим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног муж |
и причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једн |
х.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; |
и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Ње |
какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и |
ретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колен |
р злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећ |
оловина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише |
сталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао од |
(која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли |
аким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне |
о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчез |
да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке. |
} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била |
цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од ме |
завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло |
еку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо |
, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени с |
о се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном |
погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у |
то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он ника |
за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави |
е, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљив |
осуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут" |
тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у т |
ри тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том |
н, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем |
ту...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замисли |
ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не |
ршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија |
них малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек |
S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што. |
х љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав ј |
ајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога |
ћу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту р |
или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт к |
у успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав |
узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} |
Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Беогр |
исли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног |
ине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох ко |
ознаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки |
м, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три п |
поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут. |
S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том трен |
еку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко к |
ли је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тог |
ек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав за |
асен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необја |
збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба |
сеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S |
д свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је би |
ена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала |
чно мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, по |
И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Јед |
шевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када |
да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати |
лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} О |
у куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је |
дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све ј |
ли та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и зав |
панке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота |
рочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку о |
личина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла |
а мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, |
тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом |
румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било поз |
роста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхоли |
од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку виси |
е разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим т |
чи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, ко |
и свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живо |
ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, |
{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права д |
Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе. |
ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} М |
плог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, |
{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју |
ам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну |
ности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила |
шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог мало |
та за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узб |
бог своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог. |
о живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржа |
ину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворе |
ога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно располо |
е то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} |
лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш сти |
слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које |
} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати |
кора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циг |
И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој |
армонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је |
овог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдит |
и, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} |
зак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам |
аздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи хо |
о крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка н |
одине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погину |
ло необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би љу |
а?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и он |
одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један с |
не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - |
о љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} |
S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Чест |
упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала с |
ог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне же |
поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} |
вао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од |
ло логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... |
{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао |
оложају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу ум |
читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред |
нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, д |
ше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који бе |
.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радм |
силије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, н |
адић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште ниј |
је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што |
а, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом м |
аво запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покв |
она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, ал |
веједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита бр |
} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Р |
коро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра са |
а га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа нек |
а хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу д |
шири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег |
им сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, ал |
ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само |
према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвор |
добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде |
, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом саве |
ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и |
асне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше |
да мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све |
ресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, |
{S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најч |
но изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, |
да ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденс |
ер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, но |
.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се |
другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{ |
кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које |
рива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{ |
док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики |
адмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка |
реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било мог |
крипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих |
них асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча |
ко је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камењ |
не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила |
арамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га вид |
онесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће |
могућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњ |
т проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све мет |
и смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео |
по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја |
ли флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка |
Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, ру |
вака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнин |
евет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али |
.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било |
ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелу |
ру.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један ду |
и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је |
им речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пр |
жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлад |
вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њ |
та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећ |
овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него ш |
ина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширил |
и се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је он |
енутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или х |
метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доб |
дно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут |
му чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та |
те се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљ |
а би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он н |
провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно о |
веровање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вили |
ковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и |
ао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да к |
очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у |
сно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће |
оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потр |
еље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе |
амоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несре |
ати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан |
отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку |
то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од ње |
к је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, гл |
труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, |
змеђу две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело |
само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{ |
S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети б |
{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и |
о да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стад |
иче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је |
о било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдск |
пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он прив |
понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, |
ене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти с |
г невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два |
њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Ча |
опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према |
ени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети то |
бесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у на |
он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе |
који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он |
ељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део |
д ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прође |
негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу п |
ко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Ја |
S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о вра |
тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него сре |
о попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарков |
нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећ |
м.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очиј |
јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Р |
е сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S |
а та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба |
опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Ка |
е чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види |
би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, |
ао богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{ |
знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан по |
рофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се. |
авао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необузда |
огунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална |
Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није има |
стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додир |
ју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе са |
да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не при |
којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске к |
а ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а о |
рва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком |
стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати ок |
тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прав |
а има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног прос |
како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвес |
уктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су |
ибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у м |
зговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа |
аде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни трену |
ило, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би по |
тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и ж |
), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим |
хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, п |
олимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у |
идела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска у |
жим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га |
и ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњ |
м, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осе |
, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто |
збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог |
ао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљењ |
- Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могл |
у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбал |
ако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, н |
шио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шуба |
уга, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу х |
рхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних |
Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак |
S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спав |
тир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је |
гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек |
би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Зн |
аздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном неверова |
{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Влади |
о.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живо |
преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што с |
"проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осети |
жда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, |
Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успорав |
багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са при |
и за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: |
уји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касниј |
олике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није мог |
Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче |
но зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче. |
ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S |
говара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - |
а.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким т |
S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново |
мо.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - |
ја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи |
да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључи |
смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... |
у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам |
зад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна |
ити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, |
рковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бо |
стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари ср |
би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде. |
о положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S} |
у то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, |
кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће са |
ети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мр |
о њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред сви |
ма, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него шт |
јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и бога |
па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између |
а звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земљ |
е, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварим |
Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, |
а нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене кој |
ух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да ник |
нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега о |
рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га |
вршину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од с |
еди у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира броја |
то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрс |
не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља |
Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све пре |
еци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас бр |
пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти уск |
отов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да |
м скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захвати |
омних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Ка |
} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И |
де какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда |
авици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада |
овић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радм |
коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаник |
е, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срб |
ругих, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које |
а. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} |
е приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог |
драстао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто |
адмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и |
одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о |
исам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвор |
од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као б |
аки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, |
С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гв |
јџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је жив |
ему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већ |
слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се т |
даљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе |
{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и в |
почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас |
рку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша |
е песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ј |
а гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвоје |
ко мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када |
, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собн |
и реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из све |
} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде |
води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим ти |
ом. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са др |
ужје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим трен |
ло да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивал |
сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа |
кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напре |
заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика леншти |
а имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држ |
чки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопх |
дите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као |
е тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по н |
{S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а |
атковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - Т |
све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се |
лобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се н |
је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава све |
зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, |
ије долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа |
који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - |
стим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше с |
био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренут |
плављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сас |
се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене к |
рила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприр |
Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба |
ла готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облач |
а, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки |
рпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он |
х цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јерет |
ашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} А |
- ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада |
са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, канди |
Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, б |
ву, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, |
ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, |
дати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без св |
а пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радми |
омишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пр |
ле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане |
Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је бил |
но, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта |
н један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваш |
Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему н |
злету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказива |
зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци про |
ет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде.. |
етка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и пост |
ћари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну б |
а седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам ви |
које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном д |
сти, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време зауст |
Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отвор |
је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише |
ли резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према |
ни личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниск |
уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} К |
ико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем |
хом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, пона |
очи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти |
ости уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архите |
није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке |
очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да |
етом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падају |
вима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице в |
икаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да |
цкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у ц |
ам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пу |
е уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађа |
и.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{ |
"одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, вели |
са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво |
јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрв |
е са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако св |
лавно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познаје |
аишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао |
за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може |
знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храбр |
де над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави |
греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп зако |
час о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу см |
отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутал |
емице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива н |
ро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарк |
јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настал |
што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи к |
ли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нар |
едан лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим |
Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у |
разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсе |
и и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати |
х од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао |
сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се та |
н је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети |
до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обич |
доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха н |
могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он |
е то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли |
ић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај |
е? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се |
тија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти |
оме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најр |
у да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да |
а, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је о |
гла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, н |
Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав жив |
се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "ниј |
на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{ |
- Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништ |
штени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлост |
жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би |
} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, к |
сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исц |
ледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са |
ова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се см |
је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим |
јом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то |
ављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам |
у где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Вас |
{S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе пор |
у.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подиг |
н.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближње |
е би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, доба |
а: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ |
жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да |
т:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет |
е она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Ал |
ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, |
то ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} |
о зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али |
ђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, |
, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто г |
р којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантимета |
нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђе |
рог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} |
ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом |
ко пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али свак |
чански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренут |
еобичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођа |
- Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Ост |
ајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његов |
ледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, он |
ервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он и |
успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у мет |
обеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом |
ше велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али |
ров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако за |
кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и ма |
тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, |
ио сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је |
азумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупну |
ога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама на |
ашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим |
вор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непо |
и жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи д |
остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправ |
олико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се тол |
уге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао вид |
ету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, та |
мо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - профе |
- одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И |
а?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ва |
а те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} |
ли ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да |
врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; |
ћу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро |
, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим |
еобучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не |
туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не мог |
{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме глас |
е својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари гл |
пео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да д |
али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што д |
раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш стр |
че?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Зн |
а разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S |
тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, |
својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те во |
ања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је |
нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш сме |
ли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, |
м до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... |
евету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада |
{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не зна |
бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више |
рив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да р |
илу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он |
Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда |
- Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не г |
на те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном трен |
да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су се |
ах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелоди |
љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да |
оговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се да |
говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни пок |
ака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљ |
стирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карам |
иве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито зад |
читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се са |
ан очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, п |
први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми |
си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта о |
д појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења |
нског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућ |
м видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни |
у, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарко |
а који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на |
суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала ок |
сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато |
о звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са п |
рши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се п |
игли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се |
вог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободн |
реклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући г |
самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је |
а. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! |
{S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог |
етијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сен |
се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мисли |
ратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину |
га.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до к |
оново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно ја |
S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; |
е то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеј |
, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако |
} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је неб |
јкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да |
Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у тво |
ријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то са |
итајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за |
о у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одре |
застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште д |
мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. { |
ткако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину |
вона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж |
ређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је о |
м уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Васил |
ан себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, |
рамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић |
а колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знај |
ла у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, увер |
сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло |
непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посет |
идео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан |
твари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах |
ећ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас |
ли времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, измеђ |
. и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. { |
несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, гл |
слепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмил |
} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним пот |
ко сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, |
оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш |
Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртав |
ед њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам кој |
ама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београ |
е.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разгово |
времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, |
ом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је пра |
да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте |
да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја с |
ростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена |
а, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, |
тео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Че |
звали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питањ |
а прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам |
е - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок м |
су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}А |
Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног све |
медбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на |
клињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Ш |
ћу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја д |
траху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} |
е достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положа |
и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао са |
иликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и |
ум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и пор |
же у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. |
S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црн |
а тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ћ |
имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S |
читељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном |
извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко б |
.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што |
и, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, |
Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и фран |
ан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све |
пке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне |
ли да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} |
едну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом пр |
н пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три час |
атреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, а |
тан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, |
ожда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} |
дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко уми |
а издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника к |
.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, око |
ада си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може п |
ћи преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и н |
Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наши |
разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебед |
не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем т |
му понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Амери |
ења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био |
нату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да |
тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је при |
рва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да |
вено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабо |
ку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез |
е, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} |
рецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљиво |
о на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све по |
сти, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, |
снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размис |
сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S |
ицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би зани |
гађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спушт |
окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид |
, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао с |
добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без |
елове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматр |
на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} |
диш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се |
и:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- |
р: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш др |
има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога |
екну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са |
тоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија м |
шта, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам |
ја:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И он |
Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - А |
ега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се |
ек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} При |
ро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - Т |
акључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу д |
гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад |
лим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се |
преман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Ј |
као, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чу |
опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месе |
волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе рук |
земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мисл |
из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер |
це, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши |
мео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно |
, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - |
ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, М |
и.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе во |
ко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш |
им, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шт |
е издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да |
ћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти в |
идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, |
ти препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини |
уђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} |
- и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Не |
еда то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиж |
- Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не |
- Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ст |
аш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог велик |
ва љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртв |
старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна ста |
ве другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газд |
е јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно |
најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{ |
м, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући |
љно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље |
револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да до |
о морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разу |
то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслу |
о икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слуша |
је дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и за |
Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако ску |
им кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као |
се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да с |
е био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом о |
Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... |
е недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, |
и, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, |
се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен зем |
ребало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица с |
ној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мир |
и калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у п |
ца се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} З |
а окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама |
S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сл |
е све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који про |
офира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампи |
новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди |
и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од груб |
баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина же |
нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; |
отину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више з |
ног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зград |
ечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у ј |
штар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то н |
атим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био |
једном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за |
о Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари сва |
шћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурба |
ена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, ко |
ема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив профес |
да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно |
ма.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог пе |
једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он т |
у се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S |
њи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија ст |
весни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на по |
да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајућ |
змеђу његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њ |
ед оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и н |
прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни |
боко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ств |
ло мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала |
ти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да с |
ме:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степе |
чини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе к |
чењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и |
ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да с |
следњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је м |
е разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила! |
д њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек т |
чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене гла |
Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први |
шлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех |
је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у |
и која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукус |
чајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}О |
таде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, |
сјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на |
ла престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око |
ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуко |
а малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, К |
ивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више прав |
рна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се румен |
е, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо мо |
Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично у |
спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, |
ом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти |
а би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен с |
, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то зна |
обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се |
ину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој на |
о изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред |
гој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нес |
н.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколик |
ројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. { |
прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени |
ао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о там |
мислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, |
заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли ( |
илије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршав |
ко било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао б |
у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота |
иког открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас ј |
ха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њ |
на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећи |
у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног |
уђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Ра |
војој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек чет |
S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљени |
ало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хар |
рајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. |
излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манаст |
он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се |
тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рад |
ео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало прост |
Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Ни |
ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И |
могуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни од |
плоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. { |
квених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна |
е опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, др |
чно види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио |
нут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око |
сао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле |
све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се з |
бе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у |
ко се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Ср |
тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S |
ић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се |
Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо н |
ра што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. |
завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: |
и планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, пото |
Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорче |
паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанствен |
одлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да про |
јој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих |
вни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скоро |
који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. |
то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати |
лу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за с |
изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по све |
У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је умора |
да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тих |
ао сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме к |
врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и |
киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије |
да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више н |
тајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, примети |
да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао |
арен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши |
твори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака |
ео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим |
ако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зи |
било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, |
ра гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S |
{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио |
е није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашње |
лази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече не |
асип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна |
а беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је |
м ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис баби |
о париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе кри |
Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи коли |
вену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба |
н се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила |
весни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да м |
мислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у |
оново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цок |
ивот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са |
лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било |
е ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, |
чи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног и |
а се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо б |
се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера |
ин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читал |
умеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим т |
ве лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана д |
ући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком |
ше није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином |
покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама у |
е нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се и |
кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у |
уна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху |
који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци д |
ом тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза |
ами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој п |
сна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количин |
ић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основно |
ад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати кри |
а.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући за |
а стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Н |
љених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све с |
мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих при |
потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројур |
лашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиља |
а, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, б |
ао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затр |
би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} На |
буђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи |
је ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Как |
, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно шт |
био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно само |
нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он |
во, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невид |
војих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је в |
"реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији |
степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље открива |
чај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Је |
а која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуд |
љковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац! |
ића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кра |
и ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба |
а је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} |
ице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима |
се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покре |
м рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке заста |
.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је |
ве до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на |
е, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим |
астављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него позн |
дним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јако |
зивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{ |
ва, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није гово |
чајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из ко |
обом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она з |
текло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непознат |
времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно |
осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том мал |
лу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би |
И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, |
оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, п |
се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махов |
му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога |
не, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом к |
бична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заг |
њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он ви |
не како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу |
од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистер |
ан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откри |
даљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S} |
реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у њ |
тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Врат |
тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он ј |
о нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, |
}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, поми |
зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мис |
тирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав |
да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} |
искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови п |
снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у |
ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама |
авало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, а |
казао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, зашти |
ела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне ко |
срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузе |
S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их |
м грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, н |
аведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унут |
адог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "л |
ожаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог п |
убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан. |
онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре |
а себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потреб |
епрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S |
ји... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Кара |
да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад о |
закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са |
S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим |
авапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће доб |
авао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, сил |
зре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Је |
оз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо освет |
ебе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити п |
, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. { |
у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече |
да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим жив |
ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти |
и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечин |
а.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте |
њем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут н |
е, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: |
етар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим вр |
рен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову к |
ка, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику |
а је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, о |
Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она |
ту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз за |
одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и |
му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, о |
ивене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским |
вим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто ш |
вежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном |
а.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхват |
беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, с |
аше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мал |
уђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не сам |
ћ чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штић |
ао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала ј |
Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и ди |
мље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше |
к појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић |
идљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени |
S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је з |
сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се |
ожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врат |
влада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић М |
ног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брз |
болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, не |
црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} |
у, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало д |
и његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озб |
овић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на |
у, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и |
дбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног у |
ажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У т |
необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} |
шњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што и |
вори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворе |
скушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан п |
кретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листа |
и.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака. |
од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од |
викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, а |
ас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угаси |
његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и |
остао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од св |
трашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутра |
се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало |
анем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када |
гледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мал |
и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату же |
. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже м |
к његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и п |
е ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{ |
ово стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам т |
ај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањ |
, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ |
да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све њ |
својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на св |
ог стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима |
пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвор |
либи где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Д |
нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгле |
ругом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сре |
скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново кра |
у неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом |
на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навл |
{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радм |
о до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, бе |
Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Срби |
ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и сит |
бог тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружа |
} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он је |
ње му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му |
меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дис |
утао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак |
који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засв |
ала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Ал |
ила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су |
; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих муч |
реноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где жив |
ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи д |
стави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар |
есрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", о |
ајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао п |
: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у п |
а, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам п |
своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Ср |
ко њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Н |
али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, м |
стина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није зани |
{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} |
- Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти |
или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само ма |
на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, |
опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу б |
} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од се |
Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је доб |
мбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за н |
.. а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја |
на, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има поро |
воје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, теб |
од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{ |
раво, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да иза |
и?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља знач |
зглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", |
ла да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је |
ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, д |
али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако дале |
ић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим з |
нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на крев |
тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никакво |
у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, раз |
чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи млад |
руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао д |
че шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати |
миљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какв |
викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта |
речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари |
рни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем |
лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У нај |
узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти |
пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не б |
рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те |
отпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима |
у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам така |
ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешт |
еће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, о |
у ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циљ |
о желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотач |
ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} |
ишта не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хт |
а сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало п |
асу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шт |
, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим с |
тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, |
о није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умр |
за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш др |
а у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико |
не.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја |
репашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S} |
онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на н |
Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да ос |
риђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти зна |
ма, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивањ |
фесор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и с |
}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као ис |
јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код |
стоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! |
аших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... с |
ћ се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је |
- запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да за |
ре:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још |
им уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Ми |
све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме |
, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама |
м мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј |
лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља |
есорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мир |
крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те |
Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су и |
нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или дв |
рактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узим |
онвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љ |
{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан |
ко и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још уве |
е да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милој |
формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме ј |
да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна |
:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику. |
и ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{ |
м речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, |
} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини |
т Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде |
и способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (п |
довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај д |
} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{ |
- Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи |
да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само бли |
м, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{ |
вукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша |
Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате |
оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Св |
закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Вел |
тева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда н |
а, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику |
а, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља |
уша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досад |
иће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тр |
е прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шт |
на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно ни |
ада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва |
тана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности. |
на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије |
} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И |
ате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву |
} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манас |
би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико бо |
дања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се з |
о.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави |
оцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарко |
- Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она |
своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - И |
зрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Пр |
у Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ј |
сти поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, |
из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не |
ро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве с |
р, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Ка |
S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S |
}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срб |
нопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Нег |
гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене |
а му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де! |
макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се т |
ли Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала |
ном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или ниса |
јство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Вас |
Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно |
уће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа |
довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које |
ла у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, |
е да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па |
физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спус |
ни за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Дост |
је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потр |
ицу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где С |
ва поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, |
S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се и |
шљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, |
Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења про |
си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - |
човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! |
т", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, |
и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, к |
хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја в |
а јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} |
Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главн |
не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећ |
та! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али |
- Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се ок |
узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, јо |
ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша |
Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S |
оја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она ни |
ол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају |
вом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала т |
елник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкив |
еда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манаст |
рају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхт |
надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... { |
још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се |
- Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још кад |
и је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други |
Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та |
оту, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако |
једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља о |
во што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немо |
и? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута. |
рео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S |
ио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту |
те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најб |
човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љуба |
ма се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S |
сам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} |
овори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господин |
љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та |
спитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - |
? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од п |
е ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, |
Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још |
дједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне дин |
м уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој о |
ио затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу |
е волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до |
ут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, |
ом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ј |
Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S |
рете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом |
од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пусти |
- упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па |
, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од |
стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Ми |
анастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до пред |
заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба. |
Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у |
биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао. |
ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да т |
поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - |
ажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хва |
о стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, о |
леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је ме |
, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост... |
, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, д |
и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Јо |
о, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не зн |
едном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Дана |
када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је ц |
S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} |
стави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мисл |
газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жен |
уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега ов |
остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо |
оје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав |
куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када |
ић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе |
сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: |
неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прља |
ни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш т |
ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и |
о.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и вели |
вог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли |
ој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки |
и да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: |
, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на тр |
S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, о |
а се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) гре |
е нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са |
ма.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S |
његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од |
а рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују |
си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S |
туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је |
љи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх |
о живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то вр |
ј њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато ш |
ј Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опр |
.. - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карам |
ћ не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази |
те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти с |
ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не т |
..{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спуст |
ађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувал |
пусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оц |
страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љуба |
то не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и |
ом, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну |
Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да п |
таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разуме |
говарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па беж |
шку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, |
да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се |
ве што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема своји |
а, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубок |
олим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{ |
еница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих |
рбу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео |
скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених о |
јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он |
те?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управље |
времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран ра |
вући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем т |
S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у |
"закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} |
ност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима с |
ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једв |
} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који с |
{S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући с |
...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је пос |
оде, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гм |
о ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из |
и како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјај |
ао и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него |
ледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај њ |
S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош ста |
ли сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући не |
му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? { |
Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице |
егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарк |
и од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и л |
беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим |
својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам про |
ајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, |
и, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и су |
ој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} О |
када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност |
и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} По |
е богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена н |
да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго |
у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада не |
онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и |
осле његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, |
е за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао пол |
челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплаш |
њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођ |
дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих с |
пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен п |
, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба о |
чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали с |
крено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Ре |
ма беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабри |
ила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија |
љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасн |
се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су |
S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио т |
} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић |
са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у |
да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будуће |
{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од |
лупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуреч |
ењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г |
зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речим |
етпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеж |
.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непо |
ајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједно |
ижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем |
о кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога мес |
еље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}С |
стите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њено |
о, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један по |
зирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их траж |
то дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени |
тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{ |
еби силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у |
едећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви |
- Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав трепер |
адаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем ч |
м слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око |
г озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је |
м.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што ј |
иверситету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као |
и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, кака |
јбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да с |
у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} |
а пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и |
овој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Ра |
авна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од про |
ваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у све |
е говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је |
окрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу |
, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, |
н је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко |
вљала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја |
.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирко |
закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражи |
ђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао |
беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то ј |
кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} |
још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим |
рима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољен |
у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занима |
да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала |
ивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот |
м миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - |
стајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изб |
да у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је мо |
дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испри |
била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између д |
кост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим |
едном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, В |
осао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се |
S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова |
обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних наго |
Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када |
} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свећ |
сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не с |
њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле д |
и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падина |
ја од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S |
то се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Г |
е у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и |
} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи ( |
сну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај |
аље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} |
лава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за |
везда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако |
уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће |
, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да |
пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необја |
одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те в |
а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним |
самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштањ |
поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и |
} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, п |
ло је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда д |
исао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самог |
ом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље д |
: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После |
уги.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{ |
дан нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти |
атеринским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и пок |
ти низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и |
ислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема |
питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично |
како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од др |
ој души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је н |
ело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу |
их четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармониј |
клоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беш |
м и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођ |
навља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе |
знавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир |
и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео мла |
су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{ |
ма никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{ |
огућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Оп |
оје је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Ми |
у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве сва |
а ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласал |
њак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниск |
од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато |
Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, н |
указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутр |
пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме тр |
ећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S |
ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је оди |
нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, п |
ер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врис |
заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више н |
аја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца но |
кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S |
Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте |
ем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасим |
оговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! |
р на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев |
еспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, |
вирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе |
ом светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је |
е брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори о |
ојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут |
нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ ни |
дном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се |
и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја.. |
уго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе. |
и ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке н |
у се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја |
ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви зна |
После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле воден |
Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени |
упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учин |
ете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећ |
е.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље за |
сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој ј |
да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за |
То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се н |
опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му |
ади, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега са |
рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али |
сти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели о |
Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без прес |
ави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и б |
ађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бић |
у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила |
д часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у свој |
својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновниј |
од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он д |
Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш |
но мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји пов |
о је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S |
ена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{ |
треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе св |
истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине |
о враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно. |
на радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра |
омичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбоч |
сле кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано по |
, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се н |
ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су мног |
ош увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју |
пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објасни |
ма сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девоја |
олико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећ |
кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{ |
стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због ва |
о што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно ш |
рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна |
у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса |
од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао |
м улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће уск |
олегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од |
лу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још.. |
ја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме непр |
!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Срб |
изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између то |
ела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачиј |
у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде |
ти Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа |
м које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лак |
- замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечин |
малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила п |
да после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, осло |
шујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S |
о звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и |
лажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек |
стави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно |
?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело г |
, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чу |
им небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се ниј |
решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може не |
одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који |
е од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима д |
ну, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, |
амарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећат |
е.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова изви |
и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степе |
пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошап |
ен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говори |
орио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С теш |
ци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} |
и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој |
у има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рука |
авом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) |
видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини |
еме она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што н |
опљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он п |
а кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, |
јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету |
урно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је зала |
они на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњив |
} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи сво |
еме дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклиз |
а личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство |
непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикн |
на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито С |
тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Ис |
осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће м |
ост ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на |
{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам ч |
о?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи соб |
х парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кр |
није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштан |
еверном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та ду |
у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није он |
е њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут |
ид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пр |
том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић ј |
S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо јед |
ота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме посл |
етака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну м |
ве више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме |
асак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нист |
о оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а велич |
цима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешки |
:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то |
онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је пот |
ежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га |
, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, о |
.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, |
то је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе м |
е речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче |
.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокре |
е боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато н |
његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који к |
који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да |
едао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији ко |
в, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити? |
и.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи з |
гу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је р |
цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе |
у, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са сви |
ш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - |
S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима |
а слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S |
прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и |
та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или |
- упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног |
било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар |
ло више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по проз |
е свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Рецит |
ли и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (збо |
, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више з |
препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао |
како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам мог |
ам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим |
.. као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранст |
сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше пре |
рижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиљ |
тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не м |
о?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - О |
носна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - |
ј, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за ч |
е једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом |
чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опир |
ајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S |
овић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одг |
ам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путе |
дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо д |
их", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је |
ажио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, |
е оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуц |
ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - |
.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи с |
вић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покр |
о што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и |
узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бе |
се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном. |
, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манас |
дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} |
и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И на |
који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која ви |
Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време |
рстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло |
стине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и б |
пски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њен |
ини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је њег |
што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији |
ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати ј |
што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх |
дале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних р |
Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја |
ор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ јед |
часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши посл |
лом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја с |
ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га |
Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим |
воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она |
Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то? |
ученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне |
дете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је на |
е сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви с |
- Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам |
баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам |
ба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили д |
и.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно п |
икну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном ско |
тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти |
ни рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси |
за Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се |
од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, как |
а да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше |
Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S |
му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се расп |
ско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ного |
а него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} |
} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о |
у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну т |
етварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то вод |
илине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси к |
ић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеје |
га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ос |
н плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ј |
е умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задрж |
куша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је |
ши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и |
ткуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на |
као глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто гото |
х руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам р |
стина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месе |
да одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то в |
неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! |
нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила св |
ар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали |
адзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је |
поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са в |
ржати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као |
ама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разуме |
он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе ф |
фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он см |
тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, и |
ство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас |
е од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити ж |
ало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљ |
у се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и |
Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не |
о да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујиц |
тим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мири |
мање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога |
дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празни |
е) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али |
оге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затв |
гућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем |
ам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И заш |
ивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да доби |
у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{ |
њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је |
то, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да пр |
ене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате |
:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, т |
му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али |
а човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њем |
S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у |
еровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, глав |
ли сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права |
на није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек |
помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дођ |
а стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{ |
S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уз |
осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокој |
и циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти |
ог круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у |
ата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, |
ко игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из св |
звесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек о |
н једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Д |
е дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се |
ило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот њег |
рума, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се |
те?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један |
тно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих о |
еја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако |
ћи план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат б |
ем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја са |
у и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи ко |
спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је |
лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарс |
она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само нек |
је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је дв |
ару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гл |
стане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико |
гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је пр |
танује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... з |
о да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви по |
ди који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан |
ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена |
ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи је |
то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном |
беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима по |
е се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазван |
поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једн |
молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наш |
атимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} |
о себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори |
ла је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршид |
оју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мисле |
зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је |
га који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво ј |
ута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети неприј |
, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатељ |
мислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју миса |
и враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, ос |
обуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском |
м подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити о |
а задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да |
надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змиј |
кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Д |
S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам изда |
ашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општ |
могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд најви |
није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Пита |
з осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који в |
нете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће |
{S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S |
вим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је не |
а часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још |
чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе |
их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразу |
савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се |
осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{ |
ој страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућно |
воје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је |
олико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Кара |
и, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ив |
рала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти т |
.{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да јед |
е поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} |
јало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино шт |
ну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, ш |
то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која |
рен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, ш |
вет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и |
пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте к |
аветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та п |
узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за |
живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се ка |
објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се са |
ошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби п |
а не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} |
, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије |
н је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи |
и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све т |
ји су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су |
као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо к |
и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да б |
ти његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и ум |
никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си има |
поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро |
Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да |
ају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може |
тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи дово |
о, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он ни |
це ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тре |
о различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног ист |
ати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, |
ну и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви |
Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље ти |
асова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. |
ута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби |
толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то неја |
а Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који |
пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи |
ано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изг |
ети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и |
о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео |
ажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општ |
ајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више не |
тина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се бу |
свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево п |
еобичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око |
удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. |
лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него |
ај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао чет |
ао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он |
ригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам |
и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташ |
као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Ј |
дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ дого |
редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S |
а.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом куп |
о стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му |
смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, при |
ежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледе |
е рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљив |
ола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, прол |
ретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући |
ујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање та |
е испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S |
ку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, |
и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као |
воју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површ |
зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Ва |
и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта |
Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам |
оли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, |
.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се п |
један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник |
оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он |
сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте с |
а жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, |
Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни ба |
и, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карама |
и.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{ |
што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у |
и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошиш |
Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} |
једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милој |
рба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тре |
а?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекива |
{S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{ |
и истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и св |
.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође |
} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, |
о. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то |
ле и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова стра |
ше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то мож |
а најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и до |
вићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ств |
ту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} |
речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло освр |
ете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да г |
ед самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска приро |
може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је |
онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, |
- одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте го |
да када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти ј |
?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић ост |
ном", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мисли |
же да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу |
су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру |
е. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме тол |
Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи |
еже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, по |
шта. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар |
} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се пр |
бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мањ |
адак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловити |
ди, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама |
рамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представља |
Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могл |
, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих |
а, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини |
, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола ве |
, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти |
реном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша |
с самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју |
вим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету |
емој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој де |
етао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима |
ва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат |
ребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни |
заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и не |
ени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао |
ј да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно он |
гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времен |
га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у мана |
или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено пла |
па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошл |
о је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и |
растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија пон |
увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што |
је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије |
један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често |
колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене |
д стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у н |
затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно шт |
шта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео |
бити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За |
јвећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд |
да цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде н |
ако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он в |
а.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих пон |
ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Би |
то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази |
убиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла н |
То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није св |
поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али о |
.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се о |
и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази |
ега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, |
овора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соб |
{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим |
онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скром |
вољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а |
више велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срб |
безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{ |
а бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних |
само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази |
Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} О |
ј стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат отку |
оведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - наста |
гледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} |
Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим нео |
зам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије |
о се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност |
и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у |
свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа п |
у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно |
.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба. |
разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врл |
може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарков |
штар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од ос |
у, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп з |
ког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да |
а се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња |
краја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клиз |
то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, збо |
више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако |
и, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени |
рат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије |
што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу |
дрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то |
било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег жив |
и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженс |
рце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја д |
е текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она б |
- Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би |
ца вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објасни |
ену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Ка |
ву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног |
вот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше |
г и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - |
избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он има |
S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S |
Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена |
не да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово |
м, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дир |
арламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, п |
она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редо |
догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испо |
сто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са |
ије могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим о |
резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направ |
је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је |
грали све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју |
алог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Так |
шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те п |
узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам |
човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осе |
јмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење |
вима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на с |
убав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за |
и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није зна |
значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - |
да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су |
{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у |
.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, тре |
штинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S |
као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искљ |
што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног |
бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поно |
ница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да у |
р зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањ |
му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, н |
есен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не пост |
... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило с |
} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочи |
ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неоств |
свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукоп |
к, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, |
а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична |
почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су |
догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та |
ако је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подло |
су. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} |
вога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то ј |
ико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти |
ким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и наго |
а гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} О |
тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности н |
питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак прек |
. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Од |
у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом |
што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крв |
ем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уостало |
ебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја сам |
} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, |
у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по |
да нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али ник |
јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег |
корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, н |
добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам дон |
т, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} |
ствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један ве |
кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једн |
вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све на |
тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, к |
догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога шт |
чиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових |
може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Дост |
живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то |
хов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију |
ази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје |
од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то раз |
у, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јак |
, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве с |
и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, |
једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чин |
у дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила н |
и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест |
бљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина ј |
до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против |
што у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не зн |
врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S |
е Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крст |
младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он пре |
ек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић |
ене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од пла |
на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, |
им најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих |
тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин |
јан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после к |
воје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је |
Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету |
ећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од |
мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И ј |
и ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене |
а ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Ка |
воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете |
злет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се |
да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини |
је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, |
ај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један јед |
ако прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - |
оси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на |
као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје м |
шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније |
и по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" |
срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изне |
где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледат |
спитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искре |
ему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи |
то пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њег |
одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали с |
Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Је |
рба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је |
говора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачнос |
ваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, п |
ике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било как |
а се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати г |
својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да |
ружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потр |
е, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила н |
играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Непод |
ачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог |
на му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грл |
! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном |
алочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу |
мо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било за |
пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - |
влачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге |
, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само ј |
ро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са св |
.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао |
је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, оста |
је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препр |
е све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мут |
живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни |
тале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пу |
дмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа |
сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} |
адихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: |
ало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашт |
Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капуто |
аше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, о |
к онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: |
ј карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са с |
ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати |
ну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? { |
S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разум |
лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, ос |
уштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата ш |
, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се |
, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откри |
рво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој р |
а.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше |
је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш изр |
што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са |
дљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није п |
{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гл |
ба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једн |
н унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у |
S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватро |
овека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два но |
ти да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника. |
вог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Ник |
е обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно шт |
дућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говори |
чуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не |
аја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мис |
мати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну |
исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу нед |
и дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. |
бог чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио н |
} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим |
примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он бе |
и тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом. |
р често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки |
амоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуниј |
едања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и не |
он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S |
у се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далек |
сним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код |
у жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњава |
е храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу |
же, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштањ |
то је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече с |
вијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако с |
ој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и та |
еко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да б |
ахвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде |
иривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ |
уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једн |
цимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, једа |
рочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова |
ног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} |
тавити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Добро |
етрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћут |
напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три и |
тампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи |
га, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један но |
пљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред све |
валијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао з |
е у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очи |
јући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у т |
мртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много веров |
војим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни |
ип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници |
њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не |
твореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а |
ко хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те рома |
о Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим |
ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отер |
уна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да м |
истане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи |
узетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигурава |
крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, та |
им, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојат |
ј последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјаја |
еке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили |
амарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би |
мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и |
чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, так |
као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари |
асја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против т |
та.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба |
е светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове |
највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамар |
о пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Мари |
није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трб |
ном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам н |
међу замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком п |
би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И ово |
сова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био н |
А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, |
са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S |
да.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, |
че осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослања |
због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - |
му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђ |
лико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физич |
по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе ц |
одан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам |
објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би |
о беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећа |
да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако о |
најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и |
. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље. |
м слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ |
тар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи д |
лушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном с |
али свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидат |
S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа м |
ајзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да п |
олако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту |
је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше |
д велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном |
прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчеп |
ом?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје глав |
који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела |
ази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, т |
човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо а |
ом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! |
кост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарков |
забрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велик |
том, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развије |
волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег н |
постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја жив |
Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - О |
под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, н |
код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек кој |
} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појми |
е само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми н |
кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само с |
стао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та |
другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција |
ло је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{ |
раз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остаја |
вих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго знач |
трасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати д |
хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је дол |
дређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух |
било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што ни |
морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја п |
к.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде |
у, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равно |
е да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак |
без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, |
ченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, |
је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси |
брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. |
у реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак |
авати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву н |
а дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и |
ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој коле |
ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај |
ња сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам с |
њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манаст |
лади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - |
јући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у с |
{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање жи |
четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулно |
сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе н |
да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада по |
А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања о |
шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са св |
вић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?.. |
рво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда |
еђу Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са |
уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га с |
тим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћу |
сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз пог |
ти човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на |
сли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скрив |
реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњава |
им ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио |
у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе ж |
мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суш |
?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је |
амора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута о |
рити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао |
лећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у |
{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, њег |
ва.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде |
ритискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу |
ц, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хи |
нимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, |
жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше обја |
ладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, и |
ек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Ра |
још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра |
а, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа пр |
ћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са |
има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек |
оте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је с |
лучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је от |
јединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво |
фесор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може |
живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају |
гову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уз |
прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозни |
и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико м |
и Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за |
састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не |
бу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црве |
де удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарков |
вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, ов |
а тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик јед |
одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у |
његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да |
ом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за |
све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изго |
луђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне |
арамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа |
а извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом |
у Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шере |
а вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, зб |
вори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га |
је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи |
S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст ка |
сти.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи оби |
анастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити пом |
ију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим |
свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, нен |
чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту |
ам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је |
дмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју |
сове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног бр |
S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште |
ва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам |
јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке |
се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S |
утање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна |
ри његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} |
у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и п |
а бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. |
ад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била |
ла у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Срб |
ом нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, |
морана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре за |
ког друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога ве |
ко је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и |
народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквен |
иви тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први п |
скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претеранос |
асилија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, С |
дличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној |
.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори |
са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала |
у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће уз |
м кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, |
ом, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири ј |
бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама исп |
и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она |
се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, о |
раснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зау |
покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на ме |
а, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је с |
чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није и |
тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, ко |
ова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвр |
употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши с |
више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао |
о радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могл |
надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најза |
несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други д |
се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови с |
тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи нег |
."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{ |
соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и ни |
кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста о |
почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и |
а још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он ј |
хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да |
ругима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не ост |
елике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежност |
сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек рад |
после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске |
што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се |
трже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Н |
подне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у |
у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када |
на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, |
ставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко зам |
ст без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отров |
де, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од |
а нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{ |
видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Т |
свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: |
увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната |
ју, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Пот |
вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да го |
шковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за вре |
мила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови кој |
азвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било ј |
није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљањ |
са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говор |
- Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жрт |
кавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, п |
е, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам как |
ао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а за |
подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добр |
некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати |
{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{ |
а до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још н |
м само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна |
порство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе нег |
ра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која д |
а је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мрт |
истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим |
ар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ћ |
S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног |
још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би |
ак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} |
ва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог. |
к укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није п |
о није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње б |
изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше |
то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана |
ог" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива |
ема склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њ |
ма од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на неш |
те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима |
и олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пре |
ећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и |
реће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромно |
изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Бор |
исао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде |
воју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{ |
етно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам о |
у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запаж |
ећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше |
е задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после |
е неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у св |
ша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће мо |
стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{ |
ћи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, |
ено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су пев |
као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију |
од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необуздан |
како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамар |
је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна др |
, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсо |
ви?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до ми |
Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као |
смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светло |
одстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокре |
дисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Ал |
теже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на мн |
{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресај |
цкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није би |
олумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачка |
на, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине |
ик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена |
ети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати о |
овно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, |
и?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на о |
бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче жу |
али бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрби |
оживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног... |
да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему њего |
и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше до |
рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности) |
као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и |
ње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневал |
је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмил |
томаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим теле |
љкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, |
затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, |
ивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види |
чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са му |
крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде |
био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбин |
: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видет |
S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говор |
љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се и |
њеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} А |
све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бој |
а. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му п |
у Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгл |
- они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда |
другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је |
ти нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S |
ађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, д |
ске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по |
гог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему св |
сти, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храб |
Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претвори |
{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену ст |
ебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и |
иног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом |
и он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и сла |
л.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, |
а плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}При |
биљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што ј |
разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Кој |
аху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној |
могући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне |
еху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махо |
су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{ |
н осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чу |
то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смир |
веће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство ј |
} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} |
на - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недос |
} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара |
вавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу |
{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други н |
згледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни |
ству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, н |
миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жељ |
ој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учи |
су да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љу |
ста.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност |
а излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду |
де живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, |
им питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надо |
а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све |
ини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све |
ве то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио |
арудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и о |
рском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осиг |
због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то ј |
Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необи |
у тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или |
а.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што ј |
Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, |
гледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер т |
лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то |
о важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо |
лико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби |
ао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радми |
S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карам |
шавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, б |
исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала ј |
штала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причиња |
и, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ т |
то што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених оч |
ла све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто др |
он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала понижено |
во: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих |
адмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у с |
хао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младош |
м: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад |
и открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија ј |
ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја |
њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима |
ивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког со |
длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S |
леда, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у |
е, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекива |
о:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, |
х кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила п |
, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} |
ито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} |
} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојин |
S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карама |
стан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће н |
нао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочит |
о манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стиза |
ш по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поч |
упујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он |
еше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом ц |
ила чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда он |
е.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више н |
и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себ |
ају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да |
ић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео |
ости.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеле |
{S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, б |
је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада ча |
Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у сво |
рагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући с |
решњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и |
огађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи |
а због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} |
покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да |
из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао |
мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога |
омешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се мог |
помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор укла |
монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од |
, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви об |
S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напо |
ва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на дом |
жно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и |
лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног а |
да више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главно |
ва", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да |
ила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомиња |
сти, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флаш |
атити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастир |
ну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов о |
јној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила |
о осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју |
је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржа |
иже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче какви |
риметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости |
а последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у |
а За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе |
оде, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би л |
ј живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше |
, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где |
дмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и неж |
мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да |
ање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", |
вљена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да |
Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубист |
ада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S |
пусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стуб |
чинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је пр |
сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све |
човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом |
у у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се |
ом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали |
се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да |
дмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: |
подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, т |
тресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајно |
а се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да ј |
ајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, |
лазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да т |
огодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много в |
о оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, зат |
ито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се ч |
ог часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочи |
ност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега д |
која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, р |
д самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогу |
де.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у ман |
е тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри |
скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених |
зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан о |
а.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био за |
.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе из |
у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла из |
ог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, |
интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим |
три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у |
ђу двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим чове |
отиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, |
а би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, |
едан мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од прво |
а у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за попл |
можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му с |
и нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} |
просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, им |
изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{ |
ла право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов кар |
за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратк |
ивота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са свој |
по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пл |
тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма? |
м Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и д |
ла је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама |
ењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али о |
Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше |
авна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, м |
{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па |
и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која бе |
ве непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућ |
бог тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се |
ћ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, |
андала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен |
једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој с |
је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада |
аног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине |
увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли ниј |
м басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучно |
његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} |
ише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} П |
осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Н |
ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет |
нашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сум |
ђало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младос |
о; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном О |
гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, пре |
ру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе ва |
оњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља |
у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поно |
егов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несре |
у; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време гов |
ла се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додир |
часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, преда |
доше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже висо |
није ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Ж |
ј доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ват |
ша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пут |
ам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да |
рност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, |
и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се |
епознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је |
очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом |
оља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита |
рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би с |
а развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по по |
{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатко |
алом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекива |
у је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те мог |
{S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање своји |
ј очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{ |
од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неин |
вори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први |
јажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празн |
толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртеж |
Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрет |
е њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази |
ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим ми |
чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да |
дало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, |
тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} |
м часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и |
е познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредно |
рковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пу |
и о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Ост |
кар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је посто |
толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећ |
ло толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; јо |
се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једв |
р и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег ра |
сли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној варош |
у из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног изра |
е и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне |
његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било до |
место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре нек |
ратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим |
се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње |
једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу сли |
јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по дру |
а љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном прис |
један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била |
рет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задрж |
за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се са |
еривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Он |
падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће бац |
- мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што |
се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осет |
е, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа |
њу те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на |
о њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, д |
ам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опро |
{S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог п |
- смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г- |
рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај са |
S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш л |
чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија |
у свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колик |
ојој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује |
е:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда |
по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрач |
а... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је зд |
не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео м |
о не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако ј |
м доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све |
м? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао пок |
ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега о |
шке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду |
а о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење п |
е нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпун |
да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне ре |
бе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са |
није: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте з |
ри озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла |
.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека |
ти слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он |
рими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила о |
сова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за |
е можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сад |
је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} |
идех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степе |
манима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, |
- Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Ми |
него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што |
), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдењ |
Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се изди |
а открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крај |
под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у к |
од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пр |
пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да |
то "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да |
ом блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог разми |
кали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се |
зи пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо |
уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу вазд |
зим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисл |
одина, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику |
никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се мож |
S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне |
ши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S |
тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стој |
ти.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада |
, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним |
, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи |
и Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио к |
ају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Ср |
ило мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне ј |
амо прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво |
Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да т |
S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз |
ом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неум |
.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је |
нска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Ок |
ри својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натоп |
у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно д |
јим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим |
иташе: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељ |
о, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубист |
ћност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам н |
у, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично |
е природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личнос |
мен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху |
ја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да |
обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, с |
ише приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и |
S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући |
{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се б |
и ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То |
свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - |
да да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, |
ч.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче |
е у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтел |
мула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били |
, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онд |
{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила |
савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способно |
једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе |
ожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње вр |
шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да |
ћ, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се |
о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности |
ао што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам во |
, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељ |
на у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упи |
а врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и |
его сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки и |
орени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то |
заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити |
н човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, |
ен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта |
учљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног |
скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, |
човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И |
репак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала т |
коро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као д |
, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Сто |
удући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, |
и се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, |
није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за |
се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само шт |
им заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и |
иваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачал |
ка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане |
ремена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беш |
за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладн |
је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледели |
и је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је дон |
чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се |
неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам |
во, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростит |
и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетреми |
Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић у |
о љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се |
и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, |
дан; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих ти |
лопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком д |
арске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског |
зовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга |
, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и та |
то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен |
постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", |
м све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицат |
а главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са о |
ирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, |
у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не об |
час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без зак |
бре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, |
ка и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и |
ност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била |
к над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно |
ош постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не в |
мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред по |
направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљ |
Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема |
нција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се н |
непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично |
вори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао ре |
час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{ |
његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до послед |
бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када |
чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог |
а мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, глас |
небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, пре |
снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну |
хујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја |
ог нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим т |
дна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак |
Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарк |
разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамаркови |
Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су |
оче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед |
апију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на |
замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасв |
м, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не п |
ни роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која |
е по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако |
и се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} А |
пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми |
вао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јак |
, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра |
на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, ј |
ња части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пук |
.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По |
нину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само њего |
учи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, обј |
ажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није |
чило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било |
га живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без при |
на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим р |
S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, |
мо Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, |
е око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило св |
као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{ |
азу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова |
аше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} |
Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? |
у воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, румен |
престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) св |
смехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стај |
д дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против |
налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима |
есвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушива |
?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, преб |
ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто |
ити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и уко |
а му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он |
између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, збо |
е недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога чове |
је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део |
бровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно ниј |
у у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро н |
т! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређ |
страшено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: ј |
је не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен |
ојачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само је |
Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махо |
нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим |
лаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се |
те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у је |
јег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана |
лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не зн |
кање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање |
ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} О |
S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што |
дило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем |
тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, п |
сада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене ни |
знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја м |
м није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега сам |
еби; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболе |
два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди В |
а није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра би |
, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са с |
дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ |
да већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете |
јно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, н |
осле онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је |
а, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказ |
видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене гл |
дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ко |
догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна но |
{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога |
зо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој пра |
бледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога пос |
ливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутр |
ј, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед |
о их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност |
ала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове |
ете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, |
м остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Кар |
и веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, |
абирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би |
зарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, се |
ава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље поглед |
мог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствар |
S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није |
а је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, |
} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде д |
е ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је |
овек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Вел |
а? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретк |
и.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрли |
, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учин |
м крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним л |
ене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најле |
дносима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки |
омисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Те |
реба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би треба |
је ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S |
и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати поте |
прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишче |
је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, |
а све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мисл |
ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, неп |
сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије |
оме, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно је |
питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто |
г новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - |
задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, |
ећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне усп |
аше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега о |
рана мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво |
S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи |
блацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то |
е подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасуш |
кше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти т |
е без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, |
а једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у с |
све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио |
{S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о ме |
И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај је |
ом страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи т |
Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли |
тити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио |
ело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни т |
асаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказ |
јапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихов |
} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толи |
сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недо |
азивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа сав |
и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаг |
у (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним му |
и поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бл |
хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} З |
разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у сво |
био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гл |
лас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губ |
о биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху п |
је битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утоп |
значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црн |
ојма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребн |
Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавн |
је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, |
Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео та |
и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, |
нутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сад |
, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - |
по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{ |
- Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно |
.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о |
ећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{ |
га што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{ |
и на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету |
е благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист зав |
ако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересо |
ц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, с |
твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас ша |
ваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове |
о главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу |
дине, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвик |
ме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да ј |
лазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви мог |
а касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које |
росрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори |
је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земљ |
ицама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по гл |
љанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је не |
је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процвет |
ико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас ј |
. - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну неср |
прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Т |
прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако ти |
ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним бели |
ве; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи |
ли; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, з |
чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило ство |
ој калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" и |
е у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те ј |
ри врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, леб |
се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио о |
му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На њег |
, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мис |
ећ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за |
ше загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; |
- говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може нау |
четим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та тре |
браз уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како |
е, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске б |
се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! |
једно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено |
мати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само |
Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву |
ему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди... |
која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и |
затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз |
је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе |
о остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то ни |
рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, н |
, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фиј |
ћа и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, |
вић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану глав |
ијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часо |
огодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто |
, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваки |
личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од |
који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала |
им дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађ |
и.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам позн |
дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао |
је. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на |
је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену |
прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код к |
.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен уз |
малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Неб |
ди за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи |
рану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каме |
ишта, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} |
се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шу |
ом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према |
д влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогућ |
спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то |
секата који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним у |
} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Ш |
више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз пос |
Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се |
све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S |
им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: |
тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним |
зио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада вез |
зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и ј |
S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то ј |
г унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи |
ме њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он ви |
био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног |
{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори |
звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само |
осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом |
остајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамаркови |
ену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подл |
уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, нара |
ала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијал |
која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не |
, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи |
ве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни вазду |
ут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у д |
зу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба |
си, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља гр |
оступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) |
иза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да п |
ко се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мал |
авичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да до |
женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше о |
ва, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он |
е природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео м |
колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у изв |
хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам з |
ног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека ко |
ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко це |
е Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо п |
а утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли т |
ко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му ј |
разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све г |
има) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим врат |
гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дош |
.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се |
ристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празни |
ртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима |
ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећ |
е, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имал |
крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пе |
ј надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила т |
кажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећањ |
ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви |
у.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једин |
сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - |
е, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао |
ј.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим |
и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском м |
едате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и |
де.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег |
Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар |
авала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не поми |
према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у |
је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога д |
лупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и осл |
пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може |
осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети |
варао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се наро |
е: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Т |
потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до кра |
шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се |
, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што |
е љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала |
ним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се пон |
часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу ли |
ом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погин |
знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља ос |
ије страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви не |
а крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они по |
жним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузро |
Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је |
ује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна |
мах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у |
оме непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дуг |
ја се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не на |
и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, |
блем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је |
то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак. |
има, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или к |
оје би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу |
да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три сто |
, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљнос |
да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче |
а светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи |
љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађ |
ишта друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до једа |
азговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали |
бину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче |
Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени |
Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рука |
и напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Р |
то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још је |
елике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један матер |
у гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише |
хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романти |
хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту |
е нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат |
узама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: |
S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - у |
је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра |
сме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разго |
роси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су м |
ратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље |
тричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи |
део, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на |
алма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала на |
а шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних м |
воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучен |
з те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и о |
ј?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба д |
меју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром |
Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S} |
еће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пешт |
ном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га прок |
и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прили |
улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, изме |
не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; зат |
наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све д |
} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и |
ш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је в |
ло кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када |
} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је јо |
ао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба |
да колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрен |
? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба поч |
а бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела тр |
Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новац |
лед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што |
свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још |
гове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини |
.{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво |
то бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застаја |
објашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи зл |
ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво дока |
итање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није пита |
ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје отк |
потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, |
и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити о |
к живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: уве |
ачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајућ |
пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена |
о је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се о |
асвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога |
је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} |
овог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко с |
.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се |
чно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} |
нало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде |
а није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним |
аке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Ост |
Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам зна |
ма, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, |
ло отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост |
ост да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не |
сла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, |
детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се з |
ново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлос |
ка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послал |
} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да гов |
разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе |
нутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег |
пита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да о |
з мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на нер |
ба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не |
је стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једн |
опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да |
еност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивањ |
упрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па |
ности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама п |
се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} |
а није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се |
м облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивља |
човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла |
и молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало |
смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду п |
дговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био до |
ло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и |
Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упит |
говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас |
ј пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, д |
е цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, |
ву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу |
смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на |
- та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "оп |
воје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) |
онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто |
ти узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја с |
једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S |
ја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном |
из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од |
чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву |
еног нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижно |
S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што ј |
дна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како го |
и? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, |
говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде |
- Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, |
} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, |
чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да об |
имо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели бо |
ушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узн |
на узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузет |
ци понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му са |
ога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост |
а је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годин |
етке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промр |
ди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примет |
занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном |
и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће |
еленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чеж |
и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у на |
љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда на |
средсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке с |
да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао сваког |
обро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа |
о решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога |
Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не веру |
било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право |
рудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} |
се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}У |
И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио и |
сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да |
вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клис |
S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнут |
облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун ом |
ила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, |
е.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он ча |
а комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло |
ође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, |
бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађ |
са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној о |
} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зел |
.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале ло |
од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако слом |
није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не |
свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињен |
мом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог за |
у која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога |
ебало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаш |
, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Ч |
..{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и сво |
о окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му миса |
ћи у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} |
.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет |
цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам |
ао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је об |
разном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисур |
гарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла |
сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало н |
ве лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се п |
свим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвезда |
било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о |
одимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због |
ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло чест |
ву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; бо |
радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети |
удбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нем |
, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се |
е некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов жи |
лико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухва |
м празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисл |
му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смир |
ха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још у |
мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих свак |
у? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло |
згледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, |
ам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој г |
.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наст |
ном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више |
је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онд |
И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се п |
ао мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба |
тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподн |
размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао |
ко отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних |
во пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или д |
извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је мо |
е све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао |
ковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе на |
- Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших |
више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неиз |
а, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После |
сети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S |
је уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па |
одом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га |
бе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајућ |
Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, С |
ане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољив |
и; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је |
Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њен |
ивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражи |
ли је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - |
ми, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад |
проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престај |
јеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељ |
ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде пом |
дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Т |
испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно ч |
гово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати |
ће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје |
па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), до |
тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; |
ао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разу |
м се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живо |
у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, ба |
гов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети сл |
цељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, |
био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да им |
ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамар |
ласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у |
од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша п |
вади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! |
{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба н |
обар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, |
оће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да |
лед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило |
прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи |
е у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми до |
вући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је |
непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај |
ом потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је |
м.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било в |
се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до |
сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план н |
ише није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, к |
ио само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његов |
уће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месе |
жно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S |
, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти разми |
а нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа чо |
уч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих стра |
без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да |
, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши н |
тала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не зн |
? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже |
жњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} |
, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствар |
ајстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, из |
", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са |
доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Ј |
онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду |
је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог жив |
ло, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једн |
ао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковић |
н од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то д |
у, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид. |
атељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се |
горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уз |
итање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер С |
асти и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, к |
стице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем. |
власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено |
скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог |
ољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни |
узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе ру |
шено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један |
ан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један |
нство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прс |
те!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је |
? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да |
сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико н |
ло праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом |
онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радм |
ко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђа |
та ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би и |
ћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Кад |
- пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца |
лика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господ |
нази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на |
лоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамаркови |
носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнес |
тру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" |
је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све ч |
у равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да р |
м са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао |
менух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Кара |
видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једно |
и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених м |
Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу |
њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је |
а.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, ма |
и из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и ци |
не, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то |
мулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је с |
апред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока |
обуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и чов |
на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{ |
те, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, ти |
крета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о |
ети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су |
кри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - З |
ка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да по |
и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је |
, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети |
мила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало. |
ила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав п |
S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи пре |
елика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала |
како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа ж |
олико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Ср |
голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметит |
главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дота |
авања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи гл |
ош јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу |
има.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, |
хвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове |
ј тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, н |
десет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако ниј |
е очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (с |
следњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнут |
хом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва н |
и у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се |
срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дис |
плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више ни |
него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очиј |
им тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека ко |
ка честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била ок |
ветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао д |
ак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви ни |
језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су |
јкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном |
, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако с |
ари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели |
ог увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену |
ено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог п |
оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} |
штрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је в |
му?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу |
ако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} |
стоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ |
} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед |
лед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови уса |
свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покр |
ије осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и |
оћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тог |
биља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица |
или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се |
ином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, |
је се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац |
и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - |
им и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску д |
три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није игра |
к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељ |
тогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш |
и непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не |
} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те во |
ек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Ал |
ћа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукус |
ођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ сврш |
њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас св |
е руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву р |
сле другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала |
о чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдил |
пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји ј |
на људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, |
ма, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали |
наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} К |
и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, поче |
ље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео |
а катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви |
путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, |
е.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза |
Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог |
ам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, |
чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човек |
рабрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", тре |
трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа ч |
о даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукн |
дмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку |
а?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и |
стена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он |
ене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да д |
{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Н |
} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S |
и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окр |
а пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питањ |
ко летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. |
а, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморе |
на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једв |
о, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовник |
.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме бол |
S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања у |
ње његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматра |
ри Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна ду |
е глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - попр |
дне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави |
} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сам |
мачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична ваг |
а хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио |
ба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене |
{S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну. |
баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да |
, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} У |
проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требал |
змеђу "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићић |
тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред |
и младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, |
ви после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и ц |
еже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у |
ло да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Беог |
е враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба ј |
отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије |
јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} |
ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о |
И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао |
хопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу и |
реног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио |
до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотин |
нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам |
ог ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, |
и Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокр |
огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута |
е та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није з |
ишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се |
риђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће д |
аљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене п |
е седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици сед |
ши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је пре |
јима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, пре |
сли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, не |
ца није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је п |
шао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова |
је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић изла |
еду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као м |
као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место л |
атим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино |
и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесност |
ажења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој б |
када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обру |
м, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супр |
}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајс |
к.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се к |
пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: та |
са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? { |
је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, |
те није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека ид |
Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан пог |
ента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху го |
гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - уп |
окрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све зн |
оже да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови |
них мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим п |
евни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радн |
} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве. |
{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену ре |
м са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врх |
е и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о том |
ом поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, в |
да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звез |
ној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; ле |
непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазг |
пипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. |
е је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} |
ише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила |
ло и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан" |
ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да до |
њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марј |
.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља бил |
где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S} |
рати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна |
дница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Да |
амарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвал |
их разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако пос |
како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}С |
асак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за |
осле помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отвор |
ра циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за р |
острожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго |
он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да од |
ук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење |
Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који наста |
материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корис |
ке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног иди |
та наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина |
е кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са пр |
кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - пр |
а она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност |
га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док |
еопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледат |
то препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Гото |
иво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одје |
ши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и нас |
.{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се |
Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - |
а заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире |
д тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до крај |
- Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... |
} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} А |
цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то |
то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} |
м пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и но |
ранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега |
ње личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство |
ни се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - т |
и онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора |
раво и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} |
стина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на |
сети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге |
у свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Пр |
тимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Ва |
ћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели |
е си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си |
а пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и те |
то не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши по |
рни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стак |
а дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштр |
и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима к |
Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, о |
их, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и груб |
ао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали |
".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то ј |
разник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је |
ез логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за |
чему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{ |
ења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене ч |
остирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када |
ко није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, нев |
упарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на |
емао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је |
ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњ |
ен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћу |
ре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну |
није падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада с |
касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се лом |
без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она |
савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тих |
лића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За |
о.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, б |
но и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутн |
озници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то ј |
ћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на |
азну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, |
ијемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу |
недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарк |
ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од |
ед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан |
очета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка |
тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол |
оји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учин |
а ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила |
ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео зајед |
ам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "пр |
емој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и т |
ћ не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би |
ордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} |
никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези је |
воје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, |
едно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељ |
осматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху |
а што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини |
ма беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси |
ирине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да |
овог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела ид |
мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном о |
рство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срб |
огла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касниј |
одајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам |
м столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један |
е благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато |
е ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван на |
саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и сада |
ика, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да |
ћ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче гов |
ући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са рук |
каза да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је ви |
} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом |
ре, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не |
атко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} |
а. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} |
то пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки про |
истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео некол |
директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонит |
тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам. |
у је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и суви |
ви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана |
Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него |
е погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше п |
дели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, |
{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као |
ашно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као |
ва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад б |
дај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без т |
ћинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи |
блику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је би |
у, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испре |
јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу и |
е његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у сис |
, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учи |
Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази п |
да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пр |
и ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! |
а Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити п |
све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је |
сечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се |
дим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, |
кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тр |
ко они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има |
{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свог |
ше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за |
воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је |
љу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врат |
? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се |
ља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно у |
Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не з |
ам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Св |
и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала |
било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као |
пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одма |
о између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор |
родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту сла |
елог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S |
исли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чи |
; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна |
едном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на |
, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склап |
авитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомил |
ешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињ |
узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним |
ав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која н |
другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем и |
е.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био |
вори хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} А |
разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то дого |
ом како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа ниј |
једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је |
ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса |
стој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају! |
ћом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик |
ађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек |
ази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати сам |
вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, сав |
ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја |
гледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице б |
покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И |
, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у |
ећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени |
ану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако б |
езоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно пот |
ољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, |
покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зач |
шње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати |
крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичн |
ер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је |
Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалиц |
о је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, |
навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода |
оравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопст |
непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији н |
толици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се |
и се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били с |
туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - |
ног живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S |
илије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није да |
.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба с |
аст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго п |
за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарењ |
ебу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о прола |
ебу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, |
ог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних у |
и на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех да |
анастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потре |
зила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у ме |
као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чи |
е трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било је |
коло бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и |
не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срб |
, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не |
са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећа |
да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - проле |
{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степениц |
ајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он зау |
а га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар д |
и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - пи |
један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповед |
повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео |
док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, п |
ом, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се гу |
замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао |
њем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осе |
говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та че |
ај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} К |
перило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше од |
онаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Ч |
а помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ће |
аљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и н |
ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он по |
одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико бољ |
разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} |
претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први у |
руге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: ш |
рковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дис |
(по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ |
усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то бил |
вић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друшт |
у се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буд |
његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду кас |
дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом |
равио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра |
извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој |
хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхт |
, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једног |
износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем т |
жују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записат |
ску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од но |
ољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута |
арковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је зам |
ед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бе |
еној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње |
отежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи |
марковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана б |
бом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све |
оја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који |
ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж |
е успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и |
да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их в |
а вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смир |
- Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измис |
дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противни |
задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тре |
скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и ст |
ети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за |
џије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, б |
ва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беш |
че мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, |
ико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело |
ли имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из ц |
но иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала |
} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пуш |
S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења |
у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, |
стане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим |
им тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да |
о по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори гл |
тоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прек |
ерећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њ |
ује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејас |
кло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао |
амишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природо |
{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле |
амети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говор |
атим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Ва |
е као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао |
ежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци. |
гловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дал |
мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно |
хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} |
ечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини п |
шно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути |
он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ст |
је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} |
тају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; зами |
браз", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S |
А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч! |
ка? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{ |
је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; он |
} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да г |
ја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када |
настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће |
оси између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим ж |
, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја |
} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења |
а мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви уву |
аше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да |
.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леде |
давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио с |
а читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечер |
се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Из |
амо за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љ |
, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тра |
ш увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - |
S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Ка |
ја је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београд |
- ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то ни |
себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} |
е и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? |
и, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци |
де су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити дог |
ги, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{ |
но.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, к |
вести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да |
ања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежно |
змеђу пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак |
е неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгле |
а која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно дод |
рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а |
а тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то јо |
јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} С |
о он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Н |
"Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијуш |
е значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умрт |
ризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући нек |
љуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто |
ожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је ја |
игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, |
марковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећ |
изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срб |
Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарко |
S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - |
говог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срб |
ти чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВ |
ше није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развија |
о и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А он |
да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам |
.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију |
заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S |
ј заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шт |
корој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав т |
писа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас |
у да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} А |
сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупа |
данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некада |
{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела |
анови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није ра |
забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Ј |
дим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S |
ује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због |
- чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља |
риличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у |
, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате н |
еосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој |
шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније ср |
врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива |
е чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врат |
угог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропад |
, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шета |
знад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приме |
н јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сн |
попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чул |
оји је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад |
е и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која |
- одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата п |
рски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба шир |
изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном влади |
клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоно |
иво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни п |
{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да |
обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од про |
ода на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он |
и срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајније |
дара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала з |
ов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ев |
овића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саст |
S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отвор |
ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жељ |
прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту |
ходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то |
обудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он по |
енесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја м |
а нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се н |
града, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из плани |
боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, как |
лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти |
љан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - |
беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела |
дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, |
о озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после |
елигија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је ј |
ју, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети с |
ити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S |
о. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми |
та.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и |
г да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето |
е дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба осло |
затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти ј |
{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} |
чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} |
си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он ј |
ова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево |
Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по |
тигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене |
оразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па |
ново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зави |
траниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек нас |
S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи у |
ку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да т |
ћи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хте |
елиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче С |
Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрп |
еш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им б |
, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако нес |
себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш. |
Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплак |
Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - |
би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да н |
са.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чек |
} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја |
- Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}О |
шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи к |
нице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављ |
и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отвор |
, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном |
ако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужн |
S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видел |
м фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављ |
ан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кр |
да међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећа |
екох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S |
ему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стак |
Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала |
ејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{ |
њем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мен |
.. зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} |
и се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и |
о у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам |
х руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби при |
а би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била не |
тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не |
ан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај |
азумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карама |
крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зат |
амој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић б |
оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}В |
беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога дола |
тиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити ка |
евинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом |
мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми |
ре... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Ка |
ратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву |
вим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осе |
, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је та |
! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренута |
ко ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S |
шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беш |
овић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не изл |
ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, т |
те, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из |
уне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како |
к ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као |
ну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) |
прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не |
, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам та |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Наро |
бијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би |
прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S |
ицу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме |
астави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан погле |
од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ств |
ровлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и у |
!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на |
жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских |
а све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте че |
видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Рад |
е пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека м |
по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике |
иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на |
е ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек |
асака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може на |
- На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S |
раће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, гос |
придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра |
Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле |
д кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном испр |
.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара |
не, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, д |
..{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло |
смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мисл |
нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше |
раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Ра |
им је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она |
м дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати |
лабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почн |
и тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, |
леда.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{ |
била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокота |
мршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајућ |
, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она |
та који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи сам |
ли?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, д |
мично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично изв |
нцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да у |
Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту т |
љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је ц |
да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радм |
уна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то |
ли Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и |
јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним |
шта више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру |
у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачн |
ећ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на врем |
рба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређо |
порношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно о |
да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљев |
рну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао |
г кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осе |
мила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет прем |
т.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини по |
остиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти |
а успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку ос |
о ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ет |
и...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао |
зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он |
е, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја |
а повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узви |
је и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га наш |
имну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и |
највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос в |
жне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи |
о што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарков |
а жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намешт |
е свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ни |
а (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини |
о час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла |
он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о ш |
н, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до посл |
амониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише |
рао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхото |
ма на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када реч |
} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, |
е глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и пов |
лико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег см |
варен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја б |
у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријат |
уцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне б |
е него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине |
и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, кад |
ао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску |
кићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је |
и и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, ка |
оја се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са |
је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, стра |
пша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S |
и са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбиј |
о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његов |
најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да |
е горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би бр |
чега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, ш |
шан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стаја |
испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће |
ше жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седа |
госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меки |
и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Ц |
своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} |
би нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомоб |
мљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али |
зи крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом |
А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - уп |
падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, ко |
Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши свој |
} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледа |
за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су |
ориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} |
главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, |
хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да |
стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје о |
ше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: |
е, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових шт |
о!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њи |
воту он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ниш |
о, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абаж |
ину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ра |
е место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренута |
ђутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од |
асније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко |
очија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један |
вић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању сво |
гућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам |
тио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицам |
и понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећ |
ти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тон |
ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сув |
ик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире. |
а у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S |
између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одр |
целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што збо |
во: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непозна |
него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, заго |
у: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темперам |
раће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога |
дстављала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној |
у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, |
ме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} |
м!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој |
са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је он |
а ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, |
а срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која ка |
аласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја |
ико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину кој |
да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У с |
кам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} |
је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у |
дне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но как |
огу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необич |
оје природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личн |
о.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, |
с паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав |
ан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блист |
Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, бе |
лазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само беск |
жаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, д |
асвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног м |
као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: пра |
, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништав |
моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно |
љен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњ |
атње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се ум |
Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загу |
ри починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долаз |
чно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} А |
бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења |
е беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спаст |
ога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, |
Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је госп |
иставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађ |
у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштв |
алио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Кр |
и и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која |
} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се опра |
д праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између св |
, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити ком |
една тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ства |
Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијок |
сове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову к |
у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, |
угу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да о |
{S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неки |
снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда |
склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарко |
е кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично |
ити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајни |
због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба |
се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједно |
више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање |
бог вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по |
шћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која |
ам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше |
решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен |
а се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом |
.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну |
ке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, |
{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих с |
часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног |
ам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благ |
ст претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја |
Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колен |
а пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Св |
цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи с |
а, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{ |
} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих ча |
ири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ват |
{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} |
- одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S |
ветло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, |
што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осу |
евета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе р |
старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукам |
замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. { |
.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће он |
.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао изву |
овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе |
у чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш |
нуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на |
муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у други |
м.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се |
дао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба. |
арте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ниш |
јицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим |
е.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега |
ву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје |
ја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S |
глед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у пр |
ех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} |
ну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у |
оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипа |
ге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то |
ријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што ви |
, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен |
ов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, |
ан, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он |
S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим |
аха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S} |
онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдо |
у жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати |
нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео би |
ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "зл |
ста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује |
кав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које |
више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице в |
њу: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећућ |
кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се нал |
на.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један ли |
скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепље |
ста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе д |
џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид |
он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше |
зница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа |
трану, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "посло |
ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њ |
то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} |
азио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође |
сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је |
води дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је |
тије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је |
е једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој |
говом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази |
узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - мана |
вог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он |
би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се так |
руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и ми |
да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гл |
за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у |
о неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неки |
о небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, п |
тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом |
ила од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена |
цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове к |
ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се |
} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон |
се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично |
их жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али |
другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега на |
полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи |
ме сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да и |
} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре ов |
} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узим |
се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријате |
а оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је |
им, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, не |
ли он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за |
А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василиј |
зад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би. |
Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један |
упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - |
ори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - |
о манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се |
е свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} |
еднога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим п |
леда да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит |
к, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: побед |
Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - |
рсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необ |
а буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Как |
веску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећ |
н глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори |
и тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих |
плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са |
ли, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна |
очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих у |
им, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно |
овић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно. |
ли снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лаж |
прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом |
вожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окр |
а као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротност |
.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориш |
е нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе |
сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене ку |
док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се п |
е, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће |
ку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} |
мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у |
им часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о че |
: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о |
о њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У |
им ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање пој |
веж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бум |
ужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не зн |
рохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуј |
мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунц |
, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у |
еље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали |
едног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај |
мом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везив |
свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и иде |
иђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала |
одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише с |
лази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цве |
због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим |
њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на |
није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јован |
атрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог |
наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно кл |
лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S |
има пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека |
ња, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше |
и почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, с |
млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу бр |
јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, ча |
н крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у ис |
аде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и |
, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне м |
е кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се ве |
брани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли |
} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карама |
али су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распев |
ишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручи |
авање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло зав |
о још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину |
приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице тр |
ку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Васил |
твари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осе |
е, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарко |
!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говор |
ила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{ |
у Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи |
вале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Чо |
еговој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, |
, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решет |
бала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзн |
која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на кра |
ас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Васил |
} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били с |
и од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктит |
блесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода ум |
арковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S} |
таклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитск |
поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Погле |
шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах пос |
последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, |
да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у то |
потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једв |
тије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један |
а часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планин |
ушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, дог |
у стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; јед |
била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшањ |
и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да |
ло од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у то |
а.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као не |
а је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завла |
ом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог |
е:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} М |
кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена |
м прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али к |
ругом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плави |
браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше |
ескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада |
Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је |
јом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београд |
е собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса. |
и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, д |
минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он |
} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или |
е ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S |
ила издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника |
ли се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам". |
ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају јед |
ше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђењ |
вари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{ |
едном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револверо |
х, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} |
а толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно на |
је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радил |
је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би |
стиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарков |
а бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, |
Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куца |
напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме |
н носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најн |
капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи н |
мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Как |
ључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуч |
зити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, ба |
а није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено о |
у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном |
омљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} |
он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе са |
нокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп |
Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у к |
био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S |
цу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси с |
била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим ко |
једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише |
до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ј |
ео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Ради |
разнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још в |
е руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{ |
када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (п |
а у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и |
, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовић |
па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша |
ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала |
љив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му |
} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би |
ла, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Ра |
о леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слам |
силију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и |
а је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све |
ешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну м |
муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, прек |
, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си пр |
ко да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир |
беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, |
овршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још |
зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи. |
лим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не |
упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност. |
ржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао воле |
трено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло до |
Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала |
то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба |
е проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутро |
век престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу ко |
ба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим п |
ан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистал |
у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак |
м, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика |
другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толик |
зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде н |
чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на |
анастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се |
траног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празни |
ор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан |
рете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде врем |
че ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жел |
, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери при |
е волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и леп |
извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када |
} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада |
брости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда |
љени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу ко |
алуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: мест |
ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је и |
сли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи |
х увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли н |
чају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузим |
ије по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и она |
Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло п |
икад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је би |
из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овој |
аше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, |
ањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче ст |
под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на п |
и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој |
једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решава |
оји се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} |
јано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубље |
за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проб |
но, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све |
љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубо |
на необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање |
е под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто |
тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упит |
бом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његов |
стави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном С |
чим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је и |
као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадаш |
човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она н |
} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај |
ло помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја |
и му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S |
а, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распу |
које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрача |
ар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим. |
слањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он из |
пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука |
лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Вас |
о намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он ј |
и сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Осваја |
те калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, |
.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средств |
н би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржав |
ња, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће би |
одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: |
ани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија ка |
ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шес |
још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек |
Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај |
и врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радми |
за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсмани |
на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{ |
{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} |
а пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све |
свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ни |
- Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{ |
откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се са |
воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном п |
жавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче ш |
та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скр |
ајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у |
х глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, ли |
колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одва |
оме шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидови |
ривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху ј |
а она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега |
живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обично |
ошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади с |
узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку наб |
тског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} О |
сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дира |
шљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што |
{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипид |
но заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим |
еном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи |
ма ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човек |
рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљај |
една велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред соб |
о онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{ |
исла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута ш |
са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. |
ина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она |
стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет |
ету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу |
, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на |
ах од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог апри |
срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђ |
тајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих |
претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један стар |
са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га |
деја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак ка |
тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на л |
је!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема. |
то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној |
онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у нару |
узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по ко |
а Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњи |
у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је л |
, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, |
се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала го |
и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафан |
а и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај |
воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица |
несе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против |
месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{ |
дговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога |
линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били с |
са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај сто |
ена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са пла |
, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимн |
беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим.. |
ољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљено |
и се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{ |
S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - |
једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њ |
ла беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње д |
е птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, |
мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и |
њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у |
сталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе |
окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у њ |
говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњи |
није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле с |
и себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она |
ладошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости |
познатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тра |
очекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток њ |
S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко |
ази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши |
ост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави у |
ивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим д |
о рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се |
есте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она прове |
је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{ |
рућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било |
оград, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи р |
а и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S |
истоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у ман |
тичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом |
ло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све и |
ерена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је нед |
ветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија има |
раћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен |
ог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он |
назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом. |
дала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на С |
из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и добро |
е хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од о |
ропски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, как |
да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба д |
љено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на нер |
мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је то |
ок би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као к |
} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} |
недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам приј |
у и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мрт |
шља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш |
..{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалско |
ти. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити |
чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, ни |
добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа ни |
азда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у |
лоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, конач |
оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви |
узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} |
ирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, с |
и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забав |
оју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе |
ла о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, |
ачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камил |
шао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетк |
а коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут пра |
Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта и |
љства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су |
вена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја |
, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове |
тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пр |
ала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и о |
силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли у |
развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пр |
о пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су оста |
црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; |
асак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију |
учна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страсни |
глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју |
епрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвор |
Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини |
лима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила в |
својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше но |
но видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској шко |
огођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то з |
ети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, |
оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жуст |
ија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обичн |
њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност не |
њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправда |
тече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих |
а. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је |
ди онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке к |
упа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према з |
итости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, загл |
да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла |
ју, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посмат |
, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, |
дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати |
лном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипа |
S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} |
ћао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, |
а.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све |
еба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те бла |
ио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се п |
њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је |
мила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила к |
ри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - О |
х зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, |
заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике ср |
до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земун |
р се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки |
мања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, п |
еше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати |
ивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је |
да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно шт |
врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, не |
казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки д |
ора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ип |
Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи |
и побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз |
а "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{ |
е поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Вас |
и ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S |
ња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје |
ешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и суза |
на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је т |
оји доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само то |
а и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, |
у Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге не |
разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће зна |
е што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи |
бе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све |
дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Ка |
еостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и на |
одо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га |
разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Тв |
ој пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Је |
тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову |
д њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један п |
?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек са |
осле другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који на |
противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање |
ојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: |
уздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаш |
е као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи |
е крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним ос |
рочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? { |
ђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекриве |
не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном У |
а више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су с |
опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у |
но друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и понов |
ен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност |
врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућ |
пазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред |
шку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што вод |
иљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Б |
главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од п |
је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских |
о је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот |
ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране ко |
не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађ |
с који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Марији |
о тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S |
лачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} |
ега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум до |
овратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, |
извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тих |
ше.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - П |
он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, среди |
им изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна опера |
века, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; |
трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, от |
свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочи |
, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених |
а је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагл |
ла романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Је |
и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ј |
чи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кр |
внотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног к |
неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свем |
Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - |
то догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као д |
ући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљ |
е мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћеб |
Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велик |
било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, |
олако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} |
и после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам |
ма женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до |
х: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежњ |
да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, пос |
после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пуша |
не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викн |
човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице |
се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламт |
игавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те о |
следњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсман |
н поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али |
ко једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела |
само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред о |
а другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову |
читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Умора |
ше изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што н |
ијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, |
мила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха |
куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карам |
ђутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у жив |
ковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том |
ада и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала прав |
S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи |
и, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испр |
ј осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радм |
рким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на |
понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све |
едстављен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није зн |
предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, |
з собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори |
Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се |
.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном |
XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устад |
више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило |
ег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, |
рајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је ж |
ком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила с |
уменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је прек |
{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу бил |
гледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указ |
свим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе х |
улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплаше |
јан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије г |
најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи п |
асом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго |
отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи ко |
ш држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајућ |
ебало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међ |
и.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води |
јног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркв |
и је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и |
шли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину з |
у још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника је |
је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак |
ести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "немин |
аљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је б |
требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијуга |
вши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манасти |
еси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више |
у, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собо |
ом постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим |
ћи слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовано |
м, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него ика |
ла решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може |
азнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само ње |
звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша |
дмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на |
фесор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља |
е премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S |
могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гле |
м не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућур |
хтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је не |
ока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на сре |
ће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S |
ку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудим |
а су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила сво |
иђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако |
разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним |
и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново |
есен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала |
је разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и о |
о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, |
ази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, |
могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши с |
одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до ме |
ер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} |
стана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је бос |
примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу нарав |
томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чиј |
у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек п |
мог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, н |
на.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсн |
ако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштић |
би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење |
ем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несх |
турајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог уз |
Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда |
ешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти |
његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и с |
кључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, о |
ије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то |
ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље |
еђутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квар |
пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет ни |
испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Св |
са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни пада |
вичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је бил |
а, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме |
тра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака ј |
коро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепше |
оми; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, по |
ени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја |
метити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, прави |
бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни |
и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она преб |
а Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши |
подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног |
фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, док |
риморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре |
зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њих |
данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у |
потребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим |
лена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, незави |
вога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без п |
својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до к |
до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута о |
једном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему о |
е на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено на |
а је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један |
одинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још ви |
донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живот |
Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша |
ије Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} |
њен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ј |
ор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој бл |
ступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим дру |
ло је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у о |
г јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S |
мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, |
ари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког |
глед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и |
га пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ног |
е и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се посте |
ај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би г |
овић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје зна |
офесор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сиј |
S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашен |
ових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармон |
риваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у с |
само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче |
неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, п |
осетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да |
го до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} |
, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочит |
лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које |
то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног |
о испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада воле |
подин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословни |
ним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлуч |
је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како |
ин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим |
{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, то |
одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако о |
то сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али не |
ћањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео |
руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрај |
питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога ш |
рио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи |
, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога му |
ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, |
м својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учи |
пршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица |
је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх |
када, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада |
пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се св |
нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чи |
том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У |
ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него ш |
ипа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година |
које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његов |
з Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би |
забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се |
оубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "ка |
т догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је д |
довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно |
. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу к |
ви, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило |
би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и |
ама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заден |
друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства |
а желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у но |
се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и |
елом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више |
акар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива |
могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико ја |
аручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} С |
кну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царст |
ло Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа вези |
о се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" |
треним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном бра |
руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи |
ан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном ла |
т повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно не |
вих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, |
да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и пред |
ви и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу |
, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, |
омени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном вр |
не пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима доч |
ије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одв |
увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непот |
и у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша об |
а што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила и |
ледње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од п |
о свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више је |
?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећ |
ну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у ва |
а тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срц |
дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карам |
колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући |
је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, та |
звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот |
ајзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу н |
отмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком бил |
о што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ до |
далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша. |
, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. { |
и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два св |
са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалош |
само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство |
дно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и |
и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, шт |
дркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у д |
ве то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају зас |
шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање |
три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи ис |
рају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле на |
осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под ве |
арећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кр |
о тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево је |
рај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата |
дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Ку |
винама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај ст |
беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелаза |
оје се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када |
твари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сет |
ах од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златн |
није, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је в |
снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У |
рстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из |
анчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по је |
е и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део л |
ем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико |
кићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и |
сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило та |
го до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт б |
ама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочи |
све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило |
бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било |
прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове |
би, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И о |
.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S |
скост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Кр |
изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа с |
м и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих п |
је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом |
Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцим |
спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која л |
оже заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, д |
затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, |
иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, п |
у много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само |
манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у то |
га као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир |
лна чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртл |
ло је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава с |
довољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му при |
где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}С |
али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом с |
нијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; |
..{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од ро |
Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда |
убиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, дода |
арковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло |
ла тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у ис |
купи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. |
, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води п |
вај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} |
од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати |
тем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једн |
Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шт |
није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот н |
бу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице |
више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које м |
у у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико ј |
- упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говор |
о:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{ |
од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамаркови |
тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску |
увише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмил |
вом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма |
и луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не |
ан од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из пр |
да сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је кра |
један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперил |
тву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико м |
(то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата.. |
месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али |
то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињал |
, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерај |
Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је |
По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, |
, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред врати |
е овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те ви |
у, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не бе |
стиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре нег |
топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајк |
да, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - |
ао да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које б |
р она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у |
пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, об |
а се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном о |
првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата |
илијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише вели |
а Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачни |
зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препад |
изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина сре |
песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њи |
} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "ј |
уђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред санд |
јнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио ње |
ту да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од |
а и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога |
уго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са ч |
де...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Гд |
олазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махов |
} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела |
се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који поста |
ли ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао |
Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми |
ебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало т |
могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша п |
ој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај |
ндији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима |
- Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - |
д олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо |
та, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њо |
ико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако |
броти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. ( |
крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше как |
одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпос |
ене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, |
азочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се ист |
у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз о |
упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одгово |
еодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било виш |
е разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врат |
Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао |
мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} |
} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у |
уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узб |
роз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о |
од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен г |
догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних |
S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим р |
рба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло виде |
уће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскош |
узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Он |
јати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се п |
акле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и заху |
смехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново са |
што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво ос |
ме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше в |
бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувств |
не тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догле |
еби и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешт |
ђица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећ |
ено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој ра |
ње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно сн |
оњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да ди |
ађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства |
е.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмил |
она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазниц |
сти: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несве |
ер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да |
и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих |
брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбу |
ећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{ |
лом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{ |
умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до |
ивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило |
ћ, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо |
дског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога |
ња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у по |
ким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну н |
цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Ра |
је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не б |
ветињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега н |
ете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не |
мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још бо |
сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху о |
ети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све ниј |
спеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равн |
м, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колик |
риште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер |
него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки |
а велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на сви |
м одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе кој |
, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште од |
у стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љуб |
рамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познај |
аву (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним |
, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја |
осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, ма |
но и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} |
вог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за |
е жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично |
да бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто него |
е мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен |
- упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василиј |
ба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобича |
криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам ка |
ешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, н |
промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живо |
ичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, рум |
којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој |
з престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) |
дајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из двор |
а за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско ве |
ој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, стра |
... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, |
ми, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним п |
осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном ст |
а: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђе |
како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму |
ше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фи |
е догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро |
но да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбун |
спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљ |
дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир бе |
м, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, ку |
, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумев |
беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пу |
Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштв |
оде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под |
неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, |
} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети д |
паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и неја |
рних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и |
о да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја |
пљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је ди |
варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под пог |
покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маг |
ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да |
ред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете прот |
ле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би |
а.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слик |
ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, к |
ља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачун |
животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он |
сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га |
ислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити је |
не, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени |
лији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случај |
амњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку полож |
се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе пос |
клони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била |
{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у О |
а љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од кам |
ати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово |
.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор |
мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту с |
слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао о |
ч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни је |
ених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двоји |
што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не мог |
тара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених |
уче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима |
едног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлиј |
тара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов |
тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко узд |
на хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} |
врдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако |
е јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици по |
у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје |
пости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном м |
времску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовре |
ујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро |
је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег |
о на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија |
ран, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме мест |
обар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они и |
Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескра |
има, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене |
цима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљив |
који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасим |
век може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, |
нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју |
не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да уб |
ју, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико |
уштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много му |
писан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и |
ака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
степено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је |
је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с пољ |
жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју |
гуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на |
у, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрц |
а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене |
}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се о |
Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две |
ачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на |
ије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! { |
не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никоди |
о да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што с |
сећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S |
у на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима |
да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно |
да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у с |
да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био |
ма, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом |
ено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, |
о у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху |
за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у |
је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једв |
што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље д |
зите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престр |
е тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њихо |
лину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био ра |
о: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, |
у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамаркови |
софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} До |
а, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка приро |
ног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} |
а ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он |
м.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} |
посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање |
{S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући св |
тео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци |
ећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који г |
своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница |
ципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од муче |
ких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају |
њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од ни |
го до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако |
а или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачек |
Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса п |
ст и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, |
несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загуши |
ти?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пр |
!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{ |
по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на чо |
луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он об |
ај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе цркв |
тац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њег |
ије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је |
а архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом |
крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачи |
ало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачиј |
"ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о с |
стајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и преду |
убити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и у |
да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да о |
ако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако |
е буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер та |
у како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађ |
о између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, з |
одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Упла |
живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новц |
равно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане бел |
а коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим |
вету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене заве |
било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино шт |
силије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, |
еви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у праз |
Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађеви |
дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а см |
ети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у |
у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, |
им његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{ |
а; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а ни |
да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} |
је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и |
очајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најд |
ио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним |
живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први |
сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћи |
рестрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест час |
лушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, г |
и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два ма |
м приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - уп |
странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, |
ата: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен |
ио на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за |
тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после |
је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакша |
справити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум м |
м колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли |
и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у в |
је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још |
њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око с |
ек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све п |
варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, |
S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Срб |
лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре |
а Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се мож |
ату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, |
Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас |
ти алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не жел |
длуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем је |
траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места |
ци, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле жив |
начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Ка |
г карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; |
зи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута бил |
јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у |
ни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало д |
н човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било об |
Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци |
били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радм |
шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Ка |
оја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пр |
уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Рани |
енити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од он |
у га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} |
тремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива |
а он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте д |
згубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се |
из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касни |
врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и |
врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличава |
хе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, |
снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њ |
у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радни |
} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду. |
љи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спус |
два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су са |
То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, т |
и и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И мо |
да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изј |
и весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало гово |
И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да с |
а не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши мес |
забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађа |
и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његови |
мо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - ре |
мати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један з |
покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, у |
S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Ме |
о му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све |
се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка |
S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро с |
живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се |
удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала |
слов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - |
Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва с |
еше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да |
онела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она |
амарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револ |
олако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантур |
умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с но |
е прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још |
ишта, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запа |
ривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте л |
ли покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као |
о други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао |
увише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} |
и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срб |
, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од друг |
би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - |
Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи |
есте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међути |
Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољ |
еника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, воле |
па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго ис |
оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, |
ћао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се н |
је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога чо |
ст празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да |
Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је |
{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се |
не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} |
, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај. |
не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закљу |
тавио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамар |
овићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мисли |
амисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се |
по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурнош |
због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећањ |
ада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чем |
ајусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно |
трашним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек и |
лели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљењ |
ије падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно |
да. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је |
о је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак |
коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се ви |
величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба |
Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{ |
цем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S |
к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти рук |
ене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осет |
вађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазва |
тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} |
и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила |
ан са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села |
са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима п |
лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку п |
и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не |
ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спр |
ли у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на |
ала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта |
а.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је |
, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ак |
скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изг |
о једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или н |
тву), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околин |
руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни |
не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја ва |
S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Р |
лазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада в |
ивот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у С |
... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обрес |
а вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци по |
лнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор |
н?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не п |
им остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у ку |
ом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неи |
олако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљив |
дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блист |
а је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни д |
ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и р |
то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише |
месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и ре |
звор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратнос |
ену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су примора |
његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, |
од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, |
ео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, у |
стигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући рев |
истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој п |
ољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ |
је био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих неприј |
- Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посе |
а јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмил |
ало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и лар |
}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи расп |
ао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха |
осаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бес |
део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кол |
која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај ј |
како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Кора |
нанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта |
ковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану гл |
Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућива |
више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за |
часника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене |
ао када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног об |
{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прв |
ама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, |
бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана |
смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У |
.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да |
у и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено |
великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори |
ла, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да с |
а гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће от |
дино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек |
а су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарков |
ом, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својо |
добровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно н |
ао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће |
ране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово дог |
нтелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико за |
и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претеран |
; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао ка |
ајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам |
етири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвесл |
уку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро |
ост! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пр |
рестрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: |
врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила |
лије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђ |
појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само |
} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико ма |
вицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространс |
у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И сам |
, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари |
је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, |
идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће нек |
х") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу |
јатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити |
се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка дво |
кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се |
а, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} |
мерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погл |
и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, ј |
је опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да ј |
сце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. |
ашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ј |
Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједно |
блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми |
о се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћ |
ња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недости |
затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да пр |
чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност |
је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, там |
м кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. |
од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је |
узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала. |
викну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А ка |
ти? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, |
мешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да н |
елим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чу |
а, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква |
станем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих |
е да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба је |
ко шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изг |
говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у ру |
ајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогу |
рљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и н |
ри часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{ |
нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић |
га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на њего |
ве почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква ни |
ирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника ко |
ковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином док |
рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом. |
а из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај д |
з то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. { |
ад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут. |
уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два |
рела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са |
у једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета |
огледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S |
} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кути |
е да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамаркови |
воришту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђ |
најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бе |
а, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећу |
кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-ц |
вовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се |
?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако |
ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, прип |
} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит |
авкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да до |
замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао с |
алеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапа |
у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да |
вијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и |
а.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{ |
а свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} |
Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи |
а без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како |
да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као |
шчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремље |
али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S |
ст и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се нал |
ики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што д |
толу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо |
које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једн |
она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; |
њу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним хо |
воју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника обја |
воту: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, је |
ке.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра им |
знину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим о |
огодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчи |
И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надал |
је значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се сме |
шем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ств |
сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгу |
о се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, |
љам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја |
ивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једно |
том у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обича |
авао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пр |
се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се је |
-Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас т |
сто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових неж |
се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгуб |
Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, |
место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим м |
гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} |
Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: |
је стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздић |
о по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жу |
еру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња. |
дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вре |
а, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва |
е налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је пот |
ачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негован |
јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако |
, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без мил |
еним шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Н |
Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срб |
е службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} |
ање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда доне |
- и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због |
и се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледо |
им више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец ју |
це које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у ра |
да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у |
нијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записан |
е бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами |
њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зат |
има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави |
ћно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината |
мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме |
ан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - м |
нијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само з |
е ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му |
Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, |
речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. с |
е лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не |
храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не |
брва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење к |
интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно воље |
илом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме |
ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он |
или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауст |
} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} |
слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, |
часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепта |
ли, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика. |
столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци |
падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у њ |
визима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитива |
еном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варош |
судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он н |
када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом трену |
ускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмањ |
, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} |
муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узв |
а замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и реч |
га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до д |
је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била |
ошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега |
.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, шт |
та почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како |
други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од т |
бог чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну |
звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} М |
очито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, |
ве што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, занос |
и и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што |
годило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бић |
одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једно |
Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале не |
да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је па |
Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава саз |
се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадес |
, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему |
реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни |
вао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао реша |
је тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, |
мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главн |
(искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} О |
његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда оде |
често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није бил |
ветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{ |
лог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу |
и у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ре |
ронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не с |
ом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти |
ао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозо |
а кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, з |
ренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилн |
е крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетн |
о према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанс |
који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, |
з престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Ал |
ти да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манаст |
на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, как |
отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - |
д обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фам |
тиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђи |
толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, |
рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо |
мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, р |
подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења |
е толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно |
ијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленил |
све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S} |
мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: |
е ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити |
ажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се зад |
а глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се к |
он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{ |
"Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут |
дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико добро |
омислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то |
мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о ч |
ј радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом.. |
S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио |
{S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - за |
ћом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одб |
рану мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем |
и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак н |
оравио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, |
олазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха д |
ња унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни уч |
да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку св |
склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, |
сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се |
Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене |
и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих з |
ине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племе |
наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, |
омост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то миш |
е Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на п |
и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње |
е са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на |
{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Р |
нци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју |
тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међу |
све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се |
о!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пл |
о и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али ј |
ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто се |
сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{ |
ио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он |
нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - |
се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим |
{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - |
шу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбоч |
е толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он ј |
Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам и |
мрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да жив |
S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури |
тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у |
арчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну |
и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, |
о је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу. |
а чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не зад |
разнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импрови |
знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје п |
четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, |
ти.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говор |
ет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, о |
о мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - ст |
кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, с |
препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, |
трахоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи |
ава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности |
се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то ниј |
мешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек |
кодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује п |
ски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Зн |
ично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до крај |
м са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадал |
п старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}С |
{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа мој |
смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави д |
ооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или |
ити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом ист |
дједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S |
не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закр |
ај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, |
тојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обич |
на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али |
обом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нис |
и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, |
део онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето |
е очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да јед |
сти, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна |
оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају нес |
празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила |
ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те |
.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака |
навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, |
нских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло ду |
крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и у |
S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, збо |
се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто врем |
бности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног |
ера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и бр |
ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу |
због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то |
мало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар да |
е је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва ос |
о сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем н |
бом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је |
зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} |
н сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S |
ио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се преч |
сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме |
е, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ух |
ијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго |
(који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући п |
{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само је |
том. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностра |
, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја |
воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред с |
окретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу |
је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена |
ком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше по |
ршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је |
вориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и про |
и мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно |
а музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да |
Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, д |
ило јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и зауставља |
, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, |
една врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карам |
сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, |
е у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам прис |
з, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће |
ру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, |
ивот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће |
јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу |
било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, |
сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих |
а у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој коч |
чано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама т |
поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено о |
овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта |
у њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто |
радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбро |
На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај |
екат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па.. |
очетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме. |
га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само |
очетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили сам |
ите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше |
а погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више |
о је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон |
ена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно прос |
преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд |
ађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпу |
жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се тол |
главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учин |
м када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама о |
дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи |
и да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим ж |
, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало |
ет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах нек |
како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напуст |
од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, |
ану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или нас |
барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; |
ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко ње |
покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његов |
крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима |
че у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће |
сти.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам по |
је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше с |
правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је приву |
би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он |
ајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађ |
ба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази |
"савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способ |
до на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, ( |
што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као он |
ему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођак |
ком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оло |
глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све г |
даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једн |
је и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазна |
уне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је |
Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се |
ацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају к |
мањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које с |
колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање |
кива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво оде |
ка, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, |
рамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без |
пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, о |
ом маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и |
што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не о |
о пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. |
ожење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисао |
ивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређен |
S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико |
њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држал |
Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да |
S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао |
морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} |
и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S |
наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, в |
овине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох |
д себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно ок |
тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се о |
дао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека |
сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође бе |
ој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут ов |
ебе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се |
ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и |
тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету ха |
ином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетр |
е интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста с |
смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве скло |
са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!) |
општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне |
рам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја прод |
ља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашње |
у великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздиг |
о и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му не |
лу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни вет |
вршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само ј |
да Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанск |
, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи |
, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, |
у, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} |
а нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, |
да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада |
робова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што прол |
ене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше уз |
боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше |
!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те ј |
сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега с |
д и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко увер |
живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а шт |
енутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох |
.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој са |
имер:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам |
тор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, |
Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, |
горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми |
за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су |
има: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Рад |
себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разбо |
ђу два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди |
ила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра |
но што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, з |
, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, осва |
ј сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Је |
тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гле |
ол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са |
ма на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим ва |
икакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... |
том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како ј |
а мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окин |
к са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља зау |
ање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забас |
нило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала с |
омисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећ |
, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: но |
ерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, |
его икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слу |
ење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учин |
: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звон |
јстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви св |
од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о |
} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не |
злета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално |
када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћет |
це које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета |
м.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав |
он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхт |
р га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догод |
и да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца |
среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прок |
им тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и су |
профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочит |
поменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Ка |
ти свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала |
оци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. |
о три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, |
пријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није |
ивота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се |
ли, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи |
гађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена млад |
тола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакле |
ава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки уд |
сада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: |
ети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног чо |
пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у пес |
чајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, |
ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у |
том тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих |
се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Кара |
бало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно шт |
дости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варо |
лико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће бе |
е му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да |
је, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коле |
после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да ј |
на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г |
е самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред ч |
иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се |
S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та |
оје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони св |
е на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог м |
а се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му ј |
ве и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, |
ашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Јо |
сор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Ср |
а ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Ср |
о објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет |
и скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необич |
, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му подне |
Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе |
оштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се |
сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часо |
ости и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешн |
адоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друшт |
у која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је с |
у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S |
што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, |
шараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих |
га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па јед |
у, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из |
нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није и |
што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Ни |
меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S |
чава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети |
уршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} |
емо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додир |
на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ |
раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренут |
араца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Кара |
м охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{ |
цу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Же |
ут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га зад |
сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), |
ка поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа |
тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба при |
в цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко д |
главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По из |
страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладост |
пастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други уд |
замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и с |
ога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити док |
мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже пе |
он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто при |
м видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене |
и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је |
жу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више ниј |
лом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала н |
S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он п |
следњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес |
лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже |
уди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног зао |
городичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василиј |
чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Је |
ум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао пол |
задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у мана |
{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила спом |
е врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он |
.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједн |
а је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај |
ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило |
Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта |
се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван |
и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха |
пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - |
м косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из ро |
дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пу |
о догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна |
у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се то |
изантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којо |
тале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила |
заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини слу |
пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, ско |
дговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило |
бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S |
и само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа с |
крију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, |
а извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стар |
г бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја |
ба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије ј |
краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу |
ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игу |
та прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један |
пава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим |
азум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пу |
еху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао |
, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још |
ења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намер |
назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спор |
сица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала |
уче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет |
, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче рев |
поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се |
да наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што б |
узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има љу |
} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још |
о у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на приме |
узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необич |
ад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за у |
да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих |
у у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживањ |
осада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одл |
ког радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и |
биљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских шт |
у.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са сво |
дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањари |
мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочек |
кију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрач |
ије играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите ти |
е ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Ма |
последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог |
ули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним б |
настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, с |
{S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или сна |
жим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он |
брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој п |
а памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живо |
побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога п |
долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и зл |
поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело ју |
си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да исп |
еда, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена д |
да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, т |
ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравит |
ао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нет |
} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби |
Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањали |
не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам г |
чито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закач |
дничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срам |
решњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју с |
М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), |
едалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом |
ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљиво |
олеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што |
мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та а |
е жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да о |
учао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и |
поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамни |
укотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка в |
о сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S |
а их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге |
ћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама |
едео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се вр |
дном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири |
и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали |
срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} |
у путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на |
глед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више н |
њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг погле |
шњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, |
нализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није |
а скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање |
сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарко |
пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Не |
способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовање |
еса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене к |
војом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу |
онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо. |
е љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој |
} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али |
:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв |
и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крв |
Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несиг |
S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Гос |
ма коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенств |
нате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то сав |
лог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није о |
био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја |
око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро ви |
, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња |
рим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он пост |
самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно |
стоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре нег |
манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као |
о уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после но |
доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препр |
јзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна пре |
на више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од он |
Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свет |
ци седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Прок |
бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}С |
значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећа |
рали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... упл |
оћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрес |
е је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео п |
страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да |
вој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања оног |
марковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својев |
, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служи |
та, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он |
нити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд п |
себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он |
арковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не |
е разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро |
е носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија |
о?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: им |
и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} |
стојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивиј |
-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са с |
која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} |
али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као једа |
Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за с |
твор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револ |
им новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било |
строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала |
гова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - |
екао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак мате |
осподине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш |
и Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, |
} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте |
спео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малак |
о, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изнен |
оци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би и |
ањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмени |
ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он о |
осподе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало |
{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како |
ока, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало вру |
о вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а он |
радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празни |
упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу ил |
аљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Жив |
за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, он |
онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S |
ажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних оби |
е на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмим |
потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зат |
ретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не ч |
у.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} |
план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то |
антични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и т |
аше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, да |
за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са |
о тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчм |
ника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод |
ом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скор |
нем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у |
сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не ве |
његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али |
акон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Ч |
раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад нај |
покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од он |
чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, обл |
да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре ср |
ће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, мом |
рекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповед |
када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{ |
ом дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око по |
своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће пор |
е ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала ид |
знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан |
ајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, |
аће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту прен |
ло је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, |
рке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Би |
ући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача |
", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длак |
столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим |
и говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако д |
оначност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не во |
дан брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсја |
ша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имал |
да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само п |
о ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још јед |
са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отвар |
срећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове |
ако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе |
тресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њен |
а извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и |
ку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да |
о лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, он |
да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву |
те ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, |
ланове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у |
е у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз |
човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића |
повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро |
у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином. |
транити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онд |
е далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - на |
н покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али |
визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је м |
ио редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва пр |
То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после |
он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања. |
, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видел |
е ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок г |
својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, свак |
и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него п |
и изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на о |
азано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунче |
пште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} |
а је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у послед |
све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако т |
што вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему |
поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека ш |
оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S |
{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене м |
крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске |
е већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговор |
се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини о |
} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на р |
немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа |
прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли |
рити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог заврше |
.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они |
Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свог |
угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, |
пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом пра |
мљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину |
прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори |
дика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти |
ао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да |
вши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне |
и на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по |
ог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш |
брнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радм |
све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније пона |
његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху |
рима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање |
елазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухва |
штво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића |
аш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам пре |
} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све. |
.{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} |
а је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није д |
шћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осм |
апуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - |
је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она |
, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спус |
Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша д |
едино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који |
пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам с |
ом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле ј |
степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила пре |
, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао |
не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила |
ој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један ја |
као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} |
ујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим н |
или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро оне |
и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред |
з тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању |
.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, |
пуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим |
да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толик |
г и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, |
га. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само ш |
поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њег |
ко је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души |
је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тог |
и грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, |
а, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недорече |
ратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном |
ло дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да с |
а емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлен |
прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прст |
ом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила с |
"разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек н |
роизвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, ба |
ам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - |
обротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у длан |
кривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне |
ати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна |
да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да |
остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стр |
шће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то јо |
ше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који об |
Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно |
ности, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Ср |
ралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у |
а њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: |
у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим д |
ца (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећањ |
ост према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: |
дао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Нео |
завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче |
равдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јад |
шити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда с |
ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у |
..{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганско |
ље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље |
у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабине |
свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљ |
ом или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радм |
" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S |
уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред исп |
пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, |
умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би ст |
д првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{ |
ј љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јо |
да сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има не |
је, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S |
која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред |
вети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у ово |
чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не и |
ј манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других м |
еликим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" |
ности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (д |
рачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем |
резујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би |
Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; |
ајзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом. |
ног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, б |
ло даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут |
тима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пи |
каш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане |
о мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му |
дњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори в |
ји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно |
ада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и погл |
пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Ов |
адном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера |
дном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што о |
несе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, |
" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена. |
Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} |
илије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби |
сор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учин |
он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на |
на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе |
они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има та |
слио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао св |
и ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карам |
што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и |
у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} |
се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица |
С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако |
човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да с |
тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говори |
Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено |
ала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још |
јури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Но |
ено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњу |
олико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он од |
и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодиц |
а дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидал |
сада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар |
, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле живот |
жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милос |
поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је |
} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог п |
рет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он и |
ј је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен румен |
тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог |
е.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада |
метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се |
и црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који |
пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још н |
својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, |
викама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или |
сака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, по |
кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипел |
свим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак кра |
уђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауст |
пражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани с |
мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела |
нену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у |
да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срб |
може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремља |
} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој |
и.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев. |
с иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славо |
угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све дон |
пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, |
путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљи |
, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији д |
е овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан |
чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном. |
, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледа |
е увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав |
ва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење кој |
клета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би из |
{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сл |
само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу свој |
у, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао |
а, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и бруј |
е капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет ц |
кривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праће |
првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека |
у на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у |
во поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет м |
арства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши |
овори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - |
непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он |
и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је т |
јим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, |
тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа свет |
сле те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или |
а напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче |
ну да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чин |
затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S |
еговог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије о |
дник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше ст |
ем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се |
о.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац |
о поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Ср |
о један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} |
оденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она |
стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} О |
ица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном |
де је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима |
ојим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Ј |
надни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је п |
еше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху про |
.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Ме |
на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни ј |
ела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколи |
{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова |
{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, ко |
крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном |
мо њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжа |
надно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним |
сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцка |
и усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз за |
?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити |
зе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет |
а њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао: |
ауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Све |
има се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи би |
осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време |
где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видел |
весношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не ш |
из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испр |
ин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини |
прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде је |
а кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве проб |
, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за дру |
кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мај |
је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је нај |
ало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није м |
и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та се |
главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његов |
а усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више |
ум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{ |
на који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући н |
дједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно |
себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образ |
стану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште. |
а добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насме |
апрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Бил |
већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од ту |
о имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Ј |
ћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се п |
ађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједнач |
за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да изву |
што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај свој |
и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним |
и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игр |
о грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} А |
ного пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац |
, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи |
поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам к |
и; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине |
стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да |
њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа маг |
х руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем |
з сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати т |
су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење шт |
али материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле |
беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и |
{S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху |
оглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од |
расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је т |
тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на у |
ћ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост |
речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на о |
обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - С |
деног моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да |
едно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који ника |
у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био |
бијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује |
тивши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што са |
шњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим |
у јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини |
свим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не |
мири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он з |
м припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, зај |
и да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и |
е, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком |
једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа н |
ку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што |
лади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек ш |
крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Васил |
е је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Ј |
етињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконост |
е Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, рук |
професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предс |
није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа ди |
р је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} |
о вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћ |
, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста ј |
потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на |
говом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни ре |
свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струк |
есорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на гр |
ко да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила |
, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су нек |
из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином д |
да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са ра |
ницу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се по |
понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мири |
орен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишт |
али део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толик |
о није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди |
одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну пр |
да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рук |
з свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну при |
Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће к |
обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скор |
њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је в |
да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од мн |
да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже оч |
ајбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Ц |
ј капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић понов |
асне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва |
сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је с |
ешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у |
умарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као |
м природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналаз |
се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он |
рај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осв |
знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео с |
а да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико |
са, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну ос |
ња, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било са |
оја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ј |
адовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко б |
х пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тр |
појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство д |
да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одјед |
Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су |
аква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не |
пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високо |
да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога |
да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очај |
вности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та м |
живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још |
емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музи |
јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо тол |
ву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најза |
између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живе |
уши још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетре |
и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да р |
степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави |
аштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отп |
својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше |
сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он н |
ема мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пен |
ији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље доби |
све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су н |
управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће |
ебао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је треб |
оти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац |
алог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и |
човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим |
осету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацил |
ли, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапури |
де мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било |
днем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео о |
гљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више разд |
затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у |
н журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Кру |
како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата ко |
равске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше |
крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И е |
и ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем |
амисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ћ |
их пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро с |
и.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} |
и Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). { |
анастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} |
им студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је и |
ним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и сток |
скочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, мно |
а остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у ср |
у кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- Т |
мили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим |
{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид |
лене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, |
м дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да ос |
атајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог сте |
врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлос |
ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши нен |
S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим. |
Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, на |
оново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој вод |
е живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Ос |
им њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала |
узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ј |
ижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија |
, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узви |
акше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не |
и у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу да |
Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети на |
зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог ба |
мо падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би ва |
о моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим |
стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху при |
у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу |
већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачки |
набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику |
а нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у наче |
.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} |
еси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе ж |
као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме м |
{S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је в |
напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и бук |
како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" б |
нина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта ј |
}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... а |
} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје ми |
овог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S |
но чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог |
ашти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пре |
, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазо |
}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спаз |
и у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао к |
а се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам мога |
са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих п |
болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилаз |
о тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних |
ести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чи |
лака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} |
нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује п |
ученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица |
евљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и је |
{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети оста |
тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне |
е одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било |
овикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребниј |
враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} До |
ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали |
и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у |
Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лис |
ти под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више д |
одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би д |
Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове. |
та, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале |
тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за свој |
Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је |
та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он |
знемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљин |
шкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, |
еобично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим |
страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвал |
- И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које |
више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овак |
оштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена |
S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} |
рос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... |
ом јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истин |
ета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Р |
чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпу |
.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати |
е око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, |
у се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који п |
клопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када в |
а.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изг |
е један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковић |
потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опас |
еће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву |
еколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком му |
а собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислим |
ености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био јед |
иких покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва раза |
е осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљен |
свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призо |
асу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лиц |
шег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покре |
овима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме |
се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове кој |
а је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштр |
дило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У |
она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је |
у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сн |
еше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир |
ек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, |
ђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да пр |
није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, д |
ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Р |
одлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно |
та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она |
У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство |
тање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што |
ној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још нек |
ности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала |
х је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је вета |
Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са с |
изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћен |
ромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под с |
, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешир |
д свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли |
он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесош |
сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Поле |
што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти ј |
и ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ног |
великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим де |
сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да с |
...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајни |
ало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илиј |
ва да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи |
леда у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе ј |
о.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Беог |
а будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и |
ом.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи ј |
- он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје дол |
потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после ма |
ила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, |
а састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би сва |
дсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за с |
и.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чуј |
ну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће с |
ављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила |
езнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезну |
одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти |
остима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са |
S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише |
цу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на о |
}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори |
да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се |
ља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беш |
ашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и |
и би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да д |
Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, |
срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти |
каз!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{ |
- Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић |
моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај |
стиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да |
х вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} |
је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја же |
променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег |
уђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори |
ђе шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одј |
{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! |
у умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говори |
тар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада |
- Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио |
ре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у |
ико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погође |
и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није |
еду пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави |
Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, т |
младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не м |
ве то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S |
ашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаг |
он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Св |
жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутњ |
: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, ташти |
е више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати св |
се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први |
} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- |
ко мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, ово |
. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећ |
а необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онд |
оро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега п |
остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше |
у разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, |
знати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављ |
ом, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго ост |
ту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим лето |
од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори |
S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, |
роз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - |
појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљав |
мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех кој |
че савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на к |
тани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Ниј |
ва, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба |
тку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их |
Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у зам |
рио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинч |
ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено ос |
аког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео жив |
S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{ |
е признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога преми |
ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарков |
живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња добро |
ху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало |
је.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокре |
ла све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро |
стојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала |
ћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога ис |
тање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим |
у одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га н |
агом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? |
одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила про |
} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ус |
латим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим ка |
и радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нераспо |
ану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (к |
више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са |
вај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! { |
сећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испад |
, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећ |
ростора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на сво |
дном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још |
дблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен д |
Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радм |
се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цеду |
реко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи. |
стоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам. |
} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} О |
лије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цеду |
Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Кара |
ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и |
да у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе |
цио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; т |
доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа. |
го га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме |
ђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, |
оже неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде |
покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а |
руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукам |
, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то |
прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Зат |
намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег |
рба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку т |
дуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само сту |
Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим |
творивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карам |
реме за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрп |
мо због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мију |
ко и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погле |
говори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чи |
.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност ( |
Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено глед |
били, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} За |
ути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, |
ма колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једн |
часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широ |
тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи |
, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, |
шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} |
дједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки |
м: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после |
да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле над |
ло обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до |
талом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право |
код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим |
да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајн |
откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису |
магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него |
у смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у прис |
е могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим бол |
о се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипа |
како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово |
је, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урад |
узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у коли |
ок се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије с |
азим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, сп |
м као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разаз |
етлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту го |
И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог жив |
е дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај ма |
његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин н |
рјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су |
гово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, |
ј њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирск |
потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај исп |
потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано мес |
јатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означ |
разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног оз |
Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} |
сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако.. |
то бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе |
ка и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење о |
{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није |
и на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот с |
ао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} |
непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас |
м женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи на |
у и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И |
е улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговор |
ицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у |
а.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао |
је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али тре |
а сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ниш |
тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећ |
време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S |
би мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да жив |
- Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} |
адају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупа |
е у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и о |
} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{ |
{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је са |
ле духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће |
то баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог |
је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{ |
гле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која с |
амо пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге |
не мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и |
иво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у |
од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхт |
даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Ц |
.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у инт |
ирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; н |
да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и п |
узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи н |
ржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљањ |
, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био н |
пољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемирено |
S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме с |
а дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака |
груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и |
ћу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замеша |
риметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у |
ну и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици |
ћи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образ |
е ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... св |
била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} С |
том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је |
арварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче |
чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то открић |
ом на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конве |
је то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је |
твар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој |
каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао |
ом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му |
сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да шт |
страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на |
да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до |
он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео ј |
а и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учини |
бро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на у |
нолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, л |
ира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, пост |
више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се зн |
ура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо |
{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме |
мео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива |
подношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши |
.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много го |
и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и |
редмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи сас |
еумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смис |
било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дак |
.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, в |
могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има врем |
пис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним кров |
ча, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на |
ечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према др |
егла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - |
атру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се плам |
} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је |
вићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - |
уге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа |
}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, кр |
аш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге |
згубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; |
арковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и |
престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући |
свим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гло |
х предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иак |
, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Ср |
а.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне. |
а заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске ш |
етар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена |
пособност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог |
он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност леж |
ром и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, с |
овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} |
се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено |
он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у |
апреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за |
о, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућ |
толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, |
г његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов о |
могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша |
се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га |
лазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа. |
ати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и он |
штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први |
ла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да ниса |
сле неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку ч |
ше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То з |
То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; |
је ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да гово |
ву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да ова |
Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, њего |
вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у м |
не румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу из |
цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткос |
примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{ |
ше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и |
д на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што се |
, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамаркови |
неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај |
"лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео д |
ме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћај |
чицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, |
тска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он |
е омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни |
.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем |
, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, |
варчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног д |
ожај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог |
од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвуче |
евине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, |
е - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек к |
е собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној р |
- Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју бу |
е на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина д |
да је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га |
већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је бил |
одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али |
ана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучн |
рио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је би |
во, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћи |
према софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина... |
пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више |
година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка |
агњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај њ |
ош само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} З |
д и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са ви |
ко би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вра |
але према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две соб |
ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубов |
ругим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око |
другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је доби |
слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам реч |
ани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у цело |
новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа |
у, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "д |
који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије. |
а, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветље |
да их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло |
огледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да |
једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поп |
његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикал |
мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш |
во у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобам |
с је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и изл |
можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, бил |
же више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић |
} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са јед |
врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јас |
и једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те |
Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорск |
о је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и |
ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до |
барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад неви |
до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем жур |
а мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, |
време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они настави |
улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом јед |
смо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном к |
ом детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени би |
елодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисл |
у, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и д |
иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{ |
ом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се ви |
ем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим чов |
одневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неко |
средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања у |
зници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавк |
ане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (нар |
ни мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фија |
ле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Бе |
ма на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећ |
у.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са шт |
ур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог |
а који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цил |
кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он по |
ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем гла |
да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он |
ош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност |
вему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и с |
лу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише н |
да прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуст |
жен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{ |
беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, |
нао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју |
лици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио |
не прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сла |
тати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што |
им корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављ |
ња.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав ча |
кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом к |
говора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад |
, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаж |
ориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не в |
ојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник п |
кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетал |
монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако |
у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врс |
м капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота |
о они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач |
Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је |
тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Срб |
аштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: |
.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто т |
ање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, н |
{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га |
пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. |
ршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој сре |
је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S |
што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно |
са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи он |
о стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S |
ла крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карама |
ј једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успе |
и дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам |
роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што ј |
очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора д |
о да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окре |
авила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући ј |
уђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} |
лим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваз |
е на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тад |
ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се кру |
.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав |
хова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да ј |
илије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у ман |
поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се |
азе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленка |
смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпунос |
, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је |
жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са |
ло му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће |
гађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило |
аједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећа |
пита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це |
је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од |
а оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног |
повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у |
да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји |
а ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, ви |
оложењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Би |
шнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{ |
ла да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега? |
се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто м |
ог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је |
ака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама |
ђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај к |
је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је о |
ио сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спо |
а хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам с |
нам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и з |
е меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, |
показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али до |
оласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на |
да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала |
варати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије |
инимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал ка |
едња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осм |
г самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић ос |
е би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, се |
вим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на њего |
а, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас им |
раха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постој |
тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће |
ре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њи |
да боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не |
жан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озби |
пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архите |
вако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у и |
у Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се јед |
н на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском |
ористи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о с |
едну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају |
ћ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раско |
но и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{ |
јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одјед |
ити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да с |
вој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, т |
али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би |
о, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један д |
не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, з |
е су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Кал |
су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте об |
еспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала т |
е умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвоструч |
у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, глед |
рковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све |
очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ћ |
е сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и |
изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у |
S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати |
у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ниш |
вке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу |
Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} |
о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и ј |
ти.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Са |
бог њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то |
тло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена ос |
пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све |
поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест |
тати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџини |
отпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже рево |
у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастир |
у.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор |
ма своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би с |
ом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовн |
дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку с |
омак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и д |
ека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа |
ог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{ |
Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје д |
одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на ди |
ала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, к |
ој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у |
личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када с |
уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче |
е скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од |
и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у |
о чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у |
балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни |
ком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да свак |
им туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рука |
међу обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним пог |
питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: ост |
у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о о |
аскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је ве |
е понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој |
ти.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје д |
не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том т |
и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у |
ашно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај из |
фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осме |
умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је |
е толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати |
а живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радми |
анимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - |
мео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарко |
беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што |
лађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озби |
и манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други |
ле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све л |
великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, та |
ановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из др |
е?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак |
исала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блис |
мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне преле |
ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није з |
Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи с |
та је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он ос |
ван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да |
пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} |
ење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обичн |
ако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечи |
када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају пр |
чију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све |
м "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је |
ене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеж |
Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, кре |
за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и |
не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим пок |
ркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама. |
песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним |
капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата |
ве - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{ |
а се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, сам |
е тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи ја |
ти, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбр |
не проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим у |
и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још ст |
, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим свој |
м тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чин |
светљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под вели |
дна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности |
собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакован |
Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском |
не, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништит |
едне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} |
трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан к |
некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ве |
и; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, д |
па живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења |
чигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје |
} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина у |
за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлос |
тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је |
ред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њ |
нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругал |
ни обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се ок |
још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега јед |
у ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнин |
го мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ств |
лија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - |
необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа бо |
увило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да |
ена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{ |
к.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Рад |
господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и на |
е, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи |
е била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он |
, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки |
лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер је |
ала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што ј |
ту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - к |
Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира ш |
есној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој |
ма сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучн |
дела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је |
чаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осе |
а и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир бе |
се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио наро |
ена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите |
тељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити т |
да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} С |
ао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Кара |
цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка |
S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква пита |
адмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфе |
та, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незад |
на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лопта |
увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тог |
{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше к |
себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажел |
Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љу |
дгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на је |
ене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Ос |
часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело |
о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га пр |
о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја з |
да, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговор |
Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је |
ам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме |
осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S |
лазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} |
раду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње с |
ству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву |
радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро |
а од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су |
шеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... |
нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом |
м, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала д |
твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде јо |
је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он |
пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су р |
Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} П |
и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало |
ве те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми с |
еченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамаркови |
адмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - |
слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то ш |
ке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачун |
и ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на |
обу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} |
Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Рад |
ом часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао д |
евину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле би |
ојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваш |
невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није би |
ако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док са |
е са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на в |
дну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задово |
да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопаж |
их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због д |
своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавш |
мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, д |
, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање |
и да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искор |
ођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа |
ла необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсв |
но волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{ |
ебо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи |
еколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се |
је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри кој |
отребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја ве |
и да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се нам |
игенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајси |
дашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живо |
усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узр |
- које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - |
са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, |
у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градск |
.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила поста |
ору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, |
Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљив |
просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху д |
а кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић |
се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} С |
ном поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од |
ебе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он ств |
сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уж |
покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мисли |
уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког |
лађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћи |
емља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој |
му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха |
и ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, |
, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, п |
ни, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред то |
стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по пад |
исли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда |
га у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} |
адржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох |
г пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у њ |
дноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будет |
зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један бр |
а која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесе |
ја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} |
помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав ог |
!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз про |
ему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог |
кшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верује |
лико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Н |
варате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се пре |
ашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се св |
ра.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} |
ово осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да м |
могућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у |
таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и ост |
сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва с |
само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - |
њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог ча |
а ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био спо |
аестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У |
ји начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одго |
ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мра |
том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Проф |
буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље п |
на... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... забора |
ади тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га |
Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свем |
илази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То са |
шу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, јо |
S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подс |
крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је |
ла...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурн |
ју чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да |
тимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када са |
{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - |
а остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са |
вера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић |
е састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговори |
Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Са |
вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одгово |
е то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али |
е помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај изл |
есну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко |
је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спр |
у је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све окол |
мисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не |
} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом час |
и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислил |
вета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је нена |
јсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да |
попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије прин |
и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас п |
ег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- |
S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прили |
ње испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Једа |
ју.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физ |
.{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. |
?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питат |
аше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у |
аћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} З |
ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи по |
бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтал |
ка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рук |
вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа |
ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице |
аде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} |
раше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто |
мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калим |
усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши ра |
лио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро ж |
о пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исп |
у она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она најед |
ју, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} |
но за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш сам |
а тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог |
орнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха д |
апију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, ле |
ако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уп |
и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од и |
рно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило. |
то ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унап |
ље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво |
манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, |
астрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим гром |
очињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми |
ку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео |
е текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молит |
ина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више мо |
ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи |
ква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно д |
ом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се чове |
необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то зад |
ико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манасти |
ви беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карам |
Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим |
ршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавал |
вори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде |
где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочара |
- мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле дола |
им намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а |
чки. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де |
и, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пре |
се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не прого |
пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане ј |
м шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео |
нем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави |
хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће |
трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је |
знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више нег |
екиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовано |
ао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет |
ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мал |
скора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необич |
себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план к |
оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеј |
догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S |
ари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио |
о је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи |
едино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини |
ајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најо |
че да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси |
меја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда има |
ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, |
, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јест |
илу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стига |
и израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излаз |
им нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орма |
га је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај шт |
ика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из црк |
тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви |
ене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен |
права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепн |
обро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И |
зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек уко |
дање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти |
једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благ |
а.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издваја |
сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране |
ви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље |
оступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, зат |
ез погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је св |
{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај |
жни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је дово |
по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један од |
брзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао приву |
их и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сент |
шнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, |
одим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао |
скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђер |
свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо к |
Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, и |
љер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је так |
нда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, у |
мена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и |
се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи о |
на, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, к |
на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли |
{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да р |
ио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још |
{S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се |
сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и ка |
оље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгл |
озници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у греш |
ћао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекив |
им опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S |
алицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне |
него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" б |
онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништ |
роговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - |
ивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ |
.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна |
пор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осе |
е, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он за |
не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече б |
{S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај |
ењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том ч |
} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{ |
ут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео др |
амљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква ј |
четка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пуст |
када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју н |
ир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим плано |
беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни лич |
етник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S |
бројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} |
улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лиц |
мове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове |
ица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале |
аброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све |
тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европс |
догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало |
ах код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну п |
ађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни по |
ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца |
, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше |
ени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену |
вљати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио св |
, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Дан |
} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично ус |
ава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му |
у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, нап |
који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави |
на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсни |
{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину |
, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телегр |
са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и пор |
н дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите |
опљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро |
о последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно све |
у, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био позн |
је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S |
сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава н |
који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред |
ије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи |
м. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око |
ајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, |
а да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је дав |
смех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало |
да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима |
бља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом све |
но, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковић |
ити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењ |
е већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * |
рба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весељ |
ни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст де |
видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим при |
узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, |
м живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје зад |
е.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказа |
S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајаж |
да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, |
да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови д |
нављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам |
друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Чит |
лон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамаркови |
о досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђав |
м случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила |
је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је |
есразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокре |
он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бој |
{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне ш |
х затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, |
Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час |
вало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, о |
коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Мар |
пне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслу |
на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило ј |
но стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем вел |
у јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала |
тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Д |
{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, |
ала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту р |
крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, суви |
села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, о |
е; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S |
то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво о |
крајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба ј |
и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори шир |
ке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозо |
која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када гр |
о у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, пов |
неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о до |
сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од то |
и свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} |
несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако не |
ваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог т |
од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месеч |
више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и |
оје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, ш |
тни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срц |
Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравск |
, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и |
гама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који об |
и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у окру |
бјашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очим |
же задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мис |
у свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и |
ожда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва у |
ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}О |
понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се |
гри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда |
иво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Ср |
сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада о |
та, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек осно |
. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост пр |
рба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S |
њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нече |
би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или т |
каквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у велик |
Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њ |
знине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у хра |
јих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та |
ја имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је кр |
ћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и |
свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим други |
остија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашн |
у успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, с |
требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка ко |
то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, н |
у да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могл |
ако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити |
што проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због че |
под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} О |
здиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и |
н покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, |
ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарк |
ће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што |
с испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди ви |
. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него |
Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, |
само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне ру |
оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести. |
не.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, |
и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала |
Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незад |
не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и с |
едва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гње |
суђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разу |
несе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом з |
) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано |
се цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скор |
ртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвн |
аде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван м |
- сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништ |
а се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може нес |
смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте |
о!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{ |
ље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до |
ако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се са |
мену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се по |
иметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу н |
раљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно рум |
ро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Ш |
дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу А |
гру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда |
, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирско |
, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се з |
.{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} |
уна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покрети |
ом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца |
очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у |
S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и |
ед собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се в |
и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После крат |
м скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бо |
ала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те с |
, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да ј |
суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упи |
све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно |
да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, вол |
- То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - и |
Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одби |
ћи одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месец |
у површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмил |
х, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли пр |
ву не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде ожени |
што ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи |
илу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је |
То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излази |
ласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја би |
се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се " |
к двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гл |
ло неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе |
да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар ј |
.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, |
после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који |
абија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међути |
м "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И |
рже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то б |
игао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно |
еме дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптал |
к.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - |
То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање к |
есор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао |
реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици. |
е ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цел |
е раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви |
а, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман д |
и у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да чов |
ло је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је |
ји било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним |
ини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек |
роблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети ов |
сти", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били |
о, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он от |
о сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића ј |
.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све ши |
али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необ |
неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, |
еразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењ |
посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорно |
е он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, |
је те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до |
а, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази |
уле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још |
о млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врат |
чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како |
S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки |
ј средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, д |
речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије по |
а ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим |
мице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно забор |
и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле станов |
у беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам о |
Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајс |
немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила |
твори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало |
у је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши с |
ори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата ш |
на, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза. |
озрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући |
али и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} |
, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија мож |
уо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{ |
о одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ та |
д капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише пор |
ки живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао |
подо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише о |
се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу |
ши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. |
иђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S |
S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, он |
душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} |
} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што је |
Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и с |
врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и |
да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли! |
е на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обли |
о врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од |
о око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} Н |
.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он |
Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову р |
ј старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у св |
авест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро разм |
који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав |
кве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу |
у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратко |
иску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај п |
} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поч |
спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава сво |
Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало ш |
:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицо |
је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S |
сније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од за |
себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомич |
ва трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може |
, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су |
а да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дис |
Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора |
свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звижду |
а песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање к |
{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну |
ни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на ст |
дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он на |
пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; |
кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радм |
тлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по |
и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} |
Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то с |
пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у |
а успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави п |
алази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су |
бе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једно |
лику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала |
а девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порок |
непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац ст |
слимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помис |
е ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беш |
оја се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку |
ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу к |
т око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S |
Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задр |
средњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше |
н није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Ма |
S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гв |
како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истов |
ном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје |
н ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставит |
ек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он |
сти пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чи |
ио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала |
рба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор |
јала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Два |
будише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни п |
вих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све оста |
Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игр |
а грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо ка |
е жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о |
самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнес |
а; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је |
Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиств |
ма не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу |
рану ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, к |
то пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак |
дила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настав |
н тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам до |
сти.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња на |
, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу |
а, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини |
еху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко |
дадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, рук |
приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њ |
н дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити ту |
S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој се |
деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрко |
иђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице |
ицира до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју |
и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је |
овори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он пом |
испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала |
} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Нај |
је у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздр |
азбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога ш |
ла покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно п |
нама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и к |
ића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својо |
вању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откр |
би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други п |
е јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свез |
наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одлик |
лете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љу |
ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и п |
је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манасти |
више једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарков |
било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти |
ишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родите |
м да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец да |
имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за |
ебати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Пост |
{S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је |
е Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема ру |
да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се |
могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у |
он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван |
а, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, п |
би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по дру |
угојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитиват |
оме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонил |
је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ |
нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капи |
ти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново вра |
заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа |
та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мај |
тварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеш |
еђашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих они |
ог, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, |
асан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Беог |
мо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (приро |
реће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да с |
.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, |
м без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих би |
их својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љуба |
ње симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ов |
на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најз |
о сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Васили |
нција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих |
е да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у |
о је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са от |
ст.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду |
} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и |
ервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или она |
о што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, |
ву која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај ред |
Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на с |
, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S} |
ав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Осто |
таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не б |
ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, |
где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и п |
одило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни |
помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд из |
човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам т |
мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на п |
не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није |
:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено |
то се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше н |
ст, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} |
е.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора |
изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и |
у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његов |
ним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над пло |
огодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је мога |
та је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Ј |
у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, ил |
а да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, кој |
узети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене |
нити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две з |
било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којо |
расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је са |
али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам п |
ја.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек |
нило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} П |
ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада |
ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Ка |
сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} |
ош ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је ос |
и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини |
бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он |
о у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто |
е се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се |
ашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина |
м као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би |
ризна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих стра |
це.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и |
овек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - |
закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је |
о? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са |
е у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и премес |
са он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха п |
ветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кр |
побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и |
срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. |
чно познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу. |
ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи. |
езује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био |
век (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава |
: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стиде |
лавну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено |
вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу |
атно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада |
а.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини |
јала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хл |
идео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није |
ини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те |
нови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али о |
о свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек |
ем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно ч |
орио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на ње |
ни широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напушт |
ни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, п |
ок је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он |
ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, т |
и баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, оба |
лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после вел |
ину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одс |
мехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и зап |
{S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије |
је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим про |
рета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућ |
ић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младо |
цу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и полит |
о, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на њ |
због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења пос |
пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом |
свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешк |
ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то шт |
мети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши |
има оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише |
богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, |
ово врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закон |
еби и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену |
рда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жу |
ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваља |
је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, к |
обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она |
пна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушен |
лу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога. |
се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из |
друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају |
Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осв |
ила једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "По |
осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гл |
рковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једн |
а је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радми |
и уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, |
а Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} |
се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледа |
екли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рође |
ању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио дале |
азио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у |
есаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у њ |
ивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито у |
уржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свак |
ер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпат |
звикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та с |
зичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највиш |
еумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен сви |
свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре |
ти постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удо |
раво на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов каракте |
ова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и ост |
ознаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у најв |
еорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префиње |
је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајду |
се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако п |
аше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он пр |
Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетн |
} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што |
{S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим з |
сније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. { |
{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} |
у!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе |
о меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од н |
узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетн |
ам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво |
часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати п |
н дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он |
ујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се це |
еумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створ |
.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што |
он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више ниј |
Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{ |
час говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ћ |
ост према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше ут |
ним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То |
ше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је нег |
ијаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, нат |
е изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско |
очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Л |
лно у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и |
е простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало |
вши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге.. |
јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио к |
а, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда м |
а је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и при |
сли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски |
ро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеско |
код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, |
су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} По |
не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и п |
укама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина |
е поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледа |
том млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом под |
ло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба |
застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим |
њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер |
S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око |
, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је |
е ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то |
на се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су м |
њеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити |
ле дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена |
чинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S |
во, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом |
слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" |
елом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Ра |
S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ ш |
епћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсј |
м силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, |
спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то с |
а, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум дове |
м телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потр |
Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке кој |
ким чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијуш |
и фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искри |
а потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, |
ам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају |
ветлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, ча |
тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим |
тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен с |
а пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{ |
је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање |
арамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и |
говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је пола |
испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и гра |
Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S |
ријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за об |
ти права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одма |
н, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} |
о једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, |
мешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се за |
тави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора бе |
у својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А дов |
S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - |
и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе |
м, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете п |
{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он |
се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као |
е. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута |
пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било |
тајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ла |
анине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако |
и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ход |
стали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озби |
бар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се мора |
о неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута |
еног стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То пра |
Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмил |
ижавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео с |
у прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако |
дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну нео |
појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међут |
ла сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост |
са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен |
.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као к |
крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану |
{S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом чов |
ав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци |
ричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очек |
фесор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему сл |
зих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али ч |
рдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} На |
је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је позна |
на затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, т |
ом срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напу |
. и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је |
а предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и м |
равно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (т |
ио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити. |
ју предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али |
, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да о |
а затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из ва |
ј. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на |
ан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињениц |
илом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Ост |
ахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузим |
у и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже |
} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу бе |
, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је би |
асно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна се |
бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увиј |
ица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети п |
им на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на т |
ног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на сл |
асипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет годин |
да, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} |
при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравн |
Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, |
јама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и |
аборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је та |
ну своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прст |
е никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у |
ао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико |
останом?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму |
ба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко покло |
треба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, п |
писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем |
ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{ |
знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је |
и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да |
ликим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и н |
но!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - он |
у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао ч |
пех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу |
о!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то |
е кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју ку |
дано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди |
Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољ |
олико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагње |
тво волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепо |
м наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S |
.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно гла |
се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... |
и буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нароч |
по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу цр |
ди у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог пр |
и у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} |
већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрде |
им погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазит |
постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од о |
а њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, |
о не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, ст |
им запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметил |
{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} |
по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио |
илије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испр |
ожи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његов |
не један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви п |
ста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазива |
о страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала |
који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, о |
Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе |
ри мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и та |
себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - |
у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглав |
осле плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасв |
ао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са жено |
у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, |
здух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час |
Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово послед |
аву, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања |
јдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговар |
када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код |
по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато |
отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за |
о сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјаш |
еру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би смет |
узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служ |
тро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже |
еша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још уве |
{S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети н |
н сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околно |
ше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и |
Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тре |
лена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија |
S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гво |
бођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачав |
може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више |
да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чи |
чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, би |
о се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То ј |
ећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, д |
дмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветн |
е цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госп |
да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озб |
но дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед |
а су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије |
и, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, фла |
аршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мири |
да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи |
гових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ћ |
мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину |
он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на |
ечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, бл |
ала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем |
ог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понав |
на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушк |
најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори св |
е не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и ос |
ји се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је |
ни изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су |
фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје мес |
ра, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кр |
е био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити |
потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела свој |
ца и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устад |
арковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао |
ило све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворе |
низовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући на |
а; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - иг |
и са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину зат |
још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једн |
наћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њен |
собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна в |
ник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост пада |
оћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је |
која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по искв |
лазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за дру |
ка је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева |
о време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи му |
е Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне |
група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, |
столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су госп |
рата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори наме |
отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пр |
робуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим |
ти...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци |
збуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набас |
исан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и |
маше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распећ |
црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну зво |
у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку пр |
о ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам в |
ромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да |
да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће |
ена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпе |
њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија |
ене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толик |
ег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, |
то се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено. |
иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарков |
амним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, |
рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храб |
су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу |
ке на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме |
пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у це |
е, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Кара |
.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје же |
е каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједно |
- узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? |
нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти |
ла.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вече |
а, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спус |
ово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та н |
е да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти го |
кву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у се |
и, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперств |
ње може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гла |
к стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости њего |
, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме л |
вори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се |
арковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али с |
: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рам |
је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој с |
а не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће |
помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смуш |
ма ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S |
тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско |
се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} О |
уца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госп |
ли шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог |
н да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пу |
очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се |
ву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему |
томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то |
у је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава |
то бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички |
S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо.. |
{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћен |
озофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, |
, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. |
узе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала бо |
препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ста |
мараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја с |
неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може п |
може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то так |
. може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај да |
упих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све |
љати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак |
јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим |
јаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Д |
- рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још |
{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли |
екинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не зн |
.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зач |
и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{ |
Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мисл |
и си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске |
ш чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S |
ала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се зав |
} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на |
ања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и |
породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити сам |
е опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што м |
еш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Ср |
не, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одго |
човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јес |
рока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да. |
енција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љуба |
тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти |
.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он с |
ашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, |
S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је |
и Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} |
р ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, |
ћи одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према врати |
{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Ос |
ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на колен |
задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, |
х вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, ш |
S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} |
"начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада з |
адесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онд |
кочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим |
несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави |
јлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоћ |
е најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на так |
а беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још |
а се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај |
ћу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејат |
S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна н |
и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он заста |
е оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене р |
атрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значи |
Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да |
, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храбр |
чега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он |
.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а |
глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађ |
е се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што кре |
ли, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем јо |
поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У кол |
{S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге н |
је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, прос |
е, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је |
артијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађ |
амо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише о |
среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не |
икакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним пр |
S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: |
и, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и даним |
ш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се ж |
како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и при |
ог разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперств |
ше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он по |
оти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (По |
депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље с |
{S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху про |
природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и |
мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, кој |
ма, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{ |
е постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног чов |
о удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свако |
већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог п |
ђа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и |
тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} |
бе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело |
један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и |
оде, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, ка |
епо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као |
и, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или |
уба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном |
њега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник |
учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново вр |
- Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздрж |
ила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запит |
у томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се в |
ву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. { |
едуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође из |
прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарко |
е лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, д |
ао да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче д |
треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} |
е надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно? |
S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који м |
како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потреб |
ла неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и л |
лико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био чо |
дости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што |
- Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и ч |
а га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пр |
себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду |
у?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех |
ових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми |
ила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарко |
значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се? |
ранца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це |
осталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене |
жених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи з |
тити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од |
, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} С |
S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не |
д плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из |
ви једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе в |
- проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се |
ом видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} |
има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазни |
ета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пом |
Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако рад |
ели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: прис |
а.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хте |
физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуца |
- викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што |
елаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над јед |
е све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није та |
вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није |
естица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; |
азумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} |
е скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, в |
сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љу |
е у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S |
Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра |
вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разум |
- Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви м |
мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његов |
а једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под ср |
а свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом |
тао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени |
нија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, |
ина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господ |
"срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колик |
гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окр |
ашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она |
о наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарк |
ак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну мил |
иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са |
гао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек |
ог...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само |
новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни пос |
арамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да ј |
сма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} У |
природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испре |
астављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним тело |
снама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отво |
а ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе ч |
ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више одн |
рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не |
и, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао |
Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам |
м хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар одне |
ко ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... ма |
, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} |
S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе по |
ло до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изглед |
и форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и |
влачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против с |
волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета по |
и.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, ка |
е дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, не |
ала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним |
са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи |
вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини сп |
оја би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам |
, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је т |
еменитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји |
извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о |
праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између свој |
изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек кап |
мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше не |
е него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, |
младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдс |
лтурна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ло |
S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе п |
било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским поглед |
- Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелен |
рамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у |
Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париск |
хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њен |
можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), р |
н стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и |
то, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камењ |
чинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и има |
е по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њено |
је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том про |
и што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао |
м који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, сли |
вова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на заму |
ју.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовоља |
ти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле њег |
јној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак |
ремена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима |
ач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћо |
се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У не |
глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не |
а буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а види |
о мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео све |
жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соб |
се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју тала |
ом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме м |
недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, је |
на сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један а |
о у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да цел |
његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Прич |
ањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са |
је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу приро |
ала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним |
м необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и је |
уцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он |
цу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси |
ојствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Ниј |
вала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је |
пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале |
ити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и по |
о је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто |
ражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она п |
ба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је |
су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оно |
у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је |
а Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{ |
и.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући |
а М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану го |
ва пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из раз |
ео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе ба |
како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и т |
а под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, |
је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло |
во подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје мук |
и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са |
о, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешт |
атио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стакле |
се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном мест |
би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Са |
лаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе |
ем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их |
} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао |
ко су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само |
могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећ |
у.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личи |
, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећ |
ак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидан |
, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S |
ладала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, |
атре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канон |
о из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била |
же да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, н |
е, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Он |
пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима |
ајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се го |
{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} В |
наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у ис |
учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунад |
ју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и ст |
тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над |
дном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовит |
о?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место |
има, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док ј |
неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сан |
градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридес |
еза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и |
је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када |
крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим |
, да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки. |
ту пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто |
{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и |
збиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и зас |
укотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом |
, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови д |
претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S |
и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни |
из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и |
... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном д |
ају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружин |
милом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искуш |
, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала з |
одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са кој |
раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек дево |
цији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све он |
чи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу |
{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} |
манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, |
необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање и |
појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравн |
топиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновље |
бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бед |
т.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: |
ишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, д |
а је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чу |
њег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наш |
аборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је би |
имало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шт |
јајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигна |
он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стај |
чна!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пре |
вуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле |
ди места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне |
уму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је |
ерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и |
ја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке з |
дао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, поч |
видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крил |
(једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин |
дном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по усна |
личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гр |
римањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај |
која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на |
ова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то |
.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него |
ђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред |
ше и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним ж |
на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом |
"плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} П |
целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су |
а, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу |
вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има в |
т тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли |
Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све п |
падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; |
што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, сим |
су вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и по |
ски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом |
ливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим б |
који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван |
остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карам |
г човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упозн |
гловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргова |
мири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у с |
као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо муч |
крете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу |
скопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празн |
теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало п |
- помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без м |
на општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај |
орности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што ј |
ање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија н |
да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми |
лост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног до |
ош нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход. |
о што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд с |
нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелаз |
} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармериј |
иње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато са |
ја у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сија |
то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде |
еног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до |
господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је |
и.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, он |
; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мир |
ма толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом |
боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике на |
{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), |
њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мис |
испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела |
би никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном |
них усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастук |
ђе трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлу |
даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић |
ба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како т |
амоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме |
омисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим б |
с, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства |
задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојн |
толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је |
его што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ства |
очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној |
присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше |
лена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер |
а, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} |
једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и |
чања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добац |
јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од |
из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и го |
првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбов |
ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, вел |
е довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, |
женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих |
им некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите свој |
себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ни |
ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање |
ају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота |
им шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - |
дем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора униш |
ко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, |
ам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нароч |
то мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет |
тавци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} |
а врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа |
; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да |
е, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући в |
ишта изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај |
ас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се |
видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више |
се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко и |
астир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверава |
оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то ода |
бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и |
о, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са св |
одима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... |
рана опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу в |
офесор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што жели |
тављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крва |
живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кр |
ве бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и уд |
на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да по |
жала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пеј |
бије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он ј |
врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! |
о манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му ј |
ћу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{ |
и живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео сми |
т.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време пр |
ом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван се |
једном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што ј |
какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам с |
вари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се |
есто да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толи |
ао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекива |
енутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што |
, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десе |
саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих сме |
се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до ст |
је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је |
жавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пе |
у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање |
јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње ј |
есми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бру |
милом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече |
у то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} |
свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађ |
је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му |
а хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечи |
е чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, |
о ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом |
уд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим |
исли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега и |
грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако с |
их којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, исп |
својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није |
и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њ |
о страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломи |
о насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши |
борила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена |
и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављ |
позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се н |
н се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта ви |
о остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на мал |
деничара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је |
идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Ко |
не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - |
жио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} |
ешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро |
жао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема приј |
ање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност и |
ба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани |
белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан |
лији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што с |
остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној ка |
сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је |
говим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држа |
на осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у ис |
е такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба |
не сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје бе |
рба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и |
о, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је |
ама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срц |
урим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом |
{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џеп |
страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, ка |
ч који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опе |
о у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би |
плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било сма |
говори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети он |
Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - О |
у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну |
, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наж |
брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе н |
ије било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним |
табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали |
ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутањ |
еху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и с |
, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И |
и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу как |
посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и пр |
своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић пону |
тарца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, |
бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он |
оту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа |
!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али |
: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", |
ст или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која |
најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле измеђ |
едначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И ш |
у љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна |
мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисл |
ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то |
ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне ж |
он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенстве |
и, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко |
арком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи к |
и, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли о |
Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се јо |
ни ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох г |
малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} С |
и неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} У |
ј исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Сл |
сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечи |
гућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити |
а себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новин |
ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не заг |
У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слуша |
{S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учи |
њих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је и |
омоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу |
ве хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији би |
брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у такв |
ији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} |
ли се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уст |
ли салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју на |
пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београд |
{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилаз |
о да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана дух |
ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолент |
ирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принц |
смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету зем |
мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} |
а у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши |
{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије п |
високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; тр |
лост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док |
унце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по в |
е окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензин |
ора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на п |
жној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капут |
пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пр |
; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је б |
асош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му оси |
в сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Неш |
ама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до јед |
путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање т |
ији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно с |
не стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза |
широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила |
нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} " |
се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о ст |
же цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (пр |
боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеј |
х пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необичн |
ла на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, пре |
једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, |
мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у г |
окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јо |
се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама |
стави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, |
ила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се |
ство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини диш |
и онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је гази |
г које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу м |
одлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто ч |
во на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од |
ро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и мог |
а овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили м |
о воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја по |
ве самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песм |
спењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који |
сао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, све |
одне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим |
ља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да чов |
помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века |
гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, в |
од тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице |
да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} |
жену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сли |
се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар прибли |
...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савес |
о је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, |
кат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од |
нас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, зак |
ну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту |
е сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко |
{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао д |
ни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више нег |
е давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се од |
х киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олт |
ису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћи |
у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривено |
но дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти |
злити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - |
но (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши с |
ане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустав |
, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу |
крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај сам |
видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он ј |
реко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улиц |
чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењ |
алочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и з |
дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да |
да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја |
Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њ |
орело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била гот |
ог вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час |
у по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би |
г цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без п |
иотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више |
е свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему |
е одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико |
ке.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио с |
рестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, |
S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака к |
глед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним |
се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек |
} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамар |
још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, з |
ше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше св |
теника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, зап |
и, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих |
страшени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часов |
у га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на |
чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво стра |
покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, по |
оче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у нед |
, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сун |
ећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нере |
а.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на среди |
ен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала ј |
Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква му |
а не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљ |
оје ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном |
м тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих т |
сан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже |
брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у п |
не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћив |
од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањ |
д сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно ис |
е имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се |
аставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и |
испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седе |
а да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперав |
стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимиц |
је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке |
Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да з |
покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, п |
под астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле јед |
Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је |
вој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или он |
рео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са с |
ног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{ |
рада би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на |
а почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти |
едан облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га обл |
ове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача |
јама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се г |
асно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{ |
ција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечи |
ло да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег друго |
да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а на |
е може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кида |
S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја м |
пште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати |
тове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полуз |
к, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, св |
ио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог |
у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, све |
лаву...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изра |
, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто гор |
био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бел |
и тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове лич |
но, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једи |
збору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама |
етури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се |
Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и |
игнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, |
ак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на к |
ојнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаниј |
{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и сас |
Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Ж |
рад, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рач |
тисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} |
једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне киш |
: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је има |
сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} |
ји је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну |
бу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну |
оји часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XX |
крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има |
има ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном |
уди, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очи |
небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањ |
пита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S |
стоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, п |
даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љуба |
ђено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у пог |
потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши са |
светљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Ц |
, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} |
ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, н |
желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У |
а у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико |
њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне |
но узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни |
цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек че |
ше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног велико |
S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеш |
још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и |
е, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "в |
јало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично |
онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мр |
Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголас |
воје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирењ |
окуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он |
и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра |
и се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали |
}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким |
и.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом |
-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца |
ла је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати |
часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то |
га:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано чит |
алицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Д |
ко молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер.. |
гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе с |
це?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укоченост |
е су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгле |
одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у |
подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срес |
миле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, |
ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је. |
а резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када с |
тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и п |
било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење пр |
ску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета |
итак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што |
одавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у |
аћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то по |
} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају ро |
даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у |
ра, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једно |
обе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица б |
а она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао |
ћу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивно |
пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срб |
пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знам |
знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, |
н се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва |
да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више |
био и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до |
ва бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било нато |
азвијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар |
сло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залу |
и мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и |
вати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима |
ог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купив |
ве те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Би |
а није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри ниј |
тпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (п |
род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики пев |
а стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечер |
у престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблес |
ећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако приг |
на, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} |
но да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и |
Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим |
{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, откр |
би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мис |
д саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће пр |
гу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног |
једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објасн |
покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", ос |
акшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповести |
остепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је |
али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала |
несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, |
(јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше н |
ба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде |
породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необич |
је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и иза |
она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављ |
а да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када |
ада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, |
, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - уз |
његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, н |
гло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих има |
оследње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила |
нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике н |
сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на |
лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - |
еста и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога да |
аћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, уч |
дмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као |
!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљ |
великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, |
спети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да |
у висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то са |
владао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немо |
је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој истор |
, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирн |
анство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није |
звесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винс |
сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сач |
би није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога |
ћим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, ро |
на друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држа |
ва он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где м |
еки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гл |
тог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрет |
а г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је је |
офесоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спуст |
а у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ |
е беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{ |
кар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи |
на не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно |
и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше |
и своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њ |
ивота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ пр |
не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Рад |
ст његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао с |
рковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је пом |
то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам |
он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друг |
га претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако |
вне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежнос |
дном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без м |
S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - |
н, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда ње |
могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише п |
ог доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту с |
скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме |
а претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, С |
учене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, т |
и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствар |
хо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене |
вима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под |
о цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна |
ета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално в |
и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} |
собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, |
казује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и ла |
јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку злат |
- Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница |
мо једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велик |
вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у |
чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на с |
, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао д |
о седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Сед |
воду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила д |
замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом |
све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, |
скама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би |
е понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у и |
мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљ |
ом уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокр |
стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се ти |
Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак о |
одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао збо |
на јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића н |
е углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука н |
ву: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склоп |
папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате |
ачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после ч |
у.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити св |
S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и |
тела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње |
доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући |
о, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и су |
- Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, о |
рви пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући |
еша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече |
адам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас |
ма да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гр |
S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псов |
о дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинам |
је, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет |
ањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рач |
на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, ј |
ом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, |
ију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотва |
ца, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и |
палу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, т |
идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене. |
о то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин |
узданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} |
са: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игр |
едено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да |
омисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држа |
же изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, за |
што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као д |
агајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насм |
је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он п |
даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због го |
- Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књиз |
би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он план |
чна једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је |
ва који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и |
ма нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; |
Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослобо |
на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и је |
шта не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно |
м. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} |
дњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једно |
верења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у ње |
купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чем |
рба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек |
је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{ |
водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он |
ише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија |
S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли |
да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи |
волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није |
- Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} |
он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела |
слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости |
Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он |
го што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књ |
ти могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учини |
потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа |
једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у шк |
а несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих мо |
- Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - пр |
тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, а |
акоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бле |
не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе |
да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећа |
склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима. |
, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу |
ком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним |
у се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком |
о (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потп |
на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, ч |
в (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза ј |
ца, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али у |
S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му прост |
рамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, |
ом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је вид |
агло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Св |
капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему |
вај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околин |
ка, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од ч |
у што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко |
оје ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би с |
о.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, |
и одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу |
едених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је |
чно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Зн |
ој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао пот |
аштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто ниса |
други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке. |
шан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: т |
а.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путник |
ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично н |
енталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим при |
ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, |
е очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После н |
простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена |
о сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} |
м.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну |
сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Ј |
ла! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. |
ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом |
пет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила н |
олициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га |
сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана |
ечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, св |
не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она |
на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоре |
овић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У |
Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог те |
на га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до |
адмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокрет |
кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим |
до лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Васили |
да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стај |
аведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и весело |
војим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше |
споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било ј |
о и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало |
невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, |
поузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му зајед |
S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се |
д тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбуктало |
чке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како п |
едуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, ил |
у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић ни |
и како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим п |
ене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слик |
еби, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она с |
XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић |
Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је ск |
језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полуск |
{S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - уп |
рковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете с |
нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је нос |
То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, б |
ош увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S |
је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мра |
дала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа |
њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после то |
је свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Ун |
сеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било о |
си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје |
изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније |
а на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној једин |
брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, |
ада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелекту |
е понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: з |
ким миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши л |
т лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског кру |
но се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор |
рви га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него |
рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче |
..{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - |
ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. |
шко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда |
прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше неја |
г ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећ |
ом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи |
дила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, а |
кође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули |
ог постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међут |
рпске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај |
. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су иг |
ту, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање |
гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене при |
празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком жив |
е преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзир |
S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давал |
аба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотад |
уте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, нау |
који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки к |
с би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљи |
његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње |
по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са сам |
азговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зат |
лепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио |
реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћ |
ко упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највиш |
да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више нег |
успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} |
ђивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаш |
еђутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} Т |
са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} |
и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћ |
питивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути пре |
чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдо |
о је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његово |
довољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав по |
и део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та |
дамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које |
спитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађ |
без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пу |
ео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћ |
љао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао |
су испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спус |
још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнин |
ањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он изва |
а се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван |
та...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, |
гнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} П |
о тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њ |
не косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, св |
лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније о |
Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу |
S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито |
- проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - |
и униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}М |
а у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто та |
није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко |
марковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притр |
човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати |
и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи сво |
што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим |
ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирил |
на једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба |
д његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио грани |
едне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, чи |
је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. { |
о:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и д |
у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погле |
само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик |
а што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, б |
ајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде неп |
одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромн |
набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос |
ађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглав |
тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да |
ме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ниш |
ки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спас |
н осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто те |
да, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, ал |
а желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После |
и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најст |
о шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, |
о Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није |
да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и |
ло у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} |
њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемире |
и уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамн |
еда побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ст |
ра што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. { |
оже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питај |
уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али о |
о да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Ра |
во све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му |
сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он з |
ази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, ко |
Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе |
" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и о |
ђу њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње |
достајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, |
очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зн |
е одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и з |
а поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова д |
или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим |
промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно |
таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање буни |
е трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју ј |
жио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презр |
, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много |
је веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. |
њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш |
догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на пр |
ти! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе |
на и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, д |
колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно |
ед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред |
иметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никака |
већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега сам |
ова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души да |
готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у к |
ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, мог |
ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повла |
баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на сво |
тамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луд |
васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свр |
и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да |
д будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто ла |
а пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, ст |
, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} У |
као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности |
Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у не |
м бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везиват |
е једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, |
стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна |
ном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером. |
љену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он |
ше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, к |
лији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је има |
вића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тр |
римети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно |
оме крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије |
Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би ја |
{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе |
од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из прев |
мивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тр |
марковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш |
омена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота |
ра мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов по |
празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да п |
замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече |
нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била т |
е што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је с |
марковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хр |
ед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нис |
своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био о |
а фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишља |
то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је ж |
као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... |
уку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се. |
S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по кр |
вим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по |
га, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од с |
(при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он поно |
који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак |
љно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и |
ва, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело |
је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све |
шка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} П |
ао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења |
урио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукам |
тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју |
игне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S |
да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада д |
и она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта |
није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не |
ичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада в |
ву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питањ |
ност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану от |
а, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега |
Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја |
уку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било |
ом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прв |
, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка н |
ба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без |
оте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, ка |
на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, ка |
И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да |
лони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се |
спретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се дови |
растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим |
рчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И |
ући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, |
бари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах ба |
}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба н |
, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; |
ом значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се та |
Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма как |
дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала |
љивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прик |
учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати погл |
м ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{ |
сположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не |
и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа сво |
м случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} |
се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не |
стим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поно |
.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио ка |
и било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више ман |
атим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а |
ао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха л |
далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је |
римети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непр |
љина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њен |
према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев пост |
рамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једно |
"главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један ле |
р цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто н |
све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рук |
рад у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшниј |
етљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повр |
S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек |
није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе |
испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је тр |
} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену поло |
да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} |
рити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле |
теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жес |
ом.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и криков |
ад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног д |
Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима |
и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно |
онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све заврше |
ове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузета |
кретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{ |
мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је |
но и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе |
на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онд |
он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изв |
е излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - |
овек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном |
положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да |
S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решен |
Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} |
S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико мину |
ичам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S} |
атеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејас |
вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео пов |
покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љ |
до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијак |
S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Ср |
м ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да и |
у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, з |
ес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име |
е пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да б |
оглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него |
га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусо |
{S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице |
муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима. |
и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али |
, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодуш |
. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су с |
сну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запреп |
мислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, |
е ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор |
еше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен |
чистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се зат |
и је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од |
најући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{ |
ло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођос |
и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не раду |
се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео. |
на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за |
ати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре сти |
арамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретск |
е их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на дал |
понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Прек |
разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене ник |
ериал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло |
ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на мат |
а те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам |
подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и ду |
а су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се н |
ђе сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. |
шле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, д |
а се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост |
"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ст |
средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду ко |
одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше хо |
а и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете кој |
ти ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе ли |
ије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, к |
се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши |
уженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљ |
његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осе |
ар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они изм |
су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић |
ук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обу |
р и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твоје |
нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, |
S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била |
у и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица п |
уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле. |
а бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених |
здељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обра |
а бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморниј |
му тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи |
} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гле |
:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осе |
ише слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када " |
шем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите ка |
ених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно! |
а?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо |
оје су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам чов |
начаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у |
наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а |
од ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скр |
ост таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је буни |
ву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница |
о часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не ск |
колебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико |
обе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - ни |
укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још т |
ишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен т |
о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса |
ћи где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико м |
без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На |
а плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бро |
та ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При поврат |
зумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку до |
о указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те св |
ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште |
за до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, о |
? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву |
где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци кој |
S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази овапл |
нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобил |
S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном ус |
се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" д |
ема Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну по |
рак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено |
ло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасв |
свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површин |
и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све |
м: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице. |
да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање |
може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила лат |
ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијер |
у да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, |
рава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, |
тавила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила |
S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ |
ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуца |
S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S |
уњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да по |
је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један др |
але веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и |
се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности |
лу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо |
седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То |
у је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Ка |
прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страхо |
де на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ |
аћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, ш |
а сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао с |
кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уобража |
то необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочек |
вих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који |
ња.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га |
најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрн |
за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. { |
окривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: |
Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, |
илике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер |
како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик |
ка, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање |
г је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не |
а сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потези |
о да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њ |
о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је о |
о (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као с |
...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарк |
би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он ј |
} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризн |
а свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмил |
"пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења |
ан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело чове |
чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадг |
ба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - |
а иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар им |
пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и д |
изно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана |
етрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније по |
сак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - |
око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну и |
е прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама |
она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепо |
лазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињениц |
окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио |
е више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег |
ла; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и |
же уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да прави |
тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је та |
аскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} О |
з њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји |
било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није |
ознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама |
г своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него |
је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читав |
и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који |
е познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било с |
тављала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жи |
ицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским во |
з којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води. |
} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану д |
а на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад |
м, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели |
пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело п |
е огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрх |
тим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радм |
редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткам |
ј једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и |
рана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, к |
} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - |
спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале |
извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари |
о се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, в |
нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћ |
, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић |
спуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звез |
забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом |
егова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у |
једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео |
вање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Деш |
.. - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозг |
виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, ма |
људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је на |
Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у |
(једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у зат |
ено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што б |
гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће откр |
у наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало |
а пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из |
гађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и д |
ој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фиј |
зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путов |
јте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју не |
рбом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S |
амо да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S |
це.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - |
расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће |
оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми г |
ашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Рад |
а навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али |
итајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где с |
задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се |
а и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх тре |
миле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како |
лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо |
реувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га им |
начи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ћ |
и лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шет |
оме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео ни |
росто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да је |
е чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је |
ла још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила же |
људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних с |
васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости сво |
се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и неприја |
треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је ње |
увио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би |
нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душев |
а да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадо |
ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очи |
говора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек о |
азумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек |
м у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте |
када (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео |
, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себ |
о и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променил |
ма.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагл |
дство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани |
а чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам д |
S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре р |
да са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а |
нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{ |
сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној |
мате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{ |
жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана. |
, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно |
ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, ка |
н, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес |
, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за трену |
ност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, |
да рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих некол |
ка, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима мож |
Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад |
е од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и |
му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав ( |
а главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и ба |
има се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Р |
ао уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби |
смеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер ниј |
еним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескра |
еше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јо |
реташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане |
мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срам |
езање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили д |
тркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је д |
асилије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба м |
више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега |
и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања б |
о снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанс |
да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији |
д увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте п |
еличину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, |
да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "л |
његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{ |
а у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити т |
ао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле о |
редело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни ј |
учају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њи |
.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али те |
дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како ј |
нинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пре |
ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није |
ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неве |
авао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од |
аше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог с |
положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој |
чима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности шт |
е од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело |
ано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} И |
или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један по |
ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам |
пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лише |
г у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукави |
е ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у |
а осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог |
гу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у |
слали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог |
та, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се |
ица му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ућ |
је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цо |
једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему |
очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, не |
ајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке б |
му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите прија |
и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој |
ја, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на |
ниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну |
е добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си ос |
{S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико |
ављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак ку |
страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни о |
два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој |
Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена. |
слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. |
им рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету кол |
ремена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у вазд |
ећ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног |
S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у к |
чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на к |
а.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му |
ја беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине |
превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не о |
о што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као |
м се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Б |
ла.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по |
стојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душе |
судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом ко |
ци.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлоз |
блик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли |
им очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} |
одушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе |
нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништа |
и зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изв |
идео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад |
лити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне |
ав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје ве |
ИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми оби |
, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним |
и нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини |
стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је |
поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад |
но!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи пр |
ао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није ника |
иштаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из о |
ни су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уоп |
који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, |
а надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не п |
барала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила о |
... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са |
ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то ш |
еша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим |
се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и |
ана, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута |
изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода |
ко махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилини |
ти рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који |
ош не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тре |
разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем |
.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање |
еном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње из |
це.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи збо |
нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али |
ношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљени |
ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "фи |
ла прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та |
авдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" |
Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} |
то је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са |
ст.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто |
ење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радм |
озоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трепт |
ражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно |
само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како |
то небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којим |
отребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто |
сане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлук |
под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали |
радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав ње |
ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вр |
те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ак |
у теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста в |
усти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао р |
ов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} За |
над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, не |
оравља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по н |
а врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место |
ве то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} |
ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине |
им да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жељ |
се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта |
је, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и п |
арошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче донос |
о би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу љу |
овац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} |
е и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзор |
ве последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен. |
а је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове |
{S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута чит |
едини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близ |
али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и |
ку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту с |
обе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сл |
је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутањ |
прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих пр |
алних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба б |
одом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају |
ију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој |
среће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он |
а, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни је |
руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} О |
учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и т |
та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Ср |
. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о |
ила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку сп |
кивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да |
хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку клим |
оле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} |
а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} |
ајпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко ју |
ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарк |
га крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ буд |
адмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоме |
} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једно |
астим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе ре |
ије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене |
потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} |
четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о м |
ерујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има сво |
он.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одухо |
диже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, |
о откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да |
природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чуд |
јке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то |
испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја |
едно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, с |
аправити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек ј |
итати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у пос |
ам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести |
етао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, про |
м је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новина |
лико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек и |
, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Ср |
арковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, пог |
дим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води |
тим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је |
о кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узе |
Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можд |
освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су б |
мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само сво |
почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама |
кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само ј |
ив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и све |
друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: н |
ном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То ни |
ле гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, гов |
стима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он |
у.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И нај |
е се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и св |
ође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али |
оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у |
листају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне теж |
Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био |
: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, бра |
аелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказују |
дај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеш |
неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одма |
ог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће т |
сти, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да |
нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможде |
е могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се |
з.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и раз |
.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не пол |
тру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S} |
{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге |
ва матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да За |
знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да |
закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне б |
ву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатст |
мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и сво |
ојом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до тол |
да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зо |
да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице |
ива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и |
Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била т |
нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога |
вори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учи |
му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} |
звири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била не |
ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају нач |
човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља гд |
фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуш |
ански".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци |
ам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање |
у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} |
ло Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S |
"...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час наса |
ица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне пла |
о, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за друг |
сим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (к |
ња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или п |
е претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први |
о је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште по |
тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити |
да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што |
ако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих |
ва личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета |
ично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу. |
ожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом |
као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, |
говара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} |
еда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан по |
ак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, а |
г.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, |
да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечански |
адао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да |
обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну пр |
чега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив |
{S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само прет |
видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Т |
о очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредс |
ојим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако ж |
читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, по |
{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи н |
а тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се зад |
!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, н |
упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново |
беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен је |
}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку по |
имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет |
Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када с |
да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... |
кић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се |
ософским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и др |
} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда? |
ао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нек |
дмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња њего |
топили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободени |
и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око |
ознавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S |
{S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба |
људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје же |
све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се |
на! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља зат |
Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још |
четка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности |
S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешт |
оћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран |
јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} |
о:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још |
ео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јес |
много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута х |
никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за в |
{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спава |
постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне же |
замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче д |
Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно п |
.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир |
ле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио тро |
исину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необич |
а беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На |
Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{ |
овић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићев |
в мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес ко |
ицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, ман |
он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Васил |
у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној |
ти на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то |
проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи |
необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он |
ромени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох |
најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао |
- Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја с |
је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда |
цу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га |
бало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по ис |
већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до ци |
је дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћет |
јприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуг |
века који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђе |
ебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то |
те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаж |
иру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао |
е Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским |
јност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да д |
али као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко |
д тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свес |
и га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно |
варљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео |
ћ је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад |
нолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба ј |
нуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, зна |
о под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; |
да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, |
је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{ |
ету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осв |
два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа |
уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмили |
и да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, с |
и несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постај |
аборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само к |
ужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или |
у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и америка |
и од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парче |
ри девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља |
ли он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему ко |
ји је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био |
илозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, н |
еки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разон |
ак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчи |
вратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, и |
алик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај прв |
аском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предав |
у она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешни |
сновног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навика |
} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, |
што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови |
о себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљ |
добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју |
могуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се п |
азаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала ј |
ложеног и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, ч |
дне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом по |
рећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улаз |
тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашниј |
само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности та |
ребала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснут |
очено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није позна |
исине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од |
да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - М |
а се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди |
ација која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изме |
S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгле |
рсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих м |
ом кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други јед |
, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када с |
ма разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је јед |
необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зелени |
роватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; |
да, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} |
в треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S |
е урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без |
а, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, |
довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као |
деја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, |
глед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је т |
н нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S |
мачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав ил |
е имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар |
Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери ј |
и они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, о |
било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, н |
пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијају |
ог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у |
етивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и |
нат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{ |
, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се понов |
лови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на |
ме мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на |
его другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт са |
раху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, |
{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, |
жавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте с |
сан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у ти |
рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз от |
х сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени п |
исту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, н |
ут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже рук |
, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S |
{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се |
да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен |
као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Бо |
противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да |
престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропушт |
еног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самил |
ни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без ч |
ери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезн |
људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и непи |
на.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланче |
ости, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка |
ојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две н |
м жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чи |
потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за |
атрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке |
није циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравн |
}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов насл |
сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са и |
асмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име |
беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже траја |
пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у се |
аше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требат |
раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у |
стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женск |
рими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе др |
гледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даљ |
учју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Ско |
, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом |
икола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори |
ету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба |
одна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте |
екиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова о |
отсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S |
време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу |
зу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полак |
рујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо |
је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори |
поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за соб |
рча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кор |
Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револв |
часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз пл |
зволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете |
њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти |
сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали изр |
ам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса. |
ивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвик |
а својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - |
авим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме. |
крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао |
чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} И |
ивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме з |
а прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још |
умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекин |
ала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зн |
ина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке сла |
и је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам |
ве то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са ман |
а чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и |
тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како |
дину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља |
има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи д |
светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који |
таву Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што |
егову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово успл |
ално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај |
елим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постоја |
е од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију |
ост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изју |
енама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганос |
он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар |
.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да ок |
говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упит |
се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се |
последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, |
жје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгл |
ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи да |
артијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Ми |
заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је мо |
утите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд |
шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате |
ио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко |
аједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се мог |
к.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара |
Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако г |
не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја |
р као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, |
ити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и |
он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог |
ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и |
но дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозн |
бичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрач |
сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} |
} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га в |
бара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, |
его што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указ |
е од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом распо |
н часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он на |
је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља |
{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она уст |
се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар |
од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво |
господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у ман |
и, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је |
ак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Уш |
.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ов |
ни кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова |
одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није |
, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и њег |
шка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало |
Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва |
т степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да |
арковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карам |
е што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: |
необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тр |
х нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак |
изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: не |
мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се |
и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њ |
мен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране |
моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, |
свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мис |
е, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној к |
шчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим |
{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и |
ух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну д |
негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} X |
} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна о |
едалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако |
хвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, |
ни на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та ши |
ини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све |
ијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правопис |
очник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше |
ше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно |
и могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од |
о и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он |
.{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најза |
једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата. |
овић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то н |
бе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и |
берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не прогов |
окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најго |
а те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те во |
не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S |
ајвеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те |
свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како |
севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, |
им европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска |
о парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобо |
ојој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и |
о није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно |
глед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у |
стоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са как |
авила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се |
сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одг |
- примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ |
тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све |
трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продав |
то не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Ва |
на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седишт |
ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S |
мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни |
а стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роб |
(ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, |
а заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно |
ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди |
човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и о |
ош никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим |
лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, с |
његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је б |
тари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пр |
S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - пр |
а, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђе |
и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око |
е место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из |
небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у сусед |
} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} С |
усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукањ |
лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. |
везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег о |
ај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж |
е спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се |
калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, ок |
ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу |
езе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју со |
} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима ц |
обично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци |
ва да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до вр |
их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају по |
ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада н |
м оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и тол |
и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да до |
и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви нап |
еде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставив |
сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кр |
лом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљив |
но дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том п |
и и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо: |
за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те во |
чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или уда |
која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели |
их према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара |
ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро |
р пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу |
, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у |
, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар |
тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него |
а" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храс |
карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{ |
утку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох н |
ебе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао вазду |
ајвећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сух |
{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског |
. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити са |
тражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да прот |
црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у в |
у то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S |
као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треп |
н, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спус |
се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је |
ј песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То |
.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - |
тим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздра |
ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му г |
илу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркв |
своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачен |
ила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њ |
оји одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} |
Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледа |
чин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!. |
увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цо |
стане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којо |
ека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, |
им радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало |
оду, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава кос |
у сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лет |
{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах |
м ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђ |
узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - |
се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S |
- Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од |
агиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за |
што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена |
то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да |
оље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужн |
дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављен |
док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да с |
расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и у |
е пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети в |
може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прс |
Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и |
овијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође |
цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је д |
кав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној |
{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тр |
да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу.. |
т басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - пом |
а ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степени |
три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} |
ју, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцим |
у меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А |
ед "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је |
цу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали |
кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично ос |
беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} |
ете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат |
да се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба |
почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили |
обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога |
Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног |
ирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и п |
Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један тал |
шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му п |
и какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред |
ији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време |
ница, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. |
да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест |
самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да |
ни ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да |
асилија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} |
е у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јас |
.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се за |
овека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезал |
приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати |
а срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му |
е диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се |
то се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у но |
острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до |
за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прсте |
управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Беогр |
не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, |
S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамаркови |
{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и |
агледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поно |
о негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед |
теле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на |
уха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, у |
прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао |
ао што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје неж |
ишом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, х |
ађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћ |
који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумерен |
ељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу б |
лећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу |
еже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек |
поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је |
и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам с |
стима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за с |
пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро жив |
воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђи |
пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно |
пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме |
хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић н |
огу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на |
Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћ |
а велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Ми |
та.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S |
а једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума поста |
уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и |
енија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што |
одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једно |
непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају ст |
у крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, |
сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Кар |
шће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и с |
рајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и узд |
ио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели |
едирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћ |
осом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на дру |
топљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим ч |
оћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често деша |
ар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био |
о мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и |
, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задов |
ла у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен за |
ветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсус |
е шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} |
им не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које |
ву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, с |
и.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} |
е у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи прос |
че рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одг |
све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре б |
знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, и |
светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице пр |
о да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: |
и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лиц |
места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над чели |
н осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну ми |
е устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти каже |
Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је диса |
облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику мла |
ада остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај ње |
вао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио |
Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје |
којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се о |
ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, п |
еним шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним |
наву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцр |
веним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и |
а вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} О |
вук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се |
е он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, |
е знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Вре |
ред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину гла |
ко крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од |
ота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округли |
аса, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја д |
о неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну у |
ешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као р |
ена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гр |
атрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до |
хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као |
оквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух |
ан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је би |
е врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, |
а приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхов |
рипуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем |
ком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно |
је), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} |
е што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: он |
вине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ |
а новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} С |
а: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од |
који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој |
} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опушт |
ј ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{ |
одине учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке |
огу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} |
је оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кне |
домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке м |
ећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том |
а преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби |
обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по ср |
м таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, н |
} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе бил |
појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у т |
ло је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се о |
о корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип |
кри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова д |
држа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакши |
}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена |
садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему се |
"Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на |
а крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису б |
ије ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То |
осподе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - |
а! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то |
дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсма |
реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је |
се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је |
ије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда к |
е најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта |
ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена |
е залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што |
ај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наје |
рвог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али у |
анству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, во |
у.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само |
ма? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свет |
дигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме |
оју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дуб |
едну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} |
а ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жељ |
асвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - |
е то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упит |
ш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{ |
а ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се уп |
се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се |
нућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене ( |
нала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити |
ар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него д |
па. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она п |
познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то |
смехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ Пос |
ка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа |
н, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права |
ставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} |
дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга |
стоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса р |
ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поп |
одина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле брк |
зумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављ |
и!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећ |
о у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине љ |
} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - |
челе да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} |
Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја |
као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} И |
би; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек |
тито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S |
питаш какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S |
{S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у тра |
асмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда к |
се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједно |
им капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пај |
а приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љу |
ама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти |
! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата |
један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срб |
? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се |
} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби |
една локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар |
ети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у |
чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} |
пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред з |
женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђав |
бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела |
е Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} |
на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта са |
чи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да з |
ковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То |
м финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - |
те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке м |
односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никод |
ву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учит |
и! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толик |
ебе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом. |
учним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорнос |
на додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође други |
без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје |
праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била ј |
дједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или |
прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамар |
о се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казн |
хуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} |
сно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Зати |
је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девој |
та је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спа |
дало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тре |
м помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, ч |
рачкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тич |
м наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па т |
на гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам! |
аспеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била ј |
мила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда |
реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - А |
S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима верениц |
је, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збу |
у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења |
тво је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други обра |
на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда и |
мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Њег |
, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли |
разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} |
речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлог |
јао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} |
дник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претрес |
ују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вез |
ђин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао |
ко пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић |
марковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је |
лавом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, ниј |
- Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже |
ш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљ |
е то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њ |
дним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви |
ића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, ви |
где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари н |
сно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка |
ост ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S |
очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S |
Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатак |
излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама. |
а Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, |
анија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви |
већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, |
, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да |
, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је т |
целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крај |
решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролаз |
вет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала |
ајзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је прати |
зовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{ |
S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину |
мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни у |
Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница |
овића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би мо |
}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, неш |
гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то |
Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} |
живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље |
} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби св |
света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том |
- Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само у |
махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну |
који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас |
... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Васи |
смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, |
уло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{ |
е верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и " |
би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је им |
им очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучност |
дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје т |
сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно пр |
се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је |
е заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове открив |
ст, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш ово |
и. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - |
е: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се |
љао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а |
сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је с |
ли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него |
овео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једн |
а и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обр |
, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и |
лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се |
он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Шт |
његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, |
атио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на кр |
н тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, при |
рамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико плат |
ајвећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и ка |
сетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је |
уга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то ви |
о је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} |
у народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је |
лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пош |
ислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомичн |
да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се |
жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео |
н некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дош |
нима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} |
а мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светл |
адмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује |
о викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се ок |
ло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи н |
нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега им |
у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш |
ио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш: |
ислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одго |
тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи |
да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна |
гућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић |
{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - уп |
шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек по |
вим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви |
им, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али н |
сно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да |
да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То ш |
пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном |
змеђу тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} |
миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} |
S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта з |
емогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ни |
- ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбу |
суру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две п |
ољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ј |
е ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори |
ео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога за |
уњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, п |
ишта те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - |
нимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштић |
ледње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она понов |
него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једно |
ети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он |
, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола ча |
иси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке к |
руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се |
век стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S |
још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свест |
озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарк |
е мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њен |
а даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та |
се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није? |
е чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћел |
то је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на |
S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити |
све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо |
сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије од |
побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у ст |
е идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... { |
мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} До |
оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св |
простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранит |
у, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази |
то леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију |
сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је рад |
ну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја в |
} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛ |
више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како |
Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чу |
но само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала |
естан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овог |
али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, |
е, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све |
вести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни на |
такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренес |
обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим п |
он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта м |
бљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховно |
стина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све с |
евом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари |
алица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на К |
и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам |
а га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јов |
, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници |
ане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта |
ш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара |
ло у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како |
алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе |
а и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему |
вићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала |
е ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Ма |
скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде |
о је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али |
н пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} |
и о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, |
себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "с |
од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не |
било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S |
инствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та |
рамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи п |
ом грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни |
х гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он по |
за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио |
знину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где вид |
дан погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, к |
ви једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се теж |
ти лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лоп |
право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се по |
буна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела ист |
премате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико лис |
S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" |
ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (т |
(као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после свако |
време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново |
стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не по |
после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се ма |
е...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себ |
цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бел |
} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} |
није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљ |
гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. |
ји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар |
а јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и наг |
S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио |
ке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студенти |
ложај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном анти |
, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под |
оге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново н |
не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, |
, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш збо |
, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, |
овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом сво |
ицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним |
нских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамаркови |
ихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах |
ару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрв |
но са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која |
} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух бе |
стимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} З |
лујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо |
ињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш п |
- Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Осто |
бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних |
ју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити |
у га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче кар |
еше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквар |
о нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Влад |
рво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се в |
је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој ле |
морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окруж |
ући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стал |
она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог |
им сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше |
о се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та умет |
нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше |
се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту |
био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу ов |
е за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чег |
све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћ |
ну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у живот |
.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је |
се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да |
унила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину |
То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим |
по, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала |
и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја јо |
гао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила |
м све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недорече |
н, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност р |
ја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, т |
е целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спа |
еђу два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} О |
јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која |
ицу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталнош |
{S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочил |
и, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачно |
у било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене о |
млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли д |
ни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао |
е скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму |
, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у сви |
едном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} О |
ху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаг |
ди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене |
то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би чов |
жива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упеч |
ћи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један |
к!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као св |
с лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то |
- И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - |
ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за |
измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... стр |
у и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао. |
ко чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. |
е некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно д |
ржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која |
А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури |
те мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку д |
.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - П |
- Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је д |
штала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим |
.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, |
не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ј |
, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А з |
м тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим? |
говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - прому |
ве мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је о |
ознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мисл |
S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од раног |
мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? |
Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, |
едамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљив |
јао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, |
сао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога |
вај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и ла |
слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, с |
да више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који |
вега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати |
е народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити. |
лаву?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер |
и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жал |
S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам |
. ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S |
ти под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи |
анастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемирен |
ад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не |
чате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лиц |
рема матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише св |
што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младо |
орам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још |
ути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег |
- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испек |
га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво пос |
S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с |
сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам |
шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу |
понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео |
ко мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, |
век, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна |
веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очиј |
иропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учи |
зливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним |
их гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што |
ет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{ |
Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно об |
ћ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора кој |
та.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одм |
лио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити |
она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она с |
да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити пра |
{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што пр |
ва ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог морално |
S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала. |
ени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у |
змишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - посл |
мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се врат |
ма и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло |
еста, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмева |
је и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S} |
чинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић |
бити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је |
ио затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би з |
неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на св |
што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те не |
јама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронул |
животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура с |
а пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због |
- На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, |
због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствар |
ности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били |
као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још ув |
једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала |
е видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и у |
есрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глуп |
да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; |
ија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у ј |
ртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто |
ше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, |
{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад |
узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је т |
лим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одва |
рзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам |
о.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се |
е примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што п |
ћ подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са свој |
ња.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само |
адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз |
нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било |
ледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он |
то се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих пово |
е!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а млад |
док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ т |
а држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или глед |
њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против ра |
првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис |
сног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова |
а је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном нес |
ала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство |
аном језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене |
видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамар |
ово сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врх |
р не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја с |
ег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што ни |
а изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да |
на препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био |
оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио м |
леда, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детет |
аветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас К |
во на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољн |
, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је |
. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе би |
безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света |
рвог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шт |
е! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, с |
сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те |
} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру |
(она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена |
ологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, |
се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касни |
е ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву |
се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле |
хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њим |
лу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстим |
засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући |
- Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако |
кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и |
пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} |
да увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој н |
имену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Ш |
том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама о |
ете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде |
асељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беш |
је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што тр |
оћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се в |
машеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почасти |
о на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се з |
што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мен |
е то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - поми |
{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руц |
иш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као |
било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато по |
у да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање неч |
једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није мог |
ако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осме |
копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, |
ритајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и |
кања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињени |
неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему ок |
вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај црк |
зводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућнос |
још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи са |
S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније ре |
настирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог |
они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано |
им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{ |
јзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Ра |
S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се ди |
дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако |
твар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у |
ива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}И |
вог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уо |
а се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао |
ве јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од |
светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејс |
лики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих |
сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. |
у; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на који |
паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} |
..{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само |
{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да и |
зничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може прежив |
дознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што |
де најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпост |
ирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчев |
е још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радуј |
е, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно шт |
му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, а |
помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био |
ло му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни |
његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао д |
није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно т |
а и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S |
мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и д |
је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост |
ог.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за |
им, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва откр |
она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао нека |
јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, к |
једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све т |
S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим но |
.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао по |
бе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили |
наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али за |
м успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су мој |
ајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не |
лека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући |
скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притв |
и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у велик |
ним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} П |
стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и бро |
стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и бро |
и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај ку |
авите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још |
ости јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, |
ари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођењ |
ачина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој кар |
намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, |
ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за б |
у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, њег |
ито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво. |
решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на к |
е ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњеч |
рши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажал |
пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукам |
те сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S |
са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помо |
но белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто в |
} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном |
еугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је |
м кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није б |
" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро |
до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас про |
ви пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима |
а и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим по |
, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је п |
док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А |
е, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на |
ети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{ |
азбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, |
најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим |
ем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само пра |
ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} |
сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: ју |
ађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну. |
томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорк |
и је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једи |
, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић ос |
једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} |
стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона |
срећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем |
ер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и |
судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше |
- Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, шт |
е ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући |
ти се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па |
о зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из у |
е она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него прос |
розрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно |
а ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, |
S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми мо |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска |
S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три |
рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар |
звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само п |
ив некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у оч |
и опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако |
у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човек |
још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није |
губим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли |
е прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућн |
исам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз чест |
рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из дру |
х донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво. |
да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника |
и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори |
ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајно |
осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од |
једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налаз |
{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са |
реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S |
.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и приг |
случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и |
и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набуре |
једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде |
зрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени нов |
ила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па о |
ијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: кра |
анинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле |
ади очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог и |
еће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и |
унчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабин |
та) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурн |
и очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака чест |
ј столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{ |
. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, |
м" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, |
е.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}О |
у би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и |
ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кри |
им недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необј |
е разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је |
ан - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се |
еписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хте |
увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о |
тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, х |
зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем број |
Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њег |
страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном ча |
повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Јед |
уљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закико |
му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покре |
и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао |
им и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осе |
ему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунт |
илом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој г |
д извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, |
адић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се |
м нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша |
{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да у |
ету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судб |
о како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поч |
ђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми |
разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом |
и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не |
етао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико |
позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше |
омашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од ње |
реко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наи |
брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирењ |
збију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за с |
знатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са стари |
дања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут |
ти и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да |
е" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела |
и угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљ |
азној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеч |
а сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су |
{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте |
ичности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи |
реба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог трен |
свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко |
асти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед |
света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој ст |
а се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, а |
не.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супро |
и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он |
срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потр |
а се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам треба |
другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети |
Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и |
од Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједн |
та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова п |
срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командо |
лела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела с |
столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох |
сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће пр |
о завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку |
воју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као |
ек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме |
свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учини |
свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног жив |
с да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта |
ницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, |
и чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је |
га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} |
увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо м |
више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака св |
, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истр |
дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он |
ао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би и |
вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, ств |
одне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са реч |
ела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног ј |
густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и |
ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много стр |
ко часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S |
јатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је от |
рећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} П |
стини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, |
ао признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела |
ти од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважај |
аног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касниј |
које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А |
она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури |
по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стен |
ошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше |
иним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и зву |
је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари откр |
се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се |
ма не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе |
овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подеље |
љом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ би |
није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева |
вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше о |
осаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да ми |
живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{ |
се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило |
арковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад |
ор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из њег |
севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S} |
ознавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, |
жи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{ |
аци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви вид |
појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и пад |
право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, |
је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам |
о, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба |
о бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео |
од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог |
авио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога г |
ћи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док ј |
ишта.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Н |
дати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припад |
ад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не ум |
бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Р |
то је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити |
то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег |
још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} |
сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на д |
допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можд |
престано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S |
о пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети |
лета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио тол |
да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на |
не игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак ско |
пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и |
љеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него |
и да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у после |
едне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умо |
на плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакши |
камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрш |
ш, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфал |
огу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Рад |
} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журе |
рупи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, |
скључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{ |
осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир ко |
ица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се иг |
трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час с |
у маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на |
обили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (ш |
авладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамаркови |
о питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то |
чно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се бе |
да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље |
ти ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљив |
ање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све |
нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством |
ко из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се ниј |
а сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, |
ги.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S |
ог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране ма |
размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола |
ичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао |
гао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била |
исли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то о |
дан.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} |
агновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безна |
зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више |
да разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше те |
алуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узал |
та боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто с |
е још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне |
остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварн |
} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S |
"није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које |
х рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у |
стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених с |
ачином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та |
ед знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овог |
живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуч |
ка би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада сам |
ана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви |
ли, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа |
ога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, |
астир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење п |
ећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекив |
овцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дуг |
их јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) |
ле те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} |
вот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што |
Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита |
стало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је |
блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је |
ишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила |
би да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он |
ек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је |
{S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно н |
о јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, |
никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико |
утње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не ост |
је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини жив |
тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним по |
мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је зн |
ћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристат |
све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и н |
да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на п |
ржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, ч |
а, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако ј |
ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} К |
правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Разм |
да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено је |
о задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљко |
е, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, ра |
ло, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста прита |
. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна ли |
својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) не |
бао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{ |
живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у |
он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим пок |
ину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врел |
грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он ниј |
аш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем |
онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрак |
кључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то б |
ступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба ј |
а њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Бе |
све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност то |
!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво... |
ваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Ра |
близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може прим |
да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што ј |
а глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, |
е био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак |
сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам |
S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да |
ања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не с |
се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А д |
да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на д |
озорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим |
тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, нео |
, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше |
сници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази |
а беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности |
ко се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини |
прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњ |
е надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога дру |
- Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у ов |
е помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Мо |
да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и неп |
чи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну: |
мила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло б |
иђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хт |
попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било |
је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеје |
егавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао ф |
} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба |
и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само о |
ле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S |
е, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим неб |
је могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбуша |
свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати с |
онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он с |
ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и д |
от...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S |
рба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за ње |
} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али т |
природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} |
е победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- |
на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уоб |
.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрав |
а; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су дола |
отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да пр |
лази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место |
е свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не мо |
а ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који та |
ле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је |
овек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значењ |
о. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да |
ћа. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрч |
амо слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже |
те ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је би |
ада сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима једа |
а за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто |
то "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се |
творили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романи |
чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, |
дмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око |
еухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђење |
ђутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као с |
{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском |
осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? |
нам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање |
себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо пут |
своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма ког |
жних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да ј |
не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела |
далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред њего |
топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором сам |
цима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета соб |
ку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцн |
лажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег д |
ао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати п |
о познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљади |
воту, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И т |
к, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико |
изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко |
од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Кор |
ло једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који |
н размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодил |
гама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривени |
ично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма |
је те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било |
дољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који |
гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном |
жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацига |
јеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понављ |
ртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) |
када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од |
икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Ви |
чину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођак |
га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући |
ољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звон |
помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} За |
носи само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љу |
би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевск |
Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тв |
у већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтави |
истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од |
е затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га г |
: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не? |
ст (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у |
ено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да |
ли се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е |
еобичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе |
европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне |
S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, ст |
и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувиш |
са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане |
крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око с |
асак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ Т |
е чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја |
иждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од |
покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и |
ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} |
јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то |
се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоваре |
аустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевим |
но сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су п |
а заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата |
ло под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле |
ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола нас |
} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце с |
се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Ср |
и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасност |
тадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се глед |
и први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између криви |
еле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваз |
, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништ |
теру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дел |
морани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад |
у се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај |
ве треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења |
културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја н |
догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крај |
не у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је н |
о је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у |
S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу д |
ћа који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута |
ини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S |
уцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвик |
ти.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена и |
су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета |
сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама кој |
} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда |
није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један |
рни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се по |
сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Х |
уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше д |
шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варо |
о.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, с |
д другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, н |
им ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чува |
а шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - |
ове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни |
ан.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала. |
рчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, |
} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само је |
о што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло ра |
се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја. |
дном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су |
а ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсо |
до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти |
металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава м |
а сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети |
а?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљиви |
се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше ве |
руга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко п |
вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која |
скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, |
разнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила ха |
сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, |
на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречил |
мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, |
го сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле |
ово не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба |
зе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја |
ивац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић |
у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојн |
е питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа |
оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи |
S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарко |
ање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало св |
нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и |
Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када |
оље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости |
сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S |
е: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S} |
ћ скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на крев |
не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли К |
и ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пу |
не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну п |
последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. |
су изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковиће |
вцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде не |
обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог |
краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, к |
учицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не изла |
стаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Те |
се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војниц |
рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани с |
ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир |
вету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша |
учак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је тека |
како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по |
онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред н |
ни образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би нај |