• Agarjani 3
  • Agarjaninom 1
  • aj 10
  • aja 3
  • ajna 1
  • ajno 6
  • aju 33
  • Akcija 1
  • alj 2
  • alja 1
  • alje 2
  • aljem 1
  • aljenjem 2
  • alju 2
  • anoj 1
  • Anterije 1
  • antucaju 1
  • anj 3
  • anja 1
  • anje 4
  • anju 1
  • araju 1
  • artijice 1
  • asnijem 1
  • avaju 14
  • avanju 1
  • avlija 5
  • avlije 9
  • avliji 10
  • avlijske 1
  • avlijskih 1
  • avliju 9
  • avolja 2
  • avrljala 1
  • avrljati 1
  • bacaju 1
  • bajonete 3
  • bajonetu 1
  • bakljada 1
  • barja 2
  • bedrenja 4
  • bekrijski 1
  • belaja 1
  • beskrajno 1
  • besposlenijih 1
  • besvijesne 1
  • bezbrojni 1
  • bezbrojnih 1
  • bezbrojnim 1
  • bezuspje 1
  • bezvjerje 1
  • Bija 1
  • bija 5
  • bije 2
  • bijede 1
  • bijedi 1
  • bijeg 1
  • bijel 1
  • bijela 3
  • bijele 2
  • Bijeli 1
  • bijeli 4
  • bijelih 1
  • bijelim 1
  • bijelo 1
  • bijeloga 1
  • bijeloj 1
  • bijelom 1
  • bijesa 1
  • bijesan 2
  • bijesni 1
  • Bijesno 2
  • bijesno 3
  • biju 1
  • Biraj 1
  • Birajte 1
  • bje 19
  • Bje 3
  • bjelasale 1
  • bjeli 4
  • bjelina 2
  • bjelinu 1
  • bjesnio 1
  • bjesomu 3
  • blagorastvoreniji 1
  • blagosilja 1
  • blagosiljaju 1
  • blatnjavim 1
  • Blijed 2
  • blijed 3
  • blijeda 4
  • blijede 1
  • bockaju 1
  • bogomoljac 1
  • bogomoljaca 2
  • bogomoljaka 1
  • boj 3
  • boja 2
  • bojali 3
  • bojao 2
  • Bojao 2
  • boje 7
  • Boji 1
  • boji 5
  • Bojim 3
  • bojim 5
  • bojnoga 1
  • bojom 1
  • bojte 1
  • boju 3
  • bolja 1
  • Bolje 1
  • bolje 18
  • boljega 1
  • Bolji 1
  • bolji 3
  • Branitelju 1
  • brija 1
  • brkajlija 1
  • brojanicama 2
  • brojanice 2
  • broju 1
  • bubanj 1
  • bujna 1
  • bujne 1
  • bulji 1
  • Buljuba 4
  • buljuba 5
  • busenja 1
  • carja 1
  • carskoj 1
  • cijedi 1
  • cijedila 2
  • cijela 1
  • cijena 1
  • cijepao 1
  • ciju 1
  • cjeliva 2
  • cjelivanja 1
  • cjelivati 2
  • cjenjkahu 1
  • cjepanica 1
  • cjepanice 1
  • cjepanicom 1
  • cjepanicu 2
  • crvenoj 1
  • crvenjela 1
  • cvije 7
  • cvijelja 2
  • cvijet 4
  • cvijeta 1
  • dadilja 1
  • daj 2
  • Daj 5
  • daje 2
  • dajete 1
  • dajte 1
  • Dajte 1
  • daju 3
  • dalje 7
  • daljega 1
  • daljih 1
  • daljine 1
  • debeljkom 1
  • denija 1
  • dijele 2
  • dijelila 2
  • dijete 63
  • Dijete 9
  • dimnjaka 1
  • disanje 1
  • divlje 2
  • divljenjem 1
  • divlji 1
  • divljih 1
  • dje 2
  • djeca 4
  • djece 7
  • djeci 2
  • djeco 1
  • djela 5
  • djelo 2
  • djelovati 1
  • djeteta 4
  • djetetom 3
  • djetetu 8
  • djetinja 1
  • djetinjastu 1
  • djetinji 1
  • djetinjstva 1
  • djetinju 1
  • djetli 1
  • djevoja 2
  • djevojaka 3
  • djevojci 4
  • Djevojka 1
  • djevojka 8
  • djevojkama 2
  • djevojke 12
  • Djevojke 3
  • djevojkom 4
  • djevojku 4
  • dobija 1
  • dobijao 1
  • dobije 1
  • dobiju 1
  • Dodija 1
  • dodijah 1
  • dodijala 1
  • Dodijalo 1
  • dodiruje 1
  • dogorijevala 1
  • dogovaraju 1
  • dojaha 1
  • dojkama 1
  • dojke 1
  • dolikuje 1
  • Dolikuje 1
  • dolje 1
  • Dolje 1
  • donijeli 2
  • donijeti 2
  • donja 2
  • donju 1
  • Dosje 1
  • dosjeti 1
  • dosjetiti 1
  • dosjetiv 1
  • dostojanstven 1
  • dostojanstveno 2
  • dotjerati 1
  • dovoljno 2
  • dozvoljavam 2
  • dozvoljavao 1
  • dozvoljeno 1
  • drije 1
  • drijem 1
  • dronjaka 4
  • dronjci 3
  • dronjke 3
  • drugoj 5
  • Dugoljasta 1
  • dunjama 1
  • duvankutije 1
  • dvije 7
  • Dvoje 1
  • dvoje 2
  • Dvojica 1
  • dvojica 3
  • dvojicu 1
  • ebolje 12
  • ednjelu 1
  • ekaj 1
  • ekaju 2
  • ekselencijom 1
  • ekuje 1
  • ekuju 3
  • elija 3
  • ELIJAMA 1
  • elijama 2
  • elije 18
  • eliji 12
  • eliju 22
  • elja 6
  • eljadi 1
  • eljan 3
  • elje 5
  • eljela 2
  • eljeli 1
  • eljezni 1
  • eljeznicom 1
  • elji 2
  • eljna 1
  • eljne 1
  • eniju 2
  • enoj 6
  • enskinjom 1
  • enja 6
  • enje 1
  • enju 1
  • Epitimiju 1
  • epitrahij 1
  • epitrahilj 4
  • epitrahilja 2
  • epitrahiljem 1
  • epitrahiljom 1
  • eprkaju 1
  • eprtlji 4
  • eraju 1
  • eranjem 1
  • erskoj 1
  • erupaju 1
  • estitaju 1
  • estvuju 1
  • etaju 2
  • etnje 1
  • evitije 1
  • evljeno 4
  • fajde 1
  • fenjere 1
  • fenjerima 1
  • gaj 2
  • gaja 2
  • gajeva 1
  • gaju 1
  • gdje 21
  • Gdje 6
  • gdjego 1
  • gegaju 3
  • glamnjama 1
  • glasnije 2
  • glatkoj 1
  • gledaj 1
  • Gledaj 1
  • Gledaju 1
  • gledaju 24
  • gluplji 1
  • gnje 1
  • Gnjev 1
  • gnjevno 2
  • gnjure 1
  • gojazna 2
  • gojnim 1
  • golemoj 1
  • goloj 1
  • golotinju 1
  • gorjela 1
  • gornju 1
  • Gospodnje 2
  • Gospodnjeg 2
  • Gospodnjem 1
  • Gospodnji 1
  • Gospodnjim 1
  • Gospodnjoj 1
  • Gospodnju 1
  • gospoja 1
  • gostiju 1
  • grabljama 1
  • graja 3
  • Graja 3
  • grajom 1
  • graju 4
  • granje 4
  • granju 1
  • grcaju 1
  • grdnje 1
  • grije 1
  • grijeh 3
  • grijeha 1
  • grijehova 1
  • Grje 1
  • grje 11
  • grjehota 1
  • grjehov 1
  • grlatije 1
  • gruvaju 1
  • guja 1
  • gunjac 1
  • guraju 5
  • guravoj 1
  • gurkaju 2
  • Gusjenica 1
  • gusjenica 2
  • gusjenice 1
  • gusjenicu 1
  • gustoj 1
  • gutljaja 2
  • gutljajem 1
  • Hajde 6
  • Hajdemo 3
  • hajdu 1
  • hajduka 1
  • hajduke 2
  • halapljivo 2
  • haljin 1
  • haljina 4
  • haljinama 3
  • haljine 2
  • haljini 1
  • haljinice 1
  • haljinu 1
  • hartija 1
  • hartije 1
  • hihikaju 1
  • hladnije 1
  • hljeb 1
  • hljeba 3
  • hoj 1
  • Hoj 1
  • hramovskoj 3
  • Hristijanin 1
  • hristijansku 1
  • htjede 18
  • htjela 2
  • htjeli 3
  • Hulitelji 1
  • hvataju 5
  • iblja 2
  • iblje 5
  • igraju 3
  • Igumanijom 1
  • Igumanovoj 2
  • ija 53
  • ijama 1
  • ije 211
  • ijedan 1
  • ijem 5
  • ijev 5
  • ijeva 6
  • ijeve 4
  • ijevih 1
  • ijevo 1
  • ijevoj 3
  • ijevu 2
  • iji 11
  • ijim 3
  • ijoj 1
  • ijom 1
  • ijski 2
  • ijskoj 1
  • iju 31
  • ikuje 1
  • ikujem 1
  • iljio 1
  • interesuje 2
  • interesuju 1
  • Interesuju 1
  • inja 4
  • injaka 1
  • injalo 1
  • injavao 1
  • injuju 1
  • irenoj 1
  • irniji 1
  • Isaije 2
  • iscijedi 1
  • ishranjivati 1
  • iskaji 1
  • Iskaji 1
  • iskapljivao 1
  • iskija 1
  • iskrivljene 2
  • iskrivljenih 1
  • iskrivljenim 2
  • iskrpljenim 1
  • ismijevala 1
  • Ispijajte 1
  • ispijaju 1
  • ispijala 1
  • ispije 1
  • ispijene 1
  • ispijenim 1
  • Ispijeno 1
  • ispiju 1
  • ispitivanja 1
  • ispituju 1
  • ispljuvanom 1
  • ispovijedaju 1
  • ispovjedi 2
  • ispovjedim 1
  • ispravljaju 1
  • ispravljen 1
  • Ispravljen 1
  • isprebijati 1
  • ispresijecani 1
  • ispresijecano 3
  • isprije 5
  • ispunjavao 1
  • istjerao 2
  • Istjerat 1
  • istjerati 1
  • istoj 1
  • istrzanoj 1
  • istuju 1
  • itanja 1
  • itelj 2
  • itelja 1
  • iteljem 1
  • itelji 1
  • ituju 2
  • ivaj 1
  • ivaju 5
  • ivjele 1
  • ivjeli 1
  • ivjet 1
  • ivjeti 4
  • ivljaj 1
  • ivljaje 1
  • ivlje 15
  • izbacuju 1
  • izbija 2
  • izbijala 1
  • izbijale 1
  • izblijedjele 1
  • izbrijani 1
  • izdajnik 1
  • izdaljega 1
  • Izdaljega 1
  • IZDANJE 1
  • izdvojio 1
  • izgubljeni 1
  • izgubljenog 1
  • Izjeo 1
  • izlije 5
  • izlinjalu 1
  • izlomljeno 1
  • izmahuje 1
  • Izmahuju 1
  • izmahuju 4
  • izmije 1
  • izmrvljene 1
  • iznijeti 1
  • izobiliji 1
  • izvija 2
  • izvijala 1
  • izviruje 1
  • ja 125
  • Ja 65
  • Jaaa 1
  • jabu 1
  • jabuka 1
  • jabuke 1
  • jabukom 4
  • jabuku 1
  • jada 1
  • jadan 4
  • Jadi 1
  • jadikuje 1
  • jadikuju 1
  • jadna 1
  • Jadnica 1
  • jadnik 1
  • Jadnik 3
  • jadnika 1
  • Jadnog 1
  • jahala 1
  • jahao 1
  • jaja 1
  • jajasta 1
  • jajetu 1
  • jajima 1
  • jak 1
  • Jaka 1
  • jaka 2
  • Jakako 1
  • jaki 1
  • jakih 2
  • jakim 2
  • jako 1
  • jakog 1
  • jakom 1
  • jaku 3
  • jama 1
  • jame 1
  • jamu 3
  • Janja 5
  • janjad 2
  • Janje 1
  • janje 4
  • janjeta 1
  • janjetinu 1
  • Janji 251
  • Janjo 1
  • Janju 2
  • jao 1
  • Jao 1
  • japrak 1
  • jar 1
  • jarana 1
  • jaranicama 1
  • jaranice 1
  • jarebice 1
  • jarom 1
  • jaruge 1
  • jasena 1
  • jasnije 1
  • jasnim 1
  • jasno 1
  • Jasno 1
  • jastrijeb 1
  • jastucima 1
  • jastuk 1
  • jastuke 1
  • jastukom 1
  • jastuku 3
  • jata 1
  • jatima 1
  • jau 3
  • jaukao 1
  • jauknu 3
  • jauknuv 2
  • java 1
  • javi 4
  • javio 2
  • javiti 2
  • javlja 1
  • javljaju 1
  • javljali 1
  • javno 1
  • Je 11
  • je 684
  • jeca 1
  • jecaje 1
  • jeda 1
  • Jedamput 1
  • jedan 31
  • Jedan 5
  • Jedanaest 1
  • jedanput 1
  • Jedanput 1
  • jede 3
  • jedem 1
  • jedini 2
  • Jedini 2
  • Jedino 1
  • Jedite 2
  • jediti 1
  • Jedna 2
  • jedna 24
  • Jednako 1
  • jednako 6
  • Jedne 1
  • jedne 8
  • jedni 3
  • jednim 5
  • Jedno 1
  • jedno 10
  • jednog 15
  • Jednoga 1
  • jednoga 4
  • jednoglasno 3
  • jednoj 6
  • jednom 12
  • Jednome 1
  • jednome 2
  • jednookog 1
  • jednoumac 1
  • Jednu 1
  • jednu 11
  • jedra 2
  • jedre 1
  • jedrim 3
  • jedru 1
  • jedu 2
  • jedva 11
  • Jedva 6
  • jeftine 1
  • jeftinije 1
  • jeftinom 1
  • jegda 1
  • jego 1
  • Jeknu 1
  • jeknu 5
  • jeknuv 1
  • Jela 1
  • jela 8
  • jeleka 1
  • jeliku 1
  • jelima 2
  • jelo 2
  • Jelo 2
  • jemu 1
  • Jer 1
  • jer 14
  • Jeremije 1
  • jerihonska 1
  • jes 1
  • Jes 3
  • jesam 1
  • jesi 3
  • Jesi 4
  • Jesmo 3
  • jest 1
  • Jest 6
  • Jesti 1
  • jesti 2
  • jestiva 1
  • Jesu 1
  • jesu 3
  • jetko 5
  • Jevrem 190
  • Jevrema 42
  • Jevreme 2
  • Jevremom 4
  • Jevremova 1
  • Jevremovo 1
  • Jevremovu 1
  • Jevremu 13
  • jezi 1
  • jezika 2
  • jezikom 2
  • ji 1
  • jih 1
  • Jo 11
  • jo 75
  • jogunasto 2
  • joj 68
  • Jok 4
  • Joka 3
  • jorgan 1
  • jorgovana 1
  • Jovan 1
  • Jove 1
  • Jovi 2
  • Jovo 12
  • Jovu 1
  • Ju 1
  • ju 9
  • juna 2
  • juri 2
  • jurne 1
  • jurnu 2
  • jutra 3
  • jutrenja 1
  • jutrenju 1
  • jutro 2
  • jutros 2
  • Jutros 2
  • kadulje 1
  • kaduljom 1
  • kajati 1
  • kaje 2
  • kajem 1
  • kaji 1
  • kajmaka 1
  • kaju 12
  • kakljao 1
  • kaklje 1
  • kaklji 3
  • kakljio 1
  • kakovoj 1
  • kakvijem 1
  • kakvoj 4
  • kaljate 1
  • kamenje 1
  • kamenjem 3
  • kapije 8
  • kapiji 2
  • kapiju 9
  • kaplja 2
  • kaplje 4
  • kaplju 1
  • kaskaju 3
  • Kazuj 1
  • keceljom 1
  • kidaju 1
  • kihanje 1
  • kilji 1
  • kiljiv 1
  • kirija 1
  • kirije 1
  • kiriju 1
  • klanja 1
  • klanjaju 5
  • klanjali 2
  • Klanjao 1
  • kloparanje 1
  • kljastim 1
  • klju 3
  • kljucaju 1
  • kljuka 1
  • kljusina 1
  • knjige 1
  • knjigom 1
  • knjigu 3
  • koja 38
  • koje 46
  • kojega 1
  • kojemu 1
  • Koji 2
  • koji 76
  • kojih 4
  • kojima 6
  • kojoj 9
  • kojom 1
  • koju 19
  • kolijevku 2
  • kolutaju 2
  • kolje 2
  • koljena 12
  • koljenima 4
  • koljeno 4
  • koljenu 2
  • kolji 1
  • komendijom 1
  • konj 1
  • konja 10
  • Konja 2
  • konjima 1
  • konju 4
  • kostrije 1
  • kovilja 1
  • kraj 9
  • kraja 2
  • krajeve 1
  • krajevi 1
  • krajevima 2
  • kraju 5
  • Kraljevi 1
  • kravljem 1
  • krijepi 1
  • krijom 1
  • kripaju 1
  • kripanje 1
  • kripanju 1
  • krivoj 1
  • krklja 1
  • krmelja 1
  • krmeljave 1
  • krnjavim 1
  • krupnja 1
  • Krupnji 1
  • krupnji 2
  • krupnju 2
  • kuckaju 3
  • kuhinje 1
  • kuhinji 2
  • kuhinjskim 1
  • kuhinju 2
  • kuje 2
  • kukurijekom 1
  • kutija 1
  • kutije 1
  • kutljao 1
  • laj 1
  • laje 1
  • laju 1
  • lakovjeran 1
  • Lanjske 1
  • laskaju 2
  • leluja 1
  • lelujaju 1
  • lelujati 1
  • Lije 1
  • lije 8
  • lijek 3
  • lijeka 1
  • lijekova 1
  • lijekove 1
  • Lijena 1
  • lijeno 10
  • lijep 4
  • lijepa 2
  • lijepe 1
  • lijepi 2
  • lijepili 1
  • lijepim 1
  • lijepiti 1
  • Lijepo 2
  • lijepo 7
  • lijepoj 2
  • lijepu 1
  • lijevom 1
  • lijevu 3
  • lijom 1
  • liju 1
  • likuj 2
  • lomljava 2
  • Ludorije 1
  • lupkaju 1
  • lja 13
  • ljah 2
  • ljaje 1
  • ljaju 7
  • ljaka 1
  • ljala 1
  • ljale 1
  • ljali 1
  • ljana 2
  • ljane 2
  • ljani 1
  • ljanoj 1
  • ljanom 2
  • ljanova 1
  • ljanu 2
  • ljanja 2
  • ljanje 1
  • ljao 6
  • ljati 2
  • ljav 1
  • ljavaju 2
  • lje 1
  • ljedan 1
  • ljednje 1
  • ljednji 1
  • ljeno 2
  • ljenju 1
  • ljep 3
  • ljepota 1
  • Ljepota 1
  • ljepotica 1
  • ljeta 1
  • ljetku 14
  • ljetos 1
  • ljiv 1
  • ljivi 2
  • ljivije 1
  • ljiviji 1
  • ljivo 16
  • ljosnuv 1
  • lju 4
  • ljubaznija 1
  • ljubaznije 1
  • ljubazniji 1
  • Ljubazno 1
  • ljubazno 2
  • ljubaznost 1
  • ljubaznosti 1
  • Ljube 1
  • ljube 2
  • ljubi 1
  • ljubim 1
  • ljubite 1
  • Ljubite 1
  • ljubiti 1
  • ljucati 1
  • ljude 4
  • ljudi 10
  • ljudima 3
  • ljudski 3
  • ljudsku 1
  • ljuju 1
  • ljulju 1
  • ljunku 1
  • ljuske 3
  • ljute 3
  • ljutine 3
  • ljutini 2
  • ljutio 5
  • ljutit 3
  • ljutiti 4
  • ljutito 6
  • ljutnuv 1
  • majdonosom 1
  • majka 1
  • Majka 1
  • majko 1
  • majku 1
  • majstor 2
  • majstori 1
  • majstorski 1
  • malaksavaju 1
  • maloj 1
  • maloprije 1
  • manastirskoj 3
  • Mantija 1
  • mantija 2
  • mantije 10
  • mantiji 2
  • mantiju 25
  • manje 1
  • Mariju 1
  • Marinoj 1
  • masnije 1
  • masniji 1
  • masnijom 1
  • medju 1
  • medvjeda 2
  • mekoj 2
  • Melentija 21
  • Melentije 62
  • Melentijem 1
  • Melentijeva 1
  • Melentijeve 5
  • Melentijevu 2
  • Melentiju 3
  • memljivu 1
  • mije 8
  • milija 1
  • milostinja 1
  • milostinju 1
  • miluje 4
  • miluju 2
  • mirkaju 4
  • mirnije 2
  • mjau 1
  • mjaukati 1
  • mjehur 1
  • mjehuraste 1
  • mjehuri 1
  • mjehurovi 1
  • mjere 2
  • mjerio 1
  • mjeriti 1
  • mjerom 1
  • mjese 2
  • mjeseca 1
  • mjeseci 1
  • mjesta 8
  • mjesto 4
  • Mjesto 4
  • mjestu 7
  • mlijeka 2
  • mlijekom 1
  • Mnogaja 1
  • moj 4
  • Moja 2
  • moja 6
  • moje 12
  • mojemu 2
  • mojih 1
  • mojim 1
  • mojoj 1
  • mojom 1
  • moju 1
  • molimsja 1
  • molitvaj 2
  • molitvanje 1
  • moraju 1
  • morija 1
  • moriju 1
  • motaju 1
  • motljanju 1
  • mrcinjaci 1
  • Mrcinjaci 1
  • mrginjom 1
  • mrginju 1
  • mrkajastih 1
  • mrkajastim 1
  • mrkajastoj 1
  • mrkanj 1
  • mrkuju 2
  • mrmljaju 1
  • Mrmljao 1
  • mrmolji 1
  • mrmorenju 1
  • mrzovoljno 1
  • mucaju 2
  • mumlaju 1
  • mumlanjem 1
  • munje 1
  • nabacuje 1
  • nabijaju 1
  • nabijena 1
  • nadbija 1
  • nadbije 1
  • nadje 1
  • nadnijela 1
  • nadziratelj 1
  • nadziravaju 1
  • nagnjile 1
  • nagnjilom 1
  • nagorjelog 1
  • nagrijem 1
  • naivniji 1
  • naizmjence 2
  • naj 1
  • naja 1
  • najbli 8
  • najbolje 1
  • najbolji 1
  • najdeblju 1
  • naje 3
  • najedanput 1
  • najedite 1
  • najedrali 1
  • najgore 1
  • Najljep 1
  • najljep 3
  • najljubaznije 1
  • najljubeznije 1
  • najmanje 1
  • najneznatnije 1
  • najneznatnijoj 1
  • najobi 2
  • najosjetljiviji 1
  • najpodesnijeg 1
  • najponiznije 1
  • Najprije 1
  • najprije 3
  • najstarijega 1
  • najsuvi 1
  • Najsvesrdnije 1
  • najte 1
  • najteretnijeg 1
  • najve 1
  • najvi 3
  • najvje 1
  • Najzad 1
  • najzlatniji 1
  • naklanjaju 2
  • naklanjala 1
  • nakostrije 3
  • nakrivljen 1
  • nalonja 1
  • nalonje 1
  • nalonju 1
  • naljubim 1
  • naljuti 1
  • namiguje 1
  • namje 2
  • namjernik 1
  • namjesti 3
  • namjestite 1
  • namjestiv 2
  • napadaj 1
  • napadajima 1
  • napije 2
  • napoji 1
  • napolje 3
  • napominjao 1
  • Napominje 1
  • napominjem 1
  • napominju 1
  • naposljetku 2
  • napravljen 1
  • Naprijed 5
  • naprijed 9
  • napunjene 1
  • naricaljke 1
  • narugaju 1
  • nasiljem 1
  • nasilju 1
  • naslonjen 1
  • nasmija 4
  • nasmijan 1
  • nasrtljive 1
  • nasrtljivi 1
  • nastavljaju 1
  • natje 1
  • natjecahu 1
  • natjeram 1
  • natjerati 2
  • natpiju 1
  • natpjeva 1
  • navaljiva 1
  • naviljci 1
  • navrije 1
  • nazivaju 1
  • nedjelji 1
  • nedostojan 1
  • nedostojnim 1
  • negdje 3
  • Negdje 3
  • neizbje 1
  • nejako 2
  • nejasnim 1
  • nejasno 5
  • nejednakim 2
  • nekadanje 1
  • nekoj 2
  • nemaju 1
  • Nemoj 11
  • nemoj 3
  • Neobrijan 1
  • neodoljiva 2
  • neodoljivi 1
  • neodoljivo 1
  • neodoljivom 1
  • neokrpljeno 1
  • neozbiljno 1
  • nepovjerenjem 1
  • nepovjerljiv 1
  • nepovjerljivi 1
  • Nepovjerljivi 1
  • neprijatna 1
  • neprimjetno 1
  • nerazumljivo 3
  • nerotkinja 1
  • nesastavljenih 1
  • nestajati 1
  • nestrpljiv 2
  • nestrpljivo 9
  • nesvijesno 1
  • nesvijestan 1
  • nesvjestica 1
  • nesvjestici 1
  • neuglednoj 1
  • neutje 1
  • nevje 1
  • nevjen 1
  • Nevjernicima 1
  • nevjestu 1
  • nevolja 3
  • nevolje 2
  • nevolji 1
  • nezadovoljan 1
  • nezadovoljni 1
  • Nigdje 1
  • nigdje 2
  • nija 1
  • nije 125
  • Nije 31
  • nijem 1
  • nijemo 1
  • nijesam 13
  • Nijesam 9
  • nijesi 10
  • Nijesi 6
  • Nijesmo 1
  • nijesmo 2
  • nijeste 1
  • Nijesu 4
  • nijesu 8
  • niji 1
  • nijim 2
  • niju 1
  • noj 2
  • Novajlije 1
  • nja 5
  • njak 1
  • njaka 1
  • njava 1
  • njave 1
  • njavim 1
  • nje 22
  • njedara 1
  • njedra 7
  • njedrima 1
  • Njega 1
  • njega 72
  • Njegov 1
  • njegov 5
  • njegova 3
  • njegovao 1
  • njegovati 3
  • njegove 9
  • njegovi 1
  • njegovih 3
  • Njegovo 1
  • njegovo 3
  • njegovoj 4
  • njegovu 14
  • njeguje 2
  • njem 1
  • njema 1
  • Njemu 1
  • njemu 30
  • njena 1
  • njene 1
  • njenim 2
  • njenu 1
  • njenje 1
  • njevo 1
  • Njezin 1
  • njezin 4
  • njezina 2
  • njezine 2
  • njezinih 1
  • njezinim 2
  • njezino 1
  • njezinom 1
  • nji 3
  • njicama 1
  • njice 1
  • Njih 1
  • njih 29
  • njiha 1
  • njihaju 1
  • njihov 2
  • njihova 2
  • njihove 1
  • njihovih 1
  • njihovim 2
  • njihovu 1
  • njijaju 1
  • njijala 2
  • njijali 1
  • njim 30
  • njima 31
  • njime 18
  • njive 2
  • njoj 16
  • Njojzi 1
  • njom 12
  • njome 10
  • nju 22
  • obadvoje 1
  • obaraju 1
  • obavijeste 1
  • obavijesti 2
  • obavijestili 1
  • obavijestiti 1
  • Obazrije 1
  • obijena 1
  • obijesno 1
  • obijesnom 1
  • objavljuje 1
  • Obje 1
  • obje 5
  • Objema 1
  • objema 2
  • objeru 1
  • objesiti 1
  • oblije 1
  • oblijepljenoj 1
  • Oboje 1
  • oboje 4
  • Obojica 3
  • obojica 4
  • obojici 3
  • obrijala 1
  • Obrijala 1
  • obrijana 1
  • obrubljene 1
  • obrubljeno 2
  • odalje 1
  • odazivaju 1
  • odbacuje 1
  • odbacuju 2
  • odbija 2
  • Odbijaju 1
  • odbijao 2
  • odbije 1
  • odbljeskuje 1
  • odgoji 2
  • odgojit 1
  • odgovaraj 1
  • Odgovaraju 1
  • odgovaraju 2
  • odijela 1
  • odijelo 1
  • odijelu 1
  • odjaha 1
  • odjednom 2
  • odjek 1
  • odjeknu 4
  • odjevene 1
  • odlije 1
  • odmjena 2
  • odmjenu 1
  • odmjereni 1
  • odmjerio 1
  • odobrovoljiti 1
  • odoljeti 3
  • Odsijev 1
  • odsijev 2
  • odsijevale 1
  • odsijeve 1
  • odsjednemo 2
  • oduprije 1
  • odvaljena 1
  • odvojeno 2
  • Ogledaju 1
  • ognja 1
  • ognjena 1
  • ognjenim 1
  • ognji 1
  • ogoljen 1
  • ojek 6
  • ojeka 1
  • okaljati 1
  • okamenjen 2
  • oklijevanjem 1
  • okrpljene 1
  • okrupnjih 1
  • okrvavljenim 1
  • okupaj 1
  • oluju 1
  • omahuju 1
  • omanjeg 1
  • omanjim 2
  • omanjoj 1
  • omanju 1
  • omjeri 1
  • onaj 7
  • onoj 3
  • opaljeno 1
  • opija 2
  • opije 2
  • opijeni 1
  • opiju 1
  • opletenoj 1
  • opljuckuju 2
  • opljunu 2
  • opojavali 1
  • opoje 1
  • Oporavljam 1
  • oprijeti 1
  • opsuje 1
  • optrkuju 1
  • orahovoj 1
  • orgulje 1
  • osamljena 1
  • osamljeni 1
  • osije 3
  • osijen 1
  • Osje 1
  • osje 9
  • osjeniti 1
  • Osjeti 2
  • osjeti 5
  • osjetih 1
  • osjetili 1
  • osjetio 2
  • Osjetiv 1
  • osjetljivi 1
  • oslanja 1
  • oslanjaju 1
  • oslonjen 1
  • osmijeh 2
  • osmjehnu 15
  • Osmjehnu 2
  • ostajalo 1
  • ostaje 1
  • Ostaju 1
  • ostavlenije 1
  • Ostavljam 1
  • ostavljena 1
  • osvijetli 1
  • osvje 2
  • osvjetla 1
  • osvjetljuju 1
  • othukuje 1
  • othukuju 1
  • otimaju 1
  • otjerani 1
  • otjerao 1
  • otjerat 1
  • otkotrlja 1
  • otkrijem 1
  • otpasuju 1
  • otpijeva 2
  • otpjevati 1
  • otresaju 1
  • Otvarajte 1
  • otvaraju 1
  • otvorenije 1
  • otvorenoljubi 1
  • ovaj 10
  • ovdje 21
  • Ovdje 3
  • ovje 5
  • ovjek 10
  • ovjeka 9
  • ovjekom 1
  • ovoj 2
  • ozbiljan 1
  • ozbiljnije 2
  • Ozbiljno 1
  • ozbiljno 8
  • ozdravljao 1
  • oznojen 1
  • Oznojen 1
  • oznojeni 2
  • padaju 4
  • pahuljama 1
  • pakosnije 1
  • pamjat 1
  • panju 1
  • pasja 3
  • pasjeg 6
  • pasjega 1
  • pasjem 1
  • pasjevino 3
  • pasji 18
  • pasjim 1
  • patnje 1
  • patrijark 1
  • patrijarka 1
  • pecaju 1
  • peckaju 1
  • pedlja 1
  • pentraju 1
  • penjati 1
  • perj 1
  • pijan 2
  • pijana 1
  • pijani 2
  • pijanica 1
  • pijanice 1
  • pijanicom 1
  • pijavice 1
  • pije 5
  • pijemo 1
  • pijesak 2
  • pijesku 4
  • pijete 1
  • pijevca 1
  • piju 2
  • Pijuckali 1
  • pipaju 1
  • pipkaju 1
  • piskutljiv 1
  • piskutljivo 1
  • pitaj 4
  • pitaju 3
  • pitomije 2
  • pitomiji 2
  • pje 1
  • pjega 3
  • pjegama 1
  • pjegavih 1
  • pjege 2
  • pjena 1
  • pjenu 2
  • pjesma 1
  • pjesmaricu 2
  • pjesme 1
  • pjesmi 1
  • pjesmicu 1
  • pjesmu 2
  • Pjeva 1
  • pjeva 3
  • Pjevajte 1
  • pjevaju 7
  • pjevala 1
  • pjevam 1
  • pjevati 1
  • pjevu 2
  • plijen 1
  • plijenu 1
  • plijesan 1
  • plivaju 3
  • pljesnu 1
  • Pljujemo 1
  • pljune 1
  • pljunu 2
  • pljunuo 1
  • Pljunuo 1
  • pljunuti 1
  • Pljunuv 1
  • pljuva 1
  • pobija 1
  • pobijedi 1
  • pobijedila 1
  • pobiju 1
  • pobje 7
  • pobjedilac 1
  • pobjedni 1
  • pobjedonosno 5
  • pobjegao 1
  • pobjegne 3
  • poblijedjele 2
  • poboj 1
  • poboja 1
  • Pocekaj 1
  • Podaj 1
  • podgoji 1
  • podje 3
  • podnijeti 1
  • podobajet 2
  • podojiti 1
  • podrhtavaju 1
  • podrobnije 1
  • podrugljivo 13
  • podsmijeha 1
  • podsmje 1
  • Podsmjehnu 1
  • podsmjehuju 1
  • poduhvataju 1
  • poduprije 1
  • poduprijev 1
  • podvijene 1
  • podvijenoj 1
  • podvoljak 2
  • pogdjegdje 1
  • pogledaj 1
  • Pogledaj 2
  • pogledaju 5
  • pogleduju 1
  • pogrbljen 2
  • pogrije 1
  • pohotljive 1
  • pohotljivo 1
  • pojanje 1
  • pojas 5
  • pojasa 6
  • pojaseve 1
  • pojasevi 2
  • pojasevima 1
  • pojasom 3
  • pojasu 1
  • pojate 6
  • pojati 2
  • pojatom 1
  • pojatu 1
  • pojavi 3
  • pojedini 1
  • pojedinih 1
  • pojeo 1
  • pojesti 1
  • pojuri 1
  • pokajao 1
  • Pokazuju 1
  • pokazuju 2
  • poklanja 1
  • poklanjao 1
  • poklopljen 1
  • Pokoj 1
  • pokoj 2
  • pokojni 2
  • pokojnika 2
  • pokojnikove 1
  • pokojnikovoj 1
  • pokojniku 1
  • pokojnog 1
  • pokraj 9
  • pokrivaju 1
  • pokrivenoj 1
  • pokroviteljski 1
  • pokrupnju 1
  • pokunjen 2
  • Pokunjeno 1
  • pokunjeno 4
  • pokunjio 1
  • pokupuje 2
  • poletjeti 2
  • polomljene 1
  • polomljenim 1
  • polulitrenja 1
  • polumjesecom 1
  • polupijan 2
  • polupijane 1
  • polja 2
  • poljane 2
  • poljani 1
  • poljubac 1
  • poljube 1
  • poljubi 12
  • poljubiti 2
  • Pomagaj 1
  • pomaganja 2
  • pomajku 1
  • pomije 1
  • Pomije 1
  • pomiluj 1
  • pomjanuv 1
  • pomolimsja 1
  • ponajugledniji 1
  • ponavljahu 1
  • ponijeti 1
  • popijemo 1
  • popijevaju 1
  • popijevali 3
  • popijevati 1
  • popravljaju 1
  • poprijeko 1
  • poprijeti 1
  • popucaju 1
  • porazbijane 1
  • porciju 1
  • poruganije 1
  • posjetilaca 1
  • poskakuju 1
  • poslje 1
  • posljednji 1
  • posmatraju 2
  • posramljen 2
  • postajale 1
  • postajao 1
  • postelje 1
  • postelji 1
  • postelju 2
  • posumnjati 1
  • potaje 1
  • potajna 1
  • potajno 2
  • potkupljaju 1
  • potvaraju 1
  • povija 1
  • povijaju 1
  • Povijaju 1
  • povijali 2
  • povijalo 1
  • povijao 1
  • povisuju 1
  • povjeri 1
  • povjerljivo 3
  • povjerovao 1
  • povjerovati 1
  • povjeruju 2
  • povoljan 2
  • pozdravlja 1
  • pozdravljaju 2
  • pozdravljali 1
  • pozdravljao 1
  • Pozdravljao 1
  • pozelenjele 1
  • poznaje 1
  • Poznaje 2
  • poznajem 1
  • Poznajem 3
  • poznajete 1
  • poznaju 2
  • poznatijih 1
  • praskaju 1
  • pratlja 3
  • pravdaju 3
  • praznuju 1
  • prebacuju 1
  • prebijenim 1
  • preblagoslovenuju 1
  • precvjetalih 1
  • Predstojnik 1
  • predstojnik 3
  • predstojnika 3
  • predstojnikom 3
  • predstojnikovo 1
  • predstojniku 2
  • pregrje 1
  • prekidaju 2
  • preklanjati 1
  • preklinjali 1
  • preklinju 1
  • prekoravaju 2
  • prekrivenoj 1
  • prelijetale 1
  • prelijevala 1
  • prelijevali 1
  • prelomljena 1
  • prelomljene 1
  • prelomljenim 1
  • prelomljeno 1
  • preljevala 1
  • preljevalo 1
  • Premje 1
  • premjeraju 1
  • premjeri 1
  • Premjeri 1
  • prenemaganje 1
  • prepijao 1
  • prepiranje 1
  • prepolovljena 1
  • prepolovljenu 1
  • preprije 6
  • prepunjenu 1
  • presije 3
  • presijeca 1
  • presijecaju 2
  • prestojnika 1
  • prestojnikovicu 1
  • prestravljen 1
  • prestravljena 1
  • prestravljeno 1
  • prestrijeli 1
  • Presvjatuju 1
  • pretjerao 1
  • pretrpjet 1
  • previja 1
  • previjaju 1
  • Previjaju 1
  • previjala 1
  • previjen 1
  • pribijena 1
  • pribojavam 1
  • pribojavao 1
  • prignje 2
  • prihvataju 1
  • prijanja 1
  • Prijanjaju 1
  • prijatelj 2
  • prijatelja 3
  • prijatelje 2
  • prijateljski 1
  • prijatno 3
  • prije 18
  • prijekora 1
  • prijekorno 5
  • prijesto 2
  • prijete 5
  • prijeti 2
  • prijetim 1
  • prijetio 3
  • prijetnjama 2
  • prijetnje 3
  • prijetnju 1
  • prikradaju 3
  • prikrajak 1
  • prikrajka 4
  • prikrivaju 2
  • prikuplja 1
  • prikupljaju 2
  • prikupljala 1
  • prilijepile 1
  • priljubi 1
  • priljubljeni 1
  • primijete 1
  • primijeti 2
  • primijetio 2
  • primjedbe 1
  • primjera 1
  • Primjeri 1
  • Primorje 2
  • prinijela 1
  • pripaljene 1
  • pripovijeda 1
  • pripravljala 1
  • prisjeti 3
  • prisjetiv 6
  • prislanjaju 1
  • prisnodjevu 1
  • prisrkuje 1
  • pristajala 1
  • pristajali 1
  • pristajati 1
  • Pristaje 1
  • Pristajem 1
  • pristaju 1
  • pristupaju 2
  • pritijesni 1
  • pritijesnio 1
  • privija 1
  • privjen 1
  • prizemlju 1
  • priznaje 2
  • priznajem 1
  • prljava 1
  • prljavi 5
  • prljavo 2
  • prljavoj 2
  • probaju 2
  • probija 1
  • probijaju 1
  • probijale 1
  • procijedi 1
  • progorjeti 1
  • Projaha 2
  • projahao 1
  • Projekti 1
  • proklinjanja 1
  • proklinjao 1
  • proklinje 2
  • proklinjem 1
  • proklinju 5
  • Prokopija 24
  • Prokopije 98
  • Prokopijev 3
  • Prokopijeva 1
  • Prokopijevo 1
  • Prokopijom 2
  • Prokopiju 13
  • prolije 1
  • prolomljeni 1
  • proljetni 1
  • promijenio 1
  • pronijeti 1
  • propadanje 1
  • propljuvao 1
  • propovijeda 1
  • prosjaci 3
  • Prosjedi 1
  • prosjedu 1
  • prostitisja 1
  • protivurje 1
  • protjerat 1
  • providniji 1
  • proviruju 1
  • prsiju 3
  • prskaju 1
  • psuje 3
  • Psuju 1
  • psuju 2
  • pucaju 2
  • puckaju 1
  • puckaranje 1
  • pucketaju 1
  • pucnjavom 1
  • Punoljetna 1
  • pustinja 1
  • Pustinjak 1
  • pustinji 1
  • puzaju 1
  • quote 8
  • raduje 1
  • radujem 1
  • raju 1
  • rakije 10
  • rakijetina 1
  • rakijetine 1
  • rakijetinu 1
  • rakiji 1
  • rakijom 7
  • rakiju 11
  • ranije 4
  • ranjavim 1
  • ranjenik 1
  • rascvjetana 1
  • rascvjetani 1
  • rasijanih 1
  • rasijano 1
  • rasiplju 1
  • rasklopljene 1
  • raspituje 1
  • raspitujem 1
  • raspituju 1
  • Raspolovljena 2
  • rastajanja 1
  • rastaje 1
  • rastolijegaju 1
  • rastopljen 1
  • rastopljena 1
  • rastopljeni 1
  • rastresaju 1
  • rastrijezni 1
  • ravnoj 1
  • razbacuje 1
  • razbijaju 1
  • razbijena 1
  • razbijenom 1
  • razboji 1
  • razbojnik 1
  • razbojnikom 1
  • razboljela 2
  • razdijeljen 1
  • razdjevena 1
  • razdrije 1
  • razdrljena 2
  • razdrljene 1
  • razdrljeni 1
  • razdrljenim 1
  • razdrobljena 1
  • razgovaraju 2
  • razguljeni 1
  • razguljenoj 1
  • razja 1
  • razjapljena 1
  • razletjeti 1
  • razlije 1
  • razlijegati 1
  • Razlijeva 1
  • razlijevali 1
  • razlju 1
  • razljuti 1
  • razmahuje 2
  • Razmahuju 1
  • razmahuju 2
  • razmjesti 1
  • razmjestili 1
  • razrije 1
  • razumije 6
  • razumijem 1
  • razumijevaju 2
  • razvaljivali 1
  • razvijorene 1
  • ridaju 1
  • rije 14
  • rijeci 2
  • rijeka 2
  • rijeke 1
  • rijekom 1
  • rijeku 5
  • rijetke 1
  • rijetko 1
  • roblje 1
  • roditeljsko 1
  • roj 1
  • rojevi 1
  • rojevima 1
  • rosulja 1
  • rublja 2
  • rublje 4
  • rubljem 1
  • rugaj 1
  • rugaju 4
  • rukovanja 1
  • rukuju 1
  • Rukuju 1
  • runjavim 1
  • Rusiju 1
  • rzaju 1
  • sablja 1
  • sabljom 1
  • saginjao 1
  • sagorjeti 1
  • sagrije 1
  • sagrje 1
  • sahranjivati 1
  • sakrije 1
  • sakriju 1
  • sakrivaju 2
  • salomljene 1
  • samoj 1
  • sanjiva 1
  • saranjivali 1
  • sastavljaju 1
  • savijena 1
  • savijenim 1
  • savjet 1
  • saznaju 1
  • Sedlaj 1
  • Seljaci 2
  • seljaci 4
  • seljacima 5
  • seljak 2
  • seljaka 11
  • seljake 3
  • seljaku 1
  • seljanka 1
  • seljanke 2
  • sijeda 1
  • Sijeda 1
  • sijede 1
  • sijedih 1
  • sijedoga 1
  • sijedom 1
  • sijena 3
  • sijevaju 1
  • sijevnu 6
  • silnije 1
  • silniji 1
  • silnoj 1
  • sipljivim 1
  • sipljivo 1
  • sipljivom 1
  • sirotinju 2
  • sitnarijama 1
  • sitnoj 1
  • Sjaha 1
  • sjahati 1
  • Sjahav 1
  • sjajna 1
  • sjaktile 1
  • sjati 1
  • sje 3
  • Sjede 3
  • sjede 8
  • sjedi 2
  • Sjedi 2
  • sjedio 10
  • sjedjeli 2
  • sjedne 1
  • sjednete 1
  • sjednu 1
  • sjedo 1
  • sjekire 1
  • sjekirom 1
  • sjeme 1
  • sjemenje 1
  • sjesti 2
  • Sjeti 2
  • sjeti 3
  • sjetio 2
  • sjetno 1
  • sjutra 2
  • Sjutra 2
  • sjutradan 1
  • Sjutradan 1
  • skakanje 1
  • skidaju 1
  • sklapaju 2
  • skupljati 1
  • skupljenu 1
  • skupotinju 1
  • slabotinja 1
  • Slabotinja 1
  • slabotinjom 1
  • slamnjim 1
  • slavnuju 1
  • slijepca 1
  • slijepo 1
  • slijeva 3
  • slobodnije 4
  • Slomljen 1
  • sljepo 2
  • smetajte 1
  • Smetenjaci 1
  • smetenjaka 1
  • smetnji 2
  • smijao 2
  • Smije 1
  • smije 22
  • smijeh 7
  • Smijeha 1
  • smijeha 6
  • smijehu 1
  • smijem 5
  • smijete 1
  • Smiju 1
  • smiju 7
  • smilovanja 2
  • smiluje 1
  • smilujemo 1
  • smiluju 1
  • Smiljana 19
  • Smiljane 1
  • Smiljanom 1
  • smje 10
  • smjede 2
  • smjeli 2
  • smjelije 1
  • smjelosti 1
  • smjerno 2
  • smjeste 1
  • smjestiti 1
  • smrdljiv 1
  • smrvljen 1
  • snebivaju 2
  • snijeg 2
  • snijegom 1
  • snijem 1
  • snimaju 1
  • Soganjdolma 1
  • spavaj 1
  • Spavaj 1
  • spetljane 1
  • spitija 1
  • spominjala 1
  • Spominjala 1
  • spominjali 1
  • spominjat 1
  • Spominjat 1
  • spominjati 2
  • Spominje 1
  • spominje 3
  • spominjem 1
  • spominji 2
  • spominju 2
  • sporazumje 1
  • sprijateljile 1
  • sprijateljio 1
  • sprtljati 1
  • sravnjivati 1
  • sretnijeg 1
  • srijedom 1
  • stajala 1
  • stajao 6
  • stajati 2
  • Stanija 6
  • Stanijinu 1
  • Staniju 1
  • stanju 2
  • staraju 7
  • staratelj 1
  • starje 2
  • staroj 1
  • stavlja 1
  • Stavljao 1
  • stenjao 1
  • stenje 1
  • Stenje 1
  • stenju 3
  • Stidljivo 1
  • stidljivo 6
  • stijena 1
  • stiskaju 3
  • Stoj 1
  • stoje 2
  • stoji 3
  • stojim 1
  • stoljetnog 1
  • stotinjarku 1
  • strahujem 1
  • strahuju 1
  • stresaju 1
  • struganje 1
  • sudija 1
  • Suknja 1
  • svakoj 5
  • svaljutkom 1
  • svejedno 1
  • Svejedno 1
  • svetitelji 1
  • svetiteljima 1
  • svetiteljske 1
  • Svidjela 1
  • svidjela 2
  • svije 15
  • svijesan 1
  • svijesna 2
  • svijestan 1
  • svijesti 1
  • svijet 11
  • Svijet 2
  • svijeta 1
  • svijetao 1
  • svijetla 1
  • svijetle 1
  • svijetli 5
  • svijetlile 1
  • svijetlilo 2
  • svijetlio 1
  • svijetom 1
  • svijetu 3
  • sviju 4
  • svilenoj 1
  • svinja 2
  • Svjat 1
  • svjat 2
  • svjatimi 1
  • svje 5
  • svjedoci 1
  • svjedoka 1
  • Svjetina 1
  • svjetina 2
  • svjetine 2
  • svjetinu 1
  • Svjetlost 1
  • svjetlost 2
  • svjetlosti 2
  • svjetluca 1
  • svjetlucaju 1
  • svjetske 2
  • svjetuju 1
  • svoj 8
  • svoje 18
  • Svojeglav 1
  • svojih 1
  • svojim 9
  • svojina 1
  • svojoj 5
  • Svojom 1
  • svojom 3
  • Svoju 1
  • svoju 15
  • svrbjela 1
  • tabaju 1
  • taj 4
  • tajne 1
  • tajnu 1
  • taju 7
  • tamburaju 1
  • tamjan 1
  • tamjana 4
  • tampaju 1
  • tanje 1
  • tanji 3
  • tanjire 1
  • Tebje 1
  • teniji 2
  • tenja 1
  • tenju 1
  • tepaju 3
  • terijama 1
  • terije 1
  • terkiji 1
  • tetrejici 1
  • teturaju 1
  • tije 2
  • tijela 3
  • tijelo 5
  • tijelom 3
  • tijelu 1
  • tijesna 3
  • tijesne 1
  • tijesni 2
  • tiskaju 3
  • tje 1
  • tjeme 1
  • tjemenu 1
  • toljage 1
  • toljagom 2
  • toljagu 1
  • tovanjem 3
  • trabuntije 1
  • trabunja 1
  • Trapezarija 1
  • trapezarije 1
  • trapezariji 1
  • trapezariju 1
  • trbonjom 1
  • trebaju 2
  • tresaju 1
  • trgaju 1
  • trije 4
  • trijeznio 1
  • trljaju 1
  • trljati 3
  • troj 1
  • troje 1
  • troji 1
  • trojica 3
  • Trojici 1
  • trojicom 1
  • trojicu 1
  • trpjeti 2
  • Trzaju 1
  • trzaju 2
  • tudje 1
  • tuju 1
  • Tutnji 1
  • tutnji 2
  • tvoj 2
  • Tvoja 1
  • tvoja 2
  • tvoje 13
  • tvojega 1
  • tvojemu 1
  • tvoji 1
  • tvojih 2
  • tvojoj 1
  • tvojom 1
  • tvoju 1
  • tvrdoj 2
  • ubijao 1
  • ubije 4
  • ubijene 1
  • ubiju 1
  • Ucjenjivao 1
  • ucjenjuje 1
  • Ucvijeli 1
  • udaljenom 2
  • udaraju 7
  • udnoj 1
  • udostojava 1
  • ufitiljene 1
  • ugibaju 1
  • ugodnije 1
  • ugojeni 1
  • ugrijane 1
  • uje 25
  • ujedaju 4
  • ujede 1
  • ujedna 3
  • ujedno 2
  • ujem 3
  • ujete 3
  • ujno 1
  • uju 10
  • ukazuju 1
  • uklanjati 1
  • ukraj 2
  • ulaguju 4
  • ulijepljenim 1
  • ulijepljenu 1
  • ulupljena 1
  • ulja 6
  • uljak 2
  • uljavih 1
  • ulje 11
  • uljegli 1
  • uljenih 1
  • uljenim 1
  • uljeze 1
  • Uljeze 1
  • ulji 3
  • uljila 1
  • uljiti 2
  • uljka 1
  • uljom 1
  • ulju 3
  • umaraju 1
  • umije 8
  • umijem 1
  • umiljavaju 2
  • umiruju 1
  • umjelo 1
  • umotavaju 1
  • Umrije 1
  • umrijeti 3
  • unaju 2
  • unaprijed 2
  • uobljenijim 1
  • uobljenim 1
  • uozbiljen 2
  • uozbilji 1
  • upaju 1
  • upanoj 1
  • upije 2
  • upinju 5
  • upkaju 5
  • upljuvanu 1
  • upokojeniji 1
  • upornije 1
  • upotrebljava 1
  • upotrebljuju 1
  • upravljajte 1
  • uprije 1
  • Uprijev 1
  • Uprljana 1
  • uprljanom 1
  • urlije 1
  • urlikanje 1
  • usiljavao 1
  • uskakuju 1
  • uspavljivoj 1
  • uspjeha 1
  • uspravljaju 1
  • uspravljen 4
  • uspravljeno 1
  • ustajao 1
  • ustajem 1
  • ustezanja 1
  • ustupaju 1
  • utanjeno 1
  • utanjio 1
  • utanjiv 1
  • utje 2
  • utjeha 1
  • utjela 2
  • utjerivati 1
  • utljiv 1
  • utrubljenu 1
  • uvaj 1
  • uvaju 1
  • uvidjev 1
  • uvija 1
  • uvijaju 3
  • uvijao 1
  • uvijek 16
  • Uvijek 2
  • uvijenim 1
  • uvjeravaju 1
  • uvjeren 2
  • uvjerenja 1
  • uvjerenjem 1
  • uvjeri 2
  • Uvjerio 1
  • uvjerio 3
  • uvredljivo 1
  • uvrije 7
  • uvrijedi 1
  • uzajamno 1
  • uzdarje 1
  • uzglavlja 1
  • uzja 1
  • uzjaha 1
  • uzvaljen 1
  • uzvija 1
  • uzvijaju 1
  • uzvikuje 1
  • uzvikuju 1
  • uzvjereno 3
  • uzvrpolji 1
  • vajka 1
  • vajkaju 1
  • vakuju 1
  • valja 8
  • valjaju 2
  • valjala 1
  • valjali 1
  • valjalo 1
  • valjda 1
  • valju 1
  • Vasilija 1
  • Vasilije 1
  • Vasilijeve 1
  • vatrenije 5
  • vavijek 4
  • vedrije 1
  • veselije 4
  • veselja 1
  • Veselje 1
  • veselje 3
  • vidjela 1
  • vidjeli 1
  • Vidjet 3
  • vidjeti 5
  • vijare 1
  • vijati 1
  • vijeka 1
  • vijenca 1
  • vijencem 1
  • vijencima 1
  • vijencu 2
  • vijest 1
  • vijori 2
  • vijugaju 1
  • vijugale 1
  • vilju 2
  • visjela 1
  • visjele 2
  • vje 11
  • Vje 2
  • vjen 7
  • vjera 2
  • vjere 2
  • vjerio 2
  • Vjerovahu 1
  • vjerovali 2
  • vjerovao 5
  • vjeru 2
  • vjeruj 1
  • Vjeruj 1
  • vjeruje 7
  • vjerujem 4
  • vjeruju 3
  • vjetar 1
  • vodenja 4
  • vojni 1
  • vojnik 1
  • vojskovo 1
  • volje 3
  • voljela 2
  • voljeli 1
  • voljeti 1
  • vrebaju 1
  • vremenjeh 1
  • vrije 2
  • vrijednosti 1
  • vrijeme 8
  • vrijeska 1
  • vrljao 1
  • vrpolje 3
  • vsjakomu 1
  • vsjemi 1
  • zabavljaju 1
  • zabavljen 1
  • zabijeli 1
  • zaboravlja 1
  • zaboravljaju 1
  • zaboravljena 1
  • zaboravljenih 1
  • zabranjeno 1
  • zabranjivali 1
  • zabranjuje 1
  • zabruja 2
  • zacenjivalo 1
  • zacenjuje 1
  • zacenjuju 1
  • zacrvenjeli 1
  • zadavljeno 2
  • zadimljena 1
  • zadirkuju 1
  • zadnjim 1
  • zadnju 1
  • zadovoljan 6
  • zadovoljim 1
  • zadovoljne 1
  • zadovoljno 13
  • zadovoljnog 1
  • zagledaju 1
  • zagorjeloj 1
  • zagovaraj 1
  • zagraja 3
  • zagrijane 1
  • zagrijani 1
  • zagrijavaju 1
  • zagrljaj 1
  • zagrljaju 1
  • zagrljeni 1
  • zahtijevao 1
  • zaigravaju 2
  • zajapureno 1
  • zajedljivim 1
  • zajedljivo 5
  • Zajedni 1
  • zajedno 5
  • zaklanja 1
  • Zaklanjaju 1
  • zaklanjaju 2
  • zaklanjala 2
  • zaklinjati 1
  • zaklinje 1
  • zaklju 2
  • zakoljem 3
  • zakrije 1
  • zakrklja 1
  • zakrvavljenim 1
  • zakukurijeka 1
  • zalijepljena 1
  • zalogaj 1
  • zalogaje 3
  • zalogajem 1
  • zalogajima 1
  • zaljevao 1
  • zaljubljuje 1
  • zaljulja 1
  • zamagljena 1
  • zamagljene 1
  • zamijeni 2
  • zamijeniti 1
  • zamjenjivala 2
  • zamjera 1
  • Zamjerao 1
  • zamjeri 2
  • zamotuljak 1
  • zamumlja 1
  • zanatlija 1
  • zanijemi 3
  • zanjija 3
  • zapahnjuje 1
  • zapaljenom 1
  • zapijevaju 1
  • zapinjale 1
  • zapinjali 1
  • zapinjao 1
  • zapinje 1
  • zapjenu 1
  • Zapjenu 1
  • zapjeva 15
  • zapjevaj 2
  • zapjevam 1
  • zapjevati 1
  • zapljuskuju 1
  • zapodjene 1
  • zapovijeda 2
  • zapovijedi 3
  • zapovijest 1
  • zapovijesti 3
  • zapovjedi 2
  • zapovjedni 10
  • zaprije 3
  • zaprijeti 2
  • zarumenjenom 2
  • zasije 1
  • zasjedne 1
  • zasjedo 1
  • Zasjeli 1
  • zasjeni 1
  • zasjenjuju 1
  • Zasmija 1
  • zasmija 9
  • zasmijati 1
  • zasmije 2
  • zastajao 1
  • zastajkuju 1
  • zastaju 6
  • Zastenja 1
  • zastenja 8
  • zastenjati 1
  • zastenje 1
  • zasvijetli 2
  • zategnutoj 1
  • zatjecao 1
  • Zatutnja 1
  • zaustavljaju 2
  • zavaljenom 1
  • zavija 1
  • zavijenu 1
  • zaviruju 1
  • zavjet 1
  • zavoljela 1
  • zbijali 2
  • zbijati 1
  • zbijen 2
  • zbijene 1
  • zbijenu 1
  • zbilja 1
  • Zbilja 1
  • zbunjen 2
  • zbunjeni 1
  • zbunjeno 2
  • zdraviji 1
  • zdravlja 1
  • zdravlje 6
  • Zejtina 1
  • zejtina 2
  • zejtinom 1
  • zejtinu 1
  • zelenjeti 1
  • zembilje 1
  • zembiljom 1
  • Zemlja 1
  • zemlja 11
  • zemlje 14
  • zemlji 8
  • zemljom 1
  • zemlju 20
  • zgnje 3
  • zgodnije 1
  • zgotovljeno 1
  • zgrije 2
  • Zgrije 3
  • zijaju 1
  • Zijevaju 1
  • zijevaju 3
  • zijevnu 1
  • zjenicama 2
  • zlijeh 1
  • zloja 1
  • zmija 1
  • znaju 8
  • znoj 8
  • znoja 4
  • znojav 1
  • znojava 1
  • znojave 1
  • znojavih 1
  • znoje 1
  • zujahu 1
  • zuje 1
  • zuzukaju 1
  • zvanje 1
  • zveckaju 2
  • zvijer 2
  • zvijezde 1
  • zvijezdu 1
  • zvjerka 1
  • zvonjenja 1
8098 matches
časnim i pred dverima osveštanim?...{S} Agarjani!...{S} Dušegubi!...</p> <p>I svakome je ukaziv 
o se nada nju ko oblak gradobitni...{S} Agarjani!...{S} Hulitelji!</p> <p>I ode, odjaha gunđaju 
 i da umiru za vjeru hristijansku...{S} Agarjani se nastanili u domu tvojemu“...{S} I pomoli se 
od njega, jer sagriješi i pir pirova sa Agarjaninom prokletim i tu se ne spomenu ime moje“!...< 
sta poduhvati ga za bradu.</p> <p>— Obećaj, — reče šapćući i naglašujući svako slovo. — Hoćeš l 
 i u njemu se javi neki neodoljivi osjećaj razmekšalosti.{S} Jedva se uzdrža da ne brizne u pla 
še Igumanu i ljutio se što će, mimo običaj, ženska glava u kaluđerskoj ćeliji.{S} Ali ko je smi 
i taki glasovi pronose o tebi...{S} Pričaj šta je bilo?...{S} Sramota za tvoje godine, oče Igum 
sku, pod nogama im, napravljen čitav vršaj; petama izrovana zemlja crni se na dva mjesta.{S} Po 
 ću se da ga zadovoljim...</p> <p>— Okušaj! — prkosno odgovori Janjićije i crne široke rukave z 
 ću te i opet isprebijati.</p> <p>— Okušaj!...{S} Hodi!...</p> <p>Pokazujući joj ogledalo zamol 
lostiva, a ni to ne volim.</p> <p>— Slušaj!</p> <p>Uze ga ispod ruke i povede među borove, gdje 
ši se. — Nemoj!</p> <p>— Gospodi, poslušaj glas raba grješnoga... — otegnu <pb n="40"/> Nikola  
linjao.</p> <p>— Nemoj, oče...{S} Poslušaj... — napošljetku uporno izbaci ona, hvatajući ga za  
hovim...{S} Kad se, nakon nekoliko koračaja, osvrnuo, vidio je kako se oba uhvatili za kike.{S} 
am imao.{S} Samo, na nekih pedeset koračaja daljine, tonula je u zemlju kuća seljaka Petra Rađu 
rekrstiše se, na brzu ruku tek radi običaja.{S} Odmah nastaviše posao i ne obzirući se više na  
e sruši, razori...{S} Začu se odmah i očajna, neobična pomaganja.{S} Odonud, od pojate, vikahu, 
muca Smiljana i, savivši se u klupče, očajno grebući rukama unaokolo poče da čelom udara, lupa  
 moja kuća nije ostavljena na miru! — očajno zapomaga starac sa perčinom i namah kao da se rast 
 mogu više! — gotovo vrisne pokatkada očajno pogledajući u Jevrema i tupo škripajući krnjavim z 
“...{S} Pa prevuče rukom preko čela i očajno otegnu:{S} „Bože moj!“...</p> <p>„Zar sam ja tako  
Janjićija! — Pa se udari po koljenu i očajno zašišta: — Ali ako sad odmah izbaci?...{S} Kud ću? 
svi zaćutaše.{S} Lanjske se godine, slučajno, isto tako hvalisali pred nekim, pa Iguman čuo i o 
m ručkom, — nastavi Jevrem življe, obraćajući se čas jednome, a čas drugome. — Zato sam htio da 
 Prokopija i oca Melentija, kako se vraćaju sa šetnje.{S} Oba u starim, iznošenim haljinama, ko 
S} Kad bi, prolazeći u manastir ili vraćajući se, na svom klempavom, ogubanom magarcu projahao  
ako smeli? — zapita Jevrem tiho i, osjećajući se krivcem u ovoj stvari, kao da je želio da se s 
p> <p>Ne znajući šta bi još kazao, osjećajući se nemoćan, zbuni se.{S} Od jeda što mu ponovo re 
oji je mnogo o tome razmišljao, ne osjećajući koliko je nedošljedan u govoru, odlučno završi:</ 
 Jevrem je bio od onih ljudi, koji osjećaju neku djetinjastu radost, što prvi mogu saopštiti ne 
kavši rukave do lakata.{S} Poče, po običaju, psovati sluge koji se oznojeni i ljutiti vrzali ok 
t će je i Bog i Anica“...{S} Otada, pričaju, nije bilo sretnijeg domaćina od Aćima...</p> <p>—  
 nema u manastiru, kad gotovo javno pričaju o krijomčarenom duhanu!...{S} I kakva li će nagrada 
ilikom koja im se pružila i da sve opričaju Mitropolitu?...{S} I šta tada?...{S} Ne će li on, o 
koji će sve obavijestiti o krupnom događaju u selu...{S} I Jevrem je bio od onih ljudi, koji os 
a njim, — opet prošapta Milica kao pogađajući mu misli. — Bez oca, bez matere, bez ikoga rođeno 
tnarijama nekakvim...{S} Trčkajući, svađajući se kopali su, izbacivali zemlju, sadili motke, pr 
ivlje, u nekoj neobičnoj žurbi, kao svađajući se, zazvoniše zvona, jauknuše. Čitava avlija zabr 
 po vlažnoj, zgnječenoj travi i kao svađajući se s nekim, šištao, gunđao, keseći trule zube.</p 
čini mi se... Čuda mi se svakakva priviđaju, strašni me snovi pohode...{S} Bojim se noći, mraka 
ne će hramu Gospodnjem...</p> <p>I, gunđajući odgega, odvuče se...{S} Ni pogledati ne htjede na 
velikom mukom i nategom, zastajući, gunđajući i proklinjući iznio je jednu klupu, drugu.{S} Kad 
prikrajak „da ne bi pobjegao“...{S} Gunđajući i prekoravajući ponudi svakoga rakijom, vinom, pr 
{S} Hulitelji!</p> <p>I ode, odjaha gunđajući i proklinjući, a magare mu, kusastim repom svojim 
i se pokoravali, povlačili režeći i gunđajući.</p> <p>Sutradan u zoru ponovo zabrujaše zvona.{S 
ovoru i, zar da ga bolje razumije, miješajući poneku tursku i njemačku riječ, koju je odnekle n 
 — opet zapjeva starčić s perčinom komešajući se kao od studeni. — Kako je Bog odmjerio nama, t 
, — odgovori Jevrem nekako smireno komešajući ramenima i prenemažući se. — A i on je često prep 
na laktu, okruga sa kose povi se i lepršajući prekri obližnje šiblje...{S} Uhvati je oko pasa,  
se same razletjeti, — dobaci Jevrem, kušajući da ga razveseli. — Čim mene snađe kakva nevolja,  
Igumana.</p> <p>Jevrem, pažljivo ga slušajući, zapita nestrpljivo:</p> <p>— I?...</p> <p>— I Ig 
radili su, preklinjali, popijevali, pružajući ruke, podmećući kape i tražeći milostinju od svak 
rate? — opet će Janjićije bolećivo, pružajući mu ruku, da ga prihvati. — Svako zna, da je tu vu 
ilo mi je, — zapjeva primičući se i pružajući ruke prema njima kao da će ih oboje, naročito gos 
b n="72"/> sva se kostriješila.{S} Opružajući suve, košćate, slične kandžama, ruke, sa neobreza 
bolno se odazva žandar ispod krova opružajući ruke kao žaba kad skače u vodu. — Nego ih namjest 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
šnjenje.{S} U kaluđere nenadno udari kašalj i kihanje.</p> <p>Iguman kao da ne ču dobro.{S} Okr 
poneke sitnice, — cvijet, ogledalce, češalj, — za Janju i predavao Petru da odnese.{S} Ko ljuti 
 i davi, zagušuje.{S} Klize uglačana držalja iz nažuljenih, znojavih šaka.{S} Dug, iskrivudan n 
o mlad i bijesan, poruči Aćimu da mu pošalje Anicu.{S} „U mene“ <pb n="27"/> kaže „ima jedna de 
 se gotovo do tala i, stegnuv šakama držalje da ne klizi, poče udarati bijesno i divlje...{S} B 
ati počađale mumakaze, sa prebijenim držaljem, da usekne voštanicu.{S} U zabuni useknu je prsti 
 n="65"/> <p>Melentije ga pogleda sa sažaljenjem...{S} I namjestivši se na jastuku ugodnije, ne 
uh kao top, — dopuni Jevrem sa nekim sažaljenjem. — Morate vikati iz svega glasa ako želite da  
itelji me vazda hvalili i htjeli da me šalju na visoke škole...{S} Pisali za me nekakvu ruskom  
omče.{S} Polegutio se malo, povio po držalju i, izmahujući oštrom motikom, koja zasjenjujući oč 
a posao.{S} Počeše razgrtati grane i šušanj da oslobode Visokoga.</p> <p>— Sto nijesi pazio, ja 
e i sami ne omaknu, kroz prolomljeni šušanj proviriše u jamu.{S} Spaziše Visokoga.{S} Savio se  
...</p> <p>U sobi se čuo lak i mekan šušanj kao da neko premeće gomilu haljina.{S} Zatim kao da 
n jediti krupnji doživljaj, a drugu pričanja i razmišljanja o njemu!...{S} I ipak je žalio za t 
ski izbaci Janjićije i, da pritvrdi obećanje, udari se u prsa.</p> <p>Iguman stisnu zube, zažmi 
i sav se skupi.{S} Dodija mu toliko pričanje, zamori ga...</p> <p>— Hoće li svršiti jednom? — p 
:</p> <p>— Ama niko da ne sazna za vjenčanje...{S} Niko!</p> <p>— Rašta? — začudi se on šireći  
ju. — Ni kum da ne zna! — Zar može vjenčanje bez kuma?</p> <p>Ona pretrnu, streknu.{S} Sklopi r 
ih oko struka i, uživajući u njihovu cičanju, bacao na pržinu.</p> <p>— A gdje je ona? — tiho z 
ravice držao, — a volio je u svakoj svečanoj prilici da tuče goste zdravicama i neobično se pon 
i pite valjaju se unaokolo po travi.{S} Anterije, fermeni, pojasevi, što ih sa sebe zbacili da  
oš malo.</p> <p>— Pođi!</p> <p>Visoki, šantucajući, pođe.</p> <p>— Halt!...{S} Stani!...</p> <p 
om se iskašljujući u stisnutu šaku ili šarajući prstima po ovlaženom pijesku.</p> <p>Kad se pom 
 i polako prikupljala nekakve razbacane artijice. — Jadnik!</p> <p>I, makar što ga za života ne 
smijeha.</p> <p>— Ne smiješ se ti više časnijem krstom zaklinjati, — dobaci nekako i lukavo i z 
o!</p> <p>Jevrem izvadi ogledalo i, udešavajući prema suncu, staraše se da mu nestašni odsijev, 
om navrije kroz gomilu.{S} Naprijed udešavajući kako će mu osmijeh biti što pitomiji, podje im  
 me“, zamolih pristupajući bliže i pokušavajući da joj otkrijem glavu.</p> <p>„Nemoj...{S} Nemo 
jao je ukraj crkvenih vrata, silom pokušavajući da se drži uspravljeno i blesasto se smješkajuć 
 nestrpljivo uzvikuje po treći put pokušavajući da priča o nečemu a niko ne će da ga sluša.{S}  
hukta Janjićije uobljenim glasom, podražavajući glasu kukavice. — A ni vi ništa drugo ne radite 
ebno, — odgovara Janjićije oštro, podražavajući njegovu govoru i, zar da ga bolje razumije, mij 
sakrila gdjegođ?</p> <p>I, vješto podražavajući glasu Igumanovu, nekako ljutito podviknu: .</p> 
o se, dohvatio debelu cjepanicu i, zadržavajući jednom rukom drugoga žandara, koji se otimao, u 
asno i gurkajući se.{S} Kaluđeri, pridržavajući i sakrivajući se jedan za drugoga, istupiše nap 
 — vajkaše se Janjićije promuklo, pridržavajući mu glavu i lagano ga milujući po kosi. — Ne slu 
ašljivo, pazeći da se ne omakne i pridržavajući se za zid, uspuza se nekako gotovo do pod krov  
 još da pomažem njegovo propadanje podržavajući nered i raskoš?...{S} Nipošto!...</p> <p>Jevrem 
u i pristupili, pazeći na maloga i podržavajući da se ne omakne. — Govorite!</p> <p>Seljaci ga  
vahno, neobično uživajući u Vasinu iščuđavanju... — Juče mi poslao pismo, fino gospodsko pismo. 
 <head>IX.</head> <p>Široka manastirska avlija poče se pomalo pretvarati u čaršiju.{S} Stigoše, 
inom voštanicom u ruci.</p> <p>Zamirisa avlija jakim i oštrim mirisom, kada je napuniše oni.{S} 
i se, zazvoniše zvona, jauknuše. Čitava avlija zabruja, zatrepta i zapjeva.{S} Jevrem se trže i 
čak i Melentije, stisnuvši usne.{S} Sva avlija kao da zahrza u neobuzdanom, obijesnom smijehu.< 
lo na prag crkveni.</p> <p>Međutim se i avlija poče puniti seljacima, radinima.{S} Lagano, kao  
umanovih leđa raspremi se i leže nasred avlije. — I Gospod će zapitati oca Melentija, kad ga zo 
se.{S} Blijed, malaksao, stao on nasred avlije.{S} Nekako tupo i strašivo gleda u Nikolu, a suh 
đu kaluđere.{S} Iguman je stajao nasred avlije, opirući se o štap i razlagao nešto oštro, energ 
rljavoj dlaci, zatrčao se preko neravne avlije, dižući prašinu snažnim zadnjim šapama.{S} Presk 
ila se ona, stara i oronula, na sredini avlije, sa mrkom, mermernom šubarom, iznad kamenih vrat 
p> <p>— Pođi za mnom!</p> <p>Na sredini avlije kao da se prisjeti nečega i zaustavi se opet.</p 
 isprati je do vrata i mirno pođe preko avlije.</p> <p>— Gdje mi je Jevrem? — zapita Vasu susre 
ji je neispavan i ljutit prelazio preko avlije, noseći ljuč od crkve uspravljen, kao svijeću, i 
ući se hvalio alvu...{S} U jednom kraju avlije bijaše nastala tučnjava.{S} Po sreći, brzo se sv 
i se odmah i pokajao.{S} Sustigao ga na avliji i najljubeznije pozvao natrag, časteći najljepši 
me čuje! — viknu glasnije da bi ga i na avliji čuli.</p> <p>— Kaznit će.</p> <p>— Mene?...{S} M 
>Kaluđeri se nikako nisu ni javljali na avliji.{S} Iguman, sjedeći u svojoj ćeliji, naplaćivao  
ađa ribu.</p> <p>Jevrem, ostavši sam na avliji, odahnu.{S} Razgovor s Igumanom bješe ga zamorio 
dvoje-troje djece.</p> <p>Po komšijskoj avliji čeprkaju kokoši.{S} Oveća kvočka, u strani, pod  
edao unaokolo po prljavoj, zanečišćenoj avliji i kao tražio nešto... Čitave hrpe kora od naranč 
 Ubrzanim korakom prođe dva tri puta po avliji, zaviri u sve budžake.{S} Pođe i prema crkvi i o 
a postavom od crvene svile, šetao je po avliji uozbiljen, uspravljen, dostojanstven, opirući se 
 Iguman tražio Jevrema po ćelijama i po avliji, pitajući svakoga za njega, raspitujući.{S} Napo 
oćno i, u ljutini onoj, poče trčkati po avliji. - <pb n="52"/> Ja ću njega... ja ću sve vas...  
vučenoga zida izbijala su, pored velike avlijske kapije, dva duga vodena jezika, u širokim, bli 
ine njih iz crkve, iz zemlje, iz zidova avlijskih.</p> <p>— Ženetina! — uzviknu Vaso razdraženo 
o pio, izvuče se iz ćelije.{S} Izađe na avliju Opazi ludu Ilinku kako obilazi oko crkve kroz zu 
evrem brzo ispade iz ćelije.{S} Pođe na avliju.{S} Uzbuđen, uznemiren prošeta ispred crkvenih v 
amilavku i papuče.{S} U zabuni svrnu na avliju, među dućane.{S} Za njim se natisnuo Janjićije k 
ija pod ruku, okrenu se od njih i ode u avliju.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19192 
i molitve, popijevali...{S} Nagrnuvši u avliju odmah se počeše svađati oko mjesta.{S} Znalo se, 
ći. — Tu je!{S} Nijesu smjeli ulaziti u avliju, nego ga ostavili na prozor...</p> <p>Brzo prist 
p> <p>Oznojen i zadihan utrča glasnik u avliju.{S} Razmahnu na široko rukama kao da će poskočit 
dobro zamašćenih jela preljevala čitavu avliju...{S} Poče se vrzati oko svoje žene, manastirske 
i krenu ćeliji oca Melentija...{S} Kroz avliju se vrzala tri četiri poslužitelja, užurbani, sme 
<p>— Kršna li težaka u tebi obatali ta đavolja mantija, post joj se ohladio!...{S} Mogo bi dese 
 — Kakva je to pravda?...{S} Božja ili đavolja?...{S} Rašta je to?...{S} Rašta?...</p> <p>Sav s 
orovima, u čijim se krunama pogonila i čavrljala čitava jata vrabaca, spuštao se on do velike p 
m tebe...{S} Znam, da umiješ i previše čavrljati, — okosi se Iguman i okrenu se drugom domaćinu 
lepeću pratljačama po vodi, guraju se i bacaju se kamenjem prema koncu na kome je otac Prokopij 
 vrelo, komešalo se, šumjelo. Žandarske bajonete visoko se svijetlile iznad golemih perčina; ne 
blijeda plamena svjetlucaju dvije oštre bajonete sa žandarskih pušaka.{S} Između njih se uplela 
ndare, osorne i nabusite, čije se oštre bajonete visoko stršeći nad stotinama glava blistale i  
ekako, zaklanjajući čas jednu čas drugu bajonetu.</p> <p>— Nešto je krupno, čim su žandari, — p 
vijećama i sa fenjerima.{S} I ova čudna bakljada, kakva se još nikad i nigdje vidjela nije, kao 
 grb li, majstorski zakićen sa tri nova barjačića.{S} Između njih, kao izniklo iz svježega kovi 
rokim vratima bez kanata!{S} Kao maleni barjačići počeše se vijati na njima rupci, pojasevi, ko 
vetac, namjestivši najprije jastuke pod bedrenjaču kako ih ne bi žuljila.{S} Smiljana ne posluš 
na krevetu i, rukama se opirući o tvrde bedrenjače, zapita oporo:</p> <p>— A šta ćeš ti?...</p> 
ta zbunjen, utučen, jadan.{S} Poduprt o bedrenjaču, modar u licu, sa rastvorenim ustima zablenu 
rdi prijetnju, stisnutom šakom udari po bedrenjači. — Zbori!</p> <p>Jevrem, stavivši prst na us 
 ih, pa ih odvedoše...</p> <p>Janjićije bekrijski naturi kamilavku na čelo.{S} Oštro podviknu J 
rvo podgriza...{S} Udario jadnik na sto belaja s njome!{S} Zalud molio prijatelje da je svjetuj 
aku djevojku iz vinograda.</p> <p>Jedno beskrajno dugačko i promuklo <title>Mnogaja ljeta</titl 
ran imenima besposlene dječurlije i još besposlenijih posjetilaca.{S} Poviri unutra.{S} Kroz ra 
i...</p> <p>Zateče sve izmorene, gotovo besvijesne od pića.{S} Prokopije nauznačke pao po kreve 
ali i povijali, odliježu i razliježu se bezbrojni povici, vrisci, usklici, lomljava...{S} Kao d 
kako iznad zgusnute gomile jedne između bezbrojnih crvenih fesova, kapa, šubara, promiče i prob 
 ispljuvanom podu, koji je bio prošaran bezbrojnim pahuljama razderanih hartija i zgnječenim os 
prestano provirivala iza Vasinih leđa i bezuspješno neprestano pokušavala da se progura naprije 
na Janjićiju, i kad će primiti kaznu za bezvjerje svoje.</p> <p>Kao za inad i Iguman je postaja 
u Janjićijevu ćeliju.{S} Krivo, doduše, bijaše Igumanu i ljutio se što će, mimo običaj, ženska  
icom seljaka.{S} Između njih kao da još bijaše ponajugledniji starac sa perčinom.</p> <p>Ispoče 
raviti, — prihvati Jevrem življe kao da bijaše potpuno uvjeren o tome. — Bio si uobrazio neka č 
hvalio alvu...{S} U jednom kraju avlije bijaše nastala tučnjava.{S} Po sreći, brzo se svršila.{ 
 pa mu polako namjesti pokrivač koji se bijaše spustio i pogladi ga po kosi. </p> <pb n="86"/>  
} Na strah vragam! </p> <pb n="79"/> <p>Bijaše pomodrio od ljutine i sa stisnutim šakama pošao  
no stade pred kolijevku da odmah brani, bije se. — I, za inad vama obojici, zadržat ću ga uza s 
 ušima, sa raširenim nozdrvama iz kojih bije para i kao snijeg rasipa se bijela pjena, sa zamrš 
 što će se napošljetku oprostiti goleme bijede pristupi ćeliji i poče osluhivati.</p> <p>— Ništ 
jubaša, posramljen i uvrijeđen, crveni, bijedi sve unaokolo, jednoga po jednoga, i prijeti stis 
ku, preleti čak do topola.{S} Dade se u bijeg.</p> <p>— Stani, oče Prokopije!{S} Stani! — viknu 
.{S} Jedan joj kabao pade, prevrnu se i bijel potočić proteče mrginjom, da napoji ožednjelu zem 
i i Janja, — protepa mucajući. — Čista, bijela...{S} Prekrivena svilenim prekrivačem...{S} „Ne  
 kojih bije para i kao snijeg rasipa se bijela pjena, sa zamršenom mokrom grivom.{S} Po vratu m 
ograda.{S} Onako zdrava, jedra, čista i bijela isticala se između sviju kao krupna probrana ruž 
paljeno, vedro lice djevojačko, a ispod bijele okruge, kojom su joj pokrivena dva krupna oka, p 
S} Raširi njedra, ne stideći se, i male bijele ručice uturi mu među svoje bujne, razbrekle dojk 
jela torba.{S} Pošla nekuda da kopa.{S} Bijeli pokrivač vijori joj se oko glave, treperi, leprš 
la se tri četiri mokra čaršafa, čisti i bijeli kao razbačeno perj; po obližnjim granama visjele 
ih planina, niz koje kao da su protekli bijeli sunčani potoci, odazivaju se stotine i stotine n 
 neprestano snebivala, sakrivala lice u bijeli prekrivač ili ga zaklanjala vezenim rukavom, pos 
ku kako se na uskom Janjićijevu prozoru bijeli i miče nešto drečeći, mjaučući. — Tu je!{S} Nije 
nijegom zasutu jeliku.{S} Ispod golemih bijelih obrva sitne oči živo su prelijetale s predmeta  
mali kandilo.{S} Na trpezi, prekrivenoj bijelim čaršavom od domaćega beza, šarenile se četiri g 
 mu se da pored jedne kućice minu nešto bijelo, razbarušeno...{S} Jest, ona!...{S} Poznade je.. 
ina...{S} Dva svijetla, plava oka ispod bijeloga pokrivača gledahu poplašeno, tražeći nekoga.{S 
itra ševa jedna, plivajući iznad njih u bijeloj visini kao sitna pjega, klikće im, javlja se, p 
sela.{S} Praznično obučeni.{S} U čistom bijelom ruhu, sa rukovetima ružmarina za pojasom, sa du 
o vrisnu ona i naglo se otrže. — Pun si bijesa!</p> <p>— A ti si puna vatre!</p> <p>Djevojke ga 
ati i kao osipati se...{S} Kroz kapiju, bijesan i razigran, utrča dorat oca Janjićija, sa naćul 
e spremao u hajduke, pa kako bio mlad i bijesan, poruči Aćimu da mu pošalje Anicu.{S} „U mene“  
S} Od onoga dana, otkako su se, mladi i bijesni, rvali u mrginju, nikako je nije vidio.{S} Mana 
 se sušilo nekoliko čađavih košulja.{S} Bijesno lajući jurnu i kao da mu htjede uskočiti na vra 
..{S} Dajte mi pušku! — viknu Janjićije bijesno i, spustiv maloga na stolicu, nemirno poče trčk 
savlada, obori.{S} Okrvavi je na ruci i bijesno poče čupati, kidati pregaču, udarajući joj u be 
akama držalje da ne klizi, poče udarati bijesno i divlje...{S} Buljubaša daleko zaosta za njim. 
na se zaklela da će me obrukati!</p> <p>Bijesno čupajući rep na sitne komadiće uputi se kuhinji 
puta metanišući na oštrom šljunku.{S} I bijući čelom o prag crkveni svečano otegnu:</p> <p>— <f 
svi će ti se čapkunluci oprostiti...{S} Biraj: ili to ili iz manastira!</p> <p>— Ne znam...{S}  
e, šećerlema!...{S} Svega uzmite!...{S} Birajte!...{S} Ne žalite!...</p> <p>Počeše dolaziti i v 
e govorio Iguman, izmičući između njih, bježeći iz ćelije, a suze mu još neprestano cure i kapl 
strgne nekolike ruže i bezobzirce trči, bježi natrag.{S} Na moj prozor nije htio ni pogledati,  
a velika djela!...{S} I bojao se smrti, bježao od nje, otimao se!...</p> <p>— I niko da ga opla 
olegnuto granje, kao pod teretom nekim, bješe se spustilo gotovo do tala.</p> <p>— Da odsjednem 
a kakvom ukradenom stvari, brzo izmiču, bježe...{S} Ni popa, ni đaka, ni nikog više nije bilo.. 
..{S} U ovom poslu Bog nema posla...{S} Bježi on od Igumana ko đavo od krsta!</p> <p>Iguman je  
— iznenada surovo zamumla Janjićije.{S} Bješe izišao iz ćelije i pripalivši lulu, rashlađivao r 
da se, tobože, same prevrnule.</p> <p>— Bježimo!</p> <p>Pa se naglo izmaknu i sakri se među bor 
 ne bi ostajalo nego da se ubije ili da bježi čak u Ameriku.</p> <p>Zatvori se u ćeliju i odluč 
nički sijevnu očima prema njoj i kao da bješe spreman da ponovo navali, da je napane.</p> <p>—  
 i inat.{S} Ona je nekoliko puta morala bježati iz kuće i noćivati po komšiluku; on je nekoliko 
a?... — začudi se Janjićije koji odavna bješe zaboravio rašta i kuda je pošao.</p> <p>— Turci t 
vi otac u to miješa? — okresa Janjićije bješnje i opet zakorači kao da će je pregaziti. — Ko će 
> <p>— Za inad vama, — dreknu Janjićije bješnje i kao da poče pjenušati, — ovog ću crva othrani 
nilo se je da mu ovaj nenadni susret ne bješe povoljan.{S} Na pozdrav ne odgovori ništa.{S} Sam 
niko ne sluša; — djevojke bi crvenile i bježale daleko, čim bi se spomenula.</p> <p>Vaso i Mili 
oše od svoje veličine.{S} Neki su čak i bježali iza stola, da se spasu od njegove ljubaznosti;  
 avliji, odahnu.{S} Razgovor s Igumanom bješe ga zamorio i nimalo mu prijatno ne bi bilo, kad b 
 nešto ga prekoravaše.{S} Jevrem, i ako bješe naćulio uši, nikako nije mogao čuti, o čemu razgo 
a nahlada i ništa drugo.</p> <p>I, kako bješe željan društva i razgovora, nalakti se na jastuk  
osluša.{S} Pogurio se, skupio i smeteno bježi ispod topola, ne obzirući se.{S} A mantija se vuč 
o progovori.</p> <p>— Konja mi! — riknu bješnje lupivši nogom o pod. — Brzo!...</p> <p>— Šta će 
e mokre ljuske poput rastopljena srebra bjelasale prema suncu.{S} Bržebolje prekide razgovor i  
na krajevima suhih usana izbi mu sitna, bjeličasta pjega.{S} Raširivši ruke i pognuvši se nenad 
romiče i probija se kicoški nakrivljen, bjeličast šešir kotarskog predstojnika.{S} Opazi kako s 
a prelijevala mu se razrijeđena kruna u bjeličastu i otvorenoljubičastu boju.{S} Dolje pokraj k 
sa precvjetalih grana, rasipali se kroz bjeličastu sumaglicu iznad gajeva i livada i tiho su za 
a provirivala mu dva niza jakih zuba, a bjelina im jako odudarala od crne razvijorene brade i n 
vica jasno se providi mutna, zamagljena bjelina i čudno se stakli...</p> <p>Miris lijekova i te 
 zapita zagušeno, a upro očima u nju, u bjelinu onu pod grlom.</p> <p>— Nosim ručak radinima, — 
ovore slušao svaki dan.{S} Ispočetka je bjesnio i ljutio se misleći, da će psovkama i prijetnja 
u protivurječe, što se odmah ne pokore, bjesomučno dreknu:</p> <p>— Ja sam ovdje domaćin!...{S} 
zme i zagleda.{S} Limunadžija, oznojen, bjesomučno je drečao, nudeći limunad; grlati kasapi vik 
dim?... Šta vidim, bogohulnici? — viknu bjesomučno i štapom ukaza na mrki pojas Prokopijev, koj 
a se sa poslužiteljem Vasom:</p> <p>— O blagorastvoreniji vozduhov, o izobiliji plodov zemnih.. 
avši molitvu i odmahnuvši rukama kao da blagosilja, poče da prisrkuje čorbu...{S} Ostavi...{S}  
 <p>Janjićije odiže ruku i svečano, kao blagosiljajući, otegnu:</p> <p>— Ne će te izbaciti dok  
rebana koža, naročito na bedrama.{S} Na blatnjavim, okrvavljenim <pb n="36"/> nogama obuće nije 
 onoga, što drži seljaka.{S} Melentije, blijed i poplašen, umiješao se među njih, ide od jednog 
.</p> <p>On ne odgovori.{S} Zapjenušen, blijed, nesvijestan, samo je cičao, mumlao, stenjao, ne 
de glas oca Melentija.{S} Osvrnu se.{S} Blijed, malaksao, stao on nasred avlije.{S} Nekako tupo 
nici.{S} Uze je i odiže iznad glave.{S} Blijed odsijev zaigra mu po mrkom, smežuranom licu i os 
>Jevrem poznade Melentija.{S} Izmoren i blijed, sa žućkastim pjegama na licu i modrim prstenovi 
šna ni stasita.{S} Naprotiv.{S} Mršava, blijeda, sitna, sa tragovima ospica na licu i sa nekoli 
} Jelo! — zašišta Melentije uzdišući, a blijeda donja usna trza se, a pramen brade ispod nje ko 
 skupljenu.{S} Iznad glava joj, kao dva blijeda plamena svjetlucaju dvije oštre bajonete sa žan 
i.{S} U isti mah između dronjaka izviri blijeda, obvehla glava. Čudno zasvijetliše dva sitna ok 
ijaju se, lelujaju, raskošno rasipljući blijede i drhtave odsijeve po zidu, po podu, po mantiji 
čvrsto držeći uzde i oštrom bakračlijom bockajući konja u slabine, jahao je ponosito, kao da id 
kao okamenjen.</p> <p>— Kakav li je ovo bogomoljac? — šapatom zapita Jevrem i lagano, na prstim 
sve strane, da vidi: ima li još koga od bogomoljaca?{S} Nigdje nikoga.{S} Zatim se lagano spust 
m; tu se zasjedne i traži milostinja od bogomoljaca.{S} Ali se redovno, svakog praznika, mnogi  
 vrata i razli se nad gomilom skrušenih bogomoljaka, koje se počeše krstiti i preklanjati...{S} 
 čapkun i lomivrat, ama pošten...{S} Ne boj se!...</p> <p>— Ti ga znaš, oče, — promuca ona neja 
vši se i zadovoljno pogladi bradu. — Ne boj se!...{S} Kršno je momče!...{S} Jes’ čapkun i lomiv 
i usnama.{S} Podsmjehnu se.</p> <p>— Ne boj se, brzo ću svršiti, — reče nekako zajedljivo. — Zn 
suncu, prelijevali u svih sedam duginih boja.{S} U mekoj, uspavljivoj muzici vode, koja se otak 
 kojima se nikako nije mogla raspoznati boja.{S} Raspasani, bosonozi, žurili su, hitali, razmah 
“...{S} Svi navališe na vrata kao da se bojali, da se Iguman kako ne predomisli i opet ih zadrž 
{S} Svi su tvrdo vjerovali u njih.{S} I bojali ga se neobično.{S} Kad bi, prolazeći u manastir  
 Janjićija prekoriti, kad ga se i Turci bojali ko munje?...{S} I Janjićije lijepo sveza Anicu i 
vrem razvučeno i oprezno naćuli uši.{S} Bojao se kakve stupice.</p> <p>— Ti si se nekako i suvi 
 zapita Iguman ne vjerujući potpuno.{S} Bojao se da se i sada ne radi o kakvoj prevari. — Znaš  
. Što je poslao tebe?...</p> <p>— On se bojao da ćeš ga istjerati ili izudarati, kad ti sve isp 
 da pomišlja i na velika djela!...{S} I bojao se smrti, bježao od nje, otimao se!...</p> <p>— I 
duševne snage da žive sami, bez čopora, boje se da i smrt dočekaju bez desetine djece, <pb n="1 
u?</p> <p>— Ne možeš.</p> <p>Melentije, bojeći se svađe, odstupi od stola i umiješa se među nji 
ije duga.{S} Nije, — ubrza Melentije i, bojeći se da ne pobjegne, uhvati ga čvršće. — I interes 
o se kako je slab, kako „ne pije“, ali, bojeći se da mu ne povjeruju, brzo je pružao ruku i hal 
o Janjićiju, — predloži Prokopije tiho, bojeći se da Melentije i ne proplače pred njim. — Hajde 
ka sam, sveti oče, — ubrza Jevrem živo, bojeći se da mu ne upanu u riječ i da ne počnu pitati p 
šćavali. Šaptali su međusobno kao da se boje da koga ne razbude.{S} Luda Ilinka, u hrpi dronjak 
nak je to...{S} Rđav predznak!</p> <p>— Bojiš ga se?</p> <p>— Napominje mi smrt, blisku smrt, k 
mo sve sitnice...</p> <p>— Ko se zla ne boji?...{S} Ko ne zamišlja ovaku bolest gore nego je u  
o drži za kukavicu, — pokaže kako se ne boji, kako je prezire...{S} Ohrabri se nekako, prenu se 
iše.</p> <p>— Stari se đavo ni smrti ne boji! — dočeka Milica pakosno povlačeći se na leđa i iz 
ore i da pljune na sve.{S} Ne.{S} On se boji zlijeh jezika više nego ičega.{S} Plaši se od svje 
„Zar sam ja tako rđav čovjek, te se čak bojiš isporučiti mi poruku Stanijinu?“ počnem ga prekor 
riviđaju, strašni me snovi pohode...{S} Bojim se noći, mraka se bojim, strahujem od njih...{S}  
gnu na Janjićija...</p> <p>— Hehe...{S} Bojim se i ja da ga ne ukrade, — dočeka Janjićije muklo 
e dodvori, pomilova dijete po obrazu. — Bojim se samo, da ga Iguman kakogod ne opremi iz manast 
odgovori Jevrem i uzvi ramenima. — A ne bojim se ni tamnice.</p> <p>— A znaš li da ti je bolje  
 neka tamnica?</p> <p>— Ja se tegoba ne bojim, — bezbrižno odgovori Jevrem i uzvi ramenima. — A 
tko, pa i on zijevnu.</p> <p>— Ja se ne bojim Igumana, — muklo okresa Janjićije.</p> <p>— On ti 
še. — Nikako.</p> <p>— Mislite li da se bojim?</p> <p>Jevrem zakloni lice rukom i reče smijući  
vi pohode...{S} Bojim se noći, mraka se bojim, strahujem od njih...{S} A radujem se danu i sunc 
, pobjednički klikćući poput ratnika sa bojnoga polja, nagnuše za njim, osvjetljujući pute, igr 
ihvatao čašu.{S} I, kao interesujući se bojom vina, zagledao je prema suncu.{S} Pogledao i nagl 
sklopi ruke kao na molitvi.</p> <p>— Ne bojte se!...</p> <p>Jevrem se prikrade merdevinama, paž 
oble, pune kukove i, zategnuvši, dobija boju mesa; čitav struk ispod jeleka izgleda kao go.{S}  
 kojoj su debele korice odavno izgubile boju i po sredini bile prelomljene.</p> <p>— Dobro jutr 
kruna u bjeličastu i otvorenoljubičastu boju.{S} Dolje pokraj kapije šušketala je česm; negdje  
svakog praznika, mnogi otimali za tuđa, bolja mjesta.{S} Radi toga redovno dolazilo do kavge i  
...{S} Oni iza nas imat će svoje ljude, bolje, silnije...{S} I rugat će nam se nekada kao što s 
am smislio da je ovako, na lijep način, bolje...</p> <p>Janjićije se nakašlja u bradu, svali se 
cama?...{S} Tebe to i ne interesuje.{S} Bolje odmah da prijeđem na glavno i da ti kažem, da se, 
 nakostriješi se.{S} Nape gotovo uši da bolje čuje. — On?...</p> <p>Jevrem polako, razvlačeći i 
goditi težaka niti ga znao natjerati da bolje i pažljivije radi.{S} On je vodio i sve račune za 
Iguman nadnesavši ruku nad oči, pogleda bolje.{S} Uzviknu od čuda...{S} Nu tvrdoj, goloj ledini 
dražavajući njegovu govoru i, zar da ga bolje razumije, miješajući poneku tursku i njemačku rij 
p> <p>— Ja sa branio manastir od Turaka bolje od njega! — odgovori Janjićije vatreno.</p> <p>—  
 kad bi je kogod pohvalio.</p> <p>„Nema bolje djevojke od Janje“, govorio sam katkada, pažljivo 
gušeno. </p> <pb n="19"/> <p>„Ne ide na bolje?“</p> <p>Ruže mu ispadoše iz ruke.{S} Okrenu se p 
na opširniji razgovor o njoj.{S} „Ništa bolje od nje!“</p> <p>„Da Bog da“, čini se on kao da ne 
.{S} Phi!.. .</p> <p>— Mi mislimo da je bolje sačekati, dok stari omekša ili premine, — rastuma 
ni tamnice.</p> <p>— A znaš li da ti je bolje orati i kopati nego se ovdje sahranjivati?{S} Kad 
em nadnoseći ruku nad oči i pogledajući bolje. — Da se nije sakrila gdjegođ?</p> <p>I, vješto p 
što.{S} Poznadoh Staniju.{S} Pogledavši bolje zagledah, kako ispod onih dronjaka viri mala, mrš 
biliji plodov zemnih... a što mi nijesi bolje raspalio kadionicu, sreća ti se okamenila... i vr 
 sebi, češkajući se, „samo nek kuha što bolje i neka sve dobro začini“...{S} I kao nadziravajuć 
 — potvrdi Jevrem, u želji da mu se što bolje dodvori.</p> <p>Iguman, vrebajući kao jastrijeb n 
okopije, zarivši sve prste u kosu, brže-bolje odskoči.{S} Izvi se i rasturi Melentijeve trave p 
, redovno napominjući svakoj grupi kako boljega vina „nikada okusio“ nije i kako bi moglo čak i 
lo, živjet ću!...{S} Ima ljepši svijet, bolji...</p> <p>Uhvati Janjićija za ruku i mucajući zap 
 <p>— A bio je dobar ko dobar dan...{S} Bolji i pošteniji od sviju...{S} Volio me ko majku svoj 
> <p>— A rašta Boga ne umoliste da bude bolji rod, pa bi i manastiru svetom više prihoda bilo?  
S} Kao u ikonu kakvu.{S} I nikada mu se bolji, ni pitomiji, ni silniji učinio nije!</p> </div>  
poljubi ga i pritisnu na čelo.</p> <p>— Branitelju naš! — promuca uzbuđeno i udari u plač.{S} - 
 na obrazu mu se crvenila zarezotina od brijačice zalijepljena tankim svaljutkom paučine.{S} Ob 
e svojina.{S} Na drugoj strani gologlav brkajlija psuje i pita: ko mu je ukrao čekić?...{S} Isp 
ristupi Prokopiju.{S} Snažno zveckajući brojanicama, koje je prebirao među prstima i lupkajući  
 Iguman sve više žesti i sve jače zveči brojanicama.</p> <p>— Propao sam, — pomisli, kad se Igu 
elje, staro i izlomljeno, i krupne žute brojanice koje se spustile niz mantiju.{S} Iznad glave  
/p> <p>Iguman se lukavo osmjehnu, skupi brojanice u šaku i razmislivši malo progunđa:</p> <p>—  
e i trgaju ih.{S} Ostale — četiri ih na broju, — sa užagrenim očima. <pb n="102"/> razgrnutim n 
š i sada je zaglušno pištala, a napukli bubanj sipljivo kloparao...</p> <p>U silnoj stisci kao  
rahilj Prokopijev <pb n="107"/> crni se bujna brada, i rumeni bucmasto lice njegovo.{S} Nekako  
 male bijele ručice uturi mu među svoje bujne, razbrekle dojke.{S} Proplaka.</p> <p>— Šta je?.. 
 mrmljajući nešto nerazumljivo, blesavo bulji u tavanicu.{S} Kosa mu se rasula po jastuku, brad 
zi, poče udarati bijesno i divlje...{S} Buljubaša daleko zaosta za njim...{S} Pognuvši se po mo 
 selo žena!</p> <p>Svi se nasmijaše.{S} Buljubaša namignu starčiću i ovaj prijateljski kucnu Pr 
enuo razgovor na drugo, zaiska vode.{S} Buljubaša poslušno skoči da dohvati žban.{S} Ali ga neš 
ilo...{S} Nastade svađa, prepiranje.{S} Buljubaša, posramljen i uvrijeđen, crveni, bijedi sve u 
e odbačena ležala u strani, stade prema buljubaši.</p> <p>— Hajde, momče, da se ja i ti ogledam 
>— Možete li? — nekako podrugljivo pita buljubaša, zastajući pri vrhu vinograda i opirući se na 
iju, zemlja mu kosti izmetala!</p> <p>I buljubaša odbaci motiku.{S} Izvadi iza pojasa dugu, pod 
dmetati, oče, — nekako postiđeno izbaci buljubaša, gledajući ga ispod oka. — Ti bi me mogo u zu 
e po njima.</p> <p>Naprijed se izdvojio buljubaša, krepko, stasito momče.{S} Polegutio se malo, 
vim gomilama šušnja, šiblja i odbačenog busenja.{S} Uze ih i odmaknu ispred pojate.{S} Položi i 
enije grjehov jego u Hrista besmertnago carja i Boga našego prosim...</foreign></p> <p>— Podaj  
o im ni ciglog suharka ne da pokupiti u carskoj šumi. Žale se na skupotinju i težak život...{S} 
.{S} A niz ulijepljenu kosu i mrko lice cijedi se voda i slijeva na raskopčanu košulju i gola,  
ošulje, gaće, marame.{S} Iz njih se još cijedila voda i lagano kapala za vrat jednoj djevojci,  
 sa vlažnog, potpuklog svoda neprestano cijedila voda.{S} Obazrije se na sve strane, da vidi: i 
/p> <p>— Zar to on? — razuzdano zagraja cijela kita djevojaka.{S} Sve se, gačući, skleptaše oko 
zamlacka jezikom.</p> <p>— Kad se pije, cijena se ne pita, — muklo odgovori Janjićije.</p> <p>— 
onio, nego bih vam trostrukom kandžijom cijepao kožu na kajiše!...{S} Huncuti!...</p> <p>Seljac 
ući je u glavu nekako silno i žalostivo cijuče.{S} Jedna svinja leži u gotovo sasušenoj lokvi k 
pi odru i nakloni se.{S} Prekrstivši se cjeliva evanđelje.</p> <p>Nešto kao da ga, ne zna ni sa 
plijesan.{S} Prekloni se, prekrsti se i cjeliva ikonu.{S} Prekrsti i dijete i poljubi ga.{S} Os 
ari, zelenkasti krst, izlizan od čestih cjelivanja, ispred ikone i visoko odiže.</p> <p>— Da kr 
...{S} Preminuo je i nije ga htio mrtva cjelivati...{S} Samo u crkvu došao da ga opoje... ništa 
ši jedan kraj Igumanove mantije poče je cjelivati.</p> <p>— No šta je?... Šta ti je?... — zapit 
iše na crkvu pogađahu se s mušterijama, cjenjkahu.{S} Kao natječući se s njima, zagrajaše i pro 
e i vaše prijetnje?</p> <p>— Pomogla bi cjepanica! — s ponosom izbaci Janjićije. — Sila se samo 
momci psujući upališe fenjere, svijeće, cjepanice luča.{S} Neki dohvatiše i motke, toljage, sje 
mi Janjićije i žešće na visoko izmahuje cjepanicom. — Branio sam ja ovu sirotinju i od Turaka!< 
ivala dlakava prsa, visoko odiže goruću cjepanicu iznad glave.{S} Zaklanjajući dijete i prozor  
 ljutit, ispriječio se, dohvatio debelu cjepanicu i, zadržavajući jednom rukom drugoga žandara, 
itom svojim.{S} U vrhu, među prozorima, crvenjela se, od cvijeća izvezena, nekakva kruna, grb l 
p> <p>Kod manastirskog gaja, na ravnoj, crvenoj poljani, opazi gomilu ljudi, zbijenu, skupljenu 
beza, šarenile se četiri goleme vaze sa cvijećem, blistali se srebrni noževi i viljuške, rumeni 
 vrhu, među prozorima, crvenjela se, od cvijeća izvezena, nekakva kruna, grb li, majstorski zak 
am“...{S} A na prsima joj cvijeće, moje cvijeće.</p> <p>Trzajući se i nekako hropeći završi:</p 
kao krupna probrana ruža u lijepoj kiti cvijeća.{S} I nešto kao da ga gurnu, neodoljivo povuče  
veli, „ružna sam“...{S} A na prsima joj cvijeće, moje cvijeće.</p> <p>Trzajući se i nekako hrop 
te i mirisa, zasuti nježnim, plavkastim cvijećem koje se pregrštima krunilo sa precvjetalih gra 
uka, ljuske od oraha, zgnječeno i svelo cvijeće, polomljene kutije i ogledala, razbijena stakla 
...{S} Ti znaš... ti razumiješ... ti ne cvijeljaš nesretnika.</p> <p>Janjićije se ispravi sve j 
s do srca, obrano naša!</p> <p>— Ko vas cvijelja? — planu Janjićije nabusito, izdignuvši glavu. 
ao u varoš, kupio bih poneke sitnice, — cvijet, ogledalce, češalj, — za Janju i predavao Petru  
<p>Ali kako će pogoditi: koje je njezin cvijet?...{S} Može li ga poznati?...{S} Kad ga stisne u 
uzmarina.</p> <p>— Ima li ijedan njezin cvijet?...{S} Je li njoj štogod palo?</p> <p>Ali kako ć 
a usna crvenila se ispod njih kao makov cvijet, nedavno uzabran.{S} Pogleda po svima i nasmija  
na oka, puna sunca, gorila kao dva crna cvijeta u ružinom vijencu. </p> <pb n="29"/> <p>— Ko li 
ma ponudila Janjićiju, da bude kao neka dadilja djetetu, da ga čisti i pere.{S} Sama ga nosila  
!...{S} Dok se živi, nek se živi!...{S} Daj!...</p> <p>Uzevši cigar pripali ga.{S} Odbi nekolik 
 na sat.</p> <p>— Jes’ vrijeme je...{S} Daj mi...{S} Eto ga, taj sa crvenom kartom na boci...{S 
ićija, pipajući mu po džepu, tražeći. — Daj!</p> <p>— Nije za te cigar, — mrko mu odgovori Janj 
 odgovori Janjićije. — Ostavi!</p> <p>— Daj!...{S} Hoću!...{S} Dok se živi, nek se živi!...{S}  
 dva-tri gutljaja i strese se.</p> <p>— Daj mi cigar! — nestrpljivo zaiska od Janjićija, pipaju 
ih propisa i po tipiku i mimo tipik, pa daj da sve to čudo popamtimo i da se svemu pokoravamo!. 
a a čeljadi se daje...</p> <p>— A ti ne daj...{S} Ne treba mi!...</p> <p>Zabaci motiku na rame  
, klati se kao na štulama.{S} Izdaljega daje nekakve znakove i zove.</p> <p>— Trči!{S} Trči! —  
:</p> <p>— Psetetu se baca a čeljadi se daje...</p> <p>— A ti ne daj...{S} Ne treba mi!...</p>  
estivi, koji mi kaljate ime manastiru i dajete povoda da se o njemu ružno govori!...{S} Stotinu 
e pribere. — Šta?</p> <p>— Pušku!...{S} Dajte mi pušku! — viknu Janjićije bijesno i, spustiv ma 
arati <pb n="115"/> po ćeliji. — Nož mi dajte!...{S} Da zakoljem pasjeg sina!</p> <p>— Puščetin 
magaj! — zalelekaše neki još iz daljega dajući Janjićiju i glavom i rukama znakove da stane, da 
o, a evo, biva, i svjedoka pa nek mi ne daju lagati.</p> <p>— Na mom prozoru?...{S} Tuđe dijete 
, izričito preporučivao da se bolesniku daju što lakša jela, najviše mlijeka.{S} A Janjićije je 
ili ih odbaci rukom.{S} Opet kopa, kopa dalje.</p> <p>Jedan krezubi starčić, između težaka, odb 
S} Samo izmahnu glavom i htjede da pođe dalje.{S} Pa se ponovo zaustavi i, ne gledajući mu u li 
o, a već postao nestrpljiv: — šta li je dalje bilo?</p> <p>— Priču?...{S} Kakvu? — otegnu Melen 
p> <p>Melentije ga nije čuo.{S} On je i dalje čupkao bradu, stisnutom šakom udarao po vlažnoj,  
to dozvoliti ne mogu da dijete ostane i dalje u manastiru...{S} Ni-po-što, oče Igumane!...{S} M 
 inada.{S} Novajlije su, obično, gonili dalje, čak pred kapiju, a ni to nije moglo proći bez in 
rene glave, vukući nogu za nogom, krenu dalje.</p> <p>— A plaha djevojka! — reče poluglasno, ra 
 <p>— Pomagaj! — zalelekaše neki još iz daljega dajući Janjićiju i glavom i rukama znakove da s 
nastiru seljaci i seljanke, iz bližih i daljih sela.{S} Praznično obučeni.{S} U čistom bijelom  
mao.{S} Samo, na nekih pedeset koračaja daljine, tonula je u zemlju kuća seljaka Petra Rađušića 
ude.{S} Sa doktorom, krupnim, sipljivim debeljkom, koji je svakog drugog dana naročito iz varoš 
že zapise, zalud plaćao Igumanu da drži denija.{S} Ništa ne pomaže...{S} A u ono doba otac Janj 
 će niti konkurisati.{S} Dvojica hamala dijele zaradu.{S} Već su četiri puta nasrtali jedan na  
<p>— Ašikujem, — veselo odgovori Jevrem dijeleći bez <pb n="95"/> prestanka sitne šećerleme oko 
ajbliža Igumanovoj; samo tanka pregrada dijelila ih.{S} Tu je lijepo mogao čuti sve što se govo 
danje rane, koja mu široku lijevu obrvu dijelila na dvije polovine i zbog koje mu lice i u ljut 
ćemo sa djetetom?... Đavolu i to mrsko, dijete i sve!...</p> <p>A Janjićije ga pazi kao svoje!. 
ti?... Čime će se moći odbraniti?...{S} Dijete, pogano dijete nađeno je zbilja na njegovu prozo 
zale.{S} Razgrnu ih malo, pogleda...{S} Dijete!...{S} Mali, rumeni komad mesa, gadan, smrdljiv, 
 tražeći štap. — Dijete!...{S} Ja...{S} Dijete, nego šta? — poče sam sebi odgovarati. — Hoćeš l 
na. — Zato je i želio da baš ti ukradeš dijete...{S} Tako bi, mislio je, i kutarisao se djeteta 
rući se unaokolo i opet tražeći štap. — Dijete!...{S} Ja...{S} Dijete, nego šta? — poče sam seb 
I oklen dijete?...{S} Okle?...</p> <p>— Dijete je dijete, — pobija Vaso tvrdoglavo, ne popuštaj 
će... Čuvala sam, sakrivala...</p> <p>— Dijete? — gotovo riknu Janjićije i nekako poplašeno odi 
bi li rasbudilo oca Melentija.</p> <p>— Dijete?... Čije?...</p> <p>I, kao prisjetivši se, udari 
</p> <p>Iguman zatrepta očima.</p> <p>— Dijete? — zapita začuđeno, ne razumijevajući. — Otkud?< 
— Po njegovu računu svi smo mi pravi, a dijete je krivo!...{S} Crv ovaj slabi, pa nekome kriv!. 
...</p> <p>— A zar bi Iguman pustio, da dijete držimo u manastiru, <pb n="74"/> da se nijesmo o 
ždžilitati!...{S} I zar će dozvoliti da dijete, kome se ne zna ni za oca ni za mater, i jednog  
...{S} Ali nipošto dozvoliti ne mogu da dijete ostane i dalje u manastiru...{S} Ni-po-što, oče  
pi dronjaka, lutala je naokolo, njijala dijete na rukama poluglasno pjevajući.{S} Nekakav pijan 
n se tobože i brinuo o njoj dok je bila dijete, — nastavi Prokopije i lijeno prebaci mantiju po 
.{S} Koji ga đavo nagovori, da on uzima dijete i da ga njeguje?...{S} Dolikuje li to njemu?...{ 
ruke u vis...{S} O svemu je pitao, a na dijete ni pomislio nije!...{S} Otkud sad dijete da dođe 
 joj ja staratelj?...</p> <p>— Nije ona dijete...{S} Punoljetna je, — odgovori mu Janjićije.</p 
ovo!...</p> <p>— Nije gotovo...{S} Osta dijete na smetnji, — dočeka ona živo.</p> <p>— Kako će  
evrem življe i, da se dodvori, pomilova dijete po obrazu. — Bojim se samo, da ga Iguman kakogod 
ijete ni pomislio nije!...{S} Otkud sad dijete da dođe?...{S} Zar i to po vrhu?...</p> <p>Ona p 
ama i reče oštro:</p> <p>— Kada se nađe dijete, donesi ga amo...{S} Tad ću smisliti, kome da ga 
ti.</p> <p>— Na mom prozoru?...{S} Tuđe dijete? — zbunjeno zapita Iguman samoga sebe.{S} I nagl 
k ozdravi...</p> <p>Zajednički položiše dijete na dušečić i utrnuše svijeću.{S} Legoše obojica. 
ubi.</p> <p>— Da utvrdimo, braćo, da je dijete nađeno na Igumanovu prozoru, — uzviknu nekako sv 
jete?...{S} Okle?...</p> <p>— Dijete je dijete, — pobija Vaso tvrdoglavo, ne popuštajući ni za  
im...{S} Ovo je moje djelo, ovo je moje dijete, i hoću da ga sačuvam...{S} Ja ga, doduše, nisam 
i ga, oče Janjićije...{S} To nije tvoje dijete...{S} Naše je“...{S} Ja...</p> <p>Smiljana klekn 
 jutros, — reče laskavo, — da smo tvoje dijete hranili u manastiru.</p> <p>— Igumanu se skinuo  
po golim nogama i rukama...{S} A kad se dijete zasmije i počne se nogetati i tegliti ga za brad 
eno i sva se strese. — Prepast će mi se dijete!</p> <p>I skakućući pobježe kroz kapiju. </p> <p 
:</p> <p>— Šta je?</p> <p>— Našlo ti se dijete, oče Igumane, — izbaci Prokopije nabusito i ispr 
 i pristupivši Prokopiju mirno mu oduze dijete.</p> <p>— I njegovati ga u manastiru? — otegnu I 
znao niko, — reče vatrenije. — Eto... i dijete će se naći kroz koji dan, a niko znati ne će...  
 ali hoćemo da je sve po zakonu...{S} I dijete neka je, pred Bogom, po zakonu, nek nije nezakon 
e i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete na putu bilo?</p> <p>— Ako ono ostane u kući, sv 
{S} Umro je a nije saznao.{S} Sačuvah i dijete i imuće...</p> <p>— Hvala Bogu, brate, kad ga me 
o tako valja!...{S} Tako...{S} Sad ti i dijete valja, i Jovo, pasji sin, valja!...{S} Sve valja 
krsti se i cjeliva ikonu.{S} Prekrsti i dijete i poljubi ga.{S} Osjetivši bradu <pb n="124"/> n 
zadržavao...{S} I Janjićije mu smetao i dijete mu smetalo...{S} Svi mu smetali...{S} A sve ga j 
ega, pomognu da uzjaše.{S} Dodavši mu i dijete, koje Janjićije nije htio ostaviti, krenu uz nje 
 vatreno odgovori Prokopije kao mjereći dijete na svom širokom dlanu.</p> <p>Pa ponosito, da ga 
Janjićije krenu za njom pažljivo noseći dijete i njijajući ga na rukama...{S} Raziđoše se i ost 
 cjepanicu iznad glave.{S} Zaklanjajući dijete i prozor čitavim jakim tijelom, ispriječi se pre 
i reći zašto, — naglasi jače, — a to mi dijete nekako prionulo za srce.{S} Gledam ga; malo, nej 
m?</p> <p>— Da ga nagovoriš, da otpremi dijete iz manastira.</p> <p>Jevrem odlučno odgovori.</p 
 sve ovo san ili je java. — Šta će meni dijete?</p> <p>— Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu pu 
eruje i ti bi najvještije mogao ukrasti dijete...{S} Niko kao ti...{S} Prepreden si pa znaš...{ 
etu nego o Igumanini!...</p> <p>— Oklen dijete na njegovu prozoru?</p> <p>— Oklen?...{S} Bog ga 
, da Vasu nadbije i razoruža. — I oklen dijete?...{S} Okle?...</p> <p>— Dijete je dijete, — pob 
 Igumanov.{S} Polako, oprezno spusti on dijete tamo.{S} Ostavi ga.{S} I živo, časa ne časeći i  
</p> <p>— Ti si, prokleti sine, i našao dijete i razbudio tolike ljude da bruku napraviš većom, 
ad nije ni otirala...{S} Uvijek je, kao dijete kakvo, pristajala za ocem ili za materom.{S} Ide 
 poražena, slaba.{S} Dođe mu, da ga kao dijete pridigne i uzme u zaštitu...{S} Od koga?...{S} O 
 prošapćem tiho i uzevši ga za ruku kao dijete povedem do stolice.{S} „Ja bih joj se javio, pos 
e pokorio...{S} Kazat će da sam opremio dijete iz straha pred njim... — sumorno progovori. — Ča 
"47"/> Smiljana. — Ko bi od mene primio dijete, a da sačuva tajnu?...{S} Ko?...{S} Ja ga ne zna 
 silan kao planina, uze odjednom nejako dijete na dlan.{S} Ponese prema ikoni koja odavno istru 
Blenući u njega drži u naramku polugolo dijete, mršavo i prljavo kao i ona, koje se zacenilo od 
gu, onako krupan, stasit, silan. — Kamo dijete? — oštro zapita tražeći ga pogledima. — Kad ne ć 
čela. — Da čujem...</p> <p>— Morat ćemo dijete nekuda opremiti, — prošapta Smiljana skrušeno.</ 
se moći odbraniti?...{S} Dijete, pogano dijete nađeno je zbilja na njegovu prozoru, — toliki sv 
/p> <p>— Kako će na smetnji biti rođeno dijete, nesrećo nesretna? — strogo zapita Janjićije i u 
m ispred očiju, prkosno, kao razdraženo dijete, poče buncati:</p> <p>— Ne ću ni umirati!...{S}  
roz plač moli da joj ne razbude njezino dijete.{S} Gledajući ih razdragane i zadovoljne i Vaso  
opije i, kao pri krštenju, golo golcato dijete odiže do pod tavanicu. — Na tvome ga prozoru nađ 
 ću još podnijeti...{S} Eto to prokleto dijete!...{S} Koji ga đavo nagovori, da on uzima dijete 
 Igumana. — Sinčina!</p> <p>— Ama kakvo dijete? — oštro zapita Iguman i kao da se poče pribirat 
 Tek se osme godine, pošto mu rodi prvo dijete, smiriše malo.{S} A kada rodi i sina, priljubiše 
šljetku je pristao da ukrade i preda mu dijete krišom, po noći.{S} Iguman je već smislio i nači 
že probuditi.</p> <p>— Psssst...</p> <p>Dijete proplaka.{S} Jevrem kao da se prepade, pa ušeprt 
čast, mesnat nos, ispod koga je, kao iz dimnjaka, kutljao dim duhanski i, klizeći niz opušteni  
 osvježi malo.{S} Rastvori usta i ubrza disanje.</p> <p>— Šta ima Iguman s njome? — zapita samo 
"> <head>IV.</head> <p>Oštro, istrzano, divlje, u nekoj neobičnoj žurbi, kao svađajući se, zazv 
lje da ne klizi, poče udarati bijesno i divlje...{S} Buljubaša daleko zaosta za njim...{S} Pogn 
</p> <p>Jevrem je, prekrštenih ruka, sa divljenjem i čudnom pobožnošću gledao u Janjićija.{S} K 
da je sve dobro.{S} Samo jedan kasapin, divlji i neobuzdani, uvjerio ga je na nekakav svoj, kas 
anu.</p> <p>Iznenada, u širokom vijencu divljih ruža, čiji se neuređeni džbunovi, ispod omanjeg 
joj, — i neskladno, piskutljivo pojanje dječije odgovori mu.{S} Miris tamjana probi kroz uska v 
hladni poboj, išaran imenima besposlene dječurlije i još besposlenijih posjetilaca.{S} Poviri u 
le prignječene žene i djevojke, plakala djeca.{S} Sve vrelo, komešalo se, šumjelo. Žandarske ba 
amenu!{S} Pored njih, grajući skakutala djeca, umivena, sa očešljanom kosom, koja se gotovo sta 
oko ostataka jela.{S} Vesela, razuzdana djeca, napola razdjevena, sa drekom i vriskom trče, gon 
od prozor i, utanjiv glas, vrištali kao djeca.{S} Muževi su, u šali, zabranjivali ženama, da se 
da se nikada ni udavala nije niti imala djece, zapita mekše:</p> <p>— A muž gdje ti je?...{S} O 
a materi, valjaju se ostalo dvoje-troje djece.</p> <p>Po komšijskoj avliji čeprkaju kokoši.{S}  
i, kao za inad svijetu, nosila obadvoje djece u naramku...{S} Oca Prokopija obožavali su i jedn 
ja izdizala pred njim.{S} Dvoje odrpane djece morali su u dva u tri puta da ga odnose u ćeliju. 
boje se da i smrt dočekaju bez desetine djece, <pb n="108"/> rođaka, prijatelja...{S} Misle, za 
a prozoru oca Prokopija osvanulo osmero djece ne bih se čudio...{S} Ali meni...</p> <p>— Boga m 
 joj se ohladio!...{S} Mogo bi desetero djece ishranjivati.</p> <p>— Prokleti otac! — zastenja  
t će nam se nekada kao što se mi rugamo djeci i...</p> <p>Zamoren mnogim govorom zakašlja se, z 
taci u svemu; u ribi, u kući, u ženi, u djeci...{S} Pakosni svijet nije mogao ni gledati kako s 
kuša da se digne i opet posrnu. — Kuku, djeco moja!</p> <p>— Ko mi je sakrio oružje?...{S} Gdje 
 Imao smjelosti da pomišlja i na velika djela!...{S} I bojao se smrti, bježao od nje, otimao se 
makar što znam da nemam snage za velika djela, smišljao sam i pripremao se...{S} I... pljunuo n 
apita podrugljivo. — Za krupna nekolika djela... ako ikako ima tih krupnih djela... spominjat ć 
lika djela... ako ikako ima tih krupnih djela... spominjat će te dotle, dok drugi ne dođe, alal 
 ponovo sjetio oca Melentija i njegovih djela, čučnuo u kraju te plače, neutješno plače.{S} Jed 
On će mi biti odmjena!...{S} On će moje djelo nastaviti, ovaj mali...{S} Na strah vragam! </p>  
to ni nereda ne trpim...{S} Ovo je moje djelo, ovo je moje dijete, i hoću da ga sačuvam...{S} J 
 bi li poznao: kako će ta kabasta riječ djelovati na njega.</p> <p>Vaso, tobože preneražen, plj 
.{S} Tako bi, mislio je, i kutarisao se djeteta i izazvao oca Janjićija da te izbaci iz manasti 
j se grješno što želi smrt starome radi djeteta.{S} Odmahnu rukom.</p> <p>— Kako Bog da!</p> <p 
 seoske kuće pažljivo obiđe.{S} Ne radi djeteta da bi mu našao pomajku, nego upravo radi nje, r 
o grad...</p> <p>— A meni prorekao smrt djeteta, — poplašeno dočeka drugi.</p> <p>— A meni svad 
zvuče što može više...{S} Janjićije, sa djetetom na krilu, čuvao je bolesnog Melentija.{S} Prok 
> <p>Jevrem se zanjija, poklecnu.{S} Sa djetetom na rukama posrnu, zgrči se i otkotrlja u stran 
aki kao da pogledom pita: a šta ćemo sa djetetom?... Đavolu i to mrsko, dijete i sve!...</p> <p 
ila Janjićiju, da bude kao neka dadilja djetetu, da ga čisti i pere.{S} Sama ga nosila u selo i 
iju pod epitrahiljom i časnim krstom, o djetetu!{S} Ko da se Janjićije razumije u nečastive stv 
p> <p>— O Janjićiju hoću da govorim i o djetetu onome.. .</p> <p>Jevrem pokunjeno, kao krivac n 
ka glava, ne vodi računa ni o ženi ni o djetetu a ipak krišom pogledajući na njih. — Ženski pos 
m, sa Janjićijem neprestano dogovarao o djetetu.{S} Jednoga jutra, očekujući Milicu, da se sa m 
u i u najbližem selu govorilo se samo o djetetu.{S} Pitalo se, nagađalo: čije je, otkuda?...{S} 
popuštajući ni za dlaku. — Nije govor o djetetu nego o Igumanini!...</p> <p>— Oklen dijete na n 
ala žalostive uspavanke koje se pjevaju djetetu uz kolijevku; hromi Šćepan veselo je izmahivao  
bržebolje sakri među dronjke.{S} Tanka, djetinja ruka, kao sasušena trska, drhteći kušaše da se 
e bio od onih ljudi, koji osjećaju neku djetinjastu radost, što prvi mogu saopštiti neku važnij 
zor.{S} Sad tek jasnije raspoznade plač djetinji.{S} Krešti, zavija, zacenjuje se.{S} I u oraho 
nagonu seoskog besposličara, koji je od djetinjstva naviknuo na bezazlene šale i šegačenja s dr 
umana, da i ne raspituje mnogo za mater djetinju...{S} Tako se, nekako, i Smiljana izvukla iz n 
.{S} Negdje u blizini ubrzano zaklopara djetlić.</p> <p>— Ptice božije žive i vesele se i niko  
ko, kad si, biva, osjetio kakva je duša djevojačka!</p> <p>Jevrem opkorači oko napunjene vreće, 
zajapureno, suncem opaljeno, vedro lice djevojačko, a ispod bijele okruge, kojom su joj pokrive 
 to on? — razuzdano zagraja cijela kita djevojaka.{S} Sve se, gačući, skleptaše oko njega. — Ih 
— reče mu prijekorno, čim su odmakli od djevojaka. — Mišljah: evo nesreće!...{S} Nije mi drago  
 se šapatom imena nekolicine poznatijih djevojaka, na koje se od prilike moglo posumnjati.{S} A 
<quote> <l>Kiša pala rosulja,</l> <l>Na djevojci košulja...</l> </quote> <pb n="60"/> <p>— Šta? 
š li da je isprošena?</p> <p>— Ko prije djevojci, onoga i djevojka.</p> <p>Iguman u nedoumici p 
.{S} Ispravi se.</p> <p>— A kako je ime djevojci?</p> <p>— Mara.</p> <p>— Znam je...</p> <p>Sna 
ila voda i lagano kapala za vrat jednoj djevojci, koja se sa obnaženim rukama sve do ramena, pr 
za nogom, krenu dalje.</p> <p>— A plaha djevojka! — reče poluglasno, razmišljajući. — Snaga jed 
prćena prepuna torba...{S} Zdrava, jaka djevojka.{S} Zategnuta, tanka košulja, kroz koju se pro 
na?</p> <p>— Ko prije djevojci, onoga i djevojka.</p> <p>Iguman u nedoumici poče se osvrtati i  
 Ona se zdogovara sa Igumanom, — izbaci djevojka jače i poče rastresati haljinu. — Zato je i zo 
 se zasmija i on.</p> <p>— A taka bi mi djevojka trebala! — izbaci obješenjački i brzo je štipn 
eš i ti doći na vodu, — veselo odgovori djevojka.</p> <p>— Mati? — zapita Jevrem začuđeno. — Za 
 Nosim ručak radinima, — mirno odgovori djevojka ne dižući očiju.</p> <p>— Zar ima ovdje vaših  
 ne znam te! — nekako prezrivo odgovori djevojka, ustupajući ispred njega.{S} I opaziv, kako dr 
em začuđeno i zastade na mjestu.</p> <p>Djevojka mu se približivaše.{S} Nosila je u rukama dva  
atiti i da ne zna za tvoje razgovore sa djevojkama.{S} Zato joj i poručio materi da je ne pušta 
e u ćeliju.</p> <p>Ugledav Jevrema među djevojkama, sa tri mu prsta dobaci poljubac.</p> <p>— A 
iz nje, — i to kada ih niko ne sluša; — djevojke bi crvenile i bježale daleko, čim bi se spomen 
cama na njega. — Kaluđer, koji presreta djevojke po putu i koji im poklanja ogledala!</p> <p>—  
i je kogod pohvalio.</p> <p>„Nema bolje djevojke od Janje“, govorio sam katkada, pažljivo ga po 
istom opazi kako se približuju nekolike djevojke.{S} Uhvativši se za ruke i oslanjajući se jedn 
kla, osvrnuv se. — Nijesu ovdje jeftine djevojke!</p> <p>Jevrem se pridiže.{S} Slomljen, umoran 
i taj red narušava...{S} I samo radi te djevojke mogu te izbaciti iz manastira...</p> <p>Iznena 
pijeni momci, cičale prignječene žene i djevojke, plakala djeca.{S} Sve vrelo, komešalo se, šum 
e je malo prije igralo kolo.{S} Momci i djevojke oznojeni, zadihani, hladeći se širokim maramam 
on se i opet vrati obali.{S} I Jevrem i djevojke za njim. </p> <pb n="103"/> <p>— A ti došao zb 
šao pomajku, nego upravo radi nje, radi djevojke iz vinograda...{S} Od onoga dana, otkako su se 
ar, imao pameti ni onda, kad si napadao djevojke u vinogradima, a?...</p> <p>Jevremu poklecnuše 
o se vjenčava za manastir ne trebaju mu djevojke.</p> <p>Pogleda je, — pa se zasmija i on.</p>  
sa!</p> <p>— A ti si puna vatre!</p> <p>Djevojke ga počeše tapšati po ramenu, sokoliti ga.</p>  
amo sam se malo našalio s tobom.</p> <p>Djevojke proviriše kroz šiblje i lagano se počeše izvla 
A šta tu radiš, sine zločestivi?</p> <p>Djevojke vrisnuše.{S} Rukama pokrivajući gola prsa potr 
...</p> <p>Sjeti se i svog razgovora sa djevojkom iz vinograda i prijetnje Igumanove.</p> <p>—  
 <p>— Ali zaboga kako ću pričati kad sa djevojkom nijesam nego dva puta govorio? — poče se prav 
m, u varoši, počeo pristajati za drugom djevojkom, razbolio sam se i jedva ostao u životu...{S} 
 razilaziti, rastao se Jevrem sa svojom djevojkom iz vinograda.{S} Sad joj znao i ime.{S} Mara  
ili poškakljao...{S} Poznade među njima djevojku iz vinograda.{S} Onako zdrava, jedra, čista i  
venim pojasom snažno je pritegao uza se djevojku, koja mu jahala za leđima, na terkiji.{S} Neur 
a pričam za uzrok i da uzalud spominjem djevojku?</p> <p>Janjićije odiže ruku i svečano, kao bl 
čnim kriškama naranče svoju silnu, jaku djevojku iz vinograda.</p> <p>Jedno beskrajno dugačko i 
joj za oble, pune kukove i, zategnuvši, dobija boju mesa; čitav struk ispod jeleka izgleda kao  
 gurao ga u njedra, nosio.{S} Sjutradan dobijao sam već od njega, kao uzdarje, sira, mlijeka, k 
io se na imuće, pa hoće da mu ga bratić dobije...{S} Sve svoje što ima on će ostaviti manastiru 
napomenuo, kako svi kaluđeri zajedno ne dobiju ni izbliza toliko poklona koliko sam Prokopije.{ 
enički prevrnu očima i sav se skupi.{S} Dodija mu toliko pričanje, zamori ga...</p> <p>— Hoće l 
ad s njime, kuda bi?</p> <p>— I meni su dodijah svakakvi razgovori, — izbaci Janjićije zabrinut 
e, za inad...{S} Na tursku silu, čim mi dodijala, udario sam: prihvatio za pušku, otišao u goru 
kao da ga neko i škaklji i miluje...{S} Dodijalo mu ležati, a ne može da se nakani i da ustan;  
uo Janjićije kao orlušina, pa kao da ne dodiruje zemlju.{S} Samo što huče i razmahuje nožem!... 
etlio zlatasti plamen voštanice, što je dogorijevala na stolu, mučenički zavapi:</p> <p>— Ubi n 
oka pogledaše jedan u drugoga kao da se dogovaraju.{S} Niko ništa ne odgovori.</p> <p>— Našao s 
ponosni vojskovođa, nekako pobjedonosno dojaha na svome magarcu koji je veselo skakutao.{S} Sja 
a i zagrijavajući je na usalim isušenim dojkama, miluje, miluje...</p> <p>Dakle tu je Janja!... 
ce uturi mu među svoje bujne, razbrekle dojke.{S} Proplaka.</p> <p>— Šta je?... Šta je? — brekn 
S} Dolikuje li to njemu?...{S} Po duši: dolikuje li?</p> <p>Jevrem, u zabuni, promuca nešto nej 
 on uzima dijete i da ga njeguje?...{S} Dolikuje li to njemu?...{S} Po duši: dolikuje li?</p> < 
jeličastu i otvorenoljubičastu boju.{S} Dolje pokraj kapije šušketala je česm; negdje u kupini  
znad gajeva i livada i tiho su zamirali dolje nad rijekom, u mladim vrbama i topolama, iznemogl 
p> <p>— Što ste imali najgore, meni ste donijeli, — osiječe oštro, mrgodeći se i gledajući neku 
ladovini.{S} Zasjeli po ćilimima što ih donijeli sa sobom i, udarajući uz tambure i popijevajuć 
redadu?...{S} Ali zar su znali da će ga donijeti ovako brzo, nenadno?...{S} Melentijeva bolest  
...{S} Dobro je, kad su i ovoliko mogli donijeti.</p> <p>— Igumane!...{S} Naredi da mi se dones 
— zašišta Melentije uzdišući, a blijeda donja usna trza se, a pramen brade ispod nje kostreši s 
brade i nakostrešenih brkova.{S} Debela donja usna crvenila se ispod njih kao makov cvijet, ned 
hnuvši rukama, zbaci sa sebe i gornju i donju mantiju.{S} Kamilavku odgurnu nogom pod obližnji  
i ćeš samo i pričati, — upade Jevrem, — Dosjećam se.</p> <p>Melentije potvrdi glavom.</p> <p>—  
 uzdahnu.</p> <p>— Uzet ćemo Jevrema, — dosjeti se on sažalivši se i zadovoljno pogladi bradu.  
 većim praznicima, nikako se nije mogao dosjetiti: zašto ga jutros razbudiše?....{S} Nije li Ig 
na! — uzviknu Vaso razdraženo, jedva se dosjetivši i napipavši rep. — Ona se zaklela da će me o 
tao je po avliji uozbiljen, uspravljen, dostojanstven, opirući se o štap koga je držao odmaknut 
sa Janjićije uspravljajući se na konju, dostojanstveno kao vlastelin kakav. — Ja ću se sa Iguma 
i, čim si odmah priznao, — reče mirno i dostojanstveno, tonom moćnoga zaštitnika. — Ostat ćeš o 
kva bi nevolja mogla i njega ovako rano dotjerati?...</p> <p>Zijevajući i prstima raščešljavaju 
ca.{S} Kad priložnici sa sela nisu bili dovoljno pažljivi i darežljivi, slao je Nikolu kao neko 
vak čuje.{S} Milica, kojoj bi i to bilo dovoljno pa da se digne protiv njega, imala je još neka 
quote> <p>— Nipošto!...{S} Ne!...{S} Ne dozvoljavam! — prošišta Iguman trčeći prema Prokopiju i 
ši da se na nekome iskali, osveti. — Ne dozvoljavam!</p> <p>I, nezadovoljan što mu protivurječe 
snoga Melentija.{S} Nikome drugome nije dozvoljavao ni da se upleće niti da njeguje „pasjega si 
, podvlačeći svaku riječ.</p> <p>— Nije dozvoljeno.</p> <p>— Turci da mi zabrane?</p> <p>— Ni k 
 Slatko li će se ručati danas! — izbaci driješeći torbu i vadeći oveliku bocu sa rakijom. — Sva 
od drugoga, glava oteščala.{S} Hvata ga drijem a ne spava mu s; oči se same sklapaju, a guštero 
ledavši bolje zagledah, kako ispod onih dronjaka viri mala, mršava ruka, koju je Stanija prinij 
koga ne razbude.{S} Luda Ilinka, u hrpi dronjaka, lutala je naokolo, njijala dijete na rukama p 
da htjede ciknuti.{S} U isti mah između dronjaka izviri blijeda, obvehla glava. Čudno zasvijetl 
enu staricu, kako se nadnijela nad hrpu dronjaka i steže, drži nešto.{S} Poznadoh Staniju.{S} P 
rogovori.{S} Uzalud.{S} Mjesto odgovora dronjci su se tresli sve jače i mršava ruka sve grčevit 
još ružnija“, kao da iznenada zaplakaše dronjci.{S} „Nemoj“...</p> <p>Nijesam dugo sjedio.{S} P 
a, Janjo?“...</p> <p>„Hvala“, zašuštaše dronjci zadovoljno, tresući se. </p> <pb n="21"/> <p>„A 
 tegli iz sve snage...{S} Obučen u same dronjke...{S} Iskajišani, istruli ostaci kaluđerske man 
 išli skromno, pokunjeno, prikupljajući dronjke oko sebe i prikrivajući golotinju; neki glasno  
žio ruku, glava se bržebolje sakri među dronjke.{S} Tanka, djetinja ruka, kao sasušena trska, d 
još jednako vikalo, svađalo, radilo, na drugoj se komšije već sprijateljile.{S} Počeli razgovar 
pa prepirući se: čija je svojina.{S} Na drugoj strani gologlav brkajlija psuje i pita: ko mu je 
beći se po nekoliko puta, laskaju jedna drugoj, hvale se uzajamno i kude sve ostale koje se tu  
ao, pa smjerno pristupao čas jednoj čas drugoj grupi.{S} Klanjao se svakome, pitao se za zdravl 
ci drži otrgnut vlat nezrelog žita, a u drugoj omanju knjigu, kojoj su debele korice odavno izg 
 dasku.{S} Kanat se lagano odškrinu.{S} Dugoljasta Jevremova <pb n="99"/> glava, raščerupana i  
 sa rukovetima ružmarina za pojasom, sa dunjama i narančama u rukama, sa pretrpanim torbama o r 
li su stvar po stvar: ogledalo, nožice, duvankutije, novčanike, ne dopuštajući nikome da sam ne 
koja mu široku lijevu obrvu dijelila na dvije polovine i zbog koje mu lice i u ljutini uvijek i 
em.{S} Ali on će najmanje za godinu, za dvije, ubrzati smrt moju.</p> <p>— Ubrzat će i našu, ku 
grnutim nogavicama do koljena, zagazile dvije plahe jaranice u rijeku.{S} Ogledajući se u vodi, 
 rastopi crne misli...</p> <p>— Uzmi ti dvije tri oke vina, udari malo uz tamburu i zapjevaj, p 
a blistale i odsijevale prema suncu kao dvije duge suze.{S} Izgledalo je kao da je i sam predst 
oj, kao dva blijeda plamena svjetlucaju dvije oštre bajonete sa žandarskih pušaka.{S} Između nj 
rukom prihvatio za četvrtu. — Popi čašu-dvije...{S} Bit će ti lakše!</p> <p>— Neka... </p> <pb  
na gomila rublja izdizala pred njim.{S} Dvoje odrpane djece morali su u dva u tri puta da ga od 
mu perčin na tjemenu bio razdijeljen na dvoje i premazan čistim maslom; na obrazu mu se crvenil 
i, pod nogama materi, valjaju se ostalo dvoje-troje djece.</p> <p>Po komšijskoj avliji čeprkaju 
išta smetati ne će niti konkurisati.{S} Dvojica hamala dijele zaradu.{S} Već su četiri puta nas 
 čude li se?...{S} Spustiše priloge još dvojica-trojica, dok se ostali sa predstojnikom na čelu 
čak.</p> <p>Svaki put prepirali se njih dvojica.{S} Stanu jedan prema drugome naduveni, naroguš 
revezivali konopce.{S} Na jednoj strani dvojica gotovo da se pobiju oko parčeta konopa prepiruć 
li jednog Srbina, on se starao da ubije dvojicu njihovih; jesu li zapalili jednu našu kuću, pal 
ušeno i, uvlačeći glavu među ramena, bržebolje poklopi usta šakama. — Hihihi...</p> <p>— Pogodi 
! — prošapta Jevrem nekako uplašeno, bržebolje kleknuvši na oba koljena.{S} Smireno skrsti i ru 
e...</p> <p>Dakle tu je Janja!...{S} Bržebolje pristupim bliže i odigavši ruže gotovo do očiju, 
 i sam osjeti, kako je pretjerao.{S} Bržebolje sastavi ruke na prsima i prekloni glavu.</p> <p> 
ena srebra bjelasale prema suncu.{S} Bržebolje prekide razgovor i dobacivši uzgred:</p> <p>— 0  
h s ručkom! — glasno se prisjeti, pa bržebolje zabaci torbu na rame, popravi okrugu, uze i praz 
am se sageo i opružio ruku, glava se bržebolje sakri među dronjke.{S} Tanka, djetinja ruka, kao 
...{S} Generala?</p> <p>Janjićije se bržebolje ispravi.{S} Prekrstivši noge sjede na krevetu.</ 
ši se od njega niti pobježe...{S} On bržebolje ustuknu, povrati se.{S} Osvrćući se uzvjereno ok 
ih opazi i obavijesti Igumana.{S} On bržebolje prihvati štap iz prikrajka, ostavi ćeliju i ubrz 
čelu:</p> <p>— Da nije kumče?</p> <p>Bržebolje se izvuče, prokrade iz ćelije.{S} Strča do kapij 
spodnje da treba rano raniti?</p> <p>Bržebolje kleknu na koljena i raširi ruke prema nebu.{S} K 
l potočić proteče mrginjom, da napoji ožednjelu zemlju. </p> <pb n="30"/> <p>Torba se spuze sa  
asu na leđa, udarajući iz sve snage. — Čekaj!...</p> <p>— Kuku!...{S} Zakasnih s ručkom! — glas 
bio, sve tegobe, koje te u ovom životu čekaju? — zapita Prokopije, hvatajući ga sa dva od duhan 
 sami, bez čopora, boje se da i smrt dočekaju bez desetine djece, <pb n="108"/> rođaka, prijate 
.{S} Vi da sjednete za trpezu sa jednom ekselencijom?...{S} Zar vam nije dosta, što ćete stajat 
potvore prionule za dobra čovjeka, — dočekuje Milica vatrenije, upotrebljujući sva sredstva, da 
ogovarao o djetetu.{S} Jednoga jutra, očekujući Milicu, da se sa malim vrati iz sela, sjedjeli  
neka, čudna, neobična šala.{S} I, kao očekujući da će se, svakoga časa, Janjićije povratiti pos 
u pomamo okrećući se kaluđerima i kao očekujući odgovor od njih. — Šta je on?...{S} Ko mi je on 
m odista ožednio.</p> <p>Mala, tijesna ćelija Janjićijeva brzo se napuni.{S} U vrhu, pokraj pro 
rče, u kome se ogledala čitava tijesna ćelija sa voštanicom na starome stolu i sa nejasnim silu 
 prema crkvi i išli, zbijali se ispred ćelija.{S} Neki su u malim, četvrtastim krošnjicama, po  
tlepage"> <p>SVETOZAR ĆOROVIĆ</p> <p>U ĆELIJAMA</p> <p>ZAGREB 1919.</p> <p>IZDANJE „MATICE HRVA 
glo ispravi i raširivši ruke okrenu se ćelijama. </p> <pb n="109"/> <p>— Blago tebi, oče Melent 
d> <p>Dugo je Iguman tražio Jevrema po ćelijama i po avliji, pitajući svakoga za njega, raspitu 
jim...</p> <p>Čim je zatvorio vrata od ćelije, uze sa čavla stari epitrahilj, koji je mirisao n 
je ispred ponoći iziđe Iguman iz svoje ćelije.{S} Lagano, starajući se da ga niko ne čuje i ne  
o zna zašto, — istjerao noćas iz svoje ćelije.{S} On se sad starao, da oni i povjeruju u to što 
stiru...</p> <p>Došavši do Janjićijeve ćelije, kao da začu razgovor neki.{S} Uljeze.{S} I odmah 
i se, polupijan, izvuče iz Janjićijeve ćelije...</p> <p>— Hajde i kaži ocu Igumanu, da ga traži 
<p>Ustavši ranije, Jevrem se izvuče iz ćelije polako, oprezno, starajući se da ne probudi Janji 
umana.{S} Nikako nije htio da izađe iz ćelije.{S} Niti je izlazio ni koga puštao sebi.{S} Kad b 
vši na vrata, tiskajući se, iziđoše iz ćelije.</p> <p>Iguman, obučen u novu mantiju sa postavom 
rukama...</p> <p>Jevrem brzo ispade iz ćelije.{S} Pođe na avliju.{S} Uzbuđen, uznemiren prošeta 
p> <p>Bržebolje se izvuče, prokrade iz ćelije.{S} Strča do kapije i, podignuvši erezu, otvori j 
oji je rakiju nerado pio, izvuče se iz ćelije.{S} Izađe na avliju Opazi ludu Ilinku kako obilaz 
uman, izmičući između njih, bježeći iz ćelije, a suze mu još neprestano cure i kaplju na široku 
i primijetio kaluđere kad su izašli iz ćelije.{S} Držeći ruke na <pb n="56"/> ustima i čuvajući 
, napio malo.{S} Nikako i ne izlazi iz ćelije.</p> <p>— Zovite ga!</p> <p>— Jutros sam ga zvao, 
 zamumla Janjićije.{S} Bješe izišao iz ćelije i pripalivši lulu, rashlađivao rakiju u vodi. — P 
njićijev, — koji je maloprije došao iz ćelije zaključav maloga u njoj, — i neskladno, piskutlji 
tiv se iz varoši, ranije se izvukao iz ćelije i pomiješao se među svijet.{S} Išao kroz gomile g 
šapnu tiho. — Probudio se...</p> <p>Iz ćelije, nenadno, odjeknu pjesma Prokopijeva:</p> <quote> 
jetku oprostiti goleme bijede pristupi ćeliji i poče osluhivati.</p> <p>— Ništa se ne čuje, — p 
na avliji.{S} Iguman, sjedeći u svojoj ćeliji, naplaćivao je kirije za zemljište na kome su pod 
imo običaj, ženska glava u kaluđerskoj ćeliji.{S} Ali ko je smio oca Janjićija prekoriti, kad g 
 Ko je?</p> <p>Pođe prema Janjićijevoj ćeliji i opet zastade.{S} Treba li da mu sad ispriča čit 
amena, gotovo trčao prema Janjićijevoj ćeliji. — Ako on ne će rakije mi, bogme, hoćemo...{S} Ja 
a traka jedna, pojuri prema Igumanovoj ćeliji.</p> <p>— Otvarajte! — zapovjednički viknu Prokop 
ukave.{S} Još prije nego se i primakao ćeliji, nekako i pjevajući i prijeteći zapita:</p> <p>—  
emirno poče trčkarati <pb n="115"/> po ćeliji. — Nož mi dajte!...{S} Da zakoljem pasjeg sina!</ 
e odgovori.{S} Prošeta dva tri puta po ćeliji sa skrštenim rukama ispod epitrahilja.{S} Nešto g 
 sa malim vrati iz sela, sjedjeli su u ćeliji, jedan prema drugome i pušeći razmišljali: šta bi 
svijetlilo se.</p> <p>— A šta ćeš tu u ćeliji? — osorno zapita Janjićije, gledajući je s nepovj 
> <p>Pošto se smrklo podiže se i krenu ćeliji oca Melentija...{S} Kroz avliju se vrzala tri čet 
ndakom i zagleda je.{S} Pa istrča pred ćeliju, napuni i opali.{S} Brzo se povrati i, ne govoreć 
za sna, skoči sa kreveta i istrča pred ćeliju.{S} Još prije dva dana prelistavao je kalendar i  
o i uzev ga za rame lagano izgura pred ćeliju. — Smisli...</p> <p>Izišav u hodnik Jevrem se pop 
lje prihvati štap iz prikrajka, ostavi ćeliju i ubrzanim korakom, gurajući polupijane seljake s 
uživam, a on me zakopa u mrtvu kuću, u ćeliju, zemlja mu kosti izmetala!</p> <p>I buljubaša odb 
o strahujući da ga ne opaze, provuče u ćeliju.{S} Zastade pokraj vrata.</p> <p>Pogleda.</p> <p> 
na žena, šapatom zamoli da je povede u ćeliju.</p> <p>Sva je bila umotana u širok, šaren pokriv 
>I gurajući Vasu pred sobom sakri se u ćeliju pokojnog oca Melentija.{S} Ona bila najbliža Igum 
eži čak u Ameriku.</p> <p>Zatvori se u ćeliju i odluči, da za nekolika dana nikuda ne izlazi... 
ali su u dva u tri puta da ga odnose u ćeliju.</p> <p>Ugledav Jevrema među djevojkama, sa tri m 
i teferič jedan!...</p> <p>Povede ih u ćeliju i razmjesti oko stola.{S} Maru, koja se neprestan 
 — otegnuto izbaci kroz zube ulazeći u ćeliju.{S} Baš jedra cura, žalostan ti sam za njom!...</ 
nuvši rukom đipi poput zeca i uskoči u ćeliju.{S} Posrćući i teturajući zatvori vrata.{S} Janji 
a ide za njim.</p> <p>Čim su uljegli u ćeliju, Iguman zaključa vrata.{S} Sjede na stolicu, nala 
alnice čim ga zbunjeni Vaso propusti u ćeliju. — Sluuga poniizan!</p> <p>— Dobar dan, dobar dan 
ešne pred Gospodom.</p> <p>— Hajdemo u ćeliju oca Janjićija — pozva ga Vaso, laskajući i prolaz 
{S} Prekrsti i Melentija i ode u svoju ćeliju.</p> <p>Melentije, koji se, gotovo uvijek, pričin 
 se Anica prevari i dođe u Janjićijevu ćeliju.{S} Krivo, doduše, bijaše Igumanu i ljutio se što 
 <p>Okrenuvši se, svrati u Melentijevu ćeliju. </p> <pb n="85"/> <p>— Njega ćemo i tako naskoro 
rihvatiše na ruke i ponesoše u njegovu ćeliju.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19192_ 
so, pogledajući ispod oka na Igumanovu ćeliju da vidi: sluša li ga? — Blago njemu i njegovoj du 
k ni za vladičinu, kamoli za igumanovu ćeliju.{S} Komšiluka nijesam imao.{S} Samo, na nekih ped 
ori muklo i pristupi bliže.{S} Luda ga želja obuze da je prihvati malo, da stisne za čvrstu, ob 
lučio da kupi i da joj odnese... Čudna želja povukla ga da je opet vidi.{S} Da se razgovori s n 
pomoći nešto, učiniti?{S} A neodoljiva želja vuče ga, da ipak ispriča, kaže...{S} Da on prvi bu 
nicu i osmjehnu se.{S} Neka neodoljiva želja povuče ga da je, iz potaje, utrne i da zgazi one M 
 Ni-po-što, oče Igumane!...{S} Moja je želja i moja je zapovijest da ga odmah uklonite!...“</p> 
e, i za vaše dobrostivo srce, ta mi se želja učetverostručila...{S} Savila mi se oko srca, pa j 
asto okosi:</p> <p>— Psetetu se baca a čeljadi se daje...</p> <p>— A ti ne daj...{S} Ne treba m 
im vrišteći, uzvikujući, prepirući se. Željan da i sam okuša sreću, Jevrem se poče žurno otpasi 
{S} Ne možeš je skuditi“, opet bih ja, željan da ga navedem na opširniji razgovor o njoj.{S} „N 
da i ništa drugo.</p> <p>I, kako bješe željan društva i razgovora, nalakti se na jastuk i reče  
io oči i poluglasno mumlajući čita evanđelje, dok Vaso, iz prikrajka, gologlav, skrušen, držeći 
loni se.{S} Prekrstivši se cjeliva evanđelje.</p> <p>Nešto kao da ga, ne zna ni sam kako, steže 
ukama, prekrštenim na prsima, drži evanđelje, staro i izlomljeno, i krupne žute brojanice koje  
 samo mi u oči gleda.{S} Kao da pogađa želje prije nego ih spomenem.{S} Nema, čini se, zapovije 
!...“</p> <p>— Ne slušam ja ni njegove želje ni njegove zapovijedi, — osorno odgovori Janjićije 
o, poče gledati oko sebe.{S} Kao da je željela pobjeći, izmaknuti nekuda.</p> <p>— Vaso!...{S}  
Evo... došao sam...{S} Jesi li me se zaželjela, Janjo?“...</p> <p>„Hvala“, zašuštaše dronjci za 
ju.{S} Sad su bili pažljiviji.{S} Nisu željeli da im kirija i do godine poskoči.</p> <p>A Jevre 
dravicu.{S} Opremio je bio glasnike na željezničku stanicu, da ga ranije obavijeste o dolasku,  
i, — reče odlučno. — Oni su već otišli željeznicom...</p> <p>— Štaaa? — ljutito šiknu Janjićije 
ostati, — opet se umiješa Prokopije, u želji da makar kako ostane pobjedilac i da ga bar Jevrem 
 sam odmah opazio, — potvrdi Jevrem, u želji da mu se što bolje dodvori.</p> <p>Iguman, vrebaju 
ozi!...{S} Nemoj da ode na onaj svijet željna“...</p> <p>Snažno me stište za ruku i povuče sebi 
ac Prokopije pažljivo pričvrstio udicu željne da mu rasplaše ribe...{S} Prokopije je sjedio u s 
emala.{S} I sobu svoju zatjecao sam uređeniju.{S} Prašina svuda počišćena, stolovi i stolice is 
 ježe prostitisja jemu vsjakomu pregrješeniju, volnomu že i nevolnomu...</foreign></p> <p>Pa se 
jstva naviknuo na bezazlene šale i šegačenja s drugim, odmah se odluči da se zaigra malo, da na 
 lažem...{S} Kad sam, od straha i priviđenja htio pobjeći iz sela, sakriti se, — propljuvao sam 
no, kao pomaman, i poče drhtati od uzbuđenja.{S} Svileni jorgan okliznu se niz postelju i gola, 
jubac.</p> <p>— Ašikuješ? — zapita obješenjački.</p> <p>— Ašikujem, — veselo odgovori Jevrem di 
a bi mi djevojka trebala! — izbaci obješenjački i brzo je štipnu za podvoljak. — I kaluđeri tak 
u i doći će u ad vječni za teška sagrješenja protiv osme zapovijedi moje“...{S} „A poznaješ li  
o toplog mirisa, koji ga dovodio u iskušenje. — Zbog toga danas ni mrve okusiti ne ću sa trpeze 
— A kad je porasla on joj našao i mladoženju, nekakva svoga bratića...{S} Polakomio se na imuće 
je gledao unaokolo po prljavoj, zanečišćenoj avliji i kao tražio nešto... Čitave hrpe kora od n 
tisnutom šakom udarao po vlažnoj, zgnječenoj travi i kao svađajući se s nekim, šištao, gunđao,  
razmahujući rukama, a iza njih po nakvašenoj zemlji otezala se i rasla čitava brazda od iskrivl 
vi sunčani i plivajući, klizeći po nekošenoj travi, sakrivali se u nju.</p> <p>— Bilo je to pri 
i carsku trpezu začiniti.</p> <p>Po svršenoj leturđiji i Prokopije se umiješa u svjetinu.{S} Na 
uče.{S} Jedna svinja leži u gotovo sasušenoj lokvi kraj plota i grokće.{S} Za plot privezana mr 
 to ne opazi, — kako ga ne bi prozvali ženskinjom, — te se češće i obrecivao i tobože korio je. 
jeteći i glavom i stisnutim šakama... — Epitimiju ću...{S} Kaznu...{S} Bogohulnici!...</p> <p>I 
 sada...{S} Smetenjaci!</p> <p>I smotan epitrahij bacivši Vasi na glavu grunu:</p> <p>— A kamo  
dobaci Prokopije, koji je, prebacivši i epitrahilj i odeždu preko ramena, gotovo trčao prema Ja 
rio vrata od ćelije, uze sa čavla stari epitrahilj, koji je mirisao na tamjan, i rastopljen vos 
oz voštanice providi se i svijetli novi epitrahilj Prokopijev <pb n="107"/> crni se bujna brada 
čke obraze.{S} Napošljetku sakri lice u epitrahilj, umota glavu njime.</p> <p>— Grješnica sam t 
uta po ćeliji sa skrštenim rukama ispod epitrahilja.{S} Nešto ga kopkalo da zapita, da sazna od 
, pade na koljena.{S} Prihvativ za kraj epitrahilja poljubi ga i pritisnu na čelo.</p> <p>— Bra 
v umotan u svoju suru mantiju, sa crnim epitrahiljem niz prsa, sa crnom kamilavkom na glavi.{S} 
!...{S} I sad da se priča Janjićiju pod epitrahiljom i časnim krstom, o djetetu!{S} Ko da se Ja 
oje djece.</p> <p>Po komšijskoj avliji čeprkaju kokoši.{S} Oveća kvočka, u strani, pod prašnjav 
je vidio, kako otac Prokopije nevješto šeprtlji, neprestano pogleda u svod crkveni i desnu ruku 
p> <p>— Pusti je, oče, molim ti se, — ušeprtlji Jovo pričinjujući se da, kao muška glava, ne vo 
laka.{S} Jevrem kao da se prepade, pa ušeprtlji...{S} Brzo ga poče pružati Igumanu i nuditi, Ig 
čitava uzbuna.{S} Vaso se prepade, pa ušeprtlji.{S} Drhćućim rukama prihvati za konope. Čim pov 
 neko kao ispod zemlje. — Hoće da nas oćeraju...</p> <p>Janjićije nestrpljivo zatrese dizginima 
rbama na leđima.{S} Razgovarali se o jučeranjem danu, hvalisali.{S} Opazivši Jevrema svi zaćuta 
to će, mimo običaj, ženska glava u kaluđerskoj ćeliji.{S} Ali ko je smio oca Janjićija prekorit 
li za kike.{S} Najsvesrdnije se tuku i čerupaju radi njegova poklona.</p> <p>Primičući se rijec 
usne spusti mu na čelo.{S} Isprekidano čestitajući progovori:</p> <p>— Blago tebi kad ćeš ostav 
ije meko, tješeći ga i tobože iskreno učestvujući u golemoj tuzi njegovoj. — Ako se brineš zbog 
niti Igumana, — odlučno okresa Jevrem, šetajući i razmišljajući ispod prozora, sa pelenama na r 
isli, — dodade življe, — nekoliko puta šetajući, dolazila mi luda misao...{S} Kao ja umro i sar 
ja i oca Melentija, kako se vraćaju sa šetnje.{S} Oba u starim, iznošenim haljinama, koje se si 
se tresli sve jače i mršava ruka sve grčevitije stezala ruže.{S} Kad krenuh, Stanija se pruži p 
ka, neka...{S} Nek se zna za red! — oduševljeno vrisnu Iguman i zatapša rukama...</p> <p>Jevrem 
akogod vi odredite, — dočeka Jevrem oduševljeno pa opet pritrča da mu poljubi mantiju. — I na s 
jljubaznije, — izbaci Jevrem nekako oduševljeno, a trepavice mu uznemireno zatrepetaše. — Još d 
 Da častim čime god hoćete! — viknu oduševljeno i sve ih povuče za sobom. — Alve, limunade, šeć 
 jedno drugome.</p> <p>— Kršna je, nema fajde! — otegnuto izbaci kroz zube ulazeći u ćeliju.{S} 
unovni, raščupani momci psujući upališe fenjere, svijeće, cjepanice luča.{S} Neki dohvatiše i m 
ući pute, igrajući se sa svijećama i sa fenjerima.{S} I ova čudna bakljada, kakva se još nikad  
pidžik s protivne strane prođe u čuveni gaj manastirski.</p> <p>Obrastao mladom, potkresanom hr 
pb n="94"/> čak i crkvu.{S} Otišao je u gaj, medju varošane i združio se, sprijateljio s njima. 
Napošljetku ga nadje kod poljane, ispod gaja, pod drvetom nekakvim.{S} Sklonivši se u hladovinu 
a se to desilo?</p> <p>Kod manastirskog gaja, na ravnoj, crvenoj poljani, opazi gomilu ljudi, z 
pali se kroz bjeličastu sumaglicu iznad gajeva i livada i tiho su zamirali dolje nad rijekom, u 
ut opojavali i saranjivali Melentija, u gaju pod mladim borovima, kuda je najčešće hodio, Nikol 
 sebe i zabrinuto zastajući kod mjesta, gdje je juče častio Maru. — Kako je neobično bez nje!</ 
 — šapnu predstojnik došavši do mjesta, gdje je malo prije igralo kolo.{S} Momci i djevojke ozn 
skrham i posrnem međ ove puste grobove, gdje se toliki srušili tek pod bremenom godina?...{S} D 
Uze ga ispod ruke i povede među borove, gdje se, kroz bokorasto granje, koje je mirisalo na mla 
 ga ljubaznije nego Igumana.{S} U kući, gdje bi svratio, dočekivali ga najponiznije, klanjajući 
ama o kukove, uputi se guravoj trešnji, gdje je u hladu počivao Jevrem.</p> <p>— Slatko li će s 
 li da vas prokune i gurne u ad vječni, gdje će vam đavoli ognjenim grabljama meso čerupati?... 
jivim upadicama.</p> <p>— A, molim Vas, gdje je velečasni gospodin Iguman? — zapita iza leđa si 
je potkupljajući mantiju i obzirući se: gdje će sjesti... — Mogu se i ja napiti.</p> <p>— Zar n 
krsti i ruke na prsima. — Iguman!...{S} Gdje je?...</p> <p>Malen, pogrbljen starčić, poklopljen 
 od Smiljane: kako je zgriješila?...{S} Gdje je to bilo?...{S} Kada?...{S} Je li on dolazio, na 
</p> <p>— Ko mi je sakrio oružje?...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, prevrćući,  
ala djece, zapita mekše:</p> <p>— A muž gdje ti je?...{S} Ovdje?</p> <p>Ona odmahnu rukom:</p>  
 ga. — Bog neka ti se smiluje!</p> <p>— Gdje ste zaboga? — iznenada povika Vaso klateći se na s 
mašući repom brani se od muha.</p> <p>— Gdje li je njezina kuća? — šapatom zapita Jevrem obziru 
ata i mirno pođe preko avlije.</p> <p>— Gdje mi je Jevrem? — zapita Vasu susrevši ga blizu koko 
m, kao prisjetivši se, zapita brže: — A gdje sam stao?...</p> <p>Pa lijeno uzmahnu glavom i ope 
 se, doista, nijesi zaželio.</p> <p>— A gdje je ona? — zapita Jevrem živo i poče se osvrtati.{S 
vu cičanju, bacao na pržinu.</p> <p>— A gdje je ona? — tiho zapita Jevrem nadnoseći ruku nad oč 
,</l> <l>Među se su govorili:</l> <l>„A gdje ćemo konačiti?“</l> </quote> <p>— Uh!{S} Uh! — cik 
mi dao ogledalo, — ona pokaza na njedra gdje je zar čuvala ogledalo, — treba sad i da častiš... 
} Imate li pameti imalo?...{S} Znate li gdje ste?</p> <p>- Zar ćemo i mi biti za trpezom? - zap 
 se naskoro okrenu i podje jednoj grupi gdje se momci nadskakivali...{S} Zbacivši sa sebe i kap 
će...{S} Lukav je, lako će se opravdati gdje treba.</p> <p>— Misliš?</p> <p>— Sigurno.</p> <p>J 
edoumici poče se osvrtati i kao tražiti gdje da sjedne.{S} Dođe do kreveta pa zastade.{S} Iskri 
et ih zadrži.</p> <p>Primakoše se stolu gdje se kupili i zapisivali prilozi za manastir.{S} Zas 
 za noge.{S} Ispod cipele mu, na mjestu gdje je stao, izviruje prelomljeno pero kaloper; za nog 
pogledajući bolje. — Da se nije sakrila gdjegođ?</p> <p>I, vješto podražavajući glasu Igumanovu 
eljak, sa dugačkim mlatom preko ramena, gegajući se minu pored kapije.{S} Nosio je u ruci, na z 
 digoše lijeno, preko volje.{S} Lagano, gegajući se, odoše do mjesta i opet prihvatiše za motik 
i slušao nije.{S} On je išao razvučeno, gegajući se, zastavši ponekad da novom maramom otare zn 
manastiru, a bratić nek živi na ženinim glamnjama!</p> <p>Jevrem ga uhvati za ruku i silom zaus 
 Neka čuje.{S} Hoću da me čuje! — viknu glasnije da bi ga i na avliji čuli.</p> <p>— Kaznit će. 
..</p> <p>Prokopije, ražljućen, uzviknu glasnije:</p> <p>— <foreign xml:lang="CU-Latn">Milosti  
ća plivaju, vijugaju se kao pijavice po glatkoj površini i gnjure, tonu, zaigravaju ispod nje.{ 
spod ruke. — Bolestan si opet?</p> <p>— Gledaj ga... na putu... — jedva promuca Melentije i prs 
ekrivena svilenim prekrivačem...{S} „Ne gledaj me“, veli, „ružna sam“...{S} A na prsima joj cvi 
e, — nekako postiđeno izbaci buljubaša, gledajući ga ispod oka. — Ti bi me mogo u zubima ponije 
omne, šćućurene pod slamnjim krovovima, gledaju ga, nalik na krmeljave oči, svojim nikad nečišć 
tu u ćeliji? — osorno zapita Janjićije, gledajući je s nepovjerenjem. — No?</p> <p>— Da se ispo 
 ja te ptice, — suho odgovori Nikola i, gledajući na tendžere, u kojima se kuhalo jelo, uhvati  
že, još pune rose, stiska ih na prsa i, gledajući preda se, ćuti.</p> <p>„Šta je, Petre?...{S}  
!...</p> <p>Janjićije kao da se sažali, gledajući ga onako satrvena, poražena, slaba.{S} Dođe m 
eš... — sam poče i pitati i odgovarati, gledajući joj u glavu. — Da potvoraš?...{S} Ne potvoraš 
sada?</p> <p>— Jovo? — otegnu ona tiho, gledajući mu u leđa.</p> <p>— Đavo!</p> <p>— Dolazi kat 
 Stari umrijeti, — reče Janjićije meko, gledajući za njom i kao žaleći je. — Jadnica!...{S} Kao 
{S} Kakvu? — otegnu Melentije rasijano, gledajući nekuda iznad sebe, u prepleteno granje.{S} Za 
i tako urani? — zapita Prokopije oštro, gledajući ga iza rastvorene knjige. —... <foreign xml:l 
e spusti na sto, pogledujući ispod oka: gledaju li ga i čude li se?...{S} Spustiše priloge još  
li da joj ne razbude njezino dijete.{S} Gledajući ih razdragane i zadovoljne i Vaso se blesavo  
ad ga susretnu, kad ga pozdrave, svi ga gledaju zlobno i kao da se podsmjehuju.{S} Svaki kao da 
glasno odgovaraju drugovi i, prkosno ga gledajući, i sami zastanu malo da zarđalim strugačem sa 
 li je danas sve pusto! — tiho prošapta gledajući oko sebe i zabrinuto zastajući kod mjesta, gd 
e dalje.{S} Pa se ponovo zaustavi i, ne gledajući mu u lice, tiho zapita Jevrema:</p> <p>— Je l 
S} Stidljivo prikrivajući prsa rukama i gledajući u zemlju zamuca:</p> <p>— Bog vidi, oče, da.. 
onijeli, — osiječe oštro, mrgodeći se i gledajući nekuda u stranu. — Sve mršavo, slabo...{S} St 
je, — promuca poluglasno češkajući se i gledajući za njom...{S} I, zabacivši ruke na leđa, vrat 
p> <p>— Kamo Iguman? — zapita dahćući i gledajući ga uzvjereno.</p> <p>— Kakav Iguman? — kao za 
ti.{S} Zatim okrenu dlane prema suncu i gledajući kako se zarumeniše, kao da pogađaše: jesu li  
bi nekolika dima neprestano, izazivački gledajući u Prokopija.{S} I zakašlja se.{S} U prsima mu 
>— Jedanaest i po, — odgovori mu Jevrem gledajući na sat.</p> <p>— Jes’ vrijeme je...{S} Daj mi 
— poče Iguman nekako sjetno, neprestano gledajući u naprašeni vrh od cipele, koja mu provirival 
evrem silom se starajući da izgledu što gluplji. — Zar sam ja znao da će se napraviti tolika ga 
išće sa grana koje im smetale na putu i gnječeći ga među prstima.{S} Sve je unaokolo bilo mirno 
pile je oskvrnilo kuću Gospodnju!...{S} Gnjev i prokletstvo njegovo navuklo se nada nju ko obla 
eneralu uz koljeno! — uzviknu Janjićije gnjevno udarajući se po koljenu.</p> <p>— Ne ćeš, — pro 
amena, sve življe nastavljajući posao i gnjevno udarajući po jednom neposlušnom rukavu koji se  
u se kao pijavice po glatkoj površini i gnjure, tonu, zaigravaju ispod nje.{S} Po sitnoj mrkaja 
polagivati?</p> <p>Joka je bila krupna, gojazna seljanka, koju je čitavo selo <hi>ošecovalo</hi 
oz selo i svakome prkosno gledao u oči; gojazna Joka dolazila je crkvi svakoga praznika i, kao  
, šalio, tapšući čas jednu čas drugu po gojnim plećima i po ramenima.{S} Interesujući se zar za 
ešeći ga i tobože iskreno učestvujući u golemoj tuzi njegovoj. — Ako se brineš zbog ručka, može 
je.{S} Uzviknu od čuda...{S} Nu tvrdoj, goloj ledini, na oštroj zagorjeloj travi oprućio se Vas 
ljajući dronjke oko sebe i prikrivajući golotinju; neki glasno čitali molitve, popijevali...{S} 
m podiže svijeću, koja je još i na podu gorjela. — Zar tako valja?</p> <p>— Tako, — prezrivo od 
oko razmahnuvši rukama, zbaci sa sebe i gornju i donju mantiju.{S} Kamilavku odgurnu nogom pod  
ći zujahu zamoreno. — Zar ne znaš slovo Gospodnje da treba rano raniti?</p> <p>Bržebolje kleknu 
m nekom zanosu, — e ćeš vidjeti carstvo Gospodnje...{S} I zapitat će te Gospod za hram svoj: „a 
e dan i Nečastivi će pirovati kod hrama Gospodnjeg, — nekako svečano uzviknu Nikola, koji se do 
> <p>— A šta se tamo dešava, kraj hrama Gospodnjeg?...{S} I bruka i sram vječni!...{S} Zli će d 
ladni, a ni groša priložiti ne će hramu Gospodnjem...</p> <p>I, gunđajući odgega, odvuče se...{ 
ijecajući ga pogledom. — Prolazi u hram Gospodnji i pomoli se Gospodu za nas grješne...{S} I ka 
dnički:</p> <p>— Na koljena pred hramom Gospodnjim, nikogovići!...{S} Hoćete li da vas prokune  
 gladnog treba nahraniti po zapovijesti Gospodnjoj!</p> <p>Pa se ispravi i oštro pogleda po sel 
va vaših...{S} Kopile je oskvrnilo kuću Gospodnju!...{S} Gnjev i prokletstvo njegovo navuklo se 
vati najbližu snašu oko pojasa. — Plaha gospoja!</p> <p>Iguman se, zaista, častio u trapezariji 
ično se ponosio time, — i koliko je god gostiju bilo, svakome je morao da očati njegovu porciju 
 ad vječni, gdje će vam đavoli ognjenim grabljama meso čerupati?...{S} Kako se ne stidite pred  
api:</p> <p>— Graja!...{S} Graja!...{S} Graja!...{S} Okud im, sinovima zločestivim, tolika zvon 
ši rukama zavapi:</p> <p>— Graja!...{S} Graja!...{S} Graja!...{S} Okud im, sinovima zločestivim 
i začepivši uši rukama zavapi:</p> <p>— Graja!...{S} Graja!...{S} Graja!...{S} Okud im, sinovim 
ljutito povika Iguman, koga je neobična graja ova odavno probudila.{S} Protežući se i zijevajuć 
s, ali ko bi mogao i pomisliti da se ta graja digla upravo zbog oca Igumana?{S} Još kad se znal 
li ako ja na silu ostanem, podići će se graja i svak će početi da spominje ime one cure, — odgo 
obučeni, razdrljeni, bosi, sa neobičnom grajom i drekom nagrnuše na <pb n="68"/> kapiju.{S} I,  
rpanim torbama o ramenu!{S} Pored njih, grajući skakutala djeca, umivena, sa očešljanom kosom,  
 Nipošto...{S} Uzbunit će se, dignut će graju, pa učiniti gore...</p> <p>— Neka!</p> <p>Pa stis 
nastiru, pričini mu se kao da čuje neku graju.{S} U vazduhu, iznad glave mu, kao da se rastolij 
ti...{S} Mnogi su, doduše, čuli nekakvu graju noćas, ali ko bi mogao i pomisliti da se ta graja 
edajući nekuda iznad sebe, u prepleteno granje.{S} Zatim, kao prisjetivši se, zapita brže: — A  
de među borove, gdje se, kroz bokorasto granje, koje je mirisalo na mladu smolu, lomili i drobi 
še se šumarka, čije naprašeno polegnuto granje, kao pod teretom nekim, bješe se spustilo gotovo 
ijemi.{S} Blesasto pogleda iznad sebe u granje, zdrpi mantiju i u jednom momačkom skoku, prelet 
i noge.</p> <p>Sjede i Jevrem.</p> <p>U granju iznad njih, tresajući im prašinu na glavu, zalep 
?...</p> <p>— Oče, ne goni grješnicu! — grcajući promuca Smiljana i, savivši se u klupče, očajn 
p> <p>Seljaci, odavna svikli na njegove grdnje i proklinjanja, ne saslušavši ga do kraja zapoma 
Ja, ja...{S} Da se ne voli, ne bi se ni griješilo, — upade Janjićije jetko kao sveteći se. — Sv 
</p> <p>— Kad se poturčim ne će mi biti grijeh, da zakoljem vlaškoga Igumana! — dobaci Janjićij 
bati po zidu.</p> <p>— Pa ti se za svoj grijeh ne kaješ, pasja kćeri! — otegnu jače, pakosno i  
čano, jačim uobljenijim glasom. — Zašto grijeh pred Bogom na svoju dušu tovarite?...{S} Svi zna 
či više, velim ti...{S} Samo je Bog bez grijeha...{S} Samo on...</p> <p>Pa odbaci kamilavku i r 
 nastanuti i morija će se spustiti zbog grijehova vaših...{S} Kopile je oskvrnilo kuću Gospodnj 
epitrahilj, umota glavu njime.</p> <p>— Grješnica sam ti, oče, — isprekidano izbaci na silu zau 
j!</p> <p>— Gospodi, poslušaj glas raba grješnoga... — otegnu <pb n="40"/> Nikola jače.{S} Ali  
okreni lica tvojega, oče sveti, od mene grješnika! </p> <pb n="11"/> <p>Iguman, lukav i nepovje 
lio onomadne, pa...</p> <p>Učini joj se grješno što želi smrt starome radi djeteta.{S} Odmahnu  
se, opušteni brk poče se lelujati. — Te grješnica sam, te plačeš, te lažeš, uvijaš se, — nastav 
je srce predano Gospodu, tvoje su misli grješne, pohotljive...{S} Ne ćeš dugo skrasiti pod krov 
i?...{S} Meni?...</p> <p>— Oče, ne goni grješnicu! — grcajući promuca Smiljana i, savivši se u  
kako počeše varati!...{S} Gospodi, udri grješnike, ne udri pravednike!...{S} Ja vidim, kako ćeš 
e, na Sodom i Gomor ovaj, pogledaj kako grješni ljudi odvratiše lice svoje od tvojih manastira  
ši krstom po glavi, okresa: — A svi smo grješni... <pb n="43"/> Svi...{S} Ne plači više, velim  
.{S} I pomoli se, oče Melentije, za nas grješne pred Gospodom.</p> <p>— Hajdemo u ćeliju oca Ja 
am Gospodnji i pomoli se Gospodu za nas grješne...{S} I kad te pozove pred prijesto nebeski, a  
papka, ne će njemu, Jovi, dati...{S} Pa grjehota da nam toliki mal propane.</p> <p>— Phi!...{S} 
oreign xml:lang="CU-Latn">i ostavlenije grjehov jego u Hrista besmertnago carja i Boga našego p 
o da prikupi još malo snage.{S} Nastavi grlatije:</p> <p>— Gospodin predstojnik su, na vašu mol 
o li meni! — zapjeva starac sa perčinom gruvajući se u prsa.{S} Pokuša da se digne i opet posrn 
li računate! — zgadi se Janjićije i kao guja šiknu kroz široke, mesnate nozdrve. — Phi!...{S} I 
vatio ga rukom iza vrata, za razguljeni gunjac, i kao da hoće na silu da ga odigne i ispravi.{S 
osliče.{S} Klepeću pratljačama po vodi, guraju se i bacaju se kamenjem prema koncu na kome je o 
ajka, ostavi ćeliju i ubrzanim korakom, gurajući polupijane seljake s puta i proklinjući ih, po 
šao se među svijet.{S} Išao kroz gomile gurajući se, tiskajući.{S} Obilazio oko crkve, zastajao 
rahopoštovanjem zaobiđe oko njega.{S} I gurajući kapu pod pazuho i krsteći se, zavuče ključ u k 
a, ako će da govori s njime...</p> <p>I gurajući Vasu pred sobom sakri se u ćeliju pokojnog oca 
podbočivši se rukama o kukove, uputi se guravoj trešnji, gdje je u hladu počivao Jevrem.</p> <p 
 šakom.{S} Ostali, zlurado se smijući i gurkajući se međusobno, pravdaju se i preklinju da nije 
e uskomešaše, prepirući se poluglasno i gurkajući se.{S} Kaluđeri, pridržavajući i sakrivajući  
 pa da umrem...{S} Gusjenica, velim ti, gusjenica!... Čini mi se da je vrijeme da primim lijek, 
tim i sebe i drugoga, pa da umrem...{S} Gusjenica, velim ti, gusjenica!... Čini mi se da je vri 
u.{S} Spaziše Visokoga.{S} Savio se kao gusjenica na dnu, izgruvan i izgreban.{S} Rukama obuhva 
 nestanak značit će toliko koliko i one gusjenice što je nađeš i ubiješ na licu...{S} Pljujemo  
ađeš i ubiješ na licu...{S} Pljujemo na gusjenicu, a zar smo mi nešto krupnji?...</p> <p>Predah 
zapomaga nekakav čovječuljak, koji se u gustoj gomili onoj nije mogao ljudski ni vidjeti. — Isk 
 liječi svaku bolest, a doktor ne da ni gutljaja jednog, ni kapi čak.</p> <p>Svaki put prepiral 
enjaču...{S} Nategnu...{S} Otpi dva-tri gutljaja i strese se.</p> <p>— Daj mi cigar! — nestrplj 
nom svijećom, istrča i Milica sa dobrim gutljajem sirćeta u fildžanu.{S} Koseći se i na Igumana 
acuje. — Traži ti mlađe, vještije...{S} Hajde ocu Prokopiju...{S} On se razumije u take stvari. 
o, laskajući i prolazeći mu iza leđa. — Hajde da popijemo koju u pokoj duše oca Melentija...</p 
 i ostale, hvatajući ga ispod pazuha. — Hajde! </p> <pb n="92"/> <p>— Da častim?... Čime?</p> < 
da Melentije i ne proplače pred njim. — Hajde da izmamimo malo rakije...</p> <p>Silom ga povuče 
zvuče iz Janjićijeve ćelije...</p> <p>— Hajde i kaži ocu Igumanu, da ga traži nekakav gospodin, 
strani, stade prema buljubaši.</p> <p>— Hajde, momče, da se ja i ti ogledamo! — reče veselo, iz 
lom...{S} Ludi otac Iguman!...</p> <p>— Hajdemo Janjićiju, — predloži Prokopije tiho, bojeći se 
 za nas grješne pred Gospodom.</p> <p>— Hajdemo u ćeliju oca Janjićija — pozva ga Vaso, laskaju 
</p> <p>„Pomozi!...{S} Pomozi!“</p> <p>„Hajdemo“, prekidoh ga uzbuđen, oblačeći kaput i žureći  
 Sve mi se čini, opet ću u goru, u koju hajdučiju...</p> </div> </body> <back> <div type="notes 
S} Budale!...{S} Oni da natpiju staroga hajduka!</p> <p>Jevrem mu ne odgovori.{S} Pogleda ga sa 
 raditi?...{S} Hoćemo li se odmetnuti u hajduke, ko što si se i ti odmetao? </p> <pb n="5"/> <p 
no doba otac Janjićije baš se spremao u hajduke, pa kako bio mlad i bijesan, poruči Aćimu da mu 
 mu ne povjeruju, brzo je pružao ruku i halapljivo prihvatao čašu.{S} I, kao interesujući se bo 
a, dva puta, tri puta, vatreno i nekako halapljivo.{S} Naglo ga spusti na krevet i pobježe iz s 
že zapinjale mu za noge i hvatale ga za haljin; šibe zovine šibale ga po bedrama i greble po ru 
ijom i stresajući mu lišće i prašinu sa haljina, ponudi ga:</p> <p>— Odsrkni malo, pa će proći. 
av iz crkve Vaso se, tresući prašinu sa haljina, odmah uputi u kuhinju.{S} Odatle je, kroz širo 
ma se još jedva mogli raspoznati ostaci haljina, očiju, ruku ili nogu, — kroz mirisavi dim tamj 
mekan šušanj kao da neko premeće gomilu haljina.{S} Zatim kao da neko poče oprezno tabati, hoda 
andara, gologlava, sa kosom od sijena i haljinama, prepunim trina, kao da je prenoćio u stogu.{ 
u sa šetnje.{S} Oba u starim, iznošenim haljinama, koje se sikušljale <pb n="51"/> i na više mj 
teni, usplahireni.{S} U otrcanim starim haljinama, koje kao da su bile spetljane od samih zakrp 
ga, pazeći da mu koja grana ne zapne za haljine ili mu ne zbaci kamilavku s glave.{S} Jevrem op 
pominjala kako će ići na rijeku da pere haljine, sa jaranicama?...{S} Možebiti su već i stigle  
i.{S} Neuređena, raščupana, u istrzanoj haljini, uhvativši mu se <pb n="127"/> rukama za ramena 
le, prskajući jedna drugu, peru nekakve haljinice i trgaju ih.{S} Ostale — četiri ih na broju,  
 izbaci djevojka jače i poče rastresati haljinu. — Zato je i zovemo Igumanijom.</p> <p>Jevrem z 
rošaran bezbrojnim pahuljama razderanih hartija i zgnječenim ostacima popušenih cigara, od koji 
eškajući vrhom cipele iskušljanu parčad hartije što se valjala po podu.{S} Ode do prozora pa se 
 postiđeno poklopi oči njome.{S} Zatim, hihikajući, procijedi kroz zube:</p> <p>— A šta sam ja? 
asevi, što ih sa sebe zbacili da im je „hladnije“, leže u gomilama iza njih, nabacani jedni na  
vši noge, sjede na zemlju i prihvati za hljeb.{S} Oblimice poče gutati tvrde zalogaje, ne kvase 
la, — okresa nabusito. — Nek mi da suha hljeba, pa ću mu biti zahvalan.{S} Ali stegu, stegu ovu 
 stršili su iz vezenih čaša.{S} Kupe od hljeba stidljivo se šćućurile pokraj gizdavih začinjača 
zbijane boce, kosti od kokošiju, komadi hljeba i pite valjaju se unaokolo po travi.{S} Anterije 
dem ovako... ko nakon motike...{S} Hoj, hoj!...</p> <p>Starčić se lukavo osmjehnu.</p> <p>— Ni  
ne jedem ovako... ko nakon motike...{S} Hoj, hoj!...</p> <p>Starčić se lukavo osmjehnu.</p> <p> 
...{S} Prepreden si pa znaš...{S} Sad o hramovskoj slavi... — opet će Iguman mekše, potpuno zad 
vale naročito za kaluđere, da poklone o hramovskoj slavi.{S} Vaso je jedanput, sasvim tačno, na 
...{S} Ako ne nađemo danas, naći ćemo o hramovskoj slavi...{S} Ni do nje nije daleko...</p> <p> 
gnu:</p> <p>— A kako ću ja, pravoslavni Hristijanin, dignuti ruku na jedno duhovno lice, na Igu 
se mole i dan i noć i da umiru za vjeru hristijansku...{S} Agarjani se nastanili u domu tvojemu 
rago!</p> <p>Prokopije, protegnuvši se, htjede da pođe.{S} Ali se sjeti Janjićijeve zapovijesti 
...{S} Jevrem, ni sam ne znajući zašto, htjede se umiješati u razgovor, našaliti se.{S} Ali se  
, izvi i uplašeno me pogledavši, kao da htjede ciknuti.{S} U isti mah između dronjaka izviri bl 
 na Jevrema tupo, nesvijesno.{S} Kao da htjede zapitati za savjet kakav.{S} Kao da je tražio od 
o zbuni, pomete.{S} U isti mah i kao da htjede prihvatiti maloga i zapušiti mu usta.</p> <p>— A 
va ga! — pomisli srećni Jevrem i kao da htjede podskočiti od radosti.{S} Dakle nije mu se rugal 
u.{S} Ne začudi se niti uznemiri.{S} Ne htjede ni potrčati za njima, ni što pripitati.{S} Spust 
peksimeta, hladnih kokošiju, ribe, — ne htjede ni pogledati.{S} Sa četvoricom poznatih i kabast 
odgega, odvuče se...{S} Ni pogledati ne htjede na starog Igumana, koji kao da iz zemlje izniknu 
izmamiti nešto od seljaka.</p> <p>On se htjede uputiti za njima da pazi, da prisluškuje...{S} I 
Jevremom ona obori oči.{S} Nazva Boga i htjede da ga zaobiđe, da prođe.</p> <p>On se naširoko r 
 ćeš da pristupiš? — zapita on življe i htjede da joj se približi.</p> <p>— Baci mi ga!</p> <p> 
dgovori ništa.{S} Samo izmahnu glavom i htjede da pođe dalje.{S} Pa se ponovo zaustavi i, ne gl 
Nijesam ja kaluđer, — odgovori osorno i htjede da ih ostavi. — Ako tražite Prokopija, eno ga u  
tenu sažali mu se.{S} Sage se nad nju i htjede ju podignuti.{S} Ipak, predomislivši se, naglo t 
o tražiti nešto.{S} Jevrem se izmaknu i htjede da pođe.{S} On ga uhvati za rukav i zadrža.</p>  
ezariju.{S} Kaluđeri za njim.{S} I Vaso htjede da ih prati i krenu s njima.{S} Ali se zadrža bl 
ja.{S} Bijesno lajući jurnu i kao da mu htjede uskočiti na vrat.{S} Jevrem razmaknu omanjim šta 
pita Jevrem i naglo otrže ruku, koju je htjela poljubiti.</p> <p>— Da ga vidim, — nekako smeten 
oji prosioci po izbor.{S} Ni jedne nije htjela primiti...</p> <p>Ugledavši je skrušenu i potišt 
S} On se krvio s njima u gori, a oni se htjeli svetiti na manastiru, jer su znali, da je kaluđe 
rđiju...{S} Učitelji me vazda hvalili i htjeli da me šalju na visoke škole...{S} Pisali za me n 
za:</p> <p>— Ali se neki seljaci nijesu htjeli pokoriti....{S} Oni su već svezani i otjerani u  
 oblak gradobitni...{S} Agarjani!...{S} Hulitelji!</p> <p>I ode, odjaha gunđajući i proklinjući 
šaj... — napošljetku uporno izbaci ona, hvatajući ga za mantiju i silom nagoneći da sasluša. —  
ovom životu čekaju? — zapita Prokopije, hvatajući ga sa dva od duhana požutjela prsta za bradu. 
p> <p>— Časti nas! — graknuše i ostale, hvatajući ga ispod pazuha. — Hajde! </p> <pb n="92"/> < 
zadihani, hladeći se širokim maramama i hvatajući se za ruke, zbijali se sada, kupili oko užurb 
 <p>— Šta će konj? — zapita Jevrem tiho hvatajući ga za ruku i kao umirujući. — Rašta?</p> <p>— 
mu, pretrpanu čitavim gomilama šušnja, šiblja i odbačenog busenja.{S} Uze ih i odmaknu ispred p 
osijenčenim krajevima. Čitavi naviljci šiblja i treperavog lišća plivaju, vijugaju se kao pijav 
 A mantija se vuče za njim, zapinje za šiblje i kida.</p> <p>— Stani, čovječe!...{S} Kud ćeš?</ 
e povi se i lepršajući prekri obližnje šiblje...{S} Uhvati je oko pasa, stegnu, i kao gladna zv 
o da nešto i otuda zakikota!{S} Vrbovo šiblje koje se povijalo po vodi kao da se treslo od smij 
 tobom.</p> <p>Djevojke proviriše kroz šiblje i lagano se počeše izvlačiti.{S} Okupiše se oko P 
p> <p>Privuče se vrbama i proviri kroz šiblje.{S} Blista se i svijetli široko i mirno ogledalo  
a, nagnuše za njim, osvjetljujući pute, igrajući se sa svijećama i sa fenjerima.{S} I ova čudna 
vi na bedrama lagano, lagano se trzaju, igraju...{S} Osjeća kao da ga neko i škaklji i miluje.. 
a da me ne zaboraviš, — živo dočeka ona igrajući se motikom. — Pošteno!</p> <p>Jevrem izvadi og 
 rastresati haljinu. — Zato je i zovemo Igumanijom.</p> <p>Jevrem zaćuta.{S} Obori glavu i pogl 
nog oca Melentija.{S} Ona bila najbliža Igumanovoj; samo tanka pregrada dijelila ih.{S} Tu je l 
, kao ognjena traka jedna, pojuri prema Igumanovoj ćeliji.</p> <p>— Otvarajte! — zapovjednički  
se izvrnu i osu s kletvama na oca Janjićija.{S} Držeći stranu kaluđerima i ponoseći se njima, k 
i šta umijem...{S} Bez pomoći oca Janjićija! — Pa se udari po koljenu i očajno zašišta: — Ali a 
koraka...</p> <p>Tek opazivši oca Janjićija kao da streknu malo i nabra obrve.</p> <p>— A zar t 
di moje“...{S} „A poznaješ li oca Janjićija?...“{S} „Poznajem, Gospode!“...{S} „On će od ognja  
ne bi moglo sakriti...{S} Ali oca Janjićija počituju...{S} Svak je ušutio čim je on prihvatio m 
/p> <p>I makar što su voljeli oca Janjićija, krivo im bilo na njega, što je, jedini u manastiru 
} Zastade.{S} Pogleda i spazi oca Janjićija kako se savio na krevecu i pjevušeći cupka maloga n 
utarisao se djeteta i izazvao oca Janjićija da te izbaci iz manastira...</p> <p>Jevrem zanijemi 
koj ćeliji.{S} Ali ko je smio oca Janjićija prekoriti, kad ga se i Turci bojali ko munje?...{S} 
jesan i razigran, utrča dorat oca Janjićija, sa naćuljenim ušima, sa raširenim nozdrvama iz koj 
om.</p> <p>— Hajdemo u ćeliju oca Janjićija — pozva ga Vaso, laskajući i prolazeći mu iza leđa. 
>— Zar ja da se dignem protiv oca Janjićija, oče Igumane?</p> <p>Iguman, sijevajući očima, pole 
Nikola se strese i zlobno pogleda Janjićija ispod oka.</p> <p>— Ti si sluga nečastivoga, — opor 
 dodade mekše i krišom namignu na Janjićija...</p> <p>— Hehe...{S} Bojim se i ja da ga ne ukrad 
mi cigar! — nestrpljivo zaiska od Janjićija, pipajući mu po džepu, tražeći. — Daj!</p> <p>— Nij 
 dobričina, anđeo nebeski, dok je Janjićija nazivala i razbojnikom i krvnikom i pijanicom, kaka 
eno, zabaciv ruke na leđa. — Zbog Janjićija počeo je mrziti i mene.</p> <p>— Nije zbog Janjićij 
mrziti i mene.</p> <p>— Nije zbog Janjićija, — kratko odgovori Prokopije sa puno uvjerenja.</p> 
opije mekše, — ali nije smio zbog Janjićija...{S} A njemu ne smije ništa...{S} Ni Mitropolit mu 
da probudi neispavanog, izmorenog Janjićija...{S} A i što će mu?...{S} Dogovorili se bili oboji 
rezno, starajući se da ne probudi Janjićija, koji je zbijen i zgrčen, na kratkom krevetu, sa du 
 lice, kao prikradajući se uhvati Janjićija za rukav i, nekim poluglasnim šapatom, tepajući izb 
ši svijet, bolji...</p> <p>Uhvati Janjićija za ruku i mucajući zapita:</p> <p>— Ima li drugi sv 
 umiješa među njih i stade pokraj Janjićija.{S} Pogleda na žandara, na ufitiljene mu brkove i s 
>Melentije se neobično pribojavao Janjićija.{S} Za sve vrijeme dok ga je njegovao, morao mu se  
njem i čudnom pobožnošću gledao u Janjićija.{S} Kao u ikonu kakvu.{S} I nikada mu se bolji, ni  
Ko?...{S} Ja ga ne znam...</p> <p>Janjićija kao da zamori toliki razgovor.{S} Sjede na krevet,  
 da ga bar Jevrem zapamti kao čovjeka, čija se riječ sluša i uvažava. — Ne će dozvoliti Iguman. 
:</p> <p>— Zdrav si!</p> <p>Prokopije, čija su usta bila pretrpana, ne odgovori.{S} Samo uzmahn 
obiju oko parčeta konopa prepirući se: čija je svojina.{S} Na drugoj strani gologlav brkajlija  
i; oni su kašnje tvrdili, da ima ljudi čija se ljubaznost teže podnosi, nego nečija grubost...< 
tije spusti glavu na prsa i kao čovjek čija se smrt približuje ne smjede da pusti glasa.{S} Sam 
tno i čestito! — otegnuto zapjeva Vaso čija je pustinjačka glava visoko stršila iznad ostalih i 
dgovori ona i izmaknu se do pod jabuku čija je opuštena grana milovala po glavi. — Ne primakoh  
se svijetlile iznad golemih perčina; nečija čutura blizu mehana kao da je skakala po pognutim g 
munadžije, hitali prema mehanama.{S} Nečija zurla, u blizini, još i sada je zaglušno pištala, a 
t otvori se škripeći i jajasta glava nečija, do obrva utonula u izlinjalu šubaru, promoli se iz 
ija se ljubaznost teže podnosi, nego nečija grubost...</p> <p>Kad je pozvao goste da „pogledaju 
a ga prihvati. — Svako zna, da je tu vučija jama.{S} Iguman je još zimus iskopao pred pojatom r 
 je dobar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i jednoumac, brate!...{S} Manastir bi radi njega, z 
> <p>— Jest...{S} Buntovnik je i kavgadžija.{S} To sam odmah opazio, — potvrdi Jevrem, u želji  
anjićijem, jer je to buntovnik i kavgadžija...</p> <p>— Jest...{S} Buntovnik je i kavgadžija.{S 
 zastade... </p> <pb n="78"/> <p>— Inadžija je, — promuca poluglasno češkajući se i gledajući z 
da sam nešto uzme i zagleda.{S} Limunadžija, oznojen, bjesomučno je drečao, nudeći limunad; grl 
 ga ponuditi čašicom rakije.{S} Limunadžija ponizno moli kavedžiju za dozvolu da se sutra može  
nasiljem...{S} Otac rođeni bio mi siledžija, pa sam se i njemu opirao.{S} Oteo sam se i njegovo 
 neumorno nudili „vruće mesooo“ ; alvedžija zacenjujući se hvalio alvu...{S} U jednom kraju avl 
i kasapi vikali: „vruće meesooo“; alvedžija, zacenuv se, preporučivao alvu.{S} A razigrana zvon 
a rijeku.</p> <p>Nekoliko veselih kiridžija, koji su u zakovanim sanducima gonili neprodanu rob 
a njima su žurno kaskala trojica dućandžija sa debelim štapovima u ruci i ispražnjenim torbama  
sja o upokojeniji duši usopšago raba božija Melentija i o ježe prostitisja jemu vsjakomu pregrj 
 <foreign xml:lang="CU-Latn">Milosti božija carstva nebesnago...</foreign> ako hoćete da se raz 
{S} Vjerovahu, da će se sva blagodat božija izliti na njih.</p> <p>I makar što su voljeli oca J 
ani.{S} Neprestano se pogađao sa dućandžijama.{S} Ucjenjivao ih drsko i bezobzirno, želeći da i 
očekujući da će se, svakoga časa, Janjićije povratiti posramljen i pokunjen, pogledali su češće 
omanjoj tronožnici, sjedio je on, Janjićije.{S} Razbacio noge na široko i držao maloga na krilu 
ad ga „iz inada“ odveo u kuhinju, Janjićije je tvrdo vjerovao, da će ga nagovoriti na kakav nov 
u i da izvuče što može više...{S} Janjićije, sa djetetom na krilu, čuvao je bolesnog Melentija. 
 rukama i brzo pođe iz sobe...{S} Janjićije krenu za njom pažljivo noseći dijete i njijajući ga 
ni pogledali jedan na drugoga.{S} Janjićije, čvrsto držeći uzde i oštrom bakračlijom bockajući  
ranu jauknuvši iz svega glasa.{S} Janjićije, riknuvši kao razdražen bik, teškim kasapskim nožem 
ći i teturajući zatvori vrata.{S} Janjićije strašno opsovavši nešto zasiječe nožem po njima, pa 
i glasa.{S} Samo razvuče usne.{S} Janjićije se uzvali nauznačke i tamburajući nogama preko podn 
a silu da ga odigne i ispravi.{S} Janjićije, ljutit, ispriječio se, dohvatio debelu cjepanicu i 
vojnik pokorava svome oficiru.{S} Janjićije komandovao, on slušao...{S} Nije smio ni riječi pro 
 Sto je jača, milija mi!</p> <p>— Janjićije!...{S} Brate! — gotovo plačući moli Melentije i mil 
tira, odmah, ovoga časa.</p> <p>— Janjićije tebi najviše vjeruje i ti bi najvještije mogao ukra 
lakša jela, najviše mlijeka.{S} A Janjićije je opet tvrdio da će on tako „od gladi umrijeti“ i  
 mrsko, dijete i sve!...</p> <p>A Janjićije ga pazi kao svoje!...{S} Za inad!...{S} Niko ne smi 
t="#SRP19192_N1"/>, — zadržava ga Janjićije i otima mu štap. — Sabur, stari!...{S} Ja znam... t 
Ispi.</p> <p>— Tako, — osokoli ga Janjićije zadovoljan i potapša po ramenu. — Tako treba!</p> < 
ubazniji prema Nikoli, ukoliko ga Janjićije više mrzio.{S} Dopuštao mu i da zvonima objavljuje  
se i ja da ga ne ukrade, — dočeka Janjićije muklo i brže zacupka nogom. — Hehe...</p> <p>— A ko 
<p>— Pusti, oče Igumane, — dočeka Janjićije veselo i silom ga posadi na stolicu. — Nek se čojek 
š, oče Igumane! — telalski povika Janjićije i sa raširenim rukama, kao da će ga obgrliti, pođe  
voriti? — iznenada surovo zamumla Janjićije.{S} Bješe izišao iz ćelije i pripalivši lulu, rashl 
da tu tebe nepotrebno, — odgovara Janjićije oštro, podražavajući njegovu govoru i, zar da ga bo 
pornošću jednoga pijanice, okresa Janjićije. — Odmah!</p> <p>— Kako? — promuklo otegnu Prokopij 
a je slava, oče Igumane! — okresa Janjićije, pokazujući unaokolo i punu bocu rakije podnese mu  
iko vas oćerati ne može, — okresa Janjićije uspravljajući se na konju, dostojanstveno kao vlast 
ćelavi otac u to miješa? — okresa Janjićije bješnje i opet zakorači kao da će je pregaziti. — K 
 ne bojim Igumana, — muklo okresa Janjićije.</p> <p>— On ti zapovijeda.</p> <p>— Ne slušam ga.< 
 Imaš li pameti? — šapatom zapita Janjićije sustignuvši ga.</p> <p>— Šta li će biti? — otegnu i 
nesrećo nesretna? — strogo zapita Janjićije i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete na put 
p>— A što ne piješ? — tiho zapita Janjićije koji je i treću ispražnjenu bocu spuštao pod sto (p 
— Pa šta ćeš? — zamišljeno zapita Janjićije otirući znoj sa čela. — Da čujem...</p> <p>— Morat  
godio sam, a? — zadovoljno zapita Janjićije i podrugljivo pogleda na Prokopija.</p> <p>— Hihihi 
 ćeš tu u ćeliji? — osorno zapita Janjićije, gledajući je s nepovjerenjem. — No?</p> <p>— Da se 
s generalom? — podrugljivo zapita Janjićije i preko lule opljunu na pod. — A golem je to gospod 
ati: kuku, kuku i kuku! — zahukta Janjićije uobljenim glasom, podražavajući glasu kukavice. — A 
 čuvao u najtežim danima.{S} Otac Janjićije je dobar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i jednou 
riče ovako stojeći!</p> <p>— Otac Janjićije je pošten, ama ne trpi nikakva reda, — opet će Igum 
ne pomaže...{S} A u ono doba otac Janjićije baš se spremao u hajduke, pa kako bio mlad i bijesa 
ga nađoh...</p> <p>Toga časa otac Janjićije kao da vrisnu.{S} Oči mu zasuziše, lice nekako pomo 
} Svi su već čuli kako ga je otac Janjićije, — ko zna zašto, — istjerao noćas iz svoje ćelije.{ 
e.</p> <p>— Ne znam zašto me otac Janjićije mrzi, a ne znam što me mrze i drugi, — poče Iguman  
rakiju za čojeka...{S} Eno i otac Janjićije se napije, pa mu niko ne zamjera.</p> <p>Milica se  
oše nam: ne će vam pomoći ni otac Janjićije, — opet će neko kao ispod zemlje, nekako dražeći.</ 
em i poče kaskati. — Sigurno otac Janjićije izazvao svađu...{S} Treba pomagati!</p> <p>Nije se  
 doratu se uspravio krupan i gord Janjićije.{S} Gologlav, bez kamilavke.{S} Prosjedi perčin sav 
 ja kažem da je carsku, — opet će Janjićije prkosno. — Jest, baš carsku!...{S} Pa šta ćete mu?. 
esi pazio, jadan brate? — opet će Janjićije bolećivo, pružajući mu ruku, da ga prihvati. — Svak 
ada, da će Stari umrijeti, — reče Janjićije meko, gledajući za njom i kao žaleći je. — Jadnica! 
tu žandarsku silu, — pomamno viče Janjićije, stiskajući zube i starajući se, da kako odgurne Me 
ozi, oče Janjićije, primi ga, oče Janjićije“...{S} A kad ga mahniti Janjićije primi i kad smisl 
 donese pa ištete: „vrati ga, oče Janjićije...{S} To nije tvoje dijete...{S} Naše je“...{S} Ja. 
vidjeti. — Iskopaše nam kuće, oče Janjićije!{S} Ucvijeliše nas do srca, obrano naša!</p> <p>— K 
ći izbaci:</p> <p>— Pusti ih, oče Janjićije, neka ga gone...{S} Zbog naramka drva zaboravit će  
man se poplaši:</p> <p>— Ali, oče Janjićije...</p> <p>— Za inad vama, — dreknu Janjićije bješnj 
 da niko o njoj ružno govori, oče Janjićije...{S} Volim ostaviti manastir, nego nadražiti svije 
no izbaci:</p> <p>— Hvala ti, oče Janjićije, te nas pozva na ovako dobru rakiju, da spomenemo p 
e po sobi.</p> <p>— Zar i ti, oče Janjićije, protiv nas? — zapita Melentije, naizmjence mirišuć 
{S} Najprije dođete: „pomozi, oče Janjićije, primi ga, oče Janjićije“...{S} A kad ga mahniti Ja 
 nabra obrve.</p> <p>— Jesmo, oče Janjićije, — ponizno odgovori Jovo, prevlačeći bosiokom preko 
što si platio ovu rakijetinu, oče Janjićije? — zapita Vaso otegnuto i zamlacka jezikom.</p> <p> 
tisnu zube, zažmiri:</p> <p>— Oče Janjićije, jesi li pri sebi? — zapita zadavljeno.</p> <p>— A  
i, ne bi se ni griješilo, — upade Janjićije jetko kao sveteći se. — Sve vi tako...{S} Ja...{S}  
> <p>— Iguman? — naglo ga prekide Janjićije i nakostriješi se.{S} Nape gotovo uši da bolje čuje 
ja!...{S} Jok! — oštro ga prekide Janjićije. — Ne ću ja da se smiluju...{S} Ne smiju oni njega  
e ne pokoravam! — brzo ga prekide Janjićije i odlučno stade pred kolijevku da odmah brani, bije 
sami sebe...</foreign> Da te nije Janjićije, ruke mu usahle, poslao da me podražiš?... <foreign 
aše.{S} Dodavši mu i dijete, koje Janjićije nije htio ostaviti, krenu uz njega pješice, kaskaju 
im krstom, o djetetu!{S} Ko da se Janjićije razumije u nečastive stvari!...</p> <p>Smiljana pok 
i, nije cigar za te! — vajkaše se Janjićije promuklo, pridržavajući mu glavu i lagano ga miluju 
} O svemu li računate! — zgadi se Janjićije i kao guja šiknu kroz široke, mesnate nozdrve. — Ph 
ijem?...{S} Rašta?... — začudi se Janjićije koji odavna bješe zaboravio rašta i kuda je pošao.< 
ožnjače, napola obučen izvalio se Janjićije, sa lulom u zubima, a brada mu se rasula po uprljan 
<p>Prokopije, ljutnuvši se što se Janjićije umiješao i time ga snizio u očima pridošlice, prist 
{S} Ko pita Igumana? — obrecnu se Janjićije pa naglo prihvati za vreću i poče je otimati, gazit 
erčinom razmišljao je: hoće li ih Janjićije ponuditi i kakvim jelima ili će se čitava daća razm 
evine, ubio vas Bog! — prekori ih Janjićije, a prepolovljena obrva izvija se i debele nozdrve š 
učenim rukama za crnim pojasom, i Janjićije nakostrešen, surov, sa raskoračenim nogama i rašire 
 i Turci bojali ko munje?...{S} I Janjićije lijepo sveza Anicu i iznese debelu toljagu od tri č 
lesni Melentije zadržavao...{S} I Janjićije mu smetao i dijete mu smetalo...{S} Svi mu smetali. 
v, rašta je Prokopije zdrav?{S} I Janjićije i Iguman!...{S} Svi zdravi, a ja bolestan! — uzvikn 
nu zboriš, nesretniče? — zapita i Janjićije iznenađen i namrgodi se. — Otklen duhan?</p> <p>— N 
>— Da odsjednemo, — suvo odobri i Janjićije.{S} Sjaha sa konja.{S} Spustivši maloga, koji je sp 
reminuo? — začudiše se i Jevrem i Janjićije. — Kada?</p> <p>— Preksinoć. </p> <pb n="123"/> <p> 
, — reče otegnuto.</p> <p>— Zar i Janjićije ima baška molitvu? — zapita Jevrem valjuškajući se  
koljem vlaškoga Igumana! — dobaci Janjićije osvetnički i odgurnu ga s puta. — Da ga zakoljem ko 
ijah svakakvi razgovori, — izbaci Janjićije zabrinuto, — i krivo mi, što se svašta podmeće Igum 
 pasjeg sina, — inadžijski izbaci Janjićije i, da pritvrdi obećanje, udari se u prsa.</p> <p>Ig 
 bi cjepanica! — s ponosom izbaci Janjićije. — Sila se samo silom nadbija...</p> <p>Jevrem luka 
> <p>— Ima, brate, ima, — potvrdi Janjićije bolećivo, obgrlivši ga. — Sve ima...</p> <p>— Nema! 
n sa pokojnikove ruke, Milica ili Janjićije?...{S} I zavidio im oboma...{S} Jevrem je očekivao  
a ni tebe ni tvoje regule! — grmi Janjićije i žešće na visoko izmahuje cjepanicom. — Branio sam 
da, glavu ću mu razbiti! — zagrmi Janjićije sa kreveta i da potvrdi prijetnju, stisnutom šakom  
umiš ti ništa ko goveče, — zagrmi Janjićije, razdražen upornošću doktorovom...— Niks frštec...{ 
Šta?... Šta, nesretnice? — zagrmi Janjićije iznenađen i krstom izmahnu iznad glave joj. — I s t 
 Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, prevrćući, lomeći stvari po putu, tražeći, zaviruj 
sretniče? — grubo zapita začuđeni Janjićije, nadnesavši se nad Jevrema, koji je hitno, ne zasta 
plače, neutješno plače.{S} Jedini Janjićije što se još drži na svojoj tronožnici, gord i usprav 
Turaka bolje od njega! — odgovori Janjićije vatreno.</p> <p>— Svejedno...{S} On nam je gospodar 
> <p>— Pa to je mlada, — odgovori Janjićije i primače se bliže. — I njoj da čestitaš, oče Iguma 
ijepo je meni i ovako, — odgovori Janjićije preko lule i zabaci ruke na leđa. — Neka...</p> <p> 
Iguman, nijesi dželat, — odgovori Janjićije prkosno, opljuckujući preko lule. — Što mučiš ovu s 
 — mirno, pokroviteljski odgovori Janjićije i kao gromom odvaljena crna stijena ispravi se pono 
</p> <p>— Ništa, — muklo odgovori Janjićije i okrenu se od njega. — Pokvari mi sve veselje, pas 
jena se ne pita, — muklo odgovori Janjićije.</p> <p>— Ako nije skupa ja bih, da oprostiš, nateg 
a ću ga uzeti, — odlučno odgovori Janjićije i pristupivši Prokopiju mirno mu oduze dijete.</p>  
za se na konja, — hladno odgovori Janjićije i raširenom šakom udari se u prsa.{S} - Jakako, oče 
{S} Kakvo čudo? — hladno odgovori Janjićije, uvrijeđen što mu nije odmah odgovorio i pohvalio g 
ove zapovijedi, — osorno odgovori Janjićije, sjedeći na svome krevetu i na široko razmahujući n 
> <p>— Okušaj! — prkosno odgovori Janjićije i crne široke rukave zabaci do na ramena kao da će  
p> <p>— Tako, — prezrivo odgovori Janjićije. — Nevjernicima treba voštanicama utjerivati pamet  
e za te cigar, — mrko mu odgovori Janjićije. — Ostavi!</p> <p>— Daj!...{S} Hoću!...{S} Dok se ž 
>— Nema svijeće, — opet progovori Janjićije i tužno zaklima glavom prema Jevremu, kao da veli:  
Janjićije“...{S} A kad ga mahniti Janjićije primi i kad smisli da ga odgoji za pravog čovjeka,  
ži šta tražiš, — okosi se ljutiti Janjićije i, zgrabivši ga iza vrata za zakopčanu jaku od košu 
 <p>— A kamo onaj nesretnik, onaj Janjićije?...{S} Ne smišlja li i sada nešto, kako će me obruk 
tri dana i tri noći sjedio je sam Janjićije uz bolesnoga Melentija.{S} Nikome drugome nije dozv 
ostane u manastiru?...{S} Nije on Janjićije pa da se ne obazire na svjetske prigovore i da plju 
haha...</p> <p>— Do danas sam bio Janjićije, — od danas Muharem...{S} Sedlaj mi konja!</p> <p>— 
a upropastiti... — I, videći kako Janjićije nikako ne može da je potpuno shvati, požuri se da p 
kradajući se.{S} I prije nego što Janjićije i odgovori, stupi u <pb n="122"/> sobu kršno, stasi 
đu dućane.{S} Za njim se natisnuo Janjićije kao orlušina, pa kao da ne dodiruje zemlju.{S} Samo 
.{S} Punoljetna je, — odgovori mu Janjićije.</p> <p>— A znaš li da je isprošena?</p> <p>— Ko pr 
<p>— Niko ne zvoni, — odgovori mu Janjićije mirno, izmahujući maramom. — Pričinja ti se...</p>  
/p> <p>— Ko vas cvijelja? — planu Janjićije nabusito, izdignuvši glavu. — Iguman?</p> <p>— I Ig 
le se i niko ih ne goni, — otegnu Janjićije rastresajući duvan na dlanu. — A ljude <pb n="119"/ 
hehe!... — zadovoljno se osmjehnu Janjićije i pogleda na štap. — Kazo bih mu ja, pasjem sinu, k 
 <p>— Šta je?... Šta je? — breknu Janjićije oštro i pritrča joj kao da bi da odgurne, udari. —  
.</p> <p>— Za inad vama, — dreknu Janjićije bješnje i kao da poče pjenušati, — ovog ću crva oth 
>— Vaso!...{S} Zvoni!... — dreknu Janjićije veselo i namignu na Vasu. — Što si stao?</p> <p>Okr 
.</p> <p>— Štaaa? — ljutito šiknu Janjićije i namrgodi se.</p> <p>— Otišli su, — potvrdiše i ne 
ažeći.</p> <p>— Čuješ li? — riknu Janjićije darnut u najosjetljiviji <pb n="118"/> živac i snaž 
.</p> <p>— Dijete? — gotovo riknu Janjićije i nekako poplašeno odiže ruke u vis...{S} O svemu j 
ku!...{S} Dajte mi pušku! — viknu Janjićije bijesno i, spustiv maloga na stolicu, nemirno poče  
Ne zagovaraj ga! — oštro podviknu Janjićije i snažno odgurnu Jevrema. — Idi!</p> <p>Jevrem posl 
lazi, pasjevino! — oštro podviknu Janjićije prema njemu, otpasujući i prikupljajući mantiju. —  
ti generalu uz koljeno! — uzviknu Janjićije gnjevno udarajući se po koljenu.</p> <p>— Ne ćeš, — 
tavi!...{S} Baci cigar! — uzviknu Janjićije prijekorno i udari ga po ruci. — Ne rekoh li ti?</p 
, ljudi! Što ne pijete? — uzviknu Janjićije jače hoteći da zapodjene razgovor.{S} Pa i sam uze  
šom natpiti, — izazivački uzviknu Janjićije gladeći se po bradi. — Da kušamo?</p> <p>— Kušat će 
> <p>— Rep! — napošljetku uzviknu Janjićije, ukazujući mu na tur i previjajući se. — Rep!</p> < 
 vratima.</p> <p>— Lakše, — šapnu Janjićije, koji je poguren sjedio iznad glave bolesnikove i o 
je ugodnike bez nevolje, — kresnu Janjićije iznenada i nemilosrdno ga gurnu u rebra. — Kaži: be 
vori, odmah je ozbiljno, — kresnu Janjićije žešće i sa čitavom šakom duvana zasu ga po kosi. —  
p> <p>— Ihuhuhu! — za inad vrisnu Janjićije i snažno udari o zid praznom bocom, koja se razbi u 
 Preksinoć. </p> <pb n="123"/> <p>Janjićije prihvati bocu za grlić, poče mućkati njome, ali ne  
i ti odmetao? </p> <pb n="5"/> <p>Janjićije se lagano izdiže, ispravi.{S} Onako stasit, golem k 
i izmećala! </p> <pb n="128"/> <p>Janjićije, nestrpljivo skidajući odeždu sa sebe, kušljajući j 
it ću ga!</p> <p>— Ne ćeš!</p> <p>Janjićije, razljućen, izmahnu voštanicom i baci je Prokopiju  
i glavu. — Majka je majka!</p> <p>Janjićije, naduvavši obraze, okrenu se prozoru.{S} Provuče gl 
zati...{S} Nikome više!...</p> <p>Janjićije je tek sada poznade.{S} Bila to Smiljana, poznata < 
te...{S} Ja ne ću više!...</p> <p>Janjićije kao da se sažali, gledajući ga onako satrvena, pora 
skočio odozgo i... jao!...</p> <p>Janjićije izvadi iz džepa bocu sa rakijom i stresajući mu liš 
o mirišući.</p> <p>— Ja...</p> <p>Janjićije prošeta po sobi, keškajući vrhom cipele iskušljanu  
i pri strani, osamljena...</p> <p>Janjićije naduha obraze i golemim noktom počne grebati po zid 
 nju pretresa i ogovara...</p> <p>Janjićije se zavali uza zid i zasmija se.{S} Nos mu se raširi 
e izbaciti iz manastira...</p> <p>Janjićije zahvati šmrkanj duvana sa dlana i poče potprašivati 
v...{S} Ti ga znaš, oče...</p> <p>Janjićije planu.{S} Odbaci krst na krevet, udari se po bedri. 
zaše ih, pa ih odvedoše...</p> <p>Janjićije bekrijski naturi kamilavku na čelo.{S} Oštro podvik 
, na lijep način, bolje...</p> <p>Janjićije se nakašlja u bradu, svali se na tronožnicu i sklop 
lio ni zborio o ženidbi...</p> <p>Janjićije se zdrnu.</p> <p>— A kako ćeš zagledati da ne zbori 
o ti ne smije zazvoniti...</p> <p>Janjićije razdražen skoči.{S} Poče se uređivati.</p> <p>— Kon 
nas ubrzo oboje otjerao...</p> <p>Janjićije zastade i zamisli se malo.</p> <p>— A što ne ostavi 
. — Hoće da nas oćeraju...</p> <p>Janjićije nestrpljivo zatrese dizginima...</p> <p>— I neka va 
e da stane, da ih pričeka.</p> <p>Janjićije se uzvi na konju i snažnom desnom rukom zategnu diz 
i ne cvijeljaš nesretnika.</p> <p>Janjićije se ispravi sve jače izmahujući krstom, kao da goni, 
</p> <p>— Zbog jedne cure.</p> <p>Janjićije, kinuvši, zasuzi i oštro uzviknu:</p> <p>— Za tebe  
vede manastirskoj kuhinji.</p> <p>Janjićije, sa naduvenim obrazima, pogleda za njima i jetko za 
p>— I ne možeš ga oboriti.</p> <p>Janjićije se zaljulja prema svijeći da pripali novu cigaru.{S 
avite...{S} Može nas čuti.</p> <p>Janjićije zadrhta.{S} Nozdrve mu se raširiše, sitni nabori ok 
 molim vas, da se spustim.</p> <p>Janjićije namjesti merdevine i pridrža ih.{S} A čim se žandar 
stiskajući zube. — Zbogom.</p> <p>Janjićije mu prepriječi put, zaustavi ga.</p> <p>— Pošten si, 
Milici i poprijeti prstom.</p> <p>Janjićije stupi u sobu i pođe da zamijeni Prokopija.{S} Ne go 
 — Ne će dozvoliti Iguman.</p> <p>Janjićije ga presiječe:</p> <p>— Iguman je zavrzan ko i ti... 
— rastumači ona postiđeno.</p> <p>Janjićije ne odgovori.{S} Prošeta dva tri puta po ćeliji sa s 
 Misliš?</p> <p>— Sigurno.</p> <p>Janjićije lagano spusti glavu među ruke, podnimi se i muklo z 
 Jevrem uzdahnuvši. — Eto.</p> <p>Janjićije se prisjeti.{S} Ispravi se.</p> <p>— A kako je ime  
...{S} On nam je gospodar.</p> <p>Janjićije opruži golemu šaku i sav se nage prema voštanici.{S 
i ne vjeruju u časni krst.</p> <p>Janjićije izazivački udari se u prsi.</p> <p>— I ja da ne smi 
 mirno zaklopi pjesmaricu.</p> <p>Janjićije spusti lulu pokraj sebe, ne brinući se hoće li mu č 
 okrenuv se prema prozoru.</p> <p>Janjićije se pridiže, rastrese mantiju.</p> <p>Brzo izađe pre 
 kaluđeri?...{S} Generala?</p> <p>Janjićije se bržebolje ispravi.{S} Prekrstivši noge sjede na  
uzalud spominjem djevojku?</p> <p>Janjićije odiže ruku i svečano, kao blagosiljajući, otegnu:</ 
ilo oca Melentija.</p> <p>— Dijete?... Čije?...</p> <p>I, kao prisjetivši se, udari se po čelu: 
a Iguman i kao da se poče pribirati. — Čije?</p> <p>— Ako ti ne znaš čije je, mi ne znamo, — ne 
jene plotove.{S} Dohvatiše se šumarka, čije naprašeno polegnuto granje, kao pod teretom nekim,  
neizbježne žandare, osorne i nabusite, čije se oštre bajonete visoko stršeći nad stotinama glav 
amo o djetetu.{S} Pitalo se, nagađalo: čije je, otkuda?...{S} Spominjala se šapatom imena nekol 
irati. — Čije?</p> <p>— Ako ti ne znaš čije je, mi ne znamo, — nekako zajedljivo odgovori Proko 
..{S} Kao da je prijatno slušati makar čije priče ovako stojeći!</p> <p>— Otac Janjićije je poš 
uz merdevine.</p> <p>— Ne može se drugačije.</p> <p>Obojica prihvatiše za velike merdevine, što 
ti oko mjesta.{S} Znalo se, obično, svačije mjesto pred crkvom; tu se zasjedne i traži milostin 
dmaknu se od Vase. — Prokleto sjeme svačije koje se opije danas!</p> <p>— Pusti ga, — oštro dob 
 — i neskladno, piskutljivo pojanje dječije odgovori mu.{S} Miris tamjana probi kroz uska vrata 
zurla i tužno cičalo promuklo ćemane nečije...{S} Kroz svijetli i topli vazduh, visoko iznad ši 
 sine...{S} Igumanu za inad!...{S} Drukčije biti ne može!</p> <p>Jevrem ni sam ne znajući zašto 
liše na konja.{S} Počeše ljubiti i uzenđije i krajeve mantije Janjićijeve, koja se lepršala pre 
se na njoj. — Ni nakon Vasilijeve leturđije, što se otegne ko gladna godina, ne jedem ovako...  
Zazvoniše zvona, oglasiše početak leturđije.{S} Iz crkve promuklo zagrmi snažni i muški glas Ja 
kalo, svađalo, radilo, na drugoj se komšije već sprijateljile.{S} Počeli razgovarati. Škutor sa 
ehandžije sa bocama i buradima, limunadžije, škutori sa širokom zembiljom o vratu i snopom bašt 
i se sada, kupili oko užurbanog limunadžije, hitali prema mehanama.{S} Nečija zurla, u blizini, 
{S} Po vratu mu se poznaju tragovi kamdžije, na trbuhu se crvene grebotine od oštre bakračlije, 
, bogoradili su prosjaci, vikale dućandžije, podvriskivali opijeni momci, cičale prignječene že 
še krstiti i preklanjati...{S} I dućandžije zastadoše za čas i prekrstiše se, na brzu ruku tek  
/p> <p>Vaso je danas zaboravio i dućandžije i kaluđere, pa <pb n="94"/> čak i crkvu.{S} Otišao  
deći kako Iguman ucjenjuje, guli dućandžije, mislio je da i on mora makar nešto ućariti.{S} Zat 
anducima ispred kafana...</p> <p>Dućandžije, opazivši seljake, uzvrpoljiše se. Živo, osvrćući s 
amenu i debelom toljagom u ruci, mehandžije sa bocama i buradima, limunadžije, škutori sa širok 
no zaklopara djetlić.</p> <p>— Ptice božije žive i vesele se i niko ih ne goni, — otegnu Janjić 
Bog ga dao.</p> <p>— Ne spominji ime božije uzalud, nesretniče!...{S} U ovom poslu Bog nema pos 
ćelava grana ruzmarina.</p> <p>— Ima li ijedan njezin cvijet?...{S} Je li njoj štogod palo?</p> 
...</p> <p>Jevrem se, međutim, sa Janjićijem neprestano dogovarao o djetetu.{S} Jednoga jutra,  
 je najprije htio da te zavadi sa Janjićijem, — osmjehnu se Prokopije i pogleda ga preko ramena 
esu dobri...{S} Naročito nemoj sa Janjićijem, jer je to buntovnik i kavgadžija...</p> <p>— Jest 
ratiti od puta Jevrem pristade za Janjićijem...{S} Kuda?...{S} Ni sam nije znao.{S} Opremi mu i 
e nekako i suviše združio sa ocem Janjićijem...{S} Doduše ja sam, čim sam te primio, preporučio 
 Lukavo, ispod oka, mjerio je čas Janjićijev nos i široki mu pojas, okićen drškom od noža, što  
omuklo zagrmi snažni i muški glas Janjićijev, — koji je maloprije došao iz ćelije zaključav mal 
nad sviju grmi, tutnji muški glas Janjićijev, sličan udaljenom mrmorenju medvjeda.</p> <p>Jevre 
ito zagrmi iznenada promukli glas Janjićijev i teška ruka njegova spusti se na rame Jevremovo.  
i odjeknu kroz sobu promukao glas Janjićijev.{S} I on se, prstima raščešljavajući bradu, pomoli 
dnio.</p> <p>Mala, tijesna ćelija Janjićijeva brzo se napuni.{S} U vrhu, pokraj prozora, na oma 
ikola jače.{S} Ali ga snažna ruka Janjićijeva zgrabi za rame, a stisnuta šaka zaprijeti pod nos 
u njih se uplela visoka kamilavka Janjićijeva i igra nekako, zaklanjajući čas jednu čas drugu b 
da!</p> <p>Pa uze maloga sa krila Janjićijeva i odiže.{S} Privi ga na prsi, snažno obgrli uzbuđ 
aps...</p> <p>Raspolovljena obrva Janjićijeva izvi se, kroz široke nozdrve kao da udari para.</ 
ć se lukavo osmjehnu.</p> <p>— Ni Janjićijeva molitva nije katkad loša, — reče otegnuto.</p> <p 
biti i uzenđije i krajeve mantije Janjićijeve, koja se lepršala preko nabreklih bisaga. </p> <p 
, htjede da pođe.{S} Ali se sjeti Janjićijeve zapovijesti.{S} Opet stade.{S} Prisloni se leđima 
se manastiru...</p> <p>Došavši do Janjićijeve ćelije, kao da začu razgovor neki.{S} Uljeze.{S}  
asu koji se, polupijan, izvuče iz Janjićijeve ćelije...</p> <p>— Hajde i kaži ocu Igumanu, da g 
go drži i liječničkih i njegovih, Janjićijevih, odredaba, — koje se nisu mnogo slagale s doktor 
žuća od voštanice, spusti na rame Janjićijevo.{S} Nekako moleći protepa:</p> <p>— Ostavite...{S 
a?...{S} Ko je?</p> <p>Pođe prema Janjićijevoj ćeliji i opet zastade.{S} Treba li da mu sad isp 
 preko ramena, gotovo trčao prema Janjićijevoj ćeliji. — Ako on ne će rakije mi, bogme, hoćemo. 
o ne čuje i ne opazi, krenu prema Janjićijevoj...{S} Jevrem, koji je toliko zatezao i nećkao se 
edav napošljetku kako se na uskom Janjićijevu prozoru bijeli i miče nešto drečeći, mjaučući. —  
dade te se Anica prevari i dođe u Janjićijevu ćeliju.{S} Krivo, doduše, bijaše Igumanu i ljutio 
enada, u širokom vijencu divljih ruža, čiji se neuređeni džbunovi, ispod omanjeg vinograda, isp 
očiju.{S} Po čelu, ispod ovlažene kose čiji se bičevi lijepili na sljepočnicama izbijale mu kru 
 leđa sitan, piskutljiv glas i prsti nečiji poškakljiše Jevrema po mekoj mišici. — Mogu li ga v 
tame, tupo zagrmi surov i oštar glas nečiji:</p> <p>— Onaki vama i podobajet, pasji sinovi!</p> 
a...</p> <p>Krupan, razdražen kudrov nečiji, ispred najbližih seoskih kuća, nasrnu na njega.{S} 
Nađe pribadaču.{S} Pa hitno izvuče lisičiji rep iz džepa, — svoju današnju četkicu, — pričvrsti 
o! — šapnu, vadeći iz džepa ovelik lisičiji rep, koji mu služio mjesto četke, i otresajući njim 
— uzviknu nekako svečano, kao pri leturđiji, i pogleda po svima. — To neka se zna...{S} Da se b 
pezu začiniti.</p> <p>Po svršenoj leturđiji i Prokopije se umiješa u svjetinu.{S} Naravno, odma 
avljao i primjedbe, prijetio.{S} Mehandžiji je napomenuo da su stolovi na putu i tražio da ih u 
 leđa zasio pred mehanom i laska mehandžiji, u nadi da će ga ponuditi čašicom rakije.{S} Limuna 
m hrastovinom i šatorastim borovima, u čijim se krunama pogonila i čavrljala čitava jata vrabac 
na oca Prokopija velike, vlažne oči, u čijim se zjenicama ogledao i svijetlio zlatasti plamen v 
oljena veliku, sličnu šapi, ruku, među čijim se prstima rumeni vrh pripaljene cigare kao oko u  
Samo da ne proklinje!...{S} A ako je u čijoj kući očitao molitvu, — vječito čameći po manastiri 
bih gonio, nego bih vam trostrukom kandžijom cijepao kožu na kajiše!...{S} Huncuti!...</p> <p>S 
e hoće li mu čaršav progorjeti.{S} Inadžijski prekrsti ruke na prsima. </p> <pb n="54"/> <p>— J 
ati ga u manastiru, pasjeg sina, — inadžijski izbaci Janjićije i, da pritvrdi obećanje, udari s 
ostalo dvoje-troje djece.</p> <p>Po komšijskoj avliji čeprkaju kokoši.{S} Oveća kvočka, u stran 
ahu poplašeno, tražeći nekoga.{S} Janjićiju se pričini da zamirisaše ljubičice.</p> <p>— Zdravo 
 ti meda!...{S} I sad da se priča Janjićiju pod epitrahiljom i časnim krstom, o djetetu!{S} Ko  
} Ona se, iz inada, sama ponudila Janjićiju, da bude kao neka dadilja djetetu, da ga čisti i pe 
a pa zastade.{S} Iskrivi se prema Janjićiju i pokazujući mu zlatan krst na prsima otegnuto zapi 
 očerupan gavran presamitio prema Janjićiju, krotak, smiren.{S} Opire se o štap sa srebrenom ja 
</p> <p>Jovo lagano koraknu prema Janjićiju i pruži mu bocu sa rakijom.</p> <p>— Ispite za poko 
lino ispuniti na njemu samome, na Janjićiju, i kad će primiti kaznu za bezvjerje svoje.</p> <p> 
ite! — šapatom zapovjedi Jevrem i Janjićiju i Melentiju, koji su začuđeni pristajali za njim i  
lekaše neki još iz daljega dajući Janjićiju i glavom i rukama znakove da stane, da ih pričeka.< 
...</p> <p>Jevrem lagano pristupi Janjićiju...{S} On je još stajao na mjestu, mrk, nepomičan, s 
ruke, reče poluglasno:</p> <p>— O Janjićiju hoću da govorim i o djetetu onome.. .</p> <p>Jevrem 
 otac Iguman!...</p> <p>— Hajdemo Janjićiju, — predloži Prokopije tiho, bojeći se da Melentije  
 Zatim se naglo okrenu i pođe ocu Janjićiju.</p> <p>— Njemu se mora sve ispričati! — izbaci ubr 
 bio potpuno suvišan na ovome svijetu! Čiju je polovicu života ispunjavao jedan jediti krupnji  
alili...{S} Ali ih skrhasmo...{S} I svačiju silu skrhat ćemo, ako zdravlja bude!</p> <p>— Osim  
edva mogli raspoznati ostaci haljina, očiju, ruku ili nogu, — kroz mirisavi dim tamjana, što se 
 u lice i sasušuje mu grlo.{S} Ispred očiju kao da prolijeću mrki i plavičasti, mršavi i ugojen 
ći se za bradu i mašući vlatom ispred očiju, prkosno, kao razdraženo dijete, poče buncati:</p>  
astezale sve do debelih modrica ispod očiju.{S} Po čelu, ispod ovlažene kose čiji se bičevi lij 
ma na licu i modrim prstenovima ispod očiju išao je smjerno, pogruženo.{S} U jednoj ruci drži o 
, — mirno odgovori djevojka ne dižući očiju.</p> <p>— Zar ima ovdje vaših radina?</p> <p>— U na 
tupim bliže i odigavši ruže gotovo do očiju, nazovem Boga.</p> <p>Stanija streknu, prenu se.{S} 
aju za tijelo, kupe se oko usta i oko očiju, bodu ga, pecaju, ujedaju.{S} On iznemoglo pomaže k 
drve mu se raširiše, sitni nabori oko očiju počeše se skupljati, a opušteni brk zaigra iznad ču 
i se čini, opet ću u goru, u koju hajdučiju...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no 
rdevinama, pažljivo obilazeći duboku vučiju jamu, pretrpanu čitavim gomilama šušnja, šiblja i o 
itve, otpjevati čitavu jutrenju i leturđiju...{S} Učitelji me vazda hvalili i htjeli da me šalj 
žnjene, porazbijane boce, kosti od kokošiju, komadi hljeba i pite valjaju se unaokolo po travi. 
e prepune pita, peksimeta, hladnih kokošiju, ribe, — ne htjede ni pogledati.{S} Sa četvoricom p 
 avlija poče se pomalo pretvarati u čaršiju.{S} Stigoše, skleptaše se gotovo u isto doba, sa ra 
kije.{S} Limunadžija ponizno moli kavedžiju za dozvolu da se sutra može smjestiti uz njegov duć 
ri mu prsta dobaci poljubac.</p> <p>— Ašikuješ? — zapita obješenjački.</p> <p>— Ašikujem, — ves 
uješ? — zapita obješenjački.</p> <p>— Ašikujem, — veselo odgovori Jevrem dijeleći bez <pb n="95 
pne kaplje znoja.{S} Nos se utanjio, zašiljio, rasklopljene usne zasušile se, poblijedjele.{S}  
 razlijegati kroz vreli, svijetli dan. Činjaše se kao da i odozdo od polja, koje kao novosakova 
idljivo se šćućurile pokraj gizdavih začinjača sa soli, zejtinom i <pb n="58"/> sirćetom, sakri 
jićije mirno, izmahujući maramom. — Pričinja ti se...</p> <p>— Pričinja?</p> <p>I bolno pogleda 
ramom. — Pričinja ti se...</p> <p>— Pričinja?</p> <p>I bolno pogledav na Jevrema zapita:</p> <p 
m? — zapita Vasu susrevši ga blizu kokošinjaka. — Šta radi?</p> <p>— Igumanina ga poslao u varo 
pije je često pogledao na vrata.{S} Pričinjalo mu se jednako kao da će, iznebuha, otac Melentij 
>Melentije, koji se, gotovo uvijek, pričinjavao da spava, lijeno otvori oči i pogledavši Jevrem 
 oče, molim ti se, — ušeprtlji Jovo pričinjujući se da, kao muška glava, ne vodi računa ni o že 
 pričam o sitnicama?...{S} Tebe to i ne interesuje.{S} Bolje odmah da prijeđem na glavno i da t 
ije primijetio kako se čudi i koliko se interesuje. </p> <pb n="104"/> <p>Prokopije potvrdi gla 
ugu po gojnim plećima i po ramenima.{S} Interesujući se zar za domaći bez mnogima je pipao nove 
 i halapljivo prihvatao čašu.{S} I, kao interesujući se bojom vina, zagledao je prema suncu.{S} 
gački tur od turskih čakšira, sličan raširenoj metli, odmahivao mu ujednačeno čas na desnu čas  
opet bih ja, željan da ga navedem na opširniji razgovor o njoj.{S} „Ništa bolje od nje!“</p> <p 
amo ti puška, poganove?...{S} Pjeva se „Isaije likuj“ a ti pušku ne opališ!...{S} Phi!...{S} Ko 
a nalonju i ubrzano kroz nos pjevajući „Isaije likuj“, kao da proplaka.{S} Gledao je srećnoga J 
o, u krmeljaču, kao da bi da ga ispije, iscijedi.</p> <p>— Zvoni... zvoni... — prošišta uznemir 
e ohladio!...{S} Mogo bi desetero djece ishranjivati.</p> <p>— Prokleti otac! — zastenja Prokop 
 i ostade u glibu, — on to i ne osjeti; iskajišani pojas lepršao oko njega kao raščupano krilo  
snage...{S} Obučen u same dronjke...{S} Iskajišani, istruli ostaci kaluđerske mantije vijare se 
dao je prema suncu.{S} Pogledao i naglo iskapljivao, redovno napominjući svakoj grupi kako bolj 
vijek je volio da potprašuje.{S} Zar da iskija piće.</p> <p>— Izbaciti?...{S} Rašta?... — zapit 
oštre bakračlije, uzde iskidane, bisage iskrivljene.{S} Na doratu se uspravio krupan i gord Jan 
da će namah prasnuti u smijeh. — One su iskrivljene i padaju, čim se ne pritvrde.</p> <p>— Nije 
lji otezala se i rasla čitava brazda od iskrivljenih stopa, sa jasnim tragovima tvrdih žuljavih 
u koprivu i odavno zaboravljenih.{S} Na iskrivljenim krstovima njihovim, uvijenim u meki ladole 
 joj zamjenjivala zvonik i sa sakatim i iskrivljenim krstom na njoj, koji je, kako se činilo, n 
ji trs...{S} Ostade u košulji i tankim, iskrpljenim čakširama...{S} Zatim prstima raščešlja bra 
a kad je pričala o njemu?...{S} Nije ga ismijevala?...{S} Jadi je znali, a da joj se nije svidi 
aća razminuti na samoj rakiji?</p> <p>— Ispijajte, ljudi! Što ne pijete? — uzviknu Janjićije ja 
kupotinju i težak život...{S} Tuže se i ispijaju — osmi litar!...{S} Nekakvo momče hvališe se k 
— Mrzila je i vino i rakiju.{S} Samo je ispijala kahve i pušila kao Turčin.</p> <p>— Hm...</p>  
se na oko, u krmeljaču, kao da bi da ga ispije, iscijedi.</p> <p>— Zvoni... zvoni... — prošišta 
ukloni.{S} Nakon kraće prepirke i nakon ispijene polulitrenjače ipak se uvjerio da je „sve kako 
, raščupana, prljava, sa mutnim očima i ispijenim licem.{S} Blenući u njega drži u naramku polu 
 prsa, sa crnom kamilavkom na glavi.{S} Ispijeno, žuto i svelo lice prekrili su vazduhom; samo  
k pod bremenom godina?...{S} Da mi crvi ispiju oči, koje se još ne nagledaše ljepota ovoga svij 
 lakovjeran, sve povjerovati, odmah bez ispitivanja?{S} Ne će li pozvati na odgovornost njega,  
sama?...{S} Pogleda je dva puta oštro i ispitujući...{S} „Ona je prva tražila đavola“, kao da m 
 Izvi se i rasturi Melentijeve trave po ispljuvanom podu, koji je bio prošaran bezbrojnim pahul 
, u šali, zabranjivali ženama, da se ne ispovijedaju pred Igumanom. Žene su, kikoćući, odgovara 
Kad joj otac umirao, zovnuo njega da ga ispovjedi i preporučio mu da se stara o njoj...{S} I že 
sad ispriča čitav razgovor ovaj i da se ispovjedi?...{S} Nipošto...{S} Uzbunit će se, dignut će 
e s nepovjerenjem. — No?</p> <p>— Da se ispovjedim...</p> <p>On poćuta malo, počeka.{S} Zatim s 
išta Visoki stiskajući zube i lagano se ispravljajući. — Ko bi znao za jamu!... </p> <pb n="35" 
 čuvara reda i poretka.{S} Onako visok, ispravljen, — glava mu, kao na kolac nabijena, visoko j 
mu...</p> <p>— Bog neka oprosti!</p> <p>Ispravljen, silan kao planina, uze odjednom nejako dije 
za bubotke, — okresa, — ja ću te i opet isprebijati.</p> <p>— Okušaj!...{S} Hodi!...</p> <p>Pok 
ijegaju, <pb n="31"/> kavže, izmiješam, ispresijecani glasovi, krupni i sitni.{S} Iznad sviju g 
p>— Ovog časa napuštam manastir, — reče ispresijecano i poče otresati peševima mantije kao da s 
 razgovora, nalakti se na jastuk i reče ispresijecano:</p> <p>— A toliko sam mislio o smrti!... 
i zove.</p> <p>— Trči!{S} Trči! — viknu ispresijecano i oca Prokopija nekako prijekorno pogleda 
 dijete i prozor čitavim jakim tijelom, ispriječi se pred svima gord i uspravljen kao litica tv 
odigne i ispravi.{S} Janjićije, ljutit, ispriječio se, dohvatio debelu cjepanicu i, zadržavajuć 
preko pjegavih obraza; modra žila jedna ispriječi se preko čela, između obrva; poblijedjele usn 
ješine, svršivši svoje molitvanje on se ispriječi pred njima i podvikne strogo, zapovjednički:< 
 Igumane, — izbaci Prokopije nabusito i ispriječi se pred njim. — Evo pa ga vidi!</p> <p>Iguman 
 ovome svijetu! Čiju je polovicu života ispunjavao jedan jediti krupnji doživljaj, a drugu prič 
ga je otac Janjićije, — ko zna zašto, — istjerao noćas iz svoje ćelije.{S} On se sad starao, da 
pita gotovo blesasto.</p> <p>— On bi te istjerao i prije, — dočeka Prokopije mekše, — ali nije  
 i oštrim ga pogledom premjeri svega. — Istjerat će me...</p> <p>Pa onako klečeći pruži se po t 
tebe?...</p> <p>— On se bojao da ćeš ga istjerati ili izudarati, kad ti sve ispriča, — izbaci S 
kada!</p> <p>— Međer ti baš nijesi pri čistoj svijesti, — dočeka Jevrem meko, kao žaleći ga. —  
 na terkiji.{S} Neuređena, raščupana, u istrzanoj haljini, uhvativši mu se <pb n="127"/> rukama 
ign xml:lang="CU-Latn">Presvjatuju, prečistuju, preblagoslovenuju, slavnuju vladičicu našu i pr 
i, jer nema vjere u srcu svom i nema počitanja prema starješinama!“...</p> </div> <div type="ch 
to prije nekoliko godina, dok sam bio učitelj u jednom selu.{S} Ne ću da kažem u kome selu, jer 
"16"/> On je ujedno bio i školski poslužitelj, a njegov zvonki, muški glas, naročito u noći, če 
 Kroz avliju se vrzala tri četiri poslužitelja, užurbani, smeteni, i nosili nešto, raščišćavali 
u isti mah, i služi i svađa se sa poslužiteljem Vasom:</p> <p>— O blagorastvoreniji vozduhov, o 
ati čitavu jutrenju i leturđiju...{S} Učitelji me vazda hvalili i htjeli da me šalju na visoke  
oglo sakriti...{S} Ali oca Janjićija počituju...{S} Svak je ušutio čim je on prihvatio maloga.. 
abo se spominje ime tvoje i slabo se počituju zapovijedi tvoje...{S} Nema više ugodnika tvojih  
iti nakon tebe...{S} Voli ovaj život, uživaj, radi za se, a ako možeš, i za drugog koji živi s  
e je minulo i odviše godina, lagano, počivajući na svakom koraku pođe u trapezariju.{S} Kaluđer 
ano se miče, ugiba, ne zastajući, ne počivajući, a iznad zamršenih i naprašenih griva kao raste 
i ustajao je, hvatao ih oko struka i, uživajući u njihovu cičanju, bacao na pržinu.</p> <p>— A  
s’, — usitni Iguman živahno, neobično uživajući u Vasinu iščuđavanju... — Juče mi poslao pismo, 
{S} Neznalice!...{S} Oprostite im što uživaju u tome, — šapnu Iguman predstojniku i, laktovima  
 ipak medu ljudima.{S} Uz Petra su još živjele žena Stanija i kći Janja.</p> <p>— A o Janji ćeš 
ravu. — Četiri mjeseca, u pučini zime, živjeli smo pod pećinam...</p> <p>Pa duge, oštre slamčic 
kidano. — I kad mi duša ostavi tijelo, živjet ću!...{S} Ima ljepši svijet, bolji...</p> <p>Uhva 
Vičem na život, proklinjem ga, a drago živjeti, — reče i osmjehnu se. — Znaš da si nepotreban,  
 koji nije suvišan?... i opet ti drago živjeti...{S} Neka se drugi muče zbog tebe, neka umiru,  
brižan, vedar, misli zar da će vječito živjeti!{S} I potajno se ruga, — tvrdo je vjerovao da se 
Mi ćemo se sad samo vjenčati pa i opet živjeti odvojeno ko i dosle...</p> <p>— Ama kako će da s 
vota ispunjavao jedan jediti krupnji doživljaj, a drugu pričanja i razmišljanja o njemu!...{S}  
m stvarima, opričavali najneznatnije doživljaje, šalili se, prepirali.{S} I ni jednome nije bil 
e?</p> <p>I, pogledavši na nju, zapita življe:</p> <p>— I tebe da častim?</p> <p>— I mene, — od 
 sitne pjege, leluja u visini i klikće življe, veselije!</p> <p>A Jevrem samo tapka i gleda je. 
o da ti živiš!...{S} Zamisli, — dodade življe, — nekoliko puta šetajući, dolazila mi luda misao 
/p> <p>— Naprijed! — uzviknu Prokopije življe, a sav se predao poslu pa i ne čuje, što mu se go 
— odgovori mu Jevrem preko ramena, sve življe nastavljajući posao i gnjevno udarajući po jednom 
uvam manastir da ne propane, — nastavi življe. — Ništa ne uzimam sebi...{S} Kad umrem i ovo šta 
gu!...{S} Ne brini se! — dočeka Jevrem življe i, da se dodvori, pomilova dijete po obrazu. — Bo 
osa.</p> <p>— A Stari? — zapita Jevrem življe želeći da mu pomogne i izvuče ga iz neprilike. —  
ja da ćeš ozdraviti, — prihvati Jevrem življe kao da bijaše potpuno uvjeren o tome. — Bio si uo 
jednim dobrim ručkom, — nastavi Jevrem življe, obraćajući se čas jednome, a čas drugome. — Zato 
ko ne kažeš, pogani jedna? — dočeka on življe, namah se razvedrivši.{S} Raspolovljena obrva izv 
o kad ne ćeš da pristupiš? — zapita on življe i htjede da joj se približi.</p> <p>— Baci mi ga! 
 Dobro, dobro... Čuo sam... — ubrza on življe ušmrkujući. — Ne plači!... Čuo sam, eto...{S} S đ 
zoru ponovo zabrujaše zvona.{S} Nekako življe, veselije.{S} Treperavi, meki zvuci, puni toplote 
.{S} Najzad baci petak obojici i krenu življe, praćen pogrdama i kletvama njihovim...{S} Kad se 
ubljuje, a meni zar suđeno, da me vazda izbacuju...{S} I Iguman će me, čujem, brže izbaciti iz  
z prsiju njezinih, ispod tanke košulje, izbija čudna toplina neka i oštar miris znoja.{S} Osjet 
 a iz svake joj riječi, iz svakog slova izbija oštra žaoka. — Zar ti, duhovni otac, da tako zbo 
nom i mladim bršljanom prevučenoga zida izbijala su, pored velike avlijske kapije, dva duga vod 
iji se bičevi lijepili na sljepočnicama izbijale mu krupne kaplje znoja.{S} Nos se utanjio, zaš 
 ruke, koje se izviše iz širokih rukava izblijedjele mantije i protegnu se, zijevajući.</p> <p> 
no zbog zuba, — prignječi bradom glatko izbrijani podvoljak, i sa mukom i nategom izvadi iz nje 
bećao ni predao se, osjećao se ipak kao izdajnik neki već i zbog toga što je pustio Igumana da  
ući se ide, klati se kao na štulama.{S} Izdaljega daje nekakve znakove i zove.</p> <p>— Trči!{S 
e i džemadane i pojaseve, zatrčavali se izdaljega narogušeni kao jarčevi.{S} Skakali su sa pika 
p>U ĆELIJAMA</p> <p>ZAGREB 1919.</p> <p>IZDANJE „MATICE HRVATSKE“</p> </div> <div type="titlepa 
 rasipa se po njima.</p> <p>Naprijed se izdvojio buljubaša, krepko, stasito momče.{S} Polegutio 
 i uzdisalo, a drugo, dok je Vaso lovio izgubljeni konop, kao da se zacenjivalo od smijeha...{S 
gotovo glasno kuka i zapomaže neko zbog izgubljenog magarca.{S} Jedan ćoravi Ciganin, sa uvezan 
uje nogama ko da je u svojoj kući...{S} Izjeo bih ga!...{S} Pa kako da ga pustim nekome, ko ga  
 molitva, pa ako ona ne izliječi, ništa izliječiti ne će“...{S} I Bog dade te se Anica prevari  
ima jedna debela molitva, pa ako ona ne izliječi, ništa izliječiti ne će“...{S} I Bog dade te s 
...{S} Nemoj biti žena!...{S} Pa ćeš se izliječiti i bit ćeš lahak kao ptica.</p> <p>— Ama otka 
 noge, zapljuskuju ih, a laki mjehurovi izlijeću ispod pratljača i vrte se, vrte i okreću oko n 
pita jače. — Misliš li, da ga mi možemo izliječiti našim molitvama?</p> <p>— Jutros je zdravo i 
ajasta glava nečija, do obrva utonula u izlinjalu šubaru, promoli se iza njega.{S} Grahoraste,  
enim na prsima, drži evanđelje, staro i izlomljeno, i krupne žute brojanice koje se spustile ni 
ule! — grmi Janjićije i žešće na visoko izmahuje cjepanicom. — Branio sam ja ovu sirotinju i od 
se prozoru.{S} Provuče glavu napolje i, izmahujući jednom rukom iza leđa, ubrza nervozno, nestr 
 Polegutio se malo, povio po držalju i, izmahujući oštrom motikom, koja zasjenjujući oči odblje 
e zvoni, — odgovori mu Janjićije mirno, izmahujući maramom. — Pričinja ti se...</p> <p>— Pričin 
 da bi da pođe i opet se pripovrati.{S} Izmahujući knjigom i kao prijeteći uzviknu jače:</p> <p 
a.</p> <p>Janjićije se ispravi sve jače izmahujući krstom, kao da goni, da se brani od nečega.{ 
a se rastolijegaju, <pb n="31"/> kavže, izmiješam, ispresijecani glasovi, krupni i sitni.{S} Iz 
ad> <p>Otac Melentije ostavi sasušene i izmrvljene trave, koje je mršavim prstima prebirao i ra 
 <p>Svi kao da se natjecahu: ko će više iznijeti primjera o Nikolinim proročanstvima.{S} Svi su 
p> <p>— O blagorastvoreniji vozduhov, o izobiliji plodov zemnih... a što mi nijesi bolje raspal 
>Jevremu se i usta zasušiše.{S} Poče da izvija i oteže vratom kao da guta nešto.{S} Poče se šti 
ori ih Janjićije, a prepolovljena obrva izvija se i debele nozdrve šire kao da će namah prasnut 
} Odatle je, kroz širom otvorena vrata, izvijala tanka, providna para i mirisom dobro zamašćeni 
spod cipele mu, na mjestu gdje je stao, izviruje prelomljeno pero kaloper; za nogavicu od čakši 
griješila što sam voljela.</p> <p>— Ja, ja...{S} Da se ne voli, ne bi se ni griješilo, — upade  
Ni u ime sedam patrijarka, oče Igumane, ja se ne pokoravam! — brzo ga prekide Janjićije i odluč 
 se ispuniti...{S} Ja sam ovdje Iguman, ja za sve odgovaram...{S} Postarat ću se da ga zadovolj 
tražeći ga pogledima. — Kad ne će niko, ja ću ga uzeti i ja ću se pobrinuti za njega!</p> <p>Sv 
vi zločestivi, — zapita nekako svečano, jačim uobljenijim glasom. — Zašto grijeh pred Bogom na  
o avliji. - <pb n="52"/> Ja ću njega... ja ću sve vas... uh, đavo vas odnio, sinovi zločestivi! 
 prijeteći uzviknu jače:</p> <p>— Ja... ja... vidio sam sjutradan i kako je nose, da sahrane.{S 
 poče trčkati po avliji. - <pb n="52"/> Ja ću njega... ja ću sve vas... uh, đavo vas odnio, sin 
mka i pogani jedne!...{S} Hoće curu!{S} Ja...</p> <p>— Samo sam je zagledao, — zamuca Jevrem zb 
— tužno prošapta. — I pogodit će!...{S} Ja je vidim, lijepo vidim, kako se primiče, silna i moć 
elentija. — Da vidimo, kolika je!...{S} Ja se i hrvem sa silom...{S} Sto je jača, milija mi!</p 
ri grješnike, ne udri pravednike!...{S} Ja vidim, kako ćeš poslati gladne godine, kugu i moriju 
lo i opet tražeći štap. — Dijete!...{S} Ja...{S} Dijete, nego šta? — poče sam sebi odgovarati.  
 i otima mu štap. — Sabur, stari!...{S} Ja znam... tak znam... da je njemu lijek samo motika... 
/p> <p>— Ja sam carski službenik!...{S} Ja vršim dužnost, — viče i žandar i kočoperi se zveckaj 
u:</p> <p>— Ja sam ovdje domaćin!...{S} Ja mogu zabraniti!...{S} To su nepodopštine!...</p> <p> 
a se gleđa cura nego radi svadbe?...{S} Ja...{S} I Iguman da zna o tome, a ja da ne znam ništa! 
otinju, što li išteš preko mjere?...{S} Ja znam, da su svi oni lupeži, pasji sinovi, i znam da  
regaziti. — Ko će i njega pitati?...{S} Ja ću njemu...{S} Oba ću mu oka izbiti, ako i jednu pro 
h zapjevam...</p> <p>— Da pjevam?...{S} Ja? — osmjehnu se Melentije bolno i zavrti glavom. — Ni 
ete, a da sačuva tajnu?...{S} Ko?...{S} Ja ga ne znam...</p> <p>Janjićija kao da zamori toliki  
 nije tvoje dijete...{S} Naše je“...{S} Ja...</p> <p>Smiljana kleknu.{S} Uhvativši ga za široki 
snage nek se brani, a ne iza leđa...{S} Ja...</p> <p>— A zar bi Iguman pustio, da dijete držimo 
ru, što je manastirsko...{S} Neka...{S} Ja vas me bih gonio, nego bih vam trostrukom kandžijom  
e svezala i s đavolom pogriješila...{S} Ja...{S} Sve vi tako...{S} Sve se raspalite i tražite đ 
e kuharice ni jedan manastir nema...{S} Ja ti ovo samo napominjem...{S} I za janjetinu hoću da  
 ga i, za inad, otišao u kaluđere...{S} Ja...{S} Tako je to, pasjevino!...{S} A u vas ništa nij 
za rogove, onde kukate i pomažete...{S} Ja... — I, lako je udarivši krstom po glavi, okresa: —  
S} Vi upravljajte...{S} Vi radite...{S} Ja ne ću više!...</p> <p>Janjićije kao da se sažali, gl 
 navale i sačuvao ovaj hram božji...{S} Ja, sokole!...{S} Pustio bih im, neka čitavo selo zapal 
Mitropolit želi, mora se ispuniti...{S} Ja sam ovdje Iguman, ja za sve odgovaram...{S} Postarat 
tec?</p> <p>— Ho ho...{S} Tak tak...{S} Ja idem...</p> <p>— Jok!...{S} Sabur malo, efendum <ref 
moje dijete, i hoću da ga sačuvam...{S} Ja ga, doduše, nisam sazidao, ali sam ga branio i čuvao 
tko kao sveteći se. — Sve vi tako...{S} Ja...{S} Da nije med sladak, ne bi se muhe u njemu davi 
on ne će rakije mi, bogme, hoćemo...{S} Ja sam odista ožednio.</p> <p>Mala, tijesna ćelija Janj 
i nas Iguman, brate...{S} Ubi nas...{S} Ja znam, na priliku, da mi je suđeno da mlad preminem.{ 
vori.{S} I oba puta zagrca.{S} Suze još jače navališe, obliše joj punačke obraze.{S} Napošljetk 
eči joj put.</p> <p>— A evo kaluđera! — jače uzviknu ona opazivši ga.{S} I veselo se smijući uk 
onositi poklone za bubotke, — okresa, — ja ću te i opet isprebijati.</p> <p>— Okušaj!...{S} Hod 
o pred Marom i zakloni je od Igumana. — Ja sam je oteo i doveo.</p> <p>Iguman uzmičući na leđa  
kolo poče da čelom udara, lupa u pod. — Ja ne smijem drugom!...{S} Samo tebi!...{S} Tebi i Bogu 
vrem zajedljivo i unese mu se u lice. — Ja ne ću bez nje...</p> <p>— Zar i ti? — zapita Prokopi 
jem pristupi, da se pozdravi s njime. — Ja mišljah da je kogođ drugi...{S} Prepadoh se...</p> < 
vrem za njim i potrča da ga sustigne. — Ja sam...</p> <p>Prokopije ne posluša.{S} Pogurio se, s 
oku? — izbaci podrugljivo, gadeći se. — Ja za take nemam smilovanja!...</p> <p>— Sila je sila,  
čitavom šakom duvana zasu ga po kosi. — Ja sa svojom curom nijesam nikad ni progovorio, a bilo  
<p>— Pljunuo? — kao začudi se Jevrem. — Ja, kad bih mogao, sve bih učinio da me i nakon smrti s 
 ga znaš, oče, — promuca ona nejasno. — Ja Bogu i tebi...</p> <p>— I tako smo svršili? — zapita 
onosito, kuckajući se prstom po čelu. — Ja hoću reda i saznam za svakoga, ko mi taj red narušav 
, dostojanstveno kao vlastelin kakav. — Ja ću se sa Igumanom za sve razračunati.</p> <p>Pošto s 
 ruke na prsima. </p> <pb n="54"/> <p>— Ja ću za inad sve učiniti! — reče odlučno.</p> <p>— Ne  
im nekome, ko ga ne će paziti!</p> <p>— Ja ću i tako danas malo proći kroz selo, — dočeka Jevre 
vu. — Nemoj...{S} Smiri se!...</p> <p>— Ja sam carski službenik!...{S} Ja vršim dužnost, — viče 
oro:</p> <p>— A šta ćeš ti?...</p> <p>— Ja ću ga uzeti, — odlučno odgovori Janjićije i pristupi 
ako vazda si mi bila na umu...</p> <p>— Ja sam se i postarala da me ne zaboraviš, — živo dočeka 
mo zgriješila što sam voljela.</p> <p>— Ja, ja...{S} Da se ne voli, ne bi se ni griješilo, — up 
 — Izbacit će te iz manastira.</p> <p>— Ja sa branio manastir od Turaka bolje od njega! — odgov 
u poklecnuše noge.{S} Malaksa.</p> <p>— Ja...</p> <p>—.... i kad si išao u selo da zagladiš sra 
m preko brčića i kao mirišući.</p> <p>— Ja...</p> <p>Janjićije prošeta po sobi, keškajući vrhom 
poče je trpati u usta, gristi.</p> <p>— Ja...{S} I sad će opet Iguman reći da sam se pokorio... 
stu i sve jače udarati štapom.</p> <p>— Ja sam ovdje Iguman! — ciknu ponosito. — Niko drugi!</p 
e nemiran, uzbuđen, razdražen.</p> <p>— Ja, — okresa kratko sam sebi govoreći. — Tako je to...{ 
kopije jetko, pa i on zijevnu.</p> <p>— Ja se ne bojim Igumana, — muklo okresa Janjićije.</p> < 
 i kao prijeteći uzviknu jače:</p> <p>— Ja... ja... vidio sam sjutradan i kako je nose, da sahr 
.{S} Zapita oštro, izazivački:</p> <p>— Ja ne mogu?</p> <p>— Ne možeš.</p> <p>Melentije, bojeći 
 ne pokore, bjesomučno dreknu:</p> <p>— Ja sam ovdje domaćin!...{S} Ja mogu zabraniti!...{S} To 
i, da je ovo kao neka tamnica?</p> <p>— Ja se tegoba ne bojim, — bezbrižno odgovori Jevrem i uz 
a se odricati kao Petar Isusa?</p> <p>— Ja ga se ne odričem, — snažno zagrmi sa vrata i odjeknu 
štrije. — Sveečano, čujete li?</p> <p>— Ja sam bolestan...{S} Ne mogu stajati... — mirno mu odg 
eno zapita:</p> <p>— Ko si ti?</p> <p>— Ja sam Jevrem.</p> <p>— Kakav Jevrem?</p> <p>— Jevrem,  
.{S} Ja...{S} I Iguman da zna o tome, a ja da ne znam ništa! — prijekorno šiknu. — Meni, pasji  
 zazivahu u pomoć.</p> <p>— Vi idite, a ja ne smijem, — mirno im reče Jevrem i leže po travi. — 
Janjićije i Iguman!...{S} Svi zdravi, a ja bolestan! — uzviknu vatreno, a glas mu škripi, cvili 
>— Oni me nazivaju zlim i što štedim, a ja i štedim zato da sačuvam manastir da ne propane, — n 
 sviju...{S} Volio me ko majku svoju, a ja njega ko sina rođenog...</p> <p>I pristupivši pokojn 
idem za njim...{S} Ludo, je li?...{S} A ja sam katkad i vjerovao u to i... to mi bila kao neka  
nat ćeš rašta živiš...{S} A mi?...{S} A ja?... — Lice mu se zategnu, jaki zubi izbiše između ne 
at će je, a, možebiti, i ružiti...{S} A ja ne ću da niko o njoj ružno govori, oče Janjićije...{ 
tam te?...{S} Sigurno bi propao...{S} A ja ne ću da pod mojom upravom propane...{S} Ne ću, ne ć 
dan i drugi nategnuše bocom.</p> <p>— A ja ću vas i čašom natpiti, — izazivački uzviknu Janjići 
{S} Ne smetajte mi! — obrecnu se Milica jače, potpuno svijesna svoje vrijednosti i svoje vlasti 
Ama ti... vi mislite... da je ono... da ja...</p> <p>I poplašiv se od sama sebe ne smjede do kr 
tnijeg domaćina od Aćima...</p> <p>— Da ja imam ženu, pa makar i zla bila, — uzdahnu Prokopije  
lna i moćna...{S} A otac Iguman hoće da ja, koji sam se vjerio s njome, stojim pred jednim nemo 
 sa odgovorom. — Ne smije.{S} Zna on da ja ne prijetim džaba!</p> <p>Prođe dva tri puta po hodn 
alo...{S} Svi mu smetali...{S} A sve ga jače žulje: i ogledalo i misao da mu se ruga, ruga, rug 
dogovara sa Igumanom, — izbaci djevojka jače i poče rastresati haljinu. — Zato je i zovemo Igum 
ješnoga... — otegnu <pb n="40"/> Nikola jače.{S} Ali ga snažna ruka Janjićijeva zgrabi za rame, 
večano izgovori:</p> <p>— Eto toga dana ja sam se vjerio sa smrti...{S} Nije Janja nego me sama 
vori Janjićije.</p> <p>— Ako nije skupa ja bih, da oprostiš, nategao bocom, — obrazloži Vaso me 
<p>I, kao prisjetivši se nečega, zapita jače:</p> <p>— A zašto nije Jovo došao?... Što je posla 
tvoje janje još danas krepati? — zapita jače. — Misliš li, da ga mi možemo izliječiti našim mol 
j lijepi časni krst spomenuti? — zapita jače, podvlačeći svaku riječ.</p> <p>— Nije dozvoljeno. 
/p> <p>— A rakiju zaboravismo? — zapita jače.</p> <p>— Zaboravismo bogme.</p> <p>— Šteta!...</p 
ije i prstom ukaza na Nikolu. — Kad god ja služim, on onako ispane i prepriječi mu put...{S} Uv 
zdraženo, prijeteći. — Hoće li?...{S} E ja ću da ga pitam i da ga vjenčam po svome zakonu, ugur 
oš da mu se svečano obučemo.</p> <p>— E ja ću za inad ovako obučen sjesti generalu uz koljeno!  
združio sa ocem Janjićijem...{S} Doduše ja sam, čim sam te primio, preporučio da se ne družiš s 
{S} Ja se i hrvem sa silom...{S} Sto je jača, milija mi!</p> <p>— Janjićije!...{S} Brate! — got 
udi! Što ne pijete? — uzviknu Janjićije jače hoteći da zapodjene razgovor.{S} Pa i sam uze svoj 
buljubaši.</p> <p>— Hajde, momče, da se ja i ti ogledamo! — reče veselo, izazivački.</p> <p>— N 
u rukom, odbi ga.</p> <p>— Mogao bih se ja i sam opirati i braniti, — okresa poluglasno. — Nije 
veselo, izazivački.</p> <p>— Ne mogu se ja s tobom nadmetati, oče, — nekako postiđeno izbaci bu 
ciča ona uzbuđena i, žaleći rakiju, sve jače navaljivaše. — Zar se ne opijaš o svakom prazniku? 
ima, dok se Iguman sve više žesti i sve jače zveči brojanicama.</p> <p>— Propao sam, — pomisli, 
 <p>Iguman poče tapkati na mjestu i sve jače udarati štapom.</p> <p>— Ja sam ovdje Iguman! — ci 
jesto odgovora dronjci su se tresli sve jače i mršava ruka sve grčevitije stezala ruže.{S} Kad  
etnika.</p> <p>Janjićije se ispravi sve jače izmahujući krstom, kao da goni, da se brani od neč 
od njega, čim ga braniš...{S} A kad bih ja bila Mitropolit, obrijala bih ga...{S} Obrijala sjek 
znao.{S} Ne možeš je skuditi“, opet bih ja, željan da ga navedem na opširniji razgovor o njoj.{ 
zbaci odmah!...{S} Ima i pravo!...{S} I ja bih te izbacio!...{S} Vidi ti momka i pogani jedne!. 
i viče:{S} „Melentije, ustani!“...{S} I ja ustajem i idem za njim...{S} Ludo, je li?...{S} A ja 
 izazivački udari se u prsi.</p> <p>— I ja da ne smijem svoj lijepi časni krst spomenuti? — zap 
anja nego me sama smrt tada zavoljela i ja sam joj se obećao...{S} Otada znam, da sam samo njez 
 mu njegovu!</p> <p>— Bogme ga se sad i ja pribojavam, — dočeka Jevrem razvučeno, zabaciv ruke  
 naučio sam na red...{S} Dosta sam se i ja pokoravao drugima i držao se reda, koga su mi propis 
ićija...</p> <p>— Hehe...{S} Bojim se i ja da ga ne ukrade, — dočeka Janjićije muklo i brže zac 
irući se: gdje će sjesti... — Mogu se i ja napiti.</p> <p>— Zar ni ti ne ćeš piti s generalom?  
ikoga...{S} Svi ste vi čisti i nevini i ja svima vjerujem...{S} Ali nipošto dozvoliti ne mogu d 
ima. — Kad ne će niko, ja ću ga uzeti i ja ću se pobrinuti za njega!</p> <p>Svi se ponizno razm 
 Tu mene ne potrebno...</p> <p>— Znam i ja da tu tebe nepotrebno, — odgovara Janjićije oštro, p 
 potpuno ozdraviti.</p> <p>— Znao sam i ja da ćeš ozdraviti, — prihvati Jevrem življe kao da bi 
.{S} I sad si, zar, došla meni da vam i ja pomognem računati?...{S} Phi!...{S} Phi!.. .</p> <p> 
e.</p> <p>— E zdrav si ti, junače, ko i ja...{S} Ništa nije bilo...{S} Pala muha na medvjeda!.. 
uporno. — Znamo mi!{S} I</p> <p>— Evo i ja kažem da je carsku, — opet će Janjićije prkosno. — J 
..</p> <p>— A ko zna... možebit da ću i ja, — zamuca Smiljana <pb n="98"/> lomeći prste i snebi 
re slamčice poče kidati zubima i izbaci jače:</p> <p>— Nekome suđeno da jede i spava, ocu Proko 
 zove moje ostat će manastiru...{S} Ali ja ne dam, da se rasipa kao što ni nereda ne trpim...{S 
I ražljućen njenim oklijevanjem, zagrmi jače:</p> <p>— Nosi!...{S} Nosi!...{S} Nosi!...</p> <p> 
niti, — okresa poluglasno. — Nijesam ni ja rđa...{S} Ali sam smislio da je ovako, na lijep nači 
...{S} Ne znam ti reći zašto, — naglasi jače, — a to mi dijete nekako prionulo za srce.{S} Gled 
e...{S} A zvao sam te upravo, — naglasi jače, — da mi pomogneš u jednom poslu...{S} Hoćeš li?</ 
 o kakvoj prevari. — Znaš li da sam joj ja staratelj?...</p> <p>— Nije ona dijete...{S} Punolje 
 odmah uklonite!...“</p> <p>— Ne slušam ja ni njegove želje ni njegove zapovijedi, — osorno odg 
pa...{S} Ko mi je general?...{S} Ne dam ja tvoga prsta za njegovu glavu!</p> <p>— Mičite se!... 
vo pa i sam pođe prema doratu. — Ne dam ja svoga časnog krsta za Carigrad njihov!...{S} A sa Ig 
 smilujemo na siromaha.</p> <p>— Ne dam ja nikakva smilovanja!...{S} Jok! — oštro ga prekide Ja 
žeš... samo ako hoćeš...</p> <p>— Nemam ja tu šta pomagati, — okresa on grubo i prezrivo odmahn 
 pred noge. </p> <pb n="50"/> <p>— Znam ja, znam, Milice, — ubrza Iguman nekako veselo kao u ša 
o. — Daleko mu kuća bila!</p> <p>— Znam ja te ptice, — suho odgovori Nikola i, gledajući na ten 
če se štipati za bedre...</p> <p>— Znam ja, za sve znam, — odgovori Iguman ponosito, kuckajući  
sok dobro upije u ribu...</p> <p>— Znam ja svoj poso najbolje, — gordo odgovori Milica i, kao i 
 sam i došla.</p> <p>— Misliš li da sam ja babica, krmačo jedna?... — podviknu on uvrijeđeno ob 
 koji mu je mnogo napakostio. — Šta sam ja kome skrivio? Šta sam kome učinio?...{S} Mlad, zelen 
procijedi kroz zube:</p> <p>— A šta sam ja?...{S} Zar nijesam čovjek?</p> <p>Ne znajući, kako b 
mo ga u rešt.</p> <p>— Ne ćete, dok sam ja živ!</p> <p>Melentije lagano pristupi žandaru i proš 
auči? </p> <pb n="80"/> <p>— Pričao sam ja Vasi da mi se i pokojni otac uvijek ovako sunčao i u 
ema?...{S} Jok, bratac!...{S} Vidio sam ja i krupnju gospodu, ručavao i večeravao s njima.{S} I 
isoko izmahuje cjepanicom. — Branio sam ja ovu sirotinju i od Turaka!</p> <p>Drugi žandar izmak 
tegnuto zapita:</p> <p>— Znaš li ko sam ja?...{S} Znaš li da ću... da mogu... zločestivi sine.. 
 branio seljake, bunio...{S} I samo sam ja, noseći mito, časteći, ulagujući se, umiljavajući od 
la ispod razlepušene mantije. — Zar sam ja zao čovjek?...{S} A zašto sam zao?...{S} Sto hoću re 
ajući da izgledu što gluplji. — Zar sam ja znao da će se napraviti tolika galama?</p> <p>— Ti?. 
egnu:{S} „Bože moj!“...</p> <p>„Zar sam ja tako rđav čovjek, te se čak bojiš isporučiti mi poru 
no a oči mu zlobno sijevnuše. — Nijesam ja rđa pa da se tako pustim.</p> <p>I zaćutaše obojica. 
 navali, da je napane.</p> <p>— Nijesam ja kaluđer, — odgovori osorno i htjede da ih ostavi. —  
emi.</p> <p>„Šta hoće Stanija?“ zapitam jače, kupeći ruže sa poda i sastavljajući ih u kitu.{S} 
rljati po sljepočnicama.</p> <p>— Kažem ja: ne puši, nije cigar za te! — vajkaše se Janjićije p 
uman meko, izmičući se natraške. — Idem ja, idem...{S} A ti, sestro, samo pazi!...{S} Samo pazi 
lo...{S} Sjedi da pijemo!</p> <p>— Idem ja...{S} Idem...{S} Ne ću više, — zadihano je govorio I 
Regula je regula!</p> <p>— Ne priznajem ja ni tebe ni tvoje regule! — grmi Janjićije i žešće na 
e...{S} Nijesi me poslušao...{S} Pamtim ja to...{S} Ali svejedno...{S} Sad si drug s njime i, a 
egovati ga u manastiru? — otegnu Iguman jače.</p> <p>— I njegovati ga u manastiru, pasjeg sina, 
ajući, dolazila mi luda misao...{S} Kao ja umro i saranili me...{S} I dolazio odnekud Hristos,  
o...{S} Nikakvo!...{S} Pismo sam poslao ja, kad sam bio u varoši...</p> <p>— Tiii?</p> <p>Činil 
, pa ću ja odgovarati.</p> <p>— Ali ako ja na silu ostanem, podići će se graja i svak će početi 
Zanese se kao u nesvjestici i neoprezno jače prilupnu vratima.</p> <p>— Lakše, — šapnu Janjićij 
ign>!...{S} Eto Igumana! — zapjeva Vaso jače, pa se namah uozbilji i duboko se naklanjajući pre 
n="62"/> da ga bez prestanka kljuka što jačom i masnijom hranom.{S} I nikako se nije mogao naču 
> <p>Jevrem nakrivi glavu.</p> <p>— Zar ja imam toliko pameti da o svemu mogu razmisliti? — lag 
 Ne mogu.</p> <p>— Ne ćeš?</p> <p>— Zar ja da se dignem protiv oca Janjićija, oče Igumane?</p>  
megdanu...{S} Ostavi ti sve meni, pa ću ja odgovarati.</p> <p>— Ali ako ja na silu ostanem, pod 
p> <p>— To musi!...{S} Može...{S} Ne ću ja da on sažali na me e ga nijesam nudio najljepšim jel 
! — oštro ga prekide Janjićije. — Ne ću ja da se smiluju...{S} Ne smiju oni njega voditi, pa to 
e na nju.{S} Podnimi se.</p> <p>— Ne ću ja, — reče, — da ona zbog mene pati.</p> <p>Zakuca neko 
ta nema...{S} Samo crvi...{S} Ali ne ću ja umirati, ne ću!... — I skoči da se otme, da pobjegne 
 čelo, bolno otegnu:</p> <p>— A kako ću ja, pravoslavni Hristijanin, dignuti ruku na jedno duho 
jićije i pogleda na štap. — Kazo bih mu ja, pasjem sinu, kako će nevjenčan u zlo gaziti!...{S}  
 grijeh ne kaješ, pasja kćeri! — otegnu jače, pakosno i sa zavišću nekom. — Zgriješila i ne kaj 
ašlja u šaku.</p> <p>— Dosta! — uzviknu jače othukujući i savlađujući se nekako. —- Dosta, sata 
stiš...</p> <p>Pa se nakašlja i uzviknu jače:</p> <p>— Imaš li još što na srcu?...{S} Govori!.. 
ahujući knjigom i kao prijeteći uzviknu jače:</p> <p>— Ja... ja... vidio sam sjutradan i kako j 
de za njim.</p> <p>— Ljubite i vragi vašja, rekao je Hristos.{S} A kako da ne volim prijatelje? 
ostivno. — Kakva je to pravda?...{S} Božja ili đavolja?...{S} Rašta je to?...{S} Rašta?...</p>  
ati, gora se zelenjeti, svaka travka božja mirisat će, a tebe biti ne će!...{S} I drugi ljudi,  
, suho progunđa on i uzvi ramenima.{S} „Ja ne bih, ali Stanija“...</p> <p>Opet zanijemi.</p> <p 
ruku kao dijete povedem do stolice.{S} „Ja bih joj se javio, poslao štogod“...</p> <p>On skupi  
 sa poda i sastavljajući ih u kitu.{S} „Ja ću učiniti sve, što mogu“.</p> <p>„Stid me kazati“.. 
{S} Ama sve...{S} I lijepo mi kaže:{S} „Ja razumijem, oče Igumane, i ne krivim nikoga...{S} Svi 
S} „Nije ona ko što se čini...“</p> <p>„Ja sam je dobro upoznao.{S} Ne možeš je skuditi“, opet  
 praveći se kao da ništa ne razumije. — Jaaa?</p> <p>— Ti si, prokleti sine, i našao dijete i r 
 oči...{S} Prsi mu se nadimale cvileći; jabučica pod grlom nemirno šetala gori doli.{S} Muva je 
o nešto... Čitave hrpe kora od naranče, jabuka, ljuske od oraha, zgnječeno i svelo cvijeće, pol 
d jednoga bakala naišao je na „nezrele“ jabuke.{S} Za čudo: nakon jednog običnog rukovanja sve  
smiren.{S} Opire se o štap sa srebrenom jabukom i zbori blago, gotovo tepajući:</p> <p>— Sve sa 
, pa odiže štap iznad glave i srebrenom jabukom kucnu ga po čelu.</p> <p>— Prepreden si, to vid 
enu starcu s perčinom. Štap sa srebrnom jabukom prihvati po sredini i odiže prema sebi kao žezl 
e, opirući se o debeli štap sa srebrnom jabukom pri vrhu.{S} Zaustavi se blizu nalonja.{S} Prek 
— suvo odgovori ona i izmaknu se do pod jabuku čija je opuštena grana milovala po glavi. — Ne p 
o odgovori.{S} „Nijesam znao, šta ću od jada, nego joj nosio ruža i kazivao, lagao... oprosti,  
luđera unaokolo.</p> <p>— A znaš li ti, jadan ne bio, sve tegobe, koje te u ovom životu čekaju? 
..{S} Samo Iguman osta zbunjen, utučen, jadan.{S} Poduprt o bedrenjaču, modar u licu, sa rastvo 
.</p> <p>U jutro dođe opet.{S} Izmoren, jadan.{S} Drži u rukama nekolike uzabrane ruže, još pun 
de Visokoga.</p> <p>— Sto nijesi pazio, jadan brate? — opet će Janjićije bolećivo, pružajući mu 
 njemu?...{S} Nije ga ismijevala?...{S} Jadi je znali, a da joj se nije svidio, zar bi nosila o 
{S} Nijesam ti baba ni svekrva da mi tu jadikuješ...{S} Prestani, pasja kćeri!</p> <p>— Oče!</p 
rčaše i ostali.{S} Skleptaše se vičući, jadikujući...{S} Raskopčaše mu mantiju, razgrnuše košul 
pazi čovječuljka nekog, mršava, gurava, jadna.{S} Objema runjavim rukama grčevito uhvatio za ko 
o, gledajući za njom i kao žaleći je. — Jadnica!...{S} Kao da ne zna, da se on svake godine po  
i naricaljke?...</p> <p>— Jadnik!...{S} Jadnik!... — zamoreno huknu Milica i zavrti glavom. — K 
ikupljala nekakve razbacane artijice. — Jadnik!</p> <p>I, makar što ga za života nemilosrdno gr 
tom uz vrisak i naricaljke?...</p> <p>— Jadnik!...{S} Jadnik!... — zamoreno huknu Milica i zavr 
t ko što crv drvo podgriza...{S} Udario jadnik na sto belaja s njome!{S} Zalud molio prijatelje 
ći vrata, — pa da se barem još nagledam jadnika!</p> <p>Melentije, sav utonuo u jastucima i pok 
njime.{S} Pa opet... Žao mu čovjeka.{S} Jadnog, sićušnog čovjeka koji kao da je bio potpuno suv 
no je pritegao uza se djevojku, koja mu jahala za leđima, na terkiji.{S} Neuređena, raščupana,  
 bakračlijom bockajući konja u slabine, jahao je ponosito, kao da ide na Kosovo.{S} Samo poneka 
ama, po vrhu prekrivenim slamom, nosili jaja; neki držali za noge čvrsto uvezane po tri po četi 
i, napuknuti kanat otvori se škripeći i jajasta glava nečija, do obrva utonula u izlinjalu šuba 
 mantiju, na kojoj se, kao na uskršnjem jajetu, polako smrzavale šare od voska, što je malo pri 
gurnu nogom u krošnjice <pb n="38"/> sa jajima kao da bi da tako omjeri: jesu li pune?{S} Poče  
S} Ali meni...</p> <p>— Boga mi si i ti jak i krepak, oče Igumane, — upade Prokopije živo kao ž 
ila uprćena prepuna torba...{S} Zdrava, jaka djevojka.{S} Zategnuta, tanka košulja, kroz koju s 
 gord i uspravljen kao litica tvrda.{S} Jaka i topla svjetlost padala mu po punom, bucmastom li 
.</p> <p>— On zna, da meni trebaju samo jaka jela, — nastavi Melentije bolano i spusti ruku na  
i raširenom šakom udari se u prsa.{S} - Jakako, oče Igumane!...{S} I stari su nam tako radili!< 
i?...{S} A ja?... — Lice mu se zategnu, jaki zubi izbiše između neuređenih dlaka. — Eh prokleti 
euređenih dlaka provirivala mu dva niza jakih zuba, a bjelina im jako odudarala od crne razvijo 
ošulja prionula mu za obla ramena i oko jakih rebara, na <pb n="24"/> mrkim, jedrim mišicama sv 
štanicom u ruci.</p> <p>Zamirisa avlija jakim i oštrim mirisom, kada je napuniše oni.{S} Miris  
S} Zaklanjajući dijete i prozor čitavim jakim tijelom, ispriječi se pred svima gord i uspravlje 
la mu dva niza jakih zuba, a bjelina im jako odudarala od crne razvijorene brade i nakostrešeni 
ivi!...{S} Nekoliko dana da nadživi tog jakog, zadovoljnog kaluđera!...{S} Onako bezbrižan, ved 
i i Melentije.{S} Zavideći Prokopiju na jakom, silnome glasu, zaželi da ga nadviče, natpjeva.{S 
ći sočnim kriškama naranče svoju silnu, jaku djevojku iz vinograda.</p> <p>Jedno beskrajno duga 
 <p>Kao da je i sad gleda onako zdravu, jaku. — U zategnutoj košulji kroz koju se provide nabre 
 i, zgrabivši ga iza vrata za zakopčanu jaku od košulje, uvuče u sobu. — Šta ćeš?</p> <p>— Hoću 
 prihvati. — Svako zna, da je tu vučija jama.{S} Iguman je još zimus iskopao pred pojatom radi  
i ujedno.{S} Kao tup, prigušen odjek iz jame mu se odaziva neko stenjući, cvileći poput išibana 
agano se ispravljajući. — Ko bi znao za jamu!... </p> <pb n="35"/> <p>Čim nismo našli duhan, po 
nu, kroz prolomljeni šušanj proviriše u jamu.{S} Spaziše Visokoga.{S} Savio se kao gusjenica na 
inama, pažljivo obilazeći duboku vučiju jamu, pretrpanu čitavim gomilama šušnja, šiblja i odbač 
i.</p> <p>„Šta je, Petre?...{S} Kako je Janja?“</p> <p>„Zlo“, jeknu on tupo, prigušeno. </p> <p 
a, miluje, miluje...</p> <p>Dakle tu je Janja!...{S} Bržebolje pristupim bliže i odigavši ruže  
na ja sam se vjerio sa smrti...{S} Nije Janja nego me sama smrt tada zavoljela i ja sam joj se  
nu na Jevrema.</p> <p>— A dolazila mi i Janja, — protepa mucajući. — Čista, bijela...{S} Prekri 
Petra su još živjele žena Stanija i kći Janja.</p> <p>— A o Janji ćeš samo i pričati, — upade J 
ko vrata, noseći poklane kokoši, tukce, janjad.{S} Poče goniti s puta svakoga i prihvatati čas  
uli da donosite mršave kokoši i krepanu janjad...{S} Eh, sinovi zločestivi!...{S} Eh, stoko jed 
ohvalio.</p> <p>„Nema bolje djevojke od Janje“, govorio sam katkada, pažljivo ga posmatrajući i 
maćinu. — Zar ne vidiš, da će ovo tvoje janje još danas krepati? — zapita jače. — Misliš li, da 
dgovori seljak mirno i nježno obgrlivši janje poljubi ga u roščić. — A i sada, da ga pustim, tr 
 odgurnu ga s puta. — Da ga zakoljem ko janje, pasjeg sina!...</p> <p>Povodeći se, posrćući pođ 
e su rakolile i drečale; neki gonili po janje ili razigrano kozle pred sobom...{S} I svi su bil 
 zbog nje pogibe deseterak kokoši i tri janjeta.</p> <p>Iguman odiže štap iznad glave i namignu 
S} Ja ti ovo samo napominjem...{S} I za janjetinu hoću da ti napomenem.{S} Napravi je s majdono 
, kao očekujući da će se, svakoga časa, Janjićije povratiti posramljen i pokunjen, pogledali su 
e strogo drži i liječničkih i njegovih, Janjićijevih, odredaba, — koje se nisu mnogo slagale s  
a, na omanjoj tronožnici, sjedio je on, Janjićije.{S} Razbacio noge na široko i držao maloga na 
ada, kad ga „iz inada“ odveo u kuhinju, Janjićije je tvrdo vjerovao, da će ga nagovoriti na kak 
priliku i da izvuče što može više...{S} Janjićije, sa djetetom na krilu, čuvao je bolesnog Mele 
dmahnu rukama i brzo pođe iz sobe...{S} Janjićije krenu za njom pažljivo noseći dijete i njijaj 
rali, ni pogledali jedan na drugoga.{S} Janjićije, čvrsto držeći uzde i oštrom bakračlijom bock 
a gledahu poplašeno, tražeći nekoga.{S} Janjićiju se pričini da zamirisaše ljubičice.</p> <p>—  
a u stranu jauknuvši iz svega glasa.{S} Janjićije, riknuvši kao razdražen bik, teškim kasapskim 
Posrćući i teturajući zatvori vrata.{S} Janjićije strašno opsovavši nešto zasiječe nožem po nji 
a pusti glasa.{S} Samo razvuče usne.{S} Janjićije se uzvali nauznačke i tamburajući nogama prek 
hoće na silu da ga odigne i ispravi.{S} Janjićije, ljutit, ispriječio se, dohvatio debelu cjepa 
to se vojnik pokorava svome oficiru.{S} Janjićije komandovao, on slušao...{S} Nije smio ni rije 
...{S} Sto je jača, milija mi!</p> <p>— Janjićije!...{S} Brate! — gotovo plačući moli Melentije 
 manastira, odmah, ovoga časa.</p> <p>— Janjićije tebi najviše vjeruje i ti bi najvještije moga 
u što lakša jela, najviše mlijeka.{S} A Janjićije je opet tvrdio da će on tako „od gladi umrije 
u i to mrsko, dijete i sve!...</p> <p>A Janjićije ga pazi kao svoje!...{S} Za inad!...{S} Niko  
a, eto ti meda!...{S} I sad da se priča Janjićiju pod epitrahiljom i časnim krstom, o djetetu!{ 
ilica se izvrnu i osu s kletvama na oca Janjićija.{S} Držeći stranu kaluđerima i ponoseći se nj 
o sam i šta umijem...{S} Bez pomoći oca Janjićija! — Pa se udari po koljenu i očajno zašišta: — 
olika koraka...</p> <p>Tek opazivši oca Janjićija kao da streknu malo i nabra obrve.</p> <p>— A 
povijedi moje“...{S} „A poznaješ li oca Janjićija?...“{S} „Poznajem, Gospode!“...{S} „On će od  
se tu ne bi moglo sakriti...{S} Ali oca Janjićija počituju...{S} Svak je ušutio čim je on prihv 
njih.</p> <p>I makar što su voljeli oca Janjićija, krivo im bilo na njega, što je, jedini u man 
aga.{S} Zastade.{S} Pogleda i spazi oca Janjićija kako se savio na krevecu i pjevušeći cupka ma 
e, i kutarisao se djeteta i izazvao oca Janjićija da te izbaci iz manastira...</p> <p>Jevrem za 
luđerskoj ćeliji.{S} Ali ko je smio oca Janjićija prekoriti, kad ga se i Turci bojali ko munje? 
ju, bijesan i razigran, utrča dorat oca Janjićija, sa naćuljenim ušima, sa raširenim nozdrvama  
Gospodom.</p> <p>— Hajdemo u ćeliju oca Janjićija — pozva ga Vaso, laskajući i prolazeći mu iza 
/p> <p>— Zar ja da se dignem protiv oca Janjićija, oče Igumane?</p> <p>Iguman, sijevajući očima 
p> <p>Nikola se strese i zlobno pogleda Janjićija ispod oka.</p> <p>— Ti si sluga nečastivoga,  
 target="#SRP19192_N1"/>, — zadržava ga Janjićije i otima mu štap. — Sabur, stari!...{S} Ja zna 
u.{S} Ispi.</p> <p>— Tako, — osokoli ga Janjićije zadovoljan i potapša po ramenu. — Tako treba! 
sve ljubazniji prema Nikoli, ukoliko ga Janjićije više mrzio.{S} Dopuštao mu i da zvonima objav 
ta ožednio.</p> <p>Mala, tijesna ćelija Janjićijeva brzo se napuni.{S} U vrhu, pokraj prozora,  
Bojim se i ja da ga ne ukrade, — dočeka Janjićije muklo i brže zacupka nogom. — Hehe...</p> <p> 
?</p> <p>— Pusti, oče Igumane, — dočeka Janjićije veselo i silom ga posadi na stolicu. — Nek se 
estitaš, oče Igumane! — telalski povika Janjićije i sa raširenim rukama, kao da će ga obgrliti, 
0"/> Nikola jače.{S} Ali ga snažna ruka Janjićijeva zgrabi za rame, a stisnuta šaka zaprijeti p 
 Između njih se uplela visoka kamilavka Janjićijeva i igra nekako, zaklanjajući čas jednu čas d 
ima.{S} Ona se, iz inada, sama ponudila Janjićiju, da bude kao neka dadilja djetetu, da ga čist 
o Bog da!</p> <p>Pa uze maloga sa krila Janjićijeva i odiže.{S} Privi ga na prsi, snažno obgrli 
o i govoriti? — iznenada surovo zamumla Janjićije.{S} Bješe izišao iz ćelije i pripalivši lulu, 
 Nikola?...{S} Ko je?</p> <p>Pođe prema Janjićijevoj ćeliji i opet zastade.{S} Treba li da mu s 
kreveta pa zastade.{S} Iskrivi se prema Janjićiju i pokazujući mu zlatan krst na prsima otegnut 
odeždu preko ramena, gotovo trčao prema Janjićijevoj ćeliji. — Ako on ne će rakije mi, bogme, h 
se kao očerupan gavran presamitio prema Janjićiju, krotak, smiren.{S} Opire se o štap sa srebre 
ga niko ne čuje i ne opazi, krenu prema Janjićijevoj...{S} Jevrem, koji je toliko zatezao i neć 
ravio?</p> <p>Jovo lagano koraknu prema Janjićiju i pruži mu bocu sa rakijom.</p> <p>— Ispite z 
o Nikolino ispuniti na njemu samome, na Janjićiju, i kad će primiti kaznu za bezvjerje svoje.</ 
ira, — dodade mekše i krišom namignu na Janjićija...</p> <p>— Hehe...{S} Bojim se i ja da ga ne 
 i ja da tu tebe nepotrebno, — odgovara Janjićije oštro, podražavajući njegovu govoru i, zar da 
tanicu...</p> <p>Jevrem se, međutim, sa Janjićijem neprestano dogovarao o djetetu.{S} Jednoga j 
p>— Pa je najprije htio da te zavadi sa Janjićijem, — osmjehnu se Prokopije i pogleda ga preko  
S} Nijesu dobri...{S} Naročito nemoj sa Janjićijem, jer je to buntovnik i kavgadžija...</p> <p> 
, sa upornošću jednoga pijanice, okresa Janjićije. — Odmah!</p> <p>— Kako? — promuklo otegnu Pr 
>— Moja je slava, oče Igumane! — okresa Janjićije, pokazujući unaokolo i punu bocu rakije podne 
ji i niko vas oćerati ne može, — okresa Janjićije uspravljajući se na konju, dostojanstveno kao 
to se ćelavi otac u to miješa? — okresa Janjićije bješnje i opet zakorači kao da će je pregazit 
 Ja se ne bojim Igumana, — muklo okresa Janjićije.</p> <p>— On ti zapovijeda.</p> <p>— Ne sluša 
...{S} Imaš li pameti? — šapatom zapita Janjićije sustignuvši ga.</p> <p>— Šta li će biti? — ot 
jete, nesrećo nesretna? — strogo zapita Janjićije i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete  
</p> <p>— A što ne piješ? — tiho zapita Janjićije koji je i treću ispražnjenu bocu spuštao pod  
p> <p>— Pa šta ćeš? — zamišljeno zapita Janjićije otirući znoj sa čela. — Da čujem...</p> <p>—  
p>— Pogodio sam, a? — zadovoljno zapita Janjićije i podrugljivo pogleda na Prokopija.</p> <p>—  
 A šta ćeš tu u ćeliji? — osorno zapita Janjićije, gledajući je s nepovjerenjem. — No?</p> <p>— 
 piti s generalom? — podrugljivo zapita Janjićije i preko lule opljunu na pod. — A golem je to  
apomagati: kuku, kuku i kuku! — zahukta Janjićije uobljenim glasom, podražavajući glasu kukavic 
še u haps...</p> <p>Raspolovljena obrva Janjićijeva izvi se, kroz široke nozdrve kao da udari p 
že odvratiti od puta Jevrem pristade za Janjićijem...{S} Kuda?...{S} Ni sam nije znao.{S} Oprem 
anio i čuvao u najtežim danima.{S} Otac Janjićije je dobar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i  
čije priče ovako stojeći!</p> <p>— Otac Janjićije je pošten, ama ne trpi nikakva reda, — opet ć 
Ništa ne pomaže...{S} A u ono doba otac Janjićije baš se spremao u hajduke, pa kako bio mlad i  
Jedva ga nađoh...</p> <p>Toga časa otac Janjićije kao da vrisnu.{S} Oči mu zasuziše, lice nekak 
žen.{S} Svi su već čuli kako ga je otac Janjićije, — ko zna zašto, — istjerao noćas iz svoje će 
slušaše.</p> <p>— Ne znam zašto me otac Janjićije mrzi, a ne znam što me mrze i drugi, — poče I 
vorio rakiju za čojeka...{S} Eno i otac Janjićije se napije, pa mu niko ne zamjera.</p> <p>Mili 
 A rekoše nam: ne će vam pomoći ni otac Janjićije, — opet će neko kao ispod zemlje, nekako draž 
a Jevrem i poče kaskati. — Sigurno otac Janjićije izazvao svađu...{S} Treba pomagati!</p> <p>Ni 
— Daj mi cigar! — nestrpljivo zaiska od Janjićija, pipajući mu po džepu, tražeći. — Daj!</p> <p 
{S} Na doratu se uspravio krupan i gord Janjićije.{S} Gologlav, bez kamilavke.{S} Prosjedi perč 
 Evo i ja kažem da je carsku, — opet će Janjićije prkosno. — Jest, baš carsku!...{S} Pa šta ćet 
to nijesi pazio, jadan brate? — opet će Janjićije bolećivo, pružajući mu ruku, da ga prihvati.  
a se nada, da će Stari umrijeti, — reče Janjićije meko, gledajući za njom i kao žaleći je. — Ja 
idimo tu žandarsku silu, — pomamno viče Janjićije, stiskajući zube i starajući se, da kako odgu 
: „pomozi, oče Janjićije, primi ga, oče Janjićije“...{S} A kad ga mahniti Janjićije primi i kad 
s đavo donese pa ištete: „vrati ga, oče Janjićije...{S} To nije tvoje dijete...{S} Naše je“...{ 
ki ni vidjeti. — Iskopaše nam kuće, oče Janjićije!{S} Ucvijeliše nas do srca, obrano naša!</p>  
tepajući izbaci:</p> <p>— Pusti ih, oče Janjićije, neka ga gone...{S} Zbog naramka drva zaborav 
<p>Iguman se poplaši:</p> <p>— Ali, oče Janjićije...</p> <p>— Za inad vama, — dreknu Janjićije  
 ne ću da niko o njoj ružno govori, oče Janjićije...{S} Volim ostaviti manastir, nego nadražiti 
zahvalno izbaci:</p> <p>— Hvala ti, oče Janjićije, te nas pozva na ovako dobru rakiju, da spome 
ačio se po sobi.</p> <p>— Zar i ti, oče Janjićije, protiv nas? — zapita Melentije, naizmjence m 
 to...{S} Najprije dođete: „pomozi, oče Janjićije, primi ga, oče Janjićije“...{S} A kad ga mahn 
uklo i nabra obrve.</p> <p>— Jesmo, oče Janjićije, — ponizno odgovori Jovo, prevlačeći bosiokom 
p>— Pošto si platio ovu rakijetinu, oče Janjićije? — zapita Vaso otegnuto i zamlacka jezikom.</ 
uman stisnu zube, zažmiri:</p> <p>— Oče Janjićije, jesi li pri sebi? — zapita zadavljeno.</p> < 
ne voli, ne bi se ni griješilo, — upade Janjićije jetko kao sveteći se. — Sve vi tako...{S} Ja. 
je.</p> <p>— Iguman? — naglo ga prekide Janjićije i nakostriješi se.{S} Nape gotovo uši da bolj 
ilovanja!...{S} Jok! — oštro ga prekide Janjićije. — Ne ću ja da se smiluju...{S} Ne smiju oni  
, ja se ne pokoravam! — brzo ga prekide Janjićije i odlučno stade pred kolijevku da odmah brani 
ijetu, dobričina, anđeo nebeski, dok je Janjićija nazivala i razbojnikom i krvnikom i pijanicom 
nuvše sami sebe...</foreign> Da te nije Janjićije, ruke mu usahle, poslao da me podražiš?... <f 
še ljubiti i uzenđije i krajeve mantije Janjićijeve, koja se lepršala preko nabreklih bisaga. < 
da uzjaše.{S} Dodavši mu i dijete, koje Janjićije nije htio ostaviti, krenu uz njega pješice, k 
 bila žuća od voštanice, spusti na rame Janjićijevo.{S} Nekako moleći protepa:</p> <p>— Ostavit 
i časnim krstom, o djetetu!{S} Ko da se Janjićije razumije u nečastive stvari!...</p> <p>Smilja 
ne puši, nije cigar za te! — vajkaše se Janjićije promuklo, pridržavajući mu glavu i lagano ga  
!...{S} O svemu li računate! — zgadi se Janjićije i kao guja šiknu kroz široke, mesnate nozdrve 
 Ne smijem?...{S} Rašta?... — začudi se Janjićije koji odavna bješe zaboravio rašta i kuda je p 
o podnožnjače, napola obučen izvalio se Janjićije, sa lulom u zubima, a brada mu se rasula po u 
.</p> <p>Prokopije, ljutnuvši se što se Janjićije umiješao i time ga snizio u očima pridošlice, 
an?...{S} Ko pita Igumana? — obrecnu se Janjićije pa naglo prihvati za vreću i poče je otimati, 
razvučeno, zabaciv ruke na leđa. — Zbog Janjićija počeo je mrziti i mene.</p> <p>— Nije zbog Ja 
eo je mrziti i mene.</p> <p>— Nije zbog Janjićija, — kratko odgovori Prokopije sa puno uvjerenj 
a Prokopije mekše, — ali nije smio zbog Janjićija...{S} A njemu ne smije ništa...{S} Ni Mitropo 
ao mu da probudi neispavanog, izmorenog Janjićija...{S} A i što će mu?...{S} Dogovorili se bili 
0"/> perčinom razmišljao je: hoće li ih Janjićije ponuditi i kakvim jelima ili će se čitava dać 
e merdevine, ubio vas Bog! — prekori ih Janjićije, a prepolovljena obrva izvija se i debele noz 
 sa uvučenim rukama za crnim pojasom, i Janjićije nakostrešen, surov, sa raskoračenim nogama i  
 ga se i Turci bojali ko munje?...{S} I Janjićije lijepo sveza Anicu i iznese debelu toljagu od 
 ga bolesni Melentije zadržavao...{S} I Janjićije mu smetao i dijete mu smetalo...{S} Svi mu sm 
i zdrav, rašta je Prokopije zdrav?{S} I Janjićije i Iguman!...{S} Svi zdravi, a ja bolestan! —  
m duhanu zboriš, nesretniče? — zapita i Janjićije iznenađen i namrgodi se. — Otklen duhan?</p>  
/p> <p>— Da odsjednemo, — suvo odobri i Janjićije.{S} Sjaha sa konja.{S} Spustivši maloga, koji 
<p>— Preminuo? — začudiše se i Jevrem i Janjićije. — Kada?</p> <p>— Preksinoć. </p> <pb n="123" 
ni budite! — šapatom zapovjedi Jevrem i Janjićiju i Melentiju, koji su začuđeni pristajali za n 
d loša, — reče otegnuto.</p> <p>— Zar i Janjićije ima baška molitvu? — zapita Jevrem valjuškaju 
— zalelekaše neki još iz daljega dajući Janjićiju i glavom i rukama znakove da stane, da ih pri 
 da zakoljem vlaškoga Igumana! — dobaci Janjićije osvetnički i odgurnu ga s puta. — Da ga zakol 
su dodijah svakakvi razgovori, — izbaci Janjićije zabrinuto, — i krivo mi, što se svašta podmeć 
stiru, pasjeg sina, — inadžijski izbaci Janjićije i, da pritvrdi obećanje, udari se u prsa.</p> 
omogla bi cjepanica! — s ponosom izbaci Janjićije. — Sila se samo silom nadbija...</p> <p>Jevre 
...</p> <p>— Ima, brate, ima, — potvrdi Janjićije bolećivo, obgrlivši ga. — Sve ima...</p> <p>— 
ko, oprezno, starajući se da ne probudi Janjićija, koji je zbijen i zgrčen, na kratkom krevetu, 
 prsten sa pokojnikove ruke, Milica ili Janjićije?...{S} I zavidio im oboma...{S} Jevrem je oče 
ajem ja ni tebe ni tvoje regule! — grmi Janjićije i žešće na visoko izmahuje cjepanicom. — Bran 
o te oda, glavu ću mu razbiti! — zagrmi Janjićije sa kreveta i da potvrdi prijetnju, stisnutom  
Ne rozumiš ti ništa ko goveče, — zagrmi Janjićije, razdražen upornošću doktorovom...— Niks fršt 
 <p>— Šta?... Šta, nesretnice? — zagrmi Janjićije iznenađen i krstom izmahnu iznad glave joj. — 
...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, prevrćući, lomeći stvari po putu, tražeći, z 
Starčić se lukavo osmjehnu.</p> <p>— Ni Janjićijeva molitva nije katkad loša, — reče otegnuto.< 
iš, nesretniče? — grubo zapita začuđeni Janjićije, nadnesavši se nad Jevrema, koji je hitno, ne 
ju te plače, neutješno plače.{S} Jedini Janjićije što se još drži na svojoj tronožnici, gord i  
 Idem!...</p> <p>Jevrem lagano pristupi Janjićiju...{S} On je još stajao na mjestu, mrk, nepomi 
ir od Turaka bolje od njega! — odgovori Janjićije vatreno.</p> <p>— Svejedno...{S} On nam je go 
eš?</p> <p>— Pa to je mlada, — odgovori Janjićije i primače se bliže. — I njoj da čestitaš, oče 
<p>— Lijepo je meni i ovako, — odgovori Janjićije preko lule i zabaci ruke na leđa. — Neka...</ 
ko si Iguman, nijesi dželat, — odgovori Janjićije prkosno, opljuckujući preko lule. — Što mučiš 
umane! — mirno, pokroviteljski odgovori Janjićije i kao gromom odvaljena crna stijena ispravi s 
apita.</p> <p>— Ništa, — muklo odgovori Janjićije i okrenu se od njega. — Pokvari mi sve veselj 
je, cijena se ne pita, — muklo odgovori Janjićije.</p> <p>— Ako nije skupa ja bih, da oprostiš, 
<p>— Ja ću ga uzeti, — odlučno odgovori Janjićije i pristupivši Prokopiju mirno mu oduze dijete 
bacio za se na konja, — hladno odgovori Janjićije i raširenom šakom udari se u prsa.{S} - Jakak 
do?...{S} Kakvo čudo? — hladno odgovori Janjićije, uvrijeđen što mu nije odmah odgovorio i pohv 
i njegove zapovijedi, — osorno odgovori Janjićije, sjedeći na svome krevetu i na široko razmahu 
...</p> <p>— Okušaj! — prkosno odgovori Janjićije i crne široke rukave zabaci do na ramena kao  
lja?</p> <p>— Tako, — prezrivo odgovori Janjićije. — Nevjernicima treba voštanicama utjerivati  
>— Nije za te cigar, — mrko mu odgovori Janjićije. — Ostavi!</p> <p>— Daj!...{S} Hoću!...{S} Do 
/p> <p>— Nema svijeće, — opet progovori Janjićije i tužno zaklima glavom prema Jevremu, kao da  
esasto lice, kao prikradajući se uhvati Janjićija za rukav i, nekim poluglasnim šapatom, tepaju 
a ljepši svijet, bolji...</p> <p>Uhvati Janjićija za ruku i mucajući zapita:</p> <p>— Ima li dr 
vši se, htjede da pođe.{S} Ali se sjeti Janjićijeve zapovijesti.{S} Opet stade.{S} Prisloni se  
, oče Janjićije“...{S} A kad ga mahniti Janjićije primi i kad smisli da ga odgoji za pravog čov 
i i kaži šta tražiš, — okosi se ljutiti Janjićije i, zgrabivši ga iza vrata za zakopčanu jaku o 
a:</p> <p>— A kamo onaj nesretnik, onaj Janjićije?...{S} Ne smišlja li i sada nešto, kako će me 
mjetno umiješa među njih i stade pokraj Janjićija.{S} Pogleda na žandara, na ufitiljene mu brko 
itava tri dana i tri noći sjedio je sam Janjićije uz bolesnoga Melentija.{S} Nikome drugome nij 
i si se nekako i suviše združio sa ocem Janjićijem...{S} Doduše ja sam, čim sam te primio, prep 
o, ugledav napošljetku kako se na uskom Janjićijevu prozoru bijeli i miče nešto drečeći, mjauču 
 dana ostane u manastiru?...{S} Nije on Janjićije pa da se ne obazire na svjetske prigovore i d 
vu na ruke, reče poluglasno:</p> <p>— O Janjićiju hoću da govorim i o djetetu onome.. .</p> <p> 
 žena Stanija i kći Janja.</p> <p>— A o Janji ćeš samo i pričati, — upade Jevrem, — Dosjećam se 
/p> <p>Melentije se neobično pribojavao Janjićija.{S} Za sve vrijeme dok ga je njegovao, morao  
vrati se manastiru...</p> <p>Došavši do Janjićijeve ćelije, kao da začu razgovor neki.{S} Uljez 
} Hahahaha...</p> <p>— Do danas sam bio Janjićije, — od danas Muharem...{S} Sedlaj mi konja!</p 
z inada upropastiti... — I, videći kako Janjićije nikako ne može da je potpuno shvati, požuri s 
} Ludi otac Iguman!...</p> <p>— Hajdemo Janjićiju, — predloži Prokopije tiho, bojeći se da Mele 
ao prikradajući se.{S} I prije nego što Janjićije i odgovori, stupi u <pb n="122"/> sobu kršno, 
ju, među dućane.{S} Za njim se natisnuo Janjićije kao orlušina, pa kao da ne dodiruje zemlju.{S 
ču.{S} Lukavo, ispod oka, mjerio je čas Janjićijev nos i široki mu pojas, okićen drškom od noža 
kve promuklo zagrmi snažni i muški glas Janjićijev, — koji je maloprije došao iz ćelije zaključ 
{S} Iznad sviju grmi, tutnji muški glas Janjićijev, sličan udaljenom mrmorenju medvjeda.</p> <p 
trahovito zagrmi iznenada promukli glas Janjićijev i teška ruka njegova spusti se na rame Jevre 
vrata i odjeknu kroz sobu promukao glas Janjićijev.{S} I on se, prstima raščešljavajući bradu,  
I Bog dade te se Anica prevari i dođe u Janjićijevu ćeliju.{S} Krivo, doduše, bijaše Igumanu i  
divljenjem i čudnom pobožnošću gledao u Janjićija.{S} Kao u ikonu kakvu.{S} I nikada mu se bolj 
ta.{S} Zatim se naglo okrenu i pođe ocu Janjićiju.</p> <p>— Njemu se mora sve ispričati! — izba 
jete...{S} Punoljetna je, — odgovori mu Janjićije.</p> <p>— A znaš li da je isprošena?</p> <p>— 
!</p> <p>— Niko ne zvoni, — odgovori mu Janjićije mirno, izmahujući maramom. — Pričinja ti se.. 
naša!</p> <p>— Ko vas cvijelja? — planu Janjićije nabusito, izdignuvši glavu. — Iguman?</p> <p> 
i vesele se i niko ih ne goni, — otegnu Janjićije rastresajući duvan na dlanu. — A ljude <pb n= 
p>— Hehehe!... — zadovoljno se osmjehnu Janjićije i pogleda na štap. — Kazo bih mu ja, pasjem s 
a.</p> <p>— Šta je?... Šta je? — breknu Janjićije oštro i pritrča joj kao da bi da odgurne, uda 
ćije...</p> <p>— Za inad vama, — dreknu Janjićije bješnje i kao da poče pjenušati, — ovog ću cr 
/p> <p>— Vaso!...{S} Zvoni!... — dreknu Janjićije veselo i namignu na Vasu. — Što si stao?</p>  
icom...</p> <p>— Štaaa? — ljutito šiknu Janjićije i namrgodi se.</p> <p>— Otišli su, — potvrdiš 
ako dražeći.</p> <p>— Čuješ li? — riknu Janjićije darnut u najosjetljiviji <pb n="118"/> živac  
vala...</p> <p>— Dijete? — gotovo riknu Janjićije i nekako poplašeno odiže ruke u vis...{S} O s 
>— Pušku!...{S} Dajte mi pušku! — viknu Janjićije bijesno i, spustiv maloga na stolicu, nemirno 
..{S} Ne zagovaraj ga! — oštro podviknu Janjićije i snažno odgurnu Jevrema. — Idi!</p> <p>Jevre 
Amo dolazi, pasjevino! — oštro podviknu Janjićije prema njemu, otpasujući i prikupljajući manti 
n sjesti generalu uz koljeno! — uzviknu Janjićije gnjevno udarajući se po koljenu.</p> <p>— Ne  
p>— Ostavi!...{S} Baci cigar! — uzviknu Janjićije prijekorno i udari ga po ruci. — Ne rekoh li  
ijajte, ljudi! Što ne pijete? — uzviknu Janjićije jače hoteći da zapodjene razgovor.{S} Pa i sa 
s i čašom natpiti, — izazivački uzviknu Janjićije gladeći se po bradi. — Da kušamo?</p> <p>— Ku 
ma?</p> <p>— Rep! — napošljetku uzviknu Janjićije, ukazujući mu na tur i previjajući se. — Rep! 
ilupnu vratima.</p> <p>— Lakše, — šapnu Janjićije, koji je poguren sjedio iznad glave bolesniko 
ji božje ugodnike bez nevolje, — kresnu Janjićije iznenada i nemilosrdno ga gurnu u rebra. — Ka 
put govori, odmah je ozbiljno, — kresnu Janjićije žešće i sa čitavom šakom duvana zasu ga po ko 
!...</p> <p>— Ihuhuhu! — za inad vrisnu Janjićije i snažno udari o zid praznom bocom, koja se r 
ozva Vasu koji se, polupijan, izvuče iz Janjićijeve ćelije...</p> <p>— Hajde i kaži ocu Igumanu 
> <p>— Preksinoć. </p> <pb n="123"/> <p>Janjićije prihvati bocu za grlić, poče mućkati njome, a 
si se i ti odmetao? </p> <pb n="5"/> <p>Janjićije se lagano izdiže, ispravi.{S} Onako stasit, g 
u kosti izmećala! </p> <pb n="128"/> <p>Janjićije, nestrpljivo skidajući odeždu sa sebe, kušlja 
i oborit ću ga!</p> <p>— Ne ćeš!</p> <p>Janjićije, razljućen, izmahnu voštanicom i baci je Prok 
arajući glavu. — Majka je majka!</p> <p>Janjićije, naduvavši obraze, okrenu se prozoru.{S} Prov 
sve kazati...{S} Nikome više!...</p> <p>Janjićije je tek sada poznade.{S} Bila to Smiljana, poz 
i radite...{S} Ja ne ću više!...</p> <p>Janjićije kao da se sažali, gledajući ga onako satrvena 
vina, skočio odozgo i... jao!...</p> <p>Janjićije izvadi iz džepa bocu sa rakijom i stresajući  
a i kao mirišući.</p> <p>— Ja...</p> <p>Janjićije prošeta po sobi, keškajući vrhom cipele iskuš 
kuća mi pri strani, osamljena...</p> <p>Janjićije naduha obraze i golemim noktom počne grebati  
jet da nju pretresa i ogovara...</p> <p>Janjićije se zavali uza zid i zasmija se.{S} Nos mu se  
m, brže izbaciti iz manastira...</p> <p>Janjićije zahvati šmrkanj duvana sa dlana i poče potpra 
Stankov...{S} Ti ga znaš, oče...</p> <p>Janjićije planu.{S} Odbaci krst na krevet, udari se po  
 — Svezaše ih, pa ih odvedoše...</p> <p>Janjićije bekrijski naturi kamilavku na čelo.{S} Oštro  
 ovako, na lijep način, bolje...</p> <p>Janjićije se nakašlja u bradu, svali se na tronožnicu i 
am mislio ni zborio o ženidbi...</p> <p>Janjićije se zdrnu.</p> <p>— A kako ćeš zagledati da ne 
i zvono ti ne smije zazvoniti...</p> <p>Janjićije razdražen skoči.{S} Poče se uređivati.</p> <p 
..{S} Ko?...{S} Ja ga ne znam...</p> <p>Janjićija kao da zamori toliki razgovor.{S} Sjede na kr 
et bi nas ubrzo oboje otjerao...</p> <p>Janjićije zastade i zamisli se malo.</p> <p>— A što ne  
zemlje. — Hoće da nas oćeraju...</p> <p>Janjićije nestrpljivo zatrese dizginima...</p> <p>— I n 
znakove da stane, da ih pričeka.</p> <p>Janjićije se uzvi na konju i snažnom desnom rukom zateg 
š... ti ne cvijeljaš nesretnika.</p> <p>Janjićije se ispravi sve jače izmahujući krstom, kao da 
 mrko.</p> <p>— Zbog jedne cure.</p> <p>Janjićije, kinuvši, zasuzi i oštro uzviknu:</p> <p>— Za 
u i povede manastirskoj kuhinji.</p> <p>Janjićije, sa naduvenim obrazima, pogleda za njima i je 
</p> <p>— I ne možeš ga oboriti.</p> <p>Janjićije se zaljulja prema svijeći da pripali novu cig 
>— Ostavite...{S} Može nas čuti.</p> <p>Janjićije zadrhta.{S} Nozdrve mu se raširiše, sitni nab 
 opet, molim vas, da se spustim.</p> <p>Janjićije namjesti merdevine i pridrža ih.{S} A čim se  
čeno, stiskajući zube. — Zbogom.</p> <p>Janjićije mu prepriječi put, zaustavi ga.</p> <p>— Pošt 
prema Milici i poprijeti prstom.</p> <p>Janjićije stupi u sobu i pođe da zamijeni Prokopija.{S} 
ažava. — Ne će dozvoliti Iguman.</p> <p>Janjićije ga presiječe:</p> <p>— Iguman je zavrzan ko i 
mine, — rastumači ona postiđeno.</p> <p>Janjićije ne odgovori.{S} Prošeta dva tri puta po ćelij 
> <p>— Misliš?</p> <p>— Sigurno.</p> <p>Janjićije lagano spusti glavu među ruke, podnimi se i m 
govori Jevrem uzdahnuvši. — Eto.</p> <p>Janjićije se prisjeti.{S} Ispravi se.</p> <p>— A kako j 
ejedno...{S} On nam je gospodar.</p> <p>Janjićije opruži golemu šaku i sav se nage prema voštan 
. — Oni ne vjeruju u časni krst.</p> <p>Janjićije izazivački udari se u prsi.</p> <p>— I ja da  
vrem i mirno zaklopi pjesmaricu.</p> <p>Janjićije spusti lulu pokraj sebe, ne brinući se hoće l 
i Jovo okrenuv se prema prozoru.</p> <p>Janjićije se pridiže, rastrese mantiju.</p> <p>Brzo iza 
 dvore kaluđeri?...{S} Generala?</p> <p>Janjićije se bržebolje ispravi.{S} Prekrstivši noge sje 
 i da uzalud spominjem djevojku?</p> <p>Janjićije odiže ruku i svečano, kao blagosiljajući, ote 
ošao sam...{S} Jesi li me se zaželjela, Janjo?“...</p> <p>„Hvala“, zašuštaše dronjci zadovoljno 
nice, — cvijet, ogledalce, češalj, — za Janju i predavao Petru da odnese.{S} Ko ljutio se, kori 
e se ovako“, okresa suho.{S} „Zovnut ću Janju da pomogne“.</p> <p>I ode po nju i dovede je. Čim 
o da nema merdevina, skočio odozgo i... jao!...</p> <p>Janjićije izvadi iz džepa bocu sa rakijo 
ojatom radi lopova...{S} Eh...</p> <p>— Jao, stukao sam se, — zašišta Visoki stiskajući zube i  
šim jelima...{S} Tak...{S} Soganjdolma, japrak, červiš<ref target="#SRP19192_N2"/>?... Šta veli 
 zatrčavali se izdaljega narogušeni kao jarčevi.{S} Skakali su sa pika jedan za drugim vrišteći 
 ne odgovori.</p> <p>— Našao sam jednog jarana, — poče tumačiti Jevrem gotovo ljuteći se, — te  
ko će ići na rijeku da pere haljine, sa jaranicama?...{S} Možebiti su već i stigle tamo?...{S}  
vicama do koljena, zagazile dvije plahe jaranice u rijeku.{S} Ogledajući se u vodi, smijući se  
 rumeni vrh pripaljene cigare kao oko u jarebice.{S} Kako je bila okrenuta u stranu, lice joj s 
 ugrijane motike i zapahnjuje ih vrelom jarom, koja treperi pred očima.{S} A hitra ševa jedna,  
tao je pored njega, preskakao plotove i jaruge.</p> <p>Kada se izdigoše iznad sela, čitava zgus 
 suncu, pa se opet pojavi ispod krivoga jasena, ogrnutog plaštom bršljana.{S} Uputi se grobovim 
stade i proviri kroz prozor.{S} Sad tek jasnije raspoznade plač djetinji.{S} Krešti, zavija, za 
čitava brazda od iskrivljenih stopa, sa jasnim tragovima tvrdih žuljavih prsta i ispucanih peta 
} Sve je unaokolo bilo mirno i tiho.{S} Jasno se moglo čuti kako im zagrijani pijesak hršti pod 
rene.{S} Ispod nesastavljenih trepavica jasno se providi mutna, zamagljena bjelina i čudno se s 
e dodvori.</p> <p>Iguman, vrebajući kao jastrijeb naokolo, opazi kako omalen seljak, sa dugački 
jadnika!</p> <p>Melentije, sav utonuo u jastucima i pokrivačima, ležao je nauznačke, sa zavalje 
ljan društva i razgovora, nalakti se na jastuk i reče ispresijecano:</p> <p>— A toliko sam misl 
jednu na krevetac, namjestivši najprije jastuke pod bedrenjaču kako ih ne bi žuljila.{S} Smilja 
 krevetu, sa duboko uvučenom glavom pod jastukom ujednačeno hrkao i šištao, da se činilo kao da 
a sažaljenjem...{S} I namjestivši se na jastuku ugodnije, nekako veselo uzviknu:</p> <p>— Nego  
bima, a brada mu se rasula po uprljanom jastuku, sva zasuta duhanom i zadimljena kao da gori.{S 
lji u tavanicu.{S} Kosa mu se rasula po jastuku, brada nakvašena rakijom i zasuta duvanom skušl 
 se krunama pogonila i čavrljala čitava jata vrabaca, spuštao se on do velike poljane, odjevene 
e u svilenoj crnini, prekrivene čitavim jatima čavaka i vrana nekako tužno i stidljivo pružahu  
g, otegao se kao na raspeću.{S} Stenje, jauče, ječi iz svega glasa.{S} Košulje nikako i nema na 
cuti jedni!...{S} Ko je naučio da vazda jauče, da Bog da i sveti otac Vasilije, jaukao do groba 
ačuditi.</p> <p>— Svi odavna uzdišemo i jaučemo za jednim dobrim ručkom, — nastavi Jevrem življ 
jauče, da Bog da i sveti otac Vasilije, jaukao do groba i nikada se ne utješio!...{S} A ko hoće 
rbi, kao svađajući se, zazvoniše zvona, jauknuše. Čitava avlija zabruja, zatrepta i zapjeva.{S} 
 i zaboravljena mačka, kao da prigušeno jauknu neko.{S} Osluhnu.{S} Jest, mačka.{S} Sa strahom  
 na sve strane...</p> <p>— Ne! — gotovo jauknu starac sa perčinom i ničice pade po zemlji. — Ne 
ana <pb n="53"/> vrata, koja se, nekako jauknuvši, širom otvoriše...{S} Pogleda unutra...</p> < 
a posrnu, zgrči se i otkotrlja u stranu jauknuvši iz svega glasa.{S} Janjićije, riknuvši kao ra 
 da se uvjeri: je li sve ovo san ili je java. — Šta će meni dijete?</p> <p>— Ko s đavolom tikve 
</p> <p>— Dobro jutro, oče Melentije, — javi se Jevrem ponizno, snimajući šubaru sa glave i dub 
ago ni u snu da ga snijem, a kamo li na javi da me u onakom društvu uhvati, mantiju li mu njego 
i mu se odjednom navodniše i u njemu se javi neki neodoljivi osjećaj razmekšalosti.{S} Jedva se 
..{S} Tvoja je dužnost bila, da mi prvi javiš, oče Igumane“...</p> <p>— Nije druge, moram mu sa 
e povedem do stolice.{S} „Ja bih joj se javio, poslao štogod“...</p> <p>On skupi usne i namrgod 
metnuto iz pakosti, što mi odmah nijesi javio, oče Igumane... Što si pustio da saznam od drugih 
Kao da se nadao da će izbiti odnekuda i javiti mu se.</p> <p>— Mati je zadržala kod kuće...{S}  
a zovnem i pripitam, nijesam mu se smio javiti ni upitati.</p> <p>Jedne večeri, kasno, uljeze m 
eloj visini kao sitna pjega, klikće im, javlja se, pozdravlja.</p> <p>— Možete li? — nekako pod 
icama rakije u džepovima, prvi nagrnuše javljajući mu se, otpozdravi suvo, sa jednim običnim:{S 
vina.</p> <p>Kaluđeri se nikako nisu ni javljali na avliji.{S} Iguman, sjedeći u svojoj ćeliji, 
sve budala nema u manastiru, kad gotovo javno pričaju o krijomčarenom duhanu!...{S} I kakva li  
ao se kao na raspeću.{S} Stenje, jauče, ječi iz svega glasa.{S} Košulje nikako i nema na njemu, 
 bi osluhnuli čuli su samo kako stenje, ječi i kako se prevrće po postelji.{S} Svi su se pitali 
S} Rukama obuhvatio koljena i njiha se, ječi, uzdiše.</p> <p>— A što ne pritvrdiste merdevine,  
ganuo?...{S} Ispravi se.</p> <p>Visoki, ječeći i uzdišući, ispravi se još malo.</p> <p>— Pođi!< 
I ja ustajem i idem za njim...{S} Ludo, je li?...{S} A ja sam katkad i vjerovao u to i... to mi 
obro začini“...{S} I kao nadziravajući: je li sve ukusno zgotovljeno, neprestano je podizao sva 
oče trljati oči kao da bi da se uvjeri: je li sve ovo san ili je java. — Šta će meni dijete?</p 
 Zbilja, nije mu ni kazala imena!...{S} Je li?...{S} Nije...</p> <p>Neko mu iza leđa zapovjedni 
.{S} Gdje je to bilo?...{S} Kada?...{S} Je li on dolazio, nametao se ili ona, sama?...{S} Pogle 
<p>— Ima li ijedan njezin cvijet?...{S} Je li njoj štogod palo?</p> <p>Ali kako će pogoditi: ko 
guman baš njemu da priča o svemu?...{S} Je li on kakav sudija, šta li je?...{S} Pa barem da pon 
kako će me obrukati?</p> <p>— Preksinoć je nekud po noći švrljao sa Jevremom, — ponizno odgovor 
raj Melentijeve postelje — za čudo, baš je kod bolesnika koji se rastaje sa životom najviše i r 
o anđeli mogu imati...“</p> <p>„Ne znaš je ti, gospodine.{S} Huncut je ona“, odgovara on, smješ 
p>„Ja sam je dobro upoznao.{S} Ne možeš je skuditi“, opet bih ja, željan da ga navedem na opšir 
 mu pomogne i izvuče ga iz neprilike. — Je li ozdravio?</p> <p>Jovo lagano koraknu prema Janjić 
je pri vrhu? — zapita visoki zadihan. — Je li?</p> <p>— Jest.</p> <p>— Znači, da se moramo pent 
</p> <p>— Laži, laži, Jevreme!</p> <p>— Je li vjera tvrda da me ne ćete odati? — vatreno zapita 
dan na drugoga. — Da utvrdimo!</p> <p>— Je li muško ili žensko? — zapita neko otraga, upinjući  
rstivši noge sjede na krevetu.</p> <p>— Je li to istina?</p> <p>— Iguman hoće tako, — muklo pot 
u u lice, tiho zapita Jevrema:</p> <p>— Je li istina da slatka paprat liječi sve bolesti?</p> < 
 da je još ostalo ovdje.</p> <p>— Sreća je, — mirno odgovori Jovo, — što moj pokojni Stari nije 
u ruku, da ga prihvati. — Svako zna, da je tu vučija jama.{S} Iguman je još zimus iskopao pred  
požutjela prsta za bradu. — Znaš li, da je ovo kao neka tamnica?</p> <p>— Ja se tegoba ne bojim 
 svetiti na manastiru, jer su znali, da je kaluđer...{S} Mjesto da se sili pokori, protivio se, 
o da bješe spreman da ponovo navali, da je napane.</p> <p>— Nijesam ja kaluđer, — odgovori osor 
!...{S} Prrrokleti sin!...{S} Misli, da je meni žao što ga nema?...{S} Jok, bratac!...{S} Vidio 
mljivo.{S} Dođe mu da vikne, zagrmi, da je odgurne nogom.{S} U isti mah nešto ga zagolica u grl 
a...{S} Samo ne zaboravi napomenuti, da je gluh u oba uha.{S} Treba Igumanovo <pb n="113"/> grl 
i zubi.</p> <p>— Da utvrdimo, braćo, da je dijete nađeno na Igumanovu prozoru, — uzviknu nekako 
mi iz pakosti“...{S} „A kad si znao, da je podmetnuto iz pakosti, što mi odmah nijesi javio, oč 
/p> <p>Jedanput se toliko zaboravio, da je čak izgurao doktora.{S} Ali se odmah i pokajao.{S} S 
mijevajući. — Otkud?</p> <p>— Muško, da je, sretno i čestito! — otegnuto zapjeva Vaso čija je p 
nu:</p> <p>— Ama ti... vi mislite... da je ono... da ja...</p> <p>I poplašiv se od sama sebe ne 
 stari!...{S} Ja znam... tak znam... da je njemu lijek samo motika...{S} Niks?...{S} Samo motik 
 meni?...{S} U mojim godinama?...{S} Da je na prozoru oca Prokopija osvanulo osmero djece ne bi 
 i poštuju.</p> <p>— Ali priznat ćeš da je ne gledaš poprijeko? — opet će Jevrem pakosnije i pr 
u je.{S} Ona se ne osvrnu.{S} Potrča da je stigne, zaustavi...{S} Opet zastade... </p> <pb n="7 
joj odnese... Čudna želja povukla ga da je opet vidi.{S} Da se razgovori s njome.{S} Kad odnese 
.{S} Neka neodoljiva želja povuče ga da je, iz potaje, utrne i da zgazi one Melentijeve trave.< 
 pojatu, — zamuca skrušeno, — Bit će da je duhan...</p> <p>Visoki se žandar osmjehnu i namignu  
ra? — Zbog cure?</p> <p>— Pa... hoće da je uda za nekog svog bratića, — odgovori Jevrem uzdahnu 
e i zastadoše malo.</p> <p>— On reče da je pri vrhu? — zapita visoki zadihan. — Je li?</p> <p>— 
a i svi ga, na lijep način, uvjeriše da je sve dobro.{S} Samo jedan kasapin, divlji i neobuzdan 
videći kako Janjićije nikako ne može da je potpuno shvati, požuri se da protumači. — Mi ćemo se 
a s njome!{S} Zalud molio prijatelje da je svjetuju, zalud tražio od hodže zapise, zalud plaćao 
sa zlatnim zubom, — pakosnici govore da je izvadio zdrav zub samo da ga može zamijeniti zlatnim 
otavajući se sve više i starajući se da je ne poznaju, pođe za njim...</p> <p>Čim je zatvorio v 
jome, grebao je, štipao, upinjući se da je savlada, obori.{S} Okrvavi je na ruci i bijesno poče 
, velim ti, gusjenica!... Čini mi se da je vrijeme da primim lijek, — dodade prisjetivši se. —  
istupi bliže.{S} Luda ga želja obuze da je prihvati malo, da stisne za čvrstu, oblu mišicu. — N 
da se pozdravi s njime. — Ja mišljah da je kogođ drugi...{S} Prepadoh se...</p> <p>— Došla da v 
...{S} Ali se još niko usudio nije i da je zapjeva.{S} Momci bi, tek kroz zube, propustili pone 
še, pazeći da se ne zamjeri Milici i da je kako ne uvrijedi. — Zgotovi je onako... na slanu vod 
 smo svršili? — zapita on pa, želeći da je osokoli, osmjehnu se. — Makar što ste daleko, čak u  
ori mu Janjićije.</p> <p>— A znaš li da je isprošena?</p> <p>— Ko prije djevojci, onoga i djevo 
 zaustavi jedna žena, šapatom zamoli da je povede u ćeliju.</p> <p>Sva je bila umotana u širok, 
zgovarao s njom; nije joj kazivao ni da je voli, — s time kao da ni sam još nije bio sasvim na  
ojkama.{S} Zato joj i poručio materi da je ne pušta na rijeku...{S} Zato nije ni došla...</p> < 
amo mi!{S} I</p> <p>— Evo i ja kažem da je carsku, — opet će Janjićije prkosno. — Jest, baš car 
prilazeći mu i ulagujući se. — Vidim da je krupna zvjerka nekakva, čim zbog nje pogibe desetera 
— tiho zapita Melentije. — Sad vidim da je to bila samo obična nahlada i ništa drugo.</p> <p>I, 
 stisne u ruci, hoće li biti uvjeren da je baš on bio na njezinim prsima? </p> <p>Lagano se odm 
da pričam, da obećavam, lažem; kušao da je izazovem, da još što progovori.{S} Uzalud.{S} Mjesto 
ena i haljinama, prepunim trina, kao da je prenoćio u stogu.{S} Promolio se kroz obijena vrata, 
ćajući se krivcem u ovoj stvari, kao da je želio da se sam pred sobom opravda. — Osim toga svij 
 da kaže: „sjedi, Jevreme“...{S} Kao da je prijatno slušati makar čije priče ovako stojeći!</p> 
ereno, poče gledati oko sebe.{S} Kao da je željela pobjeći, izmaknuti nekuda.</p> <p>— Vaso!... 
ede zapitati za savjet kakav.{S} Kao da je tražio od njega da još što progovori.</p> <p>— Konja 
čina; nečija čutura blizu mehana kao da je skakala po pognutim glavama...</p> <p>— Raspustilo s 
dvije duge suze.{S} Izgledalo je kao da je i sam predstojnik bio iznenađen ovolikom ljubaznošću 
amen brade ispod nje kostreši se kao da je jelo već na stolu pa mu se gadi. — I sjutra kupus!.. 
S} Jadnog, sićušnog čovjeka koji kao da je bio potpuno suvišan na ovome svijetu! Čiju je polovi 
da njime.{S} Sa zluradošću nekom kao da je čekao: hoće li se udaviti zalogajem?{S} I ne će li g 
— prošapta opet. — Silna!</p> <p>Kao da je i sad gleda onako zdravu, jaku. — U zategnutoj košul 
razgovor na drugo. — A baš bih volio da je još ostalo ovdje.</p> <p>— Sreća je, — mirno odgovor 
esam ni ja rđa...{S} Ali sam smislio da je ovako, na lijep način, bolje...</p> <p>Janjićije se  
ijene polulitrenjače ipak se uvjerio da je „sve kako treba“...{S} Kod jednoga bakala naišao je  
eo, pasji sin, i razbacuje nogama ko da je u svojoj kući...{S} Izjeo bih ga!...{S} Pa kako da g 
emo...{S} Zgriješili smo, ali hoćemo da je sve po zakonu...{S} I dijete neka je, pred Bogom, po 
!...{S} Phi!.. .</p> <p>— Mi mislimo da je bolje sačekati, dok stari omekša ili premine, — rast 
sada tražiti samo oca Prokopija, jer da je on ipak najbolji od sviju...{S} Počelo se čak govori 
se i lažno i neiskreno...{S} Dođe mu da je odgurne od pokojnika.{S} I iznenada kao da ga gurnu  
o.{S} Zatim se, po treći put, okrenu da je nikako ne gleda i, prisloniv se uz prozor, muklo zap 
isa avlija jakim i oštrim mirisom, kada je napuniše oni.{S} Miris tamjana i peciva na ražnju, k 
e vratio po treću i odigao je, iznenada je odbaci i opsova nešto.</p> <p>„Ne može se ovako“, ok 
{S} Nečija zurla, u blizini, još i sada je zaglušno pištala, a napukli bubanj sipljivo kloparao 
ije!</p> <p>A Jevrem samo tapka i gleda je...{S} Sunce mu peče za vrat, pali ga.{S} I iz prsiju 
u pušku sa izvezenim kundakom i zagleda je.{S} Pa istrča pred ćeliju, napuni i opali.{S} Brzo s 
nametao se ili ona, sama?...{S} Pogleda je dva puta oštro i ispitujući...{S} „Ona je prva traži 
 ne trebaju mu djevojke.</p> <p>Pogleda je, — pa se zasmija i on.</p> <p>— A taka bi mi djevojk 
ntija, u gaju pod mladim borovima, kuda je najčešće hodio, Nikola je sam samcat neprestano zvon 
oji odavna bješe zaboravio rašta i kuda je pošao.</p> <p>— Turci ti ne mogu dozvoliti da se tak 
ima poče mu se približavati. — I otkuda je?</p> <p>— Nikola! — nekako poplašeno i kao plačevno  
obrecivao i tobože korio je.{S} A vazda je kupovao nova odijela, nakite, kolače, šećerleme.{S}  
 pođe.{S} Sudari se s Jevremom, koji ga je začuđeno posmatrao i, streknuvši, odstupi malo...{S} 
vao Janjićija.{S} Za sve vrijeme dok ga je njegovao, morao mu se pokoravati slijepo, kao što se 
ko i držao maloga na krilu. Škakljio ga je bradom, štipkao za rumene obraščiće, tobože udarao g 
asapin, divlji i neobuzdani, uvjerio ga je na nekakav svoj, kasapski način.{S} Vaso je smiren i 
 i pogružen.{S} Svi su već čuli kako ga je otac Janjićije, — ko zna zašto, — istjerao noćas iz  
 stolu.</p> <p>— Dok je bolovao samo ga je dvaput obišao, — reče, — a zdravu kravu obilazi po t 
 potpuno zadovoljan sam sa sobom što ga je ovako pritijesnio. — Poslušaš li, svi će ti se čapku 
remi mu i zauzda staroga dorata, kojega je još uz ustanak preoteo od nekakva bega, pomognu da u 
ta je to? — ljutito povika Iguman, koga je neobična graja ova odavno probudila.{S} Protežući se 
štrčao zakučast, mesnat nos, ispod koga je, kao iz dimnjaka, kutljao dim duhanski i, klizeći ni 
venih vrata dreči izgrebano šegrče koga je majstor istukao i svakome se žali i pravda.{S} Uz zv 
eha, bez teške poruge!...{S} Momak koga je savladala!...{S} Koji se grčio, uvijao pod njezinim  
, dostojanstven, opirući se o štap koga je držao odmaknuta pred sobom i kao probajući koju bi n 
užno prošapta. — I pogodit će!...{S} Ja je vidim, lijepo vidim, kako se primiče, silna i moćna. 
u oko parčeta konopa prepirući se: čija je svojina.{S} Na drugoj strani gologlav brkajlija psuj 
i čestito! — otegnuto zapjeva Vaso čija je pustinjačka glava visoko stršila iznad ostalih i ble 
ori ona i izmaknu se do pod jabuku čija je opuštena grana milovala po glavi. — Ne primakoh ti s 
tade... </p> <pb n="78"/> <p>— Inadžija je, — promuca poluglasno češkajući se i gledajući za nj 
o i pakosno cerekao.</p> <p>Trapezarija je bila okićena i ukrašena kao o najvećem prazniku.{S}  
caju, — zlobno se uplete i Milica, koja je neprestano provirivala iza Vasinih leđa i bezuspješn 
entije i s nategom podiže svijeću, koja je još i na podu gorjela. — Zar tako valja?</p> <p>— Ta 
 se među njih.{S} Svoju suhu ruku, koja je bila žuća od voštanice, spusti na rame Janjićijevo.{ 
a zasuta brašnom, podstaknu vatru, koja je veselo puckarala i uskakala uz kotlove, i, suzeći od 
ri se i on, — tiho prošapta Milica koja je neprestano čistila pod i polako prikupljala nekakve  
 ne laže rog, — opet dobaci Milica koja je uvijek a naročito u svađi voljela da upotrebljava na 
ori Jevrem, pa uze poderanu maramu koja je ležala pokraj uzglavlja i poče mu otirati znoj sa če 
.{S} Ni-po-što, oče Igumane!...{S} Moja je želja i moja je zapovijest da ga odmah uklonite!...“ 
đeno. — Bez moje dozvole?</p> <p>— Moja je slava, oče Igumane! — okresa Janjićije, pokazujući u 
oče Igumane!...{S} Moja je želja i moja je zapovijest da ga odmah uklonite!...“</p> <p>— Ne slu 
pustio da saznam od drugih?...{S} Tvoja je dužnost bila, da mi prvi javiš, oče Igumane“...</p>  
da je sve po zakonu...{S} I dijete neka je, pred Bogom, po zakonu, nek nije nezakonito.</p> <p> 
 odgurne Melentija. — Da vidimo, kolika je!...{S} Ja se i hrvem sa silom...{S} Sto je jača, mil 
 jedva promuca obarajući glavu. — Majka je majka!</p> <p>Janjićije, naduvavši obraze, okrenu se 
 Zar i ti počeo polagivati?</p> <p>Joka je bila krupna, gojazna seljanka, koju je čitavo selo < 
azgovore slušao svaki dan.{S} Ispočetka je bjesnio i ljutio se misleći, da će psovkama i prijet 
ni, porumeni.{S} Dakle u istinu pričala je o njemu svima i svakome, hvalila se!{S} Nije ni čudo 
ri.{S} Pored njega na stoličici, ležala je oveća boca sa rakijom, do polovice ispražnjena; žutj 
ljno pa da se digne protiv njega, imala je još nekakve svakako važne razloge, radi kojih je bil 
 kao da potpuno zaboravila...{S} Morala je, dakle, neprestano čamiti kod kuće, u selu.{S} I, si 
 boju.{S} Dolje pokraj kapije šušketala je česm; negdje u kupini cvrčao cvrčak.{S} Mlak <pb n=" 
S} Luda Ilinka, u hrpi dronjaka, lutala je naokolo, njijala dijete na rukama poluglasno pjevaju 
a, kad god ih je Vaso pokudio, uzdizala je, obratno, i kovala u zvijezde Igumana, čim bi se Vas 
poznatog ribara Mitra Galebana.{S} Bila je kroz prvih nekoliko godina nerotkinja.{S} A to je da 
im, kad god nijesam bio u školi, čamila je, s materom zajedno, u njoj i nešto uređivala, raspre 
.</p> <p>— S kim si onaki si, — zborila je zajedljivo, pakosno, ne povisujući glasa, kao da gov 
može i ne smije napakostiti, — govorila je za deset drugih.</p> <p>I on se ozbiljno prepade.{S} 
take nemam smilovanja!...</p> <p>— Sila je sila, — opet dočeka onaj čovječuljak progurav se nap 
a vijencem od lozovine na glavi, nosila je zamotuljak od krpa na rukama i pjevala žalostive usp 
>Djevojka mu se približivaše.{S} Nosila je u rukama dva teška kabla sa mlijekom, koje se prelje 
sno gledao u oči; gojazna Joka dolazila je crkvi svakoga praznika i, kao za inad svijetu, nosil 
volje.</p> <p>— A mati?</p> <p>— Mrzila je i vino i rakiju.{S} Samo je ispijala kahve i pušila  
orovima, kuda je najčešće hodio, Nikola je sam samcat neprestano zvonio, ne umarajući se, ne ma 
 zakona uhvatio sam lopova...{S} Regula je regula!</p> <p>— Ne priznajem ja ni tebe ni tvoje re 
 nekih pedeset koračaja daljine, tonula je u zemlju kuća seljaka Petra Rađušića. <pb n="16"/> O 
teresujući se zar za domaći bez mnogima je pipao nove košulje na čvrstim mišicama i nabreklim p 
osta, dosta...{S} Ako je i kazna, mučna je, — okresa Iguman ozbiljnije, pa strogo naredi Vasi d 
ažu nešto jedno drugome.</p> <p>— Kršna je, nema fajde! — otegnuto izbaci kroz zube ulazeći u ć 
bacuje na tuđa leđa?</p> <p>— A i kršna je! — prošapta opet. — Silna!</p> <p>Kao da je i sad gl 
ila u kući vječita svađa i inat.{S} Ona je nekoliko puta morala bježati iz kuće i noćivati po k 
 dva puta oštro i ispitujući...{S} „Ona je prva tražila đavola“, kao da mu šapnu neko.{S} Zatim 
> <p>— Nije ona dijete...{S} Punoljetna je, — odgovori mu Janjićije.</p> <p>— A znaš li da je i 
gne, uhvati ga čvršće. — I interesantna je mnogo.</p> <p>Jevrem se poče mrštiti.</p> <p>— Ne vj 
joj u lišce, tražio je, rugo joj se, pa je evo i sad zaziva, smije se...</p> <p>Jevrem je, prek 
 narod voli...</p> <p>— Pa?</p> <p>— Pa je najprije htio da te zavadi sa Janjićijem, — osmjehnu 
i ona, koje se zacenilo od plača i čupa je, grebe po obrazima.{S} U prašini, pod nogama materi, 
elentije potvrdi glavom.</p> <p>— Dobra je cura bila, — uzdahnu, — Nikakva ljepotica.{S} Ni krš 
upe.{S} Uze i metlu i očisti sobu, opra je, a da više ni počinuo ni huknuo nije.{S} Svršivši uz 
e.{S} Proplaka.</p> <p>— Šta je?... Šta je? — breknu Janjićije oštro i pritrča joj kao da bi da 
 kašljucati.</p> <p>— No šta je?... Šta je?... — okresa suho, mrgodeći se i okrećući glavu da j 
ada dimili.</p> <p>— Šta vam je?... Šta je? — bolno zastenja Melentije i s nategom podiže svije 
 i kao očekujući odgovor od njih. — Šta je on?...{S} Ko mi je on?... Čudna mi čuda što nije doš 
 on žestoko i zaprijeti im šakom. — Šta je?</p> <p>— Ubiše nas!...{S} Upropastiše! — sićano zap 
 — Tražimo te!...{S} Trči!</p> <p>— Šta je? — zapita Prokopije uzbuđeno i odmah, kao po komandi 
brekle dojke.{S} Proplaka.</p> <p>— Šta je?... Šta je? — breknu Janjićije oštro i pritrča joj k 
zgine.{S} Zaustavi dorata.</p> <p>— Šta je? — zapita nestrpljivo prije nego su i pristupili, pa 
{S} Navališe.{S} Otvoriše.</p> <p>— Šta je to? — ljutito povika Iguman, koga je neobična graja  
io, — otegnu meko, moleći.</p> <p>— Šta je to? — začuđeno zapito ona i pripovrati se malo.</p>  
ajući je, poče se ljutiti.</p> <p>— Šta je?... Što ste stali tako ko trupine? — podviknu podrug 
atrajući ih, povika žešće:</p> <p>— Šta je?</p> <p>— Našlo ti se dijete, oče Igumane, — izbaci  
, gledajući preda se, ćuti.</p> <p>„Šta je, Petre?...{S} Kako je Janja?“</p> <p>„Zlo“, jeknu on 
a.</p> <p>Zadržah ga silom.</p> <p>„Šta je?...{S} Ti kao da imaš nešto da mi rekneš?“ zapitam m 
savo smješkajući i kao pitajući se: šta je ovim ljudima?</p> <p>— Rep! — napošljetku uzviknu Ja 
že...{S} Ništa više!...{S} Ako znaš šta je nevolja, pomozi!...{S} Nemoj da ode na onaj svijet ž 
če Jevrem i leže po travi. — Vidite šta je!</p> <p>Oba kaluđera, bez ustezanja, pohitaše prema  
glasovi pronose o tebi...{S} Pričaj šta je bilo?...{S} Sramota za tvoje godine, oče Igumane!“.. 
a silu poče kašljucati.</p> <p>— No šta je?... Šta je?... — okresa suho, mrgodeći se i okrećući 
tije poče je cjelivati.</p> <p>— No šta je?... Šta ti je?... — zapita začuđeni Iguman i malo od 
p> <p>— To je uzgred...{S} A glavno šta je?...{S} Reci! — nemilosno osiječe Iguman, mrgodeći se 
razu.</p> <p>— Rašta si ti zdrav, rašta je Prokopije zdrav?{S} I Janjićije i Iguman!...{S} Svi  
a?...{S} Božja ili đavolja?...{S} Rašta je to?...{S} Rašta?...</p> <p>Sav se skupi, naježi se.{ 
om.</p> <p>— Ne laj, pseto!...{S} Dosta je!...</p> <p>Nikola se strese i zlobno pogleda Janjići 
 i kao pijan zatetura i poigra. — Kakva je svadba bez pjesme?</p> <p>Dođe i Iguman.{S} Iznenađe 
 cvili nekako suho, žalostivno. — Kakva je to pravda?...{S} Božja ili đavolja?...{S} Rašta je t 
d si muško, kad si, biva, osjetio kakva je duša djevojačka!</p> <p>Jevrem opkorači oko napunjen 
amoli da je povede u ćeliju.</p> <p>Sva je bila umotana u širok, šaren pokrivač.{S} Samo joj no 
 Nijesi se, možebiti, bio ni rodio, kad je u našem selu živio Aćim Spremo sa svojom Anicom.{S}  
{S} Oteo sam se i njegovoj sili.{S} Kad je htio da me nemilom ženi, uskočio sam u kaluđere, za  
kada nije da mi se svidjela...{S} A kad je otac <pb n="120"/> htio da mi privjenča drugu, ostav 
ebaci mantiju pod drugo pazuho. — A kad je porasla on joj našao i mladoženju, nekakva svoga bra 
radosti.{S} Dakle nije mu se rugala kad je pričala o njemu?...{S} Nije ga ismijevala?...{S} Jad 
oklopcu!{S} Svidjela mu se onomadne kad je bio u varoši i odmah je kupio.{S} Kupio da pokloni c 
rajući se, ne malaksavajući.{S} Tek kad je čuo kako promukli glasovi ubrzano završiše i pošljed 
nosi, nego nečija grubost...</p> <p>Kad je pozvao goste da „pogledaju kolo“, svi olakšano odahn 
 prsima; zagledao ih, hvalio.{S} Uzgred je primao poklone: čarape, marame, košulje što ih one š 
, pa niti ko pitao za njega ni znao kud je otišao...{S} Poznavši Jevrema doviknu podrugljivo:</ 
i ga uza se toliko dana, sa nadom da će je susresti i odobrovoljiti da ga sasluša.{S} Uzalud!{S 
ićije bješnje i opet zakorači kao da će je pregaziti. — Ko će i njega pitati?...{S} Ja ću njemu 
etivu...{S} Ko žena!</p> <p>— I mati će je silom udati? — opet uzviknu Jevrem a već ne može da  
odnije mu pogleda u oči. — Spominjat će je, a, možebiti, i ružiti...{S} A ja ne ću da niko o nj 
iko drugi, a ono pijani Vaso izazvat će je i zametnuti!...{S} Jedini Jevrem nije se mnogo raspi 
, poruči, „onu najdeblju.{S} Uslišit će je i Bog i Anica“...{S} Otada, pričaju, nije bilo sretn 
tivši jedan kraj Igumanove mantije poče je cjelivati.</p> <p>— No šta je?... Šta ti je?... — za 
v joj udaraše u glavu i od topline poče je hvatati nesvjestica.</p> <p>Tek kad opazi krv na ruc 
!</p> <p>Raščešlja bradu prstima i poče je trpati u usta, gristi.</p> <p>— Ja...{S} I sad će op 
ićije pa naglo prihvati za vreću i poče je otimati, gaziti. — Ti sjedi ovdje pa ako smije neka  
o pogleda.{S} Uhvati se za bradu i poče je gladiti.{S} Zatim okrenu dlane prema suncu i gledaju 
di ovdje?...{S} A ona, čini mu se, juče je spominjala kako će ići na rijeku da pere haljine, sa 
ijeno podiže i pođe u selo.{S} Još juče je, kraj Melentijeve postelje — za čudo, baš je kod bol 
ku svoju na ruku Melentijevu.{S} Držaše je dugo.{S} Odsijev voštanice zaigra mu na bradi, klizn 
e...{S} To nije tvoje dijete...{S} Naše je“...{S} Ja...</p> <p>Smiljana kleknu.{S} Uhvativši ga 
 on je samo vodenjačom i pio, — i odiže je.</p> <p>— Ko se prestavio Bog mu dušu postavio u car 
 neprestano vičući „izvolite“, nemilice je udarao ili laktovima ili štapom svakoga ko mu smetao 
barušeno...{S} Jest, ona!...{S} Poznade je...{S} Prekovanu, očišćenu motiku prebacila preko ram 
 pomogne“.</p> <p>I ode po nju i dovede je. Čim zakorači u sobu, pođe i ona prema klupama, da u 
> <p>Pa, uhvativši Maru za ruku, povede je.{S} I kao da zareža na Jevrema:</p> <p>— Za mnom, pa 
 i zabrinuto zastajući kod mjesta, gdje je juče častio Maru. — Kako je neobično bez nje!</p> <p 
pnu predstojnik došavši do mjesta, gdje je malo prije igralo kolo.{S} Momci i djevojke oznojeni 
 kukove, uputi se guravoj trešnji, gdje je u hladu počivao Jevrem.</p> <p>— Slatko li će se ruč 
 upadicama.</p> <p>— A, molim Vas, gdje je velečasni gospodin Iguman? — zapita iza leđa sitan,  
 i ruke na prsima. — Iguman!...{S} Gdje je?...</p> <p>Malen, pogrbljen starčić, poklopljen dubo 
miljane: kako je zgriješila?...{S} Gdje je to bilo?...{S} Kada?...{S} Je li on dolazio, nametao 
doista, nijesi zaželio.</p> <p>— A gdje je ona? — zapita Jevrem živo i poče se osvrtati.{S} Kao 
čanju, bacao na pržinu.</p> <p>— A gdje je ona? — tiho zapita Jevrem nadnoseći ruku nad oči i p 
o ogledalo, — ona pokaza na njedra gdje je zar čuvala ogledalo, — treba sad i da častiš...</p>  
oge.{S} Ispod cipele mu, na mjestu gdje je stao, izviruje prelomljeno pero kaloper; za nogavicu 
a „iz inada“ odveo u kuhinju, Janjićije je tvrdo vjerovao, da će ga nagovoriti na kakav novi „š 
a jela, najviše mlijeka.{S} A Janjićije je opet tvrdio da će on tako „od gladi umrijeti“ i upor 
ao u najtežim danima.{S} Otac Janjićije je dobar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i jednoumac, 
 ovako stojeći!</p> <p>— Otac Janjićije je pošten, ama ne trpi nikakva reda, — opet će Iguman t 
...{S} Nikome više!...</p> <p>Janjićije je tek sada poznade.{S} Bila to Smiljana, poznata <pb n 
o djetetu.{S} Pitalo se, nagađalo: čije je, otkuda?...{S} Spominjala se šapatom imena nekolicin 
i. — Čije?</p> <p>— Ako ti ne znaš čije je, mi ne znamo, — nekako zajedljivo odgovori Prokopije 
jne da mu rasplaše ribe...{S} Prokopije je sjedio u strani na podvijenoj i iskušljanoj mantiji, 
ideći se jedan od drugoga.{S} Prokopije je često pogledao na vrata.{S} Pričinjalo mu se jednako 
vao je bolesnog Melentija.{S} Prokopije je mirno potkresivao ražnje za pecivo i, oštreći nože,  
{S} Snažno zveckajući brojanicama, koje je prebirao među prstima i lupkajući štapom o mermerni  
neki i pogledaše na sunce da vide, koje je doba.</p> <p>— Da se odmorimo. </p> <pb n="26"/> <p> 
e, gdje se, kroz bokorasto granje, koje je mirisalo na mladu smolu, lomili i drobili nasrtljivi 
stavi sasušene i izmrvljene trave, koje je mršavim prstima prebirao i razvrstavao.{S} Podiže gl 
palo?</p> <p>Ali kako će pogoditi: koje je njezin cvijet?...{S} Može li ga poznati?...{S} Kad g 
S} Pogleda na lišće visokih topola koje je treperilo i lepršalo se u suncu kao srebrni snijeg.{ 
tirski, a sve, što je manastirsko, moje je ko i tvoje.</p> <p>Iguman poče tapkati na mjestu i s 
stiti zbog grijehova vaših...{S} Kopile je oskvrnilo kuću Gospodnju!...{S} Gnjev i prokletstvo  
ljina, odmah uputi u kuhinju.{S} Odatle je, kroz širom otvorena vrata, izvijala tanka, providna 
gledajući na sat.</p> <p>— Jes’ vrijeme je...{S} Daj mi...{S} Eto ga, taj sa crvenom kartom na  
pirući se o štap kao kakav starac, kome je minulo i odviše godina, lagano, počivajući na svakom 
 Janjićije i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete na putu bilo?</p> <p>— Ako ono ostane u 
kraju, ispod jednookog prozora, na kome je zamjenjivala staklo tanka, providna koža, sitnu, zgr 
 bacaju se kamenjem prema koncu na kome je otac Prokopije pažljivo pričvrstio udicu željne da m 
— i koliko je god gostiju bilo, svakome je morao da očati njegovu porciju.{S} Svakome je izmišl 
 korisno nije mogao uraditi.{S} Svakome je, naročito ženi, upravo kvario ono, što bi se uradilo 
ao da očati njegovu porciju.{S} Svakome je izmišljao nebivale zasluge i svakoga toliko uzdizao, 
ni!...{S} Dušegubi!...</p> <p>I svakome je ukazivao na mjesto, oštro, proklinjući.{S} I svi se  
zi one Melentijeve trave.</p> <p>— Mene je srce dovelo u manastir, — reče naposljetku, nakon du 
elentije se, iznenađen, trže. Činilo se je da mu ovaj nenadni susret ne bješe povoljan.{S} Na p 
 kapu, koja mu ležala na zemlji, otrese je i, oborene glave, vukući nogu za nogom, krenu dalje. 
, da ga ranije obavijeste o dolasku, te je svaki čas pogledao na kapiju i kao očekivao ih.{S} V 
 dijete?...{S} Okle?...</p> <p>— Dijete je dijete, — pobija Vaso tvrdoglavo, ne popuštajući ni  
egovu računu svi smo mi pravi, a dijete je krivo!...{S} Crv ovaj slabi, pa nekome kriv!...{S} I 
putu i gnječeći ga među prstima.{S} Sve je unaokolo bilo mirno i tiho.{S} Jasno se moglo čuti k 
neumorno motao između dućana.{S} Na sve je, tobože, pazio, nadziravao.{S} Videći kako Iguman uc 
u i sav se nage prema voštanici.{S} Uze je i odiže iznad glave.{S} Blijed odsijev zaigra mu po  
počinuo ni huknuo nije.{S} Svršivši uze je za ruku i, otirući znoj širokim rukavom od košulje,  
p>— Čojek i treba da se opije...{S} Bog je i stvorio rakiju za čojeka...{S} Eno i otac Janjićij 
..</p> <p>— Čim se dvaput govori, odmah je ozbiljno, — kresnu Janjićije žešće i sa čitavom šako 
se onomadne kad je bio u varoši i odmah je kupio.{S} Kupio da pokloni curi što ga nedavno obori 
 <p>— Ostavite, gospodine...{S} Siromah je...{S} Bog nam zapovijeda, da se smilujemo na siromah 
uđerima i ponoseći se njima, kad god ih je Vaso pokudio, uzdizala je, obratno, i kovala u zvije 
ikom na čelu izmakoše naprijed.{S} Njih je više interesovalo kako se, uz oštre povike zatalasan 
kakve svakako važne razloge, radi kojih je bila nemilosna u napadajima.{S} Ona se, iz inada, sa 
je meko, gledajući za njom i kao žaleći je. — Jadnica!...{S} Kao da ne zna, da se on svake godi 
oj se jedno popelo na leđa i kljucajući je u glavu nekako silno i žalostivo cijuče.{S} Jedna sv 
i? — osorno zapita Janjićije, gledajući je s nepovjerenjem. — No?</p> <p>— Da se ispovjedim...< 
vo skidajući odeždu sa sebe, kušljajući je, poče se ljutiti.</p> <p>— Šta je?... Što ste stali  
vrata, skide poderanu kapu i kušljajući je, pogleda me.{S} Zausti da progovori nešto, da zapita 
ojim razdrljenim prsima i zagrijavajući je na usalim isušenim dojkama, miluje, miluje...</p> <p 
ći unaprijed svaku riječ i prežvakujući je nekako, — tak vi i lečite...{S} Tu mene ne potrebno. 
nije htjela primiti...</p> <p>Ugledavši je skrušenu i potištenu sažali mu se.{S} Sage se nad nj 
<p>Prokopije svuče mantiju.{S} Gurnuvši je pod glavu uzvali se na krevetu.</p> <p>— Tako je, Va 
 ga nije toliko radovalo, koliko kad bi je kogod pohvalio.</p> <p>„Nema bolje djevojke od Janje 
e, razljućen, izmahnu voštanicom i baci je Prokopiju na glavu.{S} Prokopije, zarivši sve prste  
u?...{S} Nije ga ismijevala?...{S} Jadi je znali, a da joj se nije svidio, zar bi nosila ogleda 
ao i primjedbe, prijetio.{S} Mehandžiji je napomenuo da su stolovi na putu i tražio da ih uklon 
aha sa konja.{S} Spustivši maloga, koji je spavao, na travu, sjede i prekrsti noge.</p> <p>Sjed 
rajući se da ne probudi Janjićija, koji je zbijen i zgrčen, na kratkom krevetu, sa duboko uvuče 
jićije, nadnesavši se nad Jevrema, koji je hitno, ne zastajući, <pb n="121"/> kupio prljavo, ne 
jivom nagonu seoskog besposličara, koji je od djetinjstva naviknuo na bezazlene šale i šegačenj 
/p> <p>— Lakše, — šapnu Janjićije, koji je poguren sjedio iznad glave bolesnikove i ovlaženom m 
usti ga, — oštro dobaci Prokopije, koji je, prebacivši i epitrahilj i odeždu preko ramena, goto 
je, uze sa čavla stari epitrahilj, koji je mirisao na tamjan, i rastopljen vosak i namače ga na 
tim i iskrivljenim krstom na njoj, koji je, kako se činilo, nekada bio posrebren, a sad se ogol 
u prema Janjićijevoj...{S} Jevrem, koji je toliko zatezao i nećkao se napošljetku je pristao da 
p> <p>— Kušat ćemo!</p> <p>Jevrem, koji je rakiju nerado pio, izvuče se iz ćelije.{S} Izađe na  
rom, krupnim, sipljivim debeljkom, koji je svakog drugog dana naročito iz varoši dolazio, svađa 
ntijeve trave po ispljuvanom podu, koji je bio prošaran bezbrojnim pahuljama razderanih hartija 
o li je ovo? — zapita Jevrem Vasu, koji je neispavan i ljutit prelazio preko avlije, noseći lju 
om ukaza na mrki pojas Prokopijev, koji je umašćen virio ispod raskopčane mantije. — Zar da tak 
 snažni i muški glas Janjićijev, — koji je maloprije došao iz ćelije zaključav maloga u njoj, — 
..</p> <p>I, sa uvjerenjem čovjeka koji je mnogo o tome razmišljao, ne osjećajući koliko je ned 
 ne piješ? — tiho zapita Janjićije koji je i treću ispražnjenu bocu spuštao pod sto (prazne boc 
nikada...{S} Tihooo!</p> <p>Jevrem koji je dobro znao da se nikada ni udavala nije niti imala d 
bjedonosno dojaha na svome magarcu koji je veselo skakutao.{S} Sjahavši odmah se uputi zvonima  
zagorjeloj travi oprućio se Vaso koliki je dug, otegao se kao na raspeću.{S} Stenje, jauče, ječ 
ajući pogleda po svima.</p> <p>— Šta li je ovo? — zapita začuđeno. — Bez moje dozvole?</p> <p>— 
naćuli uši i ubrza hod.</p> <p>— Šta li je sad? — zapita šapatom, kaskajući. — Šta se to desilo 
ako zamače kroz kapiju.</p> <p>— Šta li je sad naumio? — zapita otegnuto i okrenuv se crkvi poč 
mu?...{S} Je li on kakav sudija, šta li je?...{S} Pa barem da ponudi stolicu i da kaže: „sjedi, 
đeno, a već postao nestrpljiv: — šta li je dalje bilo?</p> <p>— Priču?...{S} Kakvu? — otegnu Me 
epom brani se od muha.</p> <p>— Gdje li je njezina kuća? — šapatom zapita Jevrem obzirući se na 
lađivao rakiju u vodi. — Po kakvijem li je to kanunima i paligrafima?</p> <p>— U moje poslove n 
m vijencu. </p> <pb n="29"/> <p>— Ko li je ovo? — zapita Jevrem začuđeno i zastade na mjestu.</ 
a i ulupljena kamilavka.</p> <p>— Ko li je ovo? — zapita Jevrem Vasu, koji je neispavan i ljuti 
ju u to što su čuli...</p> <p>— Kako li je danas sve pusto! — tiho prošapta gledajući oko sebe  
ade tu kao okamenjen.</p> <p>— Kakav li je ovo bogomoljac? — šapatom zapita Jevrem i lagano, na 
 se muhe u njemu davile...</p> <p>— Ali je on reko da će me vjenčati...{S} Obećo je...{S} On, J 
 bi da se uvjeri: je li sve ovo san ili je java. — Šta će meni dijete?</p> <p>— Ko s đavolom ti 
, ode gotovo kaskajući.</p> <p>I mazili je oboje neprestano.{S} Petar se, doduše, čuvao da se t 
S} Mogu samo, onako uzgred, reći, da mi je u njemu bilo ugodno, da sam bio potpuno zadovoljan.{ 
bi nas...{S} Ja znam, na priliku, da mi je suđeno da mlad preminem.{S} Ali on će najmanje za go 
am, — šapatom odgovori Jevrem. — Šta mi je ona pa da se raspitujem?</p> <p>— Pa ti i ne znaš ni 
tvori deset puta krupnja...{S} A šta mi je to?...{S} Nakon toga ćeš odmah polako... polako otić 
 male pa se nikad napiti.{S} A kakva mi je to daća ako se čojek ne napije?</p> <p>Prokopije svu 
zi i oštro uzviknu:</p> <p>— Za tebe mi je cura, pasji sine!...{S} I za te mi je ženidba!... —  
— Ko mi je sakrio oružje?...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, prevrćući, lomeći s 
rno pođe preko avlije.</p> <p>— Gdje mi je Jevrem? — zapita Vasu susrevši ga blizu kokošinjaka. 
i je cura, pasji sine!...{S} I za te mi je ženidba!... — Pa se oduprije rukama o koljena i pako 
govor od njih. — Šta je on?...{S} Ko mi je on?... Čudna mi čuda što nije došao!...{S} Prrroklet 
si ko i on, gospodin si, pa...{S} Ko mi je general?...{S} Ne dam ja tvoga prsta za njegovu glav 
rnu. — Kuku, djeco moja!</p> <p>— Ko mi je sakrio oružje?...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrm 
sret.</p> <p>— Milo mi je...{S} Milo mi je, — zapjeva primičući se i pružajući ruke prema njima 
ji, podje im u susret.</p> <p>— Milo mi je...{S} Milo mi je, — zapjeva primičući se i pružajući 
o u vrh planine...{S} Deveti dan spremi je Aćimu mirnu i prepodobnu.{S} „Očitao sam“, poruči, „ 
jeteći štakama i štapovima.{S} I jedini je Nikola bio u stanju da ih razvadi, umiri.{S} Pazeći  
ispravi se ponosno pred Marom i zakloni je od Igumana. — Ja sam je oteo i doveo.</p> <p>Iguman  
etna? — strogo zapita Janjićije i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete na putu bilo?</p>  
a do kapije i, podignuvši erezu, otvori je...{S} Minu pored česme i pođe prema prozorima osvrću 
se ni tamnice.</p> <p>— A znaš li da ti je bolje orati i kopati nego se ovdje sahranjivati?{S}  
 da se poče prenemagati.</p> <p>— Pa ti je voliš, pasji sine, čim tako govoriš, — viknu mu podr 
1"/> <p>„A što se sakrivaš?... - Šta ti je?...{S} Pogledaj me“, zamolih pristupajući bliže i po 
jelivati.</p> <p>— No šta je?... Šta ti je?... — zapita začuđeni Iguman i malo odstupi. — Ko si 
mu ruke drhću, drhću...</p> <p>— Šta ti je? — brzo zapita Jevrem i misleći zar da će pasti, pod 
šketalo nešto, pištalo.</p> <p>— Šta ti je? — tiho ga zapita.</p> <p>— Ništa, — muklo odgovori  
 iz sobe.{S} Ode.</p> <p>„Petre, šta ti je?“ glasno poviknuh za njim i pođoh da ga stignem, zau 
eba da častiš što smo je doveli, kad ti je toliko draga! — uzviknu jedna obijesno, dražeći i nj 
e, zapita mekše:</p> <p>— A muž gdje ti je?...{S} Ovdje?</p> <p>Ona odmahnu rukom:</p> <p>— Dal 
je?... — zasikta Iguman osorno. — Ko ti je dozvolio?...{S} Ko te doveo amo?...</p> <p>— Ne pita 
trašio se...{S} Pomisli, bolan, kako ti je kad si svijestan da te ne će biti!...{S} Svijet će o 
 odnekuda i javiti mu se.</p> <p>— Mati je zadržala kod kuće...{S} Slutila zar da ćeš i ti doći 
e!</p> <p>Pa se ponovo pridiže, isprati je do vrata i mirno pođe preko avlije.</p> <p>— Gdje mi 
ao da ga opi...{S} Zadrhta...{S} Uhvati je za ruku i stište iz sve snage.</p> <p>— Đavole! — go 
ući prekri obližnje šiblje...{S} Uhvati je oko pasa, stegnu, i kao gladna zvijer, zari joj oštr 
 smeten.{S} Niti je šta odgovarao, niti je znao šta bi odgovorio...{S} „Otkud zna?...{S} Otkud  
o nije htio da izađe iz ćelije.{S} Niti je izlazio ni koga puštao sebi.{S} Kad bi osluhnuli čul 
ajao smrvljen, poražen, smeten.{S} Niti je šta odgovarao, niti je znao šta bi odgovorio...{S} „ 
bi znao kazati...{S} Oca Melentija niti je volio mnogo ni mnogo drugovao s njime.{S} Pa opet... 
 manastirske kuharice, Milice, i buniti je u poslu.</p> <p>Kad god bi saznao, da će se prigotov 
iš se što te mi gledamo!</p> <p>— Pusti je, oče, molim ti se, — ušeprtlji Jovo pričinjujući se  
jetinu hoću da ti napomenem.{S} Napravi je s majdonosom, zaprži dobro... i neka bude sočna!...  
ući se da je savlada, obori.{S} Okrvavi je na ruci i bijesno poče čupati, kidati pregaču, udara 
ici i da je kako ne uvrijedi. — Zgotovi je onako... na slanu vodu...{S} Kako ti već znaš...{S}  
ije oštrije i lako ga odgurnu. — Njojzi je, bolan, Iguman kao neki tutor...{S} Kad joj otac umi 
 <l>Igra cura malena,</l> <l>Suknja joj je šarena...</l> </quote> <p>I odmah pade, posrnu.{S} S 
 i naredi da tamo spusti torbu, u kojoj je bilo nešto jestiva i rakije.{S} Pa se prekrsti prema 
vijek...</p> <p>— Pa?</p> <p>— Predznak je to...{S} Rđav predznak!</p> <p>— Bojiš ga se?</p> <p 
e, grdio nju i nazivao huncutom, a ipak je, kao razbojnik plijen, sa raširenim zjenicama, u čud 
ja i razmišljanja o njemu!...{S} I ipak je žalio za takim životom!...{S} Imao smjelosti da pomi 
o čim je on prihvatio maloga...{S} Svak je znao da on to ne čini bez nekog golemog razloga...</ 
} Ali oca Janjićija počituju...{S} Svak je ušutio čim je on prihvatio maloga...{S} Svak je znao 
o da nikad nije ni otirala...{S} Uvijek je, kao dijete kakvo, pristajala za ocem ili za materom 
acima dima i, nekako moleći, — a uvijek je s njome mekše govorio, — reče:</p> <p>— Samo pazi, M 
 prigotoviti kakav masniji ručak uvijek je hitao da joj tobože pomogne.{S} Nametao se, miješao  
oče potprašivati. Čim bi se opio uvijek je volio da potprašuje.{S} Zar da iskija piće.</p> <p>— 
adžija...</p> <p>— Jest...{S} Buntovnik je i kavgadžija.{S} To sam odmah opazio, — potvrdi Jevr 
 svijetu, dobričina, anđeo nebeski, dok je Janjićija nazivala i razbojnikom i krvnikom i pijani 
nemoćno ječalo i uzdisalo, a drugo, dok je Vaso lovio izgubljeni konop, kao da se zacenjivalo o 
ši ničice, udari čelom o zemlju.{S} Dok je sjedio i razgovarao, Jevrem mu, krišom, svezao konop 
žnom rukom udari po stolu.</p> <p>— Dok je bolovao samo ga je dvaput obišao, — reče, — a zdravu 
 otegnu:</p> <p>— Ne će te izbaciti dok je na meni glava!{S} Tako mi časnoga krsta, zaklat ću g 
 I Iguman se tobože i brinuo o njoj dok je bila dijete, — nastavi Prokopije i lijeno prebaci ma 
vatreno.</p> <p>— Svejedno...{S} On nam je gospodar.</p> <p>Janjićije opruži golemu šaku i sav  
perčinom i zavrti glavom. — Tri put nam je prorekao grad...</p> <p>— A meni prorekao smrt djete 
 djevojci?</p> <p>— Mara.</p> <p>— Znam je...</p> <p>Snažno ga potegnu za uvo i odlučno izbaci: 
o, birao ljepše zalogaje, nudio.{S} Sam je i zdravice držao, — a volio je u svakoj svečanoj pri 
Marom i zakloni je od Igumana. — Ja sam je oteo i doveo.</p> <p>Iguman uzmičući na leđa i odbac 
e ona ko što se čini...“</p> <p>„Ja sam je dobro upoznao.{S} Ne možeš je skuditi“, opet bih ja, 
aca u šaku.{S} Nepovjerljivi Iguman sam je radnike isplaćivao i, svrh svega, redovno prebacivao 
{S} Zasukavši rukave, kao podmlađen sam je optrčavao oko stola.{S} Točio je vino, birao ljepše  
rio, a bilo je ozbiljno...{S} Vidio sam je i — svidjela mi se...{S} Ni saznala nikada nije da m 
vala lice rukavom ili prekriva; ako sam je zatekao na livadi, sakrivala se među stogove, uvlači 
} Hoće curu!{S} Ja...</p> <p>— Samo sam je zagledao, — zamuca Jevrem zbunjen i poče crveniti. — 
eki još i sada dimili.</p> <p>— Šta vam je?... Šta je? — bolno zastenja Melentije i s nategom p 
 i preko lule opljunu na pod. — A golem je to gospodin!</p> <p>— Iguman veli, da će samo on s n 
?...{S} I zavidio im oboma...{S} Jevrem je očekivao kad će ga Iguman pozvati i narediti mu da s 
> spremao se da kolje ovnove.{S} Jevrem je bio otišao u varoš da pokupuje nekakvih stvari...{S} 
 krupnom događaju u selu...{S} I Jevrem je bio od onih ljudi, koji osjećaju neku djetinjastu ra 
zadužbinu ovu sačuvat ću!</p> <p>Jevrem je stajao smrvljen, poražen, smeten.{S} Niti je šta odg 
Pokoj ti lijepoj duši!...</p> <p>Jevrem je dugo stajao nijem, pogružen, neveseo.{S} Miličino pr 
i sad zaziva, smije se...</p> <p>Jevrem je, prekrštenih ruka, sa divljenjem i čudnom pobožnošću 
ih, zvečeći, udarajući...</p> <p>Jevrem je još neko vrijeme ležao pod trešnjom, ljuteći se i pr 
kajući, pogleda unaokolo.</p> <p>Jevrem je tek sada mogao da mu zagleda gotovo mladićski svježe 
 pojasevi, što ih sa sebe zbacili da im je „hladnije“, leže u gomilama iza njih, nabacani jedni 
taviti sama?</p> <p>Melentije kao da im je čuo razgovor.{S} Promeškolji se, otvori oči...{S} Po 
nose, zainađeno, nemilosno, a zemlja im ječi pod nogama, šišti, a mlade kosti škripe i puckaju. 
u li zapalili jednu našu kuću, palio im je po tri po četiri čardaka...{S} On se krvio s njima u 
 ne poznaju, pođe za njim...</p> <p>Čim je zatvorio vrata od ćelije, uze sa čavla stari epitrah 
žila?{S} Ne valja!</p> <p>— Ona se, čim je prvi dar primila, počela nekako uklanjati ispred men 
ićija počituju...{S} Svak je ušutio čim je on prihvatio maloga...{S} Svak je znao da on to ne č 
<p>Jevrem se naglo okrenu.{S} Pred njim je stajao nepoznat, modar, podbuho gospodin sa neobično 
ko zna, da je tu vučija jama.{S} Iguman je još zimus iskopao pred pojatom radi lopova...{S} Eh. 
/p> <p>Stigoše među kaluđere.{S} Iguman je stajao nasred avlije, opirući se o štap i razlagao n 
da mu dijete krišom, po noći.{S} Iguman je već smislio i način kako i kuda će ga opremiti, da s 
Janjićije ga presiječe:</p> <p>— Iguman je zavrzan ko i ti...{S} Ne ću ga ni pitati.</p> <p>— M 
erje svoje.</p> <p>Kao za inad i Iguman je postajao sve ljubazniji prema Nikoli, ukoliko ga Jan 
Igumana ko đavo od krsta!</p> <p>Iguman je ove i ovake razgovore slušao svaki dan.{S} Ispočetka 
i Prokopije i opljunu u stranu. — Sitan je, kržljav, u džep li stao...{S} Smeten, spleten...{S} 
 Otac Janjićije je dobar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i jednoumac, brate!...{S} Manastir b 
ati iz kuće i noćivati po komšiluku; on je nekoliko puta nosio zavezanu glavu ili ruku.{S} Tek  
seljaka Petra Rađušića. <pb n="16"/> On je ujedno bio i školski poslužitelj, a njegov zvonki, m 
t!...{S} Lakše!</p> <p>— Pazi!...{S} On je krhka sna, pa se može probuditi.</p> <p>— Psssst...< 
vrem lagano pristupi Janjićiju...{S} On je još stajao na mjestu, mrk, nepomičan, sumoran, sa op 
Igumanu, niti se brinuo za njega.{S} On je danas izgledao nekako tužan i pogružen.{S} Svi su ve 
p> <p>A Jevrem ih ni slušao nije.{S} On je išao razvučeno, gegajući se, zastavši ponekad da nov 
erati da bolje i pažljivije radi.{S} On je vodio i sve račune za njive i vinograde, na malim, n 
na?</p> <p>Melentije ga nije čuo.{S} On je i dalje čupkao bradu, stisnutom šakom udarao po vlaž 
.{S} Pa i sam uze svoju vodenjaču, — on je samo vodenjačom i pio, — i odiže je.</p> <p>— Ko se  
e ispred vrata, prepriječi mu put. — On je jednako na riječi...{S} On bi me i sad uzeo sebi...{ 
S} Zastade...{S} Osluhnu...</p> <p>— On je! — prošapta tiho.</p> <p>I uputi se maloj, neugledno 
nju!</p> <p>— Govori ti šta hoćeš, a on je svetac, — glasno je vikao Vaso, pogledajući ispod ok 
Kao nadziratelj manastirskih radnika on je morao dopirati svuda i sve obilaziti: i vinograde, i 
ući ramenima i prenemažući se. — A i on je često prepijao i tužio se na želudac.</p> <p>— Dosta 
/p> <p>— Sve sam kazao Mitropolitu i on je sve razumio...{S} Ama sve...{S} I lijepo mi kaže:{S} 
duši usopšago raba božija Melentija i o ježe prostitisja jemu vsjakomu pregrješeniju, volnomu ž 
e on reko da će me vjenčati...{S} Obećo je...{S} On, Jovo Stankov...{S} Ti ga znaš, oče...</p>  
vo ciknu:</p> <p>— Oteo?</p> <p>— Našao je pred kućom, zgrabio je i bacio za se na konja, — hla 
tira...</p> <p>Jevrem zanijemi.{S} Išao je pored Prokopija oborene glave i kao razmišljao o neč 
u i modrim prstenovima ispod očiju išao je smjerno, pogruženo.{S} U jednoj ruci drži otrgnut vl 
 treba“...{S} Kod jednoga bakala naišao je na „nezrele“ jabuke.{S} Za čudo: nakon jednog obično 
 pa <pb n="94"/> čak i crkvu.{S} Otišao je u gaj, medju varošane i združio se, sprijateljio s n 
pe iz razreda i da očisti pod.{S} Došao je odmah sumoran i ćutljiv kao vazda, i podvezavši usta 
utonuo u jastucima i pokrivačima, ležao je nauznačke, sa zavaljenom glavom.{S} Disao je teško.{ 
anom čohom, na razguljenoj asuri, ležao je otac Melentije.{S} Opružen, sav umotan u svoju suru  
 mlaz svjetlosti klizio niz kosu, držao je debelu pjesmaricu na koljenima i po deseti put glasn 
i na koljena, omahivao je njome, grebao je, štipao, upinjući se da je savlada, obori.{S} Okrvav 
p> <p>— Ako ste vi bola doktor, — mucao je uvrijeđeni liječnik, smišljajući unaprijed svaku rij 
vrem meškoljeći se otegnu:</p> <p>— Dao je Bog, puno je selo žena!</p> <p>Svi se nasmijaše.{S}  
aije likuj“, kao da proplaka.{S} Gledao je srećnoga Jevrema kako se ispod svježeg vlažnog vijen 
ao interesujući se bojom vina, zagledao je prema suncu.{S} Pogledao i naglo iskapljivao, redovn 
ešto...{S} Opet se vrati...{S} Izgledao je nemiran, uzbuđen, razdražen.</p> <p>— Ja, — okresa k 
obično zakrvavljenim očima.{S} Izgledao je izmoren, neispavan.{S} Neprestano je čupkao podstriž 
ugu.{S} Kad se vratio po treću i odigao je, iznenada je odbaci i opsova nešto.</p> <p>„Ne može  
člijom bockajući konja u slabine, jahao je ponosito, kao da ide na Kosovo.{S} Samo ponekad, pri 
očekivao ih.{S} Vaso, polupijan, stajao je ukraj crkvenih vrata, silom pokušavajući da se drži  
 puta čak, zar da ih prepane, i ustajao je, hvatao ih oko struka i, uživajući u njihovu cičanju 
ac sa <pb n="110"/> perčinom razmišljao je: hoće li ih Janjićije ponuditi i kakvim jelima ili ć 
goni, da se brani od nečega.{S} Mrmljao je u bradu, romendžao, nejasno, isprekidano, nerazumlji 
etu, koje im preprečavalo put, saginjao je glavu i poguren prolazio ispod njega, pazeći da mu k 
.</p> <p>— Ljubite i vragi vašja, rekao je Hristos.{S} A kako da ne volim prijatelje?</p> <p>Va 
po njima, pa se povrati.</p> <p>Zatekao je Jevrema kako je pao po krevetu i previja se od smije 
li dovoljno pažljivi i darežljivi, slao je Nikolu kao nekog egzekutora da kupi priloge.{S} Nika 
ovu drevnu zadužbinu...</p> <p>— Poslao je sa mnom i žandare da pročitamo befel, — otegnu gospo 
j znao i ime.{S} Mara se zvala.{S} Znao je da ima mater, nikoga više nego mater.{S} I bio je ve 
ni.{S} Prokopiju nije vjerovao.{S} Znao je da bi on, kroz nekoliko minuta, zaspao na stolici i  
 maramom lagano razgonio muve. — Zaspao je...</p> <p>— Zar i sad kod njega? — zapita Jevrem zač 
ovanja sve odmah sazreše...{S} Zamjerao je svima i svi ga, na lijep način, uvjeriše da je sve d 
makar nekada i ne osjećao bolova, morao je, stisnutih zuba, podnositi da ga sirćetom tare po ti 
zvole.{S} Makar ne osjećao gladi, morao je jesti po komandi: makar mu se ne spavalo, morao je s 
 komandi: makar mu se ne spavalo, morao je spavati; makar nekada i ne osjećao bolova, morao je, 
uznačke, sa zavaljenom glavom.{S} Disao je teško.{S} Po žutim upalim obrazima, između čestih mr 
enim rukama i oborenom glavom.{S} Disao je ubrzano; u nosu kao da mu šušketalo nešto, pištalo.< 
S} „Sina nemam, sin da mi budeš“, pisao je...</p> <p>Opazi, kako se Iguman mrgodi i namiguje de 
n, neobično važan i ozbiljan, propuštao je po redu sve goste ispred sebe.{S} Pozdravljao ih ona 
tiju sa postavom od crvene svile, šetao je po avliji uozbiljen, uspravljen, dostojanstven, opir 
štap što ga našao u konjušnici skakutao je pored njega, preskakao plotove i jaruge.</p> <p>Kada 
ijed: desnu ili lijevu?...{S} I šaputao je nešto: pripremao se zar za govor ili za zdravicu.{S} 
liju.{S} Još prije dva dana prelistavao je kalendar i uvjerio se, da u ovoj sedmici nema nikakv 
an, sjedeći u svojoj ćeliji, naplaćivao je kirije za zemljište na kome su podignuti dućani.{S}  
odgovori, ali on nije dao.{S} Odmahivao je rukom, odbijao i, sve više padajući u vatru, grdio i 
zemlje, posrćući i na koljena, omahivao je njome, grebao je, štipao, upinjući se da je savlada, 
i.{S} Polako, kao probajući, prisrkivao je rakiju.{S} Pored njega i niže njega sjedio je Vaso s 
 Janjićije, sa djetetom na krilu, čuvao je bolesnog Melentija.{S} Prokopije je mirno potkresiva 
 živjeti!{S} I potajno se ruga, — tvrdo je vjerovao da se Prokopije ruga, — svakome ko je boles 
iv ruke na leđa. — Zbog Janjićija počeo je mrziti i mene.</p> <p>— Nije zbog Janjićija, — kratk 
} Ko ne zamišlja ovaku bolest gore nego je u stvari? — tiho zapita Melentije. — Sad vidim da je 
RP19192_C8"> <head>VIII.</head> <p>Dugo je Iguman tražio Jevrema po ćelijama i po avliji, pitaj 
en sam je optrčavao oko stola.{S} Točio je vino, birao ljepše zalogaje, nudio.{S} Sam je i zdra 
— vječito čameći po manastirima, naučio je silu molitava na pamet, — svi su bili presretni.{S}  
— Toliko puta gledo joj u lišce, tražio je, rugo joj se, pa je evo i sad zaziva, smije se...</p 
pijom.{S} Sav razbarušen, mokar.{S} Bio je neobično zadovoljan: nosio je punu torbicu ribe, koj 
la s njime, dodade meko:</p> <p>— A bio je dobar ko dobar dan...{S} Bolji i pošteniji od sviju. 
mater, nikoga više nego mater.{S} I bio je veseo, zadovoljan.{S} Nije, doduše, ni časa nasamo r 
?</p> <p>— Našao je pred kućom, zgrabio je i bacio za se na konja, — hladno odgovori Janjićije  
 prozora, na omanjoj tronožnici, sjedio je on, Janjićije.{S} Razbacio noge na široko i držao ma 
 prozora, na sandučetu nekakvom, sjedio je Jevrem, pogrbljen.{S} I dok mu, prepun prašine, širo 
iju.{S} Pored njega i niže njega sjedio je Vaso sa još trojicom seljaka.{S} Između njih kao da  
d> <p>Čitava tri dana i tri noći sjedio je sam Janjićije uz bolesnoga Melentija.{S} Nikome drug 
la.{S} Protežući se i zijevajući sjedio je na krevetu i baš se spremao da ustane.{S} Sijeda, sv 
eko od njega, na kratkom krevetu sjedio je Prokopije sa punom čašom u ruci.{S} Polako, kao prob 
nakon nekoliko koračaja, osvrnuo, vidio je kako se oba uhvatili za kike.{S} Najsvesrdnije se tu 
.{S} Sam je i zdravice držao, — a volio je u svakoj svečanoj prilici da tuče goste zdravicama i 
uman ucjenjuje, guli dućandžije, mislio je da i on mora makar nešto ućariti.{S} Zato je i posta 
ti ukradeš dijete...{S} Tako bi, mislio je, i kutarisao se djeteta i izazvao oca Janjićija da t 
ar za govor ili za zdravicu.{S} Opremio je bio glasnike na željezničku stanicu, da ga ranije ob 
astajući, gunđajući i proklinjući iznio je jednu klupu, drugu.{S} Kad se vratio po treću i odig 
či pitaču.{S} Lukavo, ispod oka, mjerio je čas Janjićijev nos i široki mu pojas, okićen drškom  
 te se češće i obrecivao i tobože korio je.{S} A vazda je kupovao nova odijela, nakite, kolače, 
r.{S} Bio je neobično zadovoljan: nosio je punu torbicu ribe, koju je sam ulovio.{S} Bucmasto,  
gegajući se minu pored kapije.{S} Nosio je u ruci, na zavijenu vrbovu šipčicu nanizane, tri vel 
šila iznad krovova dućanskih, — zalazio je, obilazio svuda.{S} Stavljao i primjedbe, prijetio.{ 
S} I dolazio odnekud Hristos, — silazio je jednom na zemlju pa zašto ne bi mogo i opet sići? —  
so se češkao neprestano se pitajući: ko je uzeo prsten sa pokojnikove ruke, Milica ili Janjićij 
 će vam i biti, huncuti jedni!...{S} Ko je naučio da vazda jauče, da Bog da i sveti otac Vasili 
a drugarica?...{S} Ili Nikola?...{S} Ko je?</p> <p>Pođe prema Janjićijevoj ćeliji i opet zastad 
če razmišljati. — Ko je vidio?...{S} Ko je slušao?...{S} Da nije ona pričala?{S} Ili kakva drug 
opet se zapita i poče razmišljati. — Ko je vidio?...{S} Ko je slušao?...{S} Da nije ona pričala 
 sobom. — I zašto zvoni?...</p> <p>— Ko je?...{S} Nikoletina! — odgovori Vaso osorno ne pogleda 
pnu Melentije pogurivši se.</p> <p>— Ko je?</p> <p>Uski, napuknuti kanat otvori se škripeći i j 
jivo prihvati za štekavicu.</p> <p>— Ko je? — zapita Prokopije brzo popravljajući iskušljanu ma 
evajući i prijeteći zapita:</p> <p>— Ko je pucao?...{S} Zašto?...</p> <p>— Hodi da nam čestitaš 
ovao da se Prokopije ruga, — svakome ko je bolestan!</p> <p>— Koliko jede! — napošljetku izbaci 
a glava u kaluđerskoj ćeliji.{S} Ali ko je smio oca Janjićija prekoriti, kad ga se i Turci boja 
ale. — I to neka se zna!</p> <p>— Muško je! — vatreno odgovori Prokopije kao mjereći dijete na  
ni raditi, ako ona nije bila blizu, ako je nijesu čuli.</p> <p>Jedamput, sjećam se, dozvao sam  
Ako je što iskao, donosili su odma; ako je počeo psovati, ulagivali se, umirivali ga ponudama,  
eludac.</p> <p>— Dosta, dosta...{S} Ako je i kazna, mučna je, — okresa Iguman ozbiljnije, pa st 
 klanjajući se, ljubeći mu ruke.{S} Ako je što iskao, donosili su odma; ako je počeo psovati, u 
 Zašto bih i od tebe krio?</p> <p>— Ako je duga priča, ne volim slušati, — osiječe Jevrem kratk 
e.{S} Samo da ne proklinje!...{S} A ako je u čijoj kući očitao molitvu, — vječito čameći po man 
azi, nesretniče! — otegnu šapatom i ako je znao da Jevrem ne može čuti. — Pazi!</p> <p>Začu se  
je na njega!...{S} Nikako...{S} Ili ako je i pomislila, nije ga mogla po dobru pomenuti, bez po 
ukavicu, — pokaže kako se ne boji, kako je prezire...{S} Ohrabri se nekako, prenu se.{S} Drhćuć 
...{S} I kao da se tek sada sjeti, kako je maločas razgovarao s njime.{S} Nekako postiđeno obor 
snim okom, pa kao da i sam osjeti, kako je pretjerao.{S} Bržebolje sastavi ruke na prsima i pre 
o da zapita, da sazna od Smiljane: kako je zgriješila?...{S} Gdje je to bilo?...{S} Kada?...{S} 
ćuti.</p> <p>„Šta je, Petre?...{S} Kako je Janja?“</p> <p>„Zlo“, jeknu on tupo, prigušeno. </p> 
jene cigare kao oko u jarebice.{S} Kako je bila okrenuta u stranu, lice joj se nije ni moglo za 
om komešajući se kao od studeni. — Kako je Bog odmjerio nama, tako smo i mi namastiru, ravnom m 
jesta, gdje je juče častio Maru. — Kako je neobično bez nje!</p> <p>Nekolika radina razvaljival 
risjeti.{S} Ispravi se.</p> <p>— A kako je ime djevojci?</p> <p>— Mara.</p> <p>— Znam je...</p> 
itat će te Gospod za hram svoj: „a kako je u hramu mojemu, oče Melentije?...“{S} A ti mu reci o 
povrati.</p> <p>Zatekao je Jevrema kako je pao po krevetu i previja se od smijeha.{S} I, čudnov 
skapi.</p> <p>— I ono je da pokaže kako je zdraviji od mene! — pomisli osjetljivi Melentije sti 
nom, ko nećkao se.{S} Izgovarao se kako je slab, kako „ne pije“, ali, bojeći se da mu ne povjer 
d njega.{S} I opaziv, kako drhće i kako je užagrio očima, dobaci podrugljivo: — Eno ti vode!... 
 Ja... ja... vidio sam sjutradan i kako je nose, da sahrane.{S} Vidio četvoricu okislih seljaka 
Gledao Maru krepku, zdravu i jedru kako je postiđeno oborila glavu i oblim, jedrim tijelom priv 
 i da mu pomognu sjahati...</p> <p>Kako je bio zabavljen sam sa sobom, Iguman nije ni primijeti 
ladi i bijesni, rvali u mrginju, nikako je nije vidio.{S} Manastiru kao da se nije ni primicala 
kukate i pomažete...{S} Ja... — I, lako je udarivši krstom po glavi, okresa: — A svi smo grješn 
a krevetu.</p> <p>— Tako je, Vaso, tako je! — odobri živo, tapšući ga po pleću. — Ni Kraljević  
, otišao u kaluđere...{S} Ja...{S} Tako je to, pasjevino!...{S} A u vas ništa nije ozbiljno...{ 
okresa kratko sam sebi govoreći. — Tako je to...{S} Najprije dođete: „pomozi, oče Janjićije, pr 
ovornost skinemo sa sebe.</p> <p>— Tako je! — svi jednoglasno zagrajaše, tiskajući se i naviruć 
avu uzvali se na krevetu.</p> <p>— Tako je, Vaso, tako je! — odobri živo, tapšući ga po pleću.  
ijek, — dodade prisjetivši se. — Koliko je sati?</p> <p>— Jedanaest i po, — odgovori mu Jevrem  
 Jevrem a već ne može da sakrije koliko je uzbuđen.</p> <p>Prokopije uspi usnama.</p> <p>— Mati 
 i neobično se ponosio time, — i koliko je god gostiju bilo, svakome je morao da očati njegovu  
o tome razmišljao, ne osjećajući koliko je nedošljedan u govoru, odlučno završi:</p> <p>— Nema, 
. Čak se i na hodniku moglo čuti koliko je huknuo.{S} Pa se opet pribra i zaviteza:</p> <p>— Al 
} U stvari nije mislio ništa.{S} Toliko je bio iznenađen i poražen da nije ni mogao misliti.</p 
glava mu, kao na kolac nabijena, visoko je stršila iznad krovova dućanskih, — zalazio je, obila 
suncu kao dvije duge suze.{S} Izgledalo je kao da je i sam predstojnik bio iznenađen ovolikom l 
jegovo mladoliko, rumeno lice izgledalo je vedrije, sitne zelenkaste oči nekako veselije gledal 
etetu uz kolijevku; hromi Šćepan veselo je izmahivao poderanom kapom iznad glave a drvena mu no 
ravi, sakrivali se u nju.</p> <p>— Bilo je to prije nekoliko godina, dok sam bio učitelj u jedn 
rom nijesam nikad ni progovorio, a bilo je ozbiljno...{S} Vidio sam je i — svidjela mi se...{S} 
će ga obgrliti, pođe mu u susret. — Amo je veselje pa da se i ti proveseliš!...</p> <p>— Veselj 
} Zapjenušen, blijed, nesvijestan, samo je cičao, mumlao, stenjao, neumorno nasrćući.{S} Previv 
.{S} Ne plači više, velim ti...{S} Samo je Bog bez grijeha...{S} Samo on...</p> <p>Pa odbaci ka 
je se htio ni osvrnuti na njih.{S} Samo je gledao unaokolo po prljavoj, zanečišćenoj avliji i k 
joj se nije ni moglo zagledati.{S} Samo je iz čupave brade visoko štrčao zakučast, mesnat nos,  
mogao čuti, o čemu razgovaraju.{S} Samo je vidio, kako otac Prokopije nevješto šeprtlji, nepres 
<p>— Mrzila je i vino i rakiju.{S} Samo je ispijala kahve i pušila kao Turčin.</p> <p>— Hm...</ 
ti ga.</p> <p>— Treba da častiš što smo je doveli, kad ti je toliko draga! — uzviknu jedna obij 
lo, kao rugajući se.{S} Prvo je nemoćno ječalo i uzdisalo, a drugo, dok je Vaso lovio izgubljen 
eno i blesasto se smješkajući, — obično je, u piću, smijao se ili plakao, — a oko njega, poput  
da.{S} Limunadžija, oznojen, bjesomučno je drečao, nudeći limunad; grlati kasapi vikali: „vruće 
pogladi bradu. — Ne boj se!...{S} Kršno je momče!...{S} Jes’ čapkun i lomivrat, ama pošten...{S 
ana.{S} Velikim, crvenim pojasom snažno je pritegao uza se djevojku, koja mu jahala za leđima,  
..{S} Idem...{S} Ne ću više, — zadihano je govorio Iguman, izmičući između njih, bježeći iz ćel 
e li sve ukusno zgotovljeno, neprestano je podizao svaki poklopac i neprestano probao od svakog 
ao je izmoren, neispavan.{S} Neprestano je čupkao podstriženi brk i neprestano lupkao cipelom o 
iti?...{S} Dijete, pogano dijete nađeno je zbilja na njegovu prozoru, — toliki svjedoci vidjeli 
šu vodenjaču.{S} Iskapi.</p> <p>— I ono je da pokaže kako je zdraviji od mene! — pomisli osjetl 
 Onomadne sam ga gonio s nožem, ali ono je bila šala...{S} Ama sad?...</p> <p>Pogleda na Jevrem 
sa prekrštenim rukama na prsima, glasno je vikao, kreštao, sokolio nekoga.</p> <p>— Šta radiš,  
 ti šta hoćeš, a on je svetac, — glasno je vikao Vaso, pogledajući ispod oka na Igumanovu ćelij 
ći se otegnu:</p> <p>— Dao je Bog, puno je selo žena!</p> <p>Svi se nasmijaše.{S} Buljubaša nam 
Zar taki da se pokažeš?</p> <p>— Lijepo je meni i ovako, — odgovori Janjićije preko lule i zaba 
e zakinuti, ali šta ćeš im?...{S} Dobro je, kad su i ovoliko mogli donijeti.</p> <p>— Igumane!. 
 ljuljuškaše na krevetu.</p> <p>— Dobro je smislio, pasji sin, — jedva mogade izgovoriti poduhv 
ari nije mogao saznati ništa...{S} Umro je a nije saznao.{S} Sačuvah i dijete i imuće...</p> <p 
<p>— A ti?... Šta ćeš ti ovdje? — oštro je zapita i poče tapkati na mjestu. — Šta ćeš?</p> <p>— 
 da poklone o hramovskoj slavi.{S} Vaso je jedanput, sasvim tačno, napomenuo, kako svi kaluđeri 
a nekakav svoj, kasapski način.{S} Vaso je smiren i pokunjen otišao od njega, češkajući se po n 
drugoga kao da se nagodiše.</p> <p>Vaso je danas zaboravio i dućandžije i kaluđere, pa <pb n="9 
ori Jevrem nekako utanjeno.</p> <p>— To je uzgred...{S} A glavno šta je?...{S} Reci! — nemilosn 
vih nekoliko godina nerotkinja.{S} A to je davalo seljacima povoda da prave masne šale na račun 
u ramenima:</p> <p>— Izbacit će me a to je glavno!...{S} Rašta da pričam za uzrok i da uzalud s 
...{S} Ne smiju oni njega voditi, pa to je!</p> <p>Jevrem se neprimjetno umiješa među njih i st 
ti na mjestu. — Šta ćeš?</p> <p>— Pa to je mlada, — odgovori Janjićije i primače se bliže. — I  
espretno se pokloni.</p> <p>— Doduše to je bila dužnost oca Igumana, — opet će Prokopije žešće, 
p> <p>— A zašto nije Jovo došao?... Što je poslao tebe?...</p> <p>— On se bojao da ćeš ga istje 
ko, bolećivo, pristajući za njim. — Što je bilo bilo...{S} Sjedi da pijemo!</p> <p>— Idem ja... 
tegnuto, rugajući se. — A sakrivaš, što je glavno!...</p> <p>Spusti joj ruku na tjeme i reče me 
ki mu pojas, okićen drškom od noža, što je provirivao ispod razdrljene mantije, čas Melentijeve 
 Janjićija, krivo im bilo na njega, što je, jedini u manastiru, toliko nemilostiv prema Nikoli, 
tu, polako smrzavale šare od voska, što je malo prije nakapao sa svijeće.</p> <p>— Iguman! — ša 
uteći se i prekoravajući sama sebe, što je pošao sa Prokopijom.{S} Nije znao ni šta će, ni kuda 
vijetlio zlatasti plamen voštanice, što je dogorijevala na stolu, mučenički zavapi:</p> <p>— Ub 
ji poslovi nego manastirski, a sve, što je manastirsko, moje je ko i tvoje.</p> <p>Iguman poče  
 svijesan svoje snage i sav srećan, što je i drugima može pokazati...{S} Ostali se upinju da mn 
a i poštenja, da platite manastiru, što je manastirsko...{S} Neka...{S} Ja vas me bih gonio, ne 
k kao izdajnik neki već i zbog toga što je pustio Igumana da mu onake ponude stavlja, što ga ik 
it će toliko koliko i one gusjenice što je nađeš i ubiješ na licu...{S} Pljujemo na gusjenicu,  
aglašujući svaku riječ, ispriča sve što je čuo.</p> <p>— Kuku!...{S} Pa to ni moja kuća nije os 
e ne smjede do kraja dogovoriti sve što je mislio.</p> <p>— Ako laže koza, ne laže rog, — opet  
vakome, hvalila se!{S} Nije ni čudo što je Iguman saznao!...{S} Nekako osvetnički sijevnu očima 
u za nekakve suvišne izdatke, makar što je znao da se nikako nije moglo potrošiti manje.</p> <p 
i, uzevši jednu <pb n="25"/> motiku što je odbačena ležala u strani, stade prema buljubaši.</p> 
ri:</p> <p>— Oprosti mu barem hranu što je kod tebe pojeo...{S} Blagoslovi ga, oče!</p> <p>— No 
man juče primio...{S} Ko mu je kriv što je budala, te odmah povjerovao!</p> <p>Prokopije, obrad 
ednu čas drugu bajonetu.</p> <p>— Nešto je krupno, čim su žandari, — prošapta Jevrem i poče kas 
pamti me, nikogoviću! — podviknu, pošto je poprilično odmakla, osvrnuv se. — Nijesu ovdje jefti 
 i on mora makar nešto ućariti.{S} Zato je i postavio sam sebe za nekog čuvara reda i poretka.{ 
opije i pogleda ga preko ramena. — Zato je i želio da baš ti ukradeš dijete...{S} Tako bi, misl 
 jače i poče rastresati haljinu. — Zato je i zovemo Igumanijom.</p> <p>Jevrem zaćuta.{S} Obori  
prsta plavičastu stotinjarku i ponosito je spusti na sto, pogledujući ispod oka: gledaju li ga  
...{S} Ja se i hrvem sa silom...{S} Sto je jača, milija mi!</p> <p>— Janjićije!...{S} Brate! —  
u licu, sa rastvorenim ustima zablenuto je gledao za njima i samo mucao nešto... mucao samome s 
ilazi po tri puta na dan...{S} Preminuo je i nije ga htio mrtva cjelivati...{S} Samo u crkvu do 
njegove, — šapatom izgovori. — Preminuo je.</p> <p>— Preminuo? — začudiše se i Jevrem i Janjići 
ramena, poklopivši ga nekako, stidljivo je sakrivala glavu za široka mu pleća i previjala se.</ 
ih leđa, kao ispod pazuha mu, stidljivo je provirivala lijepa, rumena glava ženina...{S} Dva sv 
a ne trpim...{S} Ovo je moje djelo, ovo je moje dijete, i hoću da ga sačuvam...{S} Ja ga, doduš 
pa kao što ni nereda ne trpim...{S} Ovo je moje djelo, ovo je moje dijete, i hoću da ga sačuvam 
oni na seljacima, — jetko izbaci. — Ovo je osveta!...{S} Ne znaš ih ti, pogance jedne!{S} Sila  
dno, promuklo, kao rugajući se.{S} Prvo je nemoćno ječalo i uzdisalo, a drugo, dok je Vaso lovi 
ali, bojeći se da mu ne povjeruju, brzo je pružao ruku i halapljivo prihvatao čašu.{S} I, kao i 
a trebala! — izbaci obješenjački i brzo je štipnu za podvoljak. — I kaluđeri tako vole...</p> < 
 priljubiše se jedno uz drugo.{S} Mitar je noseći ribu ponosito prolazio kroz selo i svakome pr 
vako podnapitu priča o svemu?...{S} Zar je sad u stanju pomoći nešto, učiniti?{S} A neodoljiva  
eti sa zemlje manastirske!</p> <p>— Zar je ovdje zabranjeno i govoriti? — iznenada surovo zamum 
..{S} Naročito nemoj sa Janjićijem, jer je to buntovnik i kavgadžija...</p> <p>— Jest...{S} Bun 
p>Ne znajući kako bi rastumačio, doktor je crveneći razmahivao rukama i davao čudnovate znakove 
olazio, svađao se neprestano.{S} Doktor je, tarući zamagljene naočari i tankom maramom brišući  
ečastivih, sinovi Satanini?...{S} Danas je Nečastivi uzeo oca Igumana na svoju ruku i pirovat ć 
ječiti našim molitvama?</p> <p>— Jutros je zdravo i veselo optrčavalo oko kuće, — odgovori selj 
io?...{S} Kome sam trebao?...{S} Svijet je mogao biti i bez mene, ovakav kakav je, i da se nije 
 a ona zloja i jezička...{S} Ni u deset je sela onake bilo nije...{S} Svaki dan ga ružila, best 
žnik...{S} Vaistinu je prorok i vidovit je, — zapjeva starac sa perčinom i zavrti glavom. — Tri 
<p>„Ne znaš je ti, gospodine.{S} Huncut je ona“, odgovara on, smješkajući se i trljajući dlanov 
 mantiju. — Ako sam ti oteo curu, ne ću je, zar, još i s konja skidati?</p> <p>Jevrem, pribravš 
ujući muklo odgovori:</p> <p>„Pri kraju je“...</p> <p>Poklopi obraze dlanovima, poče trljati no 
 potpuno suvišan na ovome svijetu! Čiju je polovicu života ispunjavao jedan jediti krupnji doži 
ći poneku tursku i njemačku riječ, koju je odnekle naučio. — Ama te zovem zbog adet...{S} Fršte 
 je bila krupna, gojazna seljanka, koju je čitavo selo <hi>ošecovalo</hi> na 110 kila težine, ž 
h dronjaka viri mala, mršava ruka, koju je Stanija prinijela svojim razdrljenim prsima i zagrij 
oljan: nosio je punu torbicu ribe, koju je sam ulovio.{S} Bucmasto, rumeno lice svijetlilo mu s 
 zaljevao i rakijom iz oveće boce, koju je Iguman, kao neko mito, u vanrednim prilikama poklanj 
 zapita Jevrem i naglo otrže ruku, koju je htjela poljubiti.</p> <p>— Da ga vidim, — nekako sme 
om znoj sa pervaza stare kamilavke koju je nosio u ruci. — Izmorih se tražeći te...</p> <p>— Li 
 toliko zatezao i nećkao se napošljetku je pristao da ukrade i preda mu dijete krišom, po noći. 
o postelji.{S} Svi su se pitali: šta mu je?...{S} Niko nije znao odgovoriti...{S} Mnogi su, dod 
tno okrenu da vidi: <pb n="23"/> šta mu je?...{S} Dok i Prokopije udari u smijeh...{S} Poklopi  
o da se obračunava sa čovjekom, koji mu je mnogo napakostio. — Šta sam ja kome skrivio? Šta sam 
 gologlav brkajlija psuje i pita: ko mu je ukrao čekić?...{S} Ispred kapije gotovo glasno kuka  
poštu, a Iguman juče primio...{S} Ko mu je kriv što je budala, te odmah povjerovao!</p> <p>Prok 
i. — I hoće li prijeći na stvar, ako mu je uopće stalo da govori o kakovoj stvari? </p> <pb n=" 
odine, — zapjeva nekakav starac, kojemu je glava bila obrijana gotovo do vrha.{S} A sa vrha, sl 
oplašeno odiže ruke u vis...{S} O svemu je pitao, a na dijete ni pomislio nije!...{S} Otkud sad 
moj, oče, biti bezbožnik...{S} Vaistinu je prorok i vidovit je, — zapjeva starac sa perčinom i  
bra; druga mu skide kamilavku i ustaknu je sebi na glavu.</p> <p>Umirivši se nekako on se i ope 
da usekne voštanicu.{S} U zabuni useknu je prstima i, oprživši se, visoko izmahnu rukom i opsov 
.{S} On baci ogledalo za njom i doviknu je.{S} Ona se ne osvrnu.{S} Potrča da je stigne, zausta 
a pokrivenoj nagnjilom slamom, — svi su je zvali školom, — imao sam svoju sobicu, koju, vjeruj  
 samo tanka pregrada dijelila ih.{S} Tu je lijepo mogao čuti sve što se govorilo kod Igumana.</ 
li i miče nešto drečeći, mjaučući. — Tu je!{S} Nijesu smjeli ulaziti u avliju, nego ga ostavili 
kama, miluje, miluje...</p> <p>Dakle tu je Janja!...{S} Bržebolje pristupim bliže i odigavši ru 
lavom prema Jevremu, kao da veli: blizu je kra.{S} O kakvoj svijeći zboriš?...</p> <p>Melentije 
ačući, skleptaše oko njega. — Ih, kakav je!</p> <p>Jevrem se zbuni, porumeni.{S} Dakle u istinu 
 je mogao biti i bez mene, ovakav kakav je, i da se nijesam rodio...{S} Pa što me rodiše, što o 
im ljudima.{S} Svako će reći:{S} „Kakav je on čovjek kad pušta da mu se ženetina onako opija“?< 
 Igumanu niko nauditi ne će...{S} Lukav je, lako će se opravdati gdje treba.</p> <p>— Misliš?</ 
t će nam propasti imuće...{S} Svojeglav je pa će nas iz inada upropastiti... — I, videći kako J 
m mogla srcu odoljeti...</p> <p>— Zdrav je, fala Bogu!...{S} Ne brini se! — dočeka Jevrem življ 
ozove pred prijesto nebeski, a milostiv je i pozvat će te brzo, moli se za nas...</p> <p>Melent 
u:</p> <p>— <foreign xml:lang="CU-Latn">Ješče molimsja o upokojeniji duši usopšago raba božija  
>— Ne laži, pasjevino, i ne spominji božje ugodnike bez nevolje, — kresnu Janjićije iznenada i  
 je sakrio oružje?...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, prevrćući, lomeći stvari p 
jeco moja!</p> <p>— Ko mi je sakrio oružje?...{S} Gdje mi je oružje? — opet zagrmi Janjićije, p 
lice ne gleda. — Kazuj!</p> <p>Smiljana jecaše još neko vrijeme tresući se, grčeći.{S} Pokuša,  
prekidano izbaci na silu zaustavljajući jecaje, koji se na mahove još uvijek otimali i trzali j 
 osjećajući se nemoćan, zbuni se.{S} Od jeda što mu ponovo red narušili, od bola što mu pokvari 
 bila blizu, ako je nijesu čuli.</p> <p>Jedamput, sjećam se, dozvao sam bio Petra, da iznese kl 
im vrati iz sela, sjedjeli su u ćeliji, jedan prema drugome i pušeći razmišljali: šta bi sad s  
ije po njemu; lije, šiba ga, goni...{S} Jedan opanak spade mu s noge i ostade u glibu, — on to  
omaže neko zbog izgubljenog magarca.{S} Jedan ćoravi Ciganin, sa uvezanom glavom, podnapio se r 
o priložiti nego li sami da prilože.{S} Jedan gazda sa zlatnim zubom, — pakosnici govore da je  
 da bode, potrča prema njoj, nasrnu.{S} Jedan joj kabao pade, prevrnu se i bijel potočić proteč 
!...{S} Ko da ovo nije svadba i teferič jedan!...</p> <p>Povede ih u ćeliju i razmjesti oko sto 
šeni kao jarčevi.{S} Skakali su sa pika jedan za drugim vrišteći, uzvikujući, prepirući se. Žel 
nebiva, plaši...{S} Ispod oka pogledaše jedan u drugoga kao da se dogovaraju.{S} Niko ništa ne  
juckali su nekako krišom kao stideći se jedan od drugoga.{S} Prokopije je često pogledao na vra 
aluđeri, pridržavajući i sakrivajući se jedan za drugoga, istupiše naprijed i počeše se tobože  
konjima koji vrišteći i rzajući češu se jedan o drugoga, ujedaju se, uz ćurlikanje dipala ispod 
onope. Čim povuče prvi put, otrže mu se jedan iz ruke i ošinu ga po licu.{S} Zvona zazvoniše ne 
atelja, sjedeći za jednim stolom, časte jedan drugoga i tuže se na slabu godinu, na rđav rod.{S 
a.</p> <p>— E baš si me uplašio, lopove jedan! — reče mu prijekorno, čim su odmakli od djevojak 
ević Marko nije pio iz čaša...</p> <p>I jedan i drugi nategnuše bocom.</p> <p>— A ja ću vas i č 
ed crkvenih <pb n="89"/> vrata, unoseći jedan drugom u lice nečiste, izgrebane šake, prijeteći  
e, sjedoše pred mehanu i domalo časteći jedan drugoga kao da se nagodiše.</p> <p>Vaso je danas  
 struganje testera, nicali su dućančići jedan za drugim, redali se uski, mali, tijesni, sa krov 
 pod pazuha kao nadmećući se, promičući jedan mimo drugoga, navališe na konja.{S} Počeše ljubit 
asno zagrajaše, tiskajući se i navirući jedan na drugoga. — Da utvrdimo!</p> <p>— Je li muško i 
eći pruži se po tlima i brzo dohvativši jedan kraj Igumanove mantije poče je cjelivati.</p> <p> 
četka nisu ni razgovarali, ni pogledali jedan na drugoga.{S} Janjićije, čvrsto držeći uzde i oš 
 zaradu.{S} Već su četiri puta nasrtali jedan na drugoga sa stisnutim šakama i četiri puta čast 
 stisnutim šakama i četiri puta častili jedan drugoga sa čašom vina.</p> <p>Kaluđeri se nikako  
malaksalo, žglobovi kao da se rastavili jedan od drugoga, glava oteščala.{S} Hvata ga drijem a  
o veselo kao u šali. — Take kuharice ni jedan manastir nema...{S} Ja ti ovo samo napominjem...{ 
bojica.{S} Išli su lagano, priljubljeni jedan uz drugoga, kidajući lišće sa grana koje im smeta 
voriše.{S} Sad nisu smjeli ni pogledati jedan u drugoga.{S} Kad god bi se pogledali, uvijek im  
ko smeteno, poplašeno počeše se zbijati jedan uz drugoga kao uznemirene ovce pred oluju.{S} Pok 
inu i mene...{S} Pomisli!...{S} General jedan, pa sa mnom nedostojnim!...</p> <p>— A počemu si  
etu! Čiju je polovicu života ispunjavao jedan jediti krupnji doživljaj, a drugu pričanja i razm 
ačin, uvjeriše da je sve dobro.{S} Samo jedan kasapin, divlji i neobuzdani, uvjerio ga je na ne 
put prepirali se njih dvojica.{S} Stanu jedan prema drugome naduveni, narogušeni i prepiru se:< 
o, tabajući za svojim vođama, grdili su jedan drugoga i častili sa svakakvim nazivim; luda Ilin 
Lagano, kao prikradajući se, ulazili su jedan za drugim kroz široku kapiju.{S} Pobožno se klanj 
rukom.{S} Opet kopa, kopa dalje.</p> <p>Jedan krezubi starčić, između težaka, odbaci motiku od  
sjetivši se. — Koliko je sati?</p> <p>— Jedanaest i po, — odgovori mu Jevrem gledajući na sat.< 
 poklone o hramovskoj slavi.{S} Vaso je jedanput, sasvim tačno, napomenuo, kako svi kaluđeri za 
to mučiš bolesnika, ubio te Bog!</p> <p>Jedanput se toliko zaboravio, da je čak izgurao doktora 
 izbaci jače:</p> <p>— Nekome suđeno da jede i spava, ocu Prokopiju suđeno da se zaljubljuje, a 
kopija, kako se naklopio nad tanjire pa jede za trojicu.{S} Uzima od jednog jela, od drugog, od 
svakome ko je bolestan!</p> <p>— Koliko jede! — napošljetku izbaci glasno, gadeći se.{S} Poput  
ije, što se otegne ko gladna godina, ne jedem ovako... ko nakon motike...{S} Hoj, hoj!...</p> < 
jićija, krivo im bilo na njega, što je, jedini u manastiru, toliko nemilostiv prema Nikoli, što 
i Vaso izazvat će je i zametnuti!...{S} Jedini Jevrem nije se mnogo raspitivao o Igumanu, niti  
o u kraju te plače, neutješno plače.{S} Jedini Janjićije što se još drži na svojoj tronožnici,  
ke, prijeteći štakama i štapovima.{S} I jedini je Nikola bio u stanju da ih razvadi, umiri.{S}  
svoju dušu tako tešku „potvoru“.</p> <p>Jedino se o Igumanu govorilo smjelije i otvorenije. Šal 
uzdahnu i žalostivno prošišta:</p> <p>— Jedite!...</p> <p>Opirući se o štap kao kakav starac, k 
govore, uzviknu zapovjednički:</p> <p>— Jedite!...{S} Za inad nitkovu onome najedite se vi!...{ 
iju je polovicu života ispunjavao jedan jediti krupnji doživljaj, a drugu pričanja i razmišljan 
vljenu obrvu.{S} Mantija mu razdrljena, jedna nogavica od čakšira poderana.{S} Velikim, crvenim 
vanom skušljala se, skupila pod vratom, jedna se ruka opustila te udara o pod...{S} Starac sa p 
avu nekako silno i žalostivo cijuče.{S} Jedna svinja leži u gotovo sasušenoj lokvi kraj plota i 
okopija tapšući rukama, rugajući se.{S} Jedna ga čupnu za bradu i snažno uštinu za obra; druga  
te> <p>I odmah pade, posrnu.{S} Stolica jedna, najbliža, s treskom se izvrnu i on se izvali pre 
reče poluglasno, razmišljajući. — Snaga jedna!...{S} Kad udara, baš ne žali!...</p> <p>Približi 
oga se tromo prevlačila dugačka stonoga jedna...{S} I dođe mu da zgazi, satare onu stonogu. <pb 
 nigdje vidjela nije, kao ognjena traka jedna, pojuri prema Igumanovoj ćeliji.</p> <p>— Otvaraj 
mu se preko pjegavih obraza; modra žila jedna ispriječi se preko čela, između obrva; poblijedje 
aloper; za nogavicu od čakšira prionula jedna ćelava grana ruzmarina.</p> <p>— Ima li ijedan nj 
icu.{S} „U mene“ <pb n="27"/> kaže „ima jedna debela molitva, pa ako ona ne izliječi, ništa izl 
"/> <p>— A ti došao zbog Mare? — zapita jedna đavolasto nakrivivši glavu i opet prihvatajući za 
oja treperi pred očima.{S} A hitra ševa jedna, plivajući iznad njih u bijeloj visini kao sitna  
grlom nemirno šetala gori doli.{S} Muva jedna spusti mu se na oko, u krmeljaču, kao da bi da ga 
} Uhvativši se za ruke i oslanjajući se jedna o drugu <pb n="91"/> prolazile su zajedno, probij 
dljivo provirivala nekolika biča kose i jedna polovica raščešljane crne brade.{S} U mršavim ruk 
nekako produžile i prelomile, prskajući jedna drugu, peru nekakve haljinice i trgaju ih.{S} Ost 
Prokopija po ramenu.</p> <p>— A tebe ni jedna ne gleda mrko, — reče polušapatom.</p> <p>Prokopi 
<p>— Pa što odmah tako ne kažeš, pogani jedna? — dočeka on življe, namah se razvedrivši.{S} Ras 
 prisluškuje...{S} Iznenada ga zaustavi jedna žena, šapatom zamoli da je povede u ćeliju.</p> < 
<p>— Misliš li da sam ja babica, krmačo jedna?... — podviknu on uvrijeđeno obzirući se unaokolo 
er znaš da bih ti zube izbio...{S} Gubo jedna!...</p> <p>— Ali zaboga kako ću pričati kad sa dj 
 Eh, sinovi zločestivi!...{S} Eh, stoko jedna!</p> <p>— A rašta Boga ne umoliste da bude bolji  
oliko sam Prokopije.{S} Tako se i danas jedna gomila rublja izdizala pred njim.{S} Dvoje odrpan 
S} Ljubeći se po nekoliko puta, laskaju jedna drugoj, hvale se uzajamno i kude sve ostale koje  
veli, kad ti je toliko draga! — uzviknu jedna obijesno, dražeći i nju i njega.</p> <p>— Časti n 
a.</p> <p>Dok se, na jednoj strani, još jednako vikalo, svađalo, radilo, na drugoj se komšije v 
koji mu ovećom čašom razbio glavu i još jednako prijetio.{S} Prepirući se, sjedoše pred mehanu  
spred vrata, prepriječi mu put. — On je jednako na riječi...{S} On bi me i sad uzeo sebi...{S}  
rsima i prekloni glavu.</p> <p>— A mene jednako srce vuklo u manastir, — otegnu prepodobno. — H 
jetina viče, sokoli, prepire se, oni se jednako nose, zainađeno, nemilosno, a zemlja im ječi po 
 pogledao na vrata.{S} Pričinjalo mu se jednako kao da će, iznebuha, otac Melentije iskrsnuti o 
a Prokopija.</p> <p>— Hihihi!...</p> <p>Jednako se smijući Jevrem zanjija glavom i pođe.</p> <p 
> <p>— Aha!</p> <p>Učini mu se da pored jedne kućice minu nešto bijelo, razbarušeno...{S} Jest, 
motaju se, prepliću, kolutaju.{S} Ispod jedne suhozidine opazi kako se, kao zlatna grivna, savi 
je osveta!...{S} Ne znaš ih ti, pogance jedne!{S} Sila njima treba, a ne šala...</p> <p>Pa laga 
...{S} Opazi kako iznad zgusnute gomile jedne između bezbrojnih crvenih fesova, kapa, šubara, p 
 Rašta?... — zapita mrko.</p> <p>— Zbog jedne cure.</p> <p>Janjićije, kinuvši, zasuzi i oštro u 
 otimali troji prosioci po izbor.{S} Ni jedne nije htjela primiti...</p> <p>Ugledavši je skruše 
e izbacio!...{S} Vidi ti momka i pogani jedne!...{S} Hoće curu!{S} Ja...</p> <p>— Samo sam je z 
kar i za svog u Hristu brata...{S} Kapi jedne ne da, mantiju li mu njegovu.</p> <p>— Kuku onome 
am mu se smio javiti ni upitati.</p> <p>Jedne večeri, kasno, uljeze mi u sobu.{S} Neobrijan, za 
je“, leže u gomilama iza njih, nabacani jedni na drugo, iskušljani.{S} Seoska paščad, režući i  
ma...</p> <p>— I neka vas gone, huncuti jedni, — pakosno viknu, — i neka gaze, kad nijeste imal 
 kuku!..{S} Kuku će vam i biti, huncuti jedni!...{S} Ko je naučio da vazda jauče, da Bog da i s 
e javljajući mu se, otpozdravi suvo, sa jednim običnim:{S} „Bog vas pomogao...“{S} Trojici kanc 
azgovore.{S} Dva prijatelja, sjedeći za jednim stolom, časte jedan drugoga i tuže se na slabu g 
> <p>— Svi odavna uzdišemo i jaučemo za jednim dobrim ručkom, — nastavi Jevrem življe, obraćaju 
koji sam se vjerio s njome, stojim pred jednim nemoćnim generalom...{S} Ludi otac Iguman!...</p 
em, prislanjajući se uz stablo, zatrese jednim borićem i poplašivši čitavu četu vrabaca nekako  
ravoslavni Hristijanin, dignuti ruku na jedno duhovno lice, na Igumana svoga?...{S} Kako ću?... 
o.{S} A kada rodi i sina, priljubiše se jedno uz drugo.{S} Mitar je noseći ribu ponosito prolaz 
ruju mali, poplašeni pilići, dok joj se jedno popelo na leđa i kljucajući je u glavu nekako sil 
rivao ispod mjehuraste strehe na čelu i jedno veliko plavo oko svijetlilo se.</p> <p>— A šta će 
amku...{S} Oca Prokopija obožavali su i jedno i drugo.{S} Kuća njihova bila mu otvorena u danu  
tina, u motljanju, pritijesni ih, pribi jedno uz drugo, potisnu.{S} Osjeti toplinu njezina tije 
/p> <p>— Ni mene.</p> <p>Iguman zaklopi jedno oko, zaškilji.{S} Prinese kažiprst do nosa i kuck 
voj najneznatnijoj stvari. -— Malo čudo jedno...</p> <p>— Čudo?...{S} Kakvo čudo? — hladno odgo 
 manastiru, u kome se čuva i hrani tako jedno — čudo!</p> <p>— Moramo za danas zbuniti Igumana, 
alo zadržavali, još imali da kažu nešto jedno drugome.</p> <p>— Kršna je, nema fajde! — otegnut 
lnu, jaku djevojku iz vinograda.</p> <p>Jedno beskrajno dugačko i promuklo <title>Mnogaja ljeta 
 nožem!...{S} Općeraše se oko dućančića jednog, koji im bio najbliži.{S} Iguman napošljetku, ka 
vaku bolest, a doktor ne da ni gutljaja jednog, ni kapi čak.</p> <p>Svaki put prepirali se njih 
goli, prljavi, iskrsnuše pred njega iza jednog grma.{S} Počeše optrkujući i uskakujući mu na be 
da ga vjenčam po svome zakonu, ugursuza jednog!...{S} Da vidim, hoće li i meni slagati!...</p>  
tanjire pa jede za trojicu.{S} Uzima od jednog jela, od drugog, od trećeg, miješa, trpa goleme  
poplašen, umiješao se među njih, ide od jednog do drugoga i zadržava, stišava.</p> <p>— Da vidi 
neći se.{S} Pogledavši pod krov opaziše jednog žandara, gologlava, sa kosom od sijena i haljina 
kome se ne zna ni za oca ni za mater, i jednog dana ostane u manastiru?...{S} Nije on Janjićije 
n="81"/> ubijao...{S} Jesu li oni ubili jednog Srbina, on se starao da ubije dvojicu njihovih;  
dati manastiru.{S} Ni pedlja zemlje, ni jednog papka, ne će njemu, Jovi, dati...{S} Pa grjehota 
slasti života?...</p> <p>Spusti se kraj jednog groba i, čupkajući se za bradu i mašući vlatom i 
o ništa ne odgovori.</p> <p>— Našao sam jednog jarana, — poče tumačiti Jevrem gotovo ljuteći se 
 na „nezrele“ jabuke.{S} Za čudo: nakon jednog običnog rukovanja sve odmah sazreše...{S} Zamjer 
a ni oba zvona a kamo li iznemogli glas jednog bolesnika ne bi mogli razbuditi...{S} Preporučiv 
zgubi od svog autoriteta, sa odlučnošću jednog pravog starješine, svršivši svoje molitvanje on  
uvrijeđen, crveni, bijedi sve unaokolo, jednoga po jednoga, i prijeti stisnutom šakom.{S} Ostal 
ijem neprestano dogovarao o djetetu.{S} Jednoga jutra, očekujući Milicu, da se sa malim vrati i 
vjerio da je „sve kako treba“...{S} Kod jednoga bakala naišao je na „nezrele“ jabuke.{S} Za čud 
crveni, bijedi sve unaokolo, jednoga po jednoga, i prijeti stisnutom šakom.{S} Ostali, zlurado  
 da se poturčim! — surovo, sa upornošću jednoga pijanice, okresa Janjićije. — Odmah!</p> <p>— K 
kinemo sa sebe.</p> <p>— Tako je! — svi jednoglasno zagrajaše, tiskajući se i navirući jedan na 
i?...</p> <p>— Možemo, možemo, — gotovo jednoglasno odgovaraju drugovi i, prkosno ga gledajući, 
aslušavši ga do kraja zapomagaše gotovo jednoglasno:</p> <p>— I roblje nam odvedoše...{S} Tolik 
lomljenim poklopcima.</p> <p>Dok se, na jednoj strani, još jednako vikalo, svađalo, radilo, na  
, prekivali, prevezivali konopce.{S} Na jednoj strani dvojica gotovo da se pobiju oko parčeta k 
ti se.{S} Ali se naskoro okrenu i podje jednoj grupi gdje se momci nadskakivali...{S} Zbacivši  
savo smješkao, pa smjerno pristupao čas jednoj čas drugoj grupi.{S} Klanjao se svakome, pitao s 
š cijedila voda i lagano kapala za vrat jednoj djevojci, koja se sa obnaženim rukama sve do ram 
 očiju išao je smjerno, pogruženo.{S} U jednoj ruci drži otrgnut vlat nezrelog žita, a u drugoj 
pita...{S} I stade...{S} Pogleda me još jednom nekako postiđeno, poplašeno, otegnu vratom kao d 
ezom?...{S} Vi da sjednete za trpezu sa jednom ekselencijom?...{S} Zar vam nije dosta, što ćete 
I dolazio odnekud Hristos, — silazio je jednom na zemlju pa zašto ne bi mogo i opet sići? — i v 
hvatio debelu cjepanicu i, zadržavajući jednom rukom drugoga žandara, koji se otimao, ustremio  
{S} Provuče glavu napolje i, izmahujući jednom rukom iza leđa, ubrza nervozno, nestrpljivo:</p> 
ovim gospodinom i čitavu svađu završiti jednom komendijom! — pomisli u sebi.</p> <p>Pa, napravi 
, zamori ga...</p> <p>— Hoće li svršiti jednom? — pomisli u sebi. — I hoće li prijeći na stvar, 
tavljajući posao i gnjevno udarajući po jednom neposlušnom rukavu koji se nikako nije dao sprtl 
žija zacenjujući se hvalio alvu...{S} U jednom kraju avlije bijaše nastala tučnjava.{S} Po sreć 
avo, — naglasi jače, — da mi pomogneš u jednom poslu...{S} Hoćeš li?</p> <p>— U kakvom poslu? — 
 iznad sebe u granje, zdrpi mantiju i u jednom momačkom skoku, preleti čak do topola.{S} Dade s 
 nekoliko godina, dok sam bio učitelj u jednom selu.{S} Ne ću da kažem u kome selu, jer to i ne 
izvrću, stenjući i zamoreno dahćući.{S} Jednome se i krv otvorila iz nosa te curi na mokru košu 
življaje, šalili se, prepirali.{S} I ni jednome nije bilo dugo vrijeme, niko se nije potužio na 
astavi Jevrem življe, obraćajući se čas jednome, a čas drugome. — Zato sam htio da natjeram oca 
naprijed.</p> <p>Ugledam u kraju, ispod jednookog prozora, na kome je zamjenjivala staklo tanka 
bar čovjek, pošten je, ama kavgadžija i jednoumac, brate!...{S} Manastir bi radi njega, za turs 
ga, taj sa crvenom kartom na boci...{S} Jednu kašiku!</p> <p>Primivši lijek primiri se malo.</p 
ga Iguman?...</p> <p>Prokopije ispi još jednu čašu i snažnom rukom udari po stolu.</p> <p>— Dok 
niti s puta svakoga i prihvatati čas za jednu čas za drugu stvar.{S} Premještao se s mjesta na  
ajući, gunđajući i proklinjući iznio je jednu klupu, drugu.{S} Kad se vratio po treću i odigao  
njemu...{S} Oba ću mu oka izbiti, ako i jednu progovori...</p> <p>Smiljana sklopi ruke i lijepe 
om, koji se razasu niz ramena i, uzevši jednu <pb n="25"/> motiku što je odbačena ležala u stra 
bije dvojicu njihovih; jesu li zapalili jednu našu kuću, palio im je po tri po četiri čardaka.. 
pogledom.</p> <p>— Imam da mu isporučim jednu poruku od gospodina predstojnika.</p> <p>Jevrem s 
dravljao se s njima, šalio, tapšući čas jednu čas drugu po gojnim plećima i po ramenima.{S} Int 
ićijeva i igra nekako, zaklanjajući čas jednu čas drugu bajonetu.</p> <p>— Nešto je krupno, čim 
<p>— Kad tako pošteno govoriš, ispit ću jednu u tvoje zdravlje, — dobaci starac s perčinom, uvi 
ako zlobno, razdraženo trpao ga u vreću jednu. Šta si to naumio?</p> <p>— Meni više nema stanka 
djevojku iz vinograda.{S} Onako zdrava, jedra, čista i bijela isticala se između sviju kao krup 
baci kroz zube ulazeći u ćeliju.{S} Baš jedra cura, žalostan ti sam za njom!...</p> <p>Neko kao 
ogleda kako se spori talasi razbijaju o jedre joj, rumene noge, zapljuskuju ih, a laki mjehurov 
ko jakih rebara, na <pb n="24"/> mrkim, jedrim mišicama svijetle se kaplje znoja.{S} On niti se 
ako je postiđeno oborila glavu i oblim, jedrim tijelom privija se, oslanja na Jevrema kao rascv 
 kroz koju se provide nabrekle prsi, sa jedrim mišicama na kojima drhće meso, a ispod odignutih 
ni dan.{S} Gledao Maru krepku, zdravu i jedru kako je postiđeno oborila glavu i oblim, jedrim t 
i, udarajući uz tambure i popijevajući, jedu, piju, časte se.{S} Ispražnjene, porazbijane boce, 
a se pomole Gospodu Bogu svome, nego da jedu i piju...{S} Jesti će i pit će kao firauni gladni, 
mije, ne smije, — zasikta Iguman žešće, jedva dočekavši da se na nekome iskali, osveti. — Ne do 
>— Ženetina! — uzviknu Vaso razdraženo, jedva se dosjetivši i napipavši rep. — Ona se zaklela d 
dajući na njih. — Ženski poslovi!...{S} Jedva zar dočekala, da ga slobodno može zagrliti i polj 
ki neodoljivi osjećaj razmekšalosti.{S} Jedva se uzdrža da ne brizne u plač.{S} Rašta?...{S} Ka 
 i ubogim svetiteljima, — kojima se još jedva mogli raspoznati ostaci haljina, očiju, ruku ili  
hopoštovanjem.</p> <p>— Oprosti, oče, — jedva promuca obarajući glavu. — Majka je majka!</p> <p 
/p> <p>— Dobro je smislio, pasji sin, — jedva mogade izgovoriti poduhvatajući se za rebra. — Lj 
pet?</p> <p>— Gledaj ga... na putu... — jedva promuca Melentije i prstom ukaza na Nikolu. — Kad 
o vojničku pozdravi sijedoga Igumana. — Jedva ga nađoh...</p> <p>Toga časa otac Janjićije kao d 
 će on, ako čuje?...{S} Zar mnogi ne će jedva dočekati, da se koriste prilikom koja im se pruži 
promače iza manastirske pojate, koja se jedva nazirala kroz čvorugava hrastova stabla.{S} Izgub 
tnički...{S} Tek kad Prokopije, koji se jedva savlađivao, prigušeno hihiknu kroz prste, podiže  
m pragom ko pijevca...</p> <p>Jevrem se jedva uzdrža od smijeha.</p> <p>— Ne smiješ se ti više  
 za drugom djevojkom, razbolio sam se i jedva ostao u životu...{S} Ne da da lažem!...{S} Zato s 
A svemu ste vi krivi...{S} Vi...</p> <p>Jedva došavši sebi, Melentije otvori oči. — Pogledom po 
štao, gunđao, keseći trule zube.</p> <p>Jedva se umirivši, lijeno se podiže, potkupi mantiju po 
volivši da mu poljube obje ruke.</p> <p>Jedva! — napošljetku zadovoljno izbaci i radosno zatres 
čno odmakla, osvrnuv se. — Nijesu ovdje jeftine djevojke!</p> <p>Jevrem se pridiže.{S} Slomljen 
odesnijeg za ove poslov; niko nije znao jeftinije pogoditi težaka niti ga znao natjerati da bol 
poneka baba sa šakom tamjana u marami i jeftinom voštanicom u ruci.</p> <p>Zamirisa avlija jaki 
ar, uz vino pjevati:{S} „Plaču i ridaju jegda pomišljaju smert“?</p> <p>— Ne smije, ne smije, n 
ml:lang="CU-Latn">i ostavlenije grjehov jego u Hrista besmertnago carja i Boga našego prosim... 
re?...{S} Kako je Janja?“</p> <p>„Zlo“, jeknu on tupo, prigušeno. </p> <pb n="19"/> <p>„Ne ide  
ri u zemlju.{S} Zemlja kao da zastenja, jeknu pod udarcem.{S} Motika se zari duboko.{S} On, nek 
an na prsima kao da će ga rastrgati.{S} Jeknu opet:</p> <p>„Srce mi razdrije pjevajući ovo“...< 
ve.{S} On pade ničice na tvrdu zemlju i jeknu kao izdišući.</p> <p>— Da znaš, kopilane, koga si 
eda u zvona, koja posljednji put bolano jeknuše i još se njihajući zujahu zamoreno. — Zar ne zn 
...{S} Nema!{S} Lažete!... — razdraženo jeknu bolesnik. — Ništa nema...{S} Samo crvi...{S} Ali  
 čaršaf.{S} Namršti se i opet zastenje, jeknuvši:</p> <p>— Opet zvone!</p> <p>— Niko ne zvoni,  
oručivao da se bolesniku daju što lakša jela, najviše mlijeka.{S} A Janjićije je opet tvrdio da 
 <p>— On zna, da meni trebaju samo jaka jela, — nastavi Melentije bolano i spusti ruku na prsa, 
ći i ujedajući, otimaju se oko ostataka jela.{S} Vesela, razuzdana djeca, napola razdjevena, sa 
Tu mu se i rublje krpilo i najljepša se jela pripravljala za njega.{S} Mitar ga naučio i ribolo 
 poklopac i neprestano probao od svakog jela.{S} Probao i redovno kudio, kudio i probao.{S} Uzg 
 pa jede za trojicu.{S} Uzima od jednog jela, od drugog, od trećeg, miješa, trpa goleme zalogaj 
rovidna para i mirisom dobro zamašćenih jela preljevala čitavu avliju...{S} Poče se vrzati oko  
psova nešto.</p> <p>— Bre, nije meni do jela, — okresa nabusito. — Nek mi da suha hljeba, pa ću 
dine!</note> <note xml:id="SRP19192_N2">Jela.</note> <note xml:id="SRP19192_N3">Ima li lijeka z 
ši, dobija boju mesa; čitav struk ispod jeleka izgleda kao go.{S} Nedaleko od nje sa zagrnutim  
o rogovi mjesečevi kroz snijegom zasutu jeliku.{S} Ispod golemih bijelih obrva sitne oči živo s 
ali na me e ga nijesam nudio najljepšim jelima...{S} Tak...{S} Soganjdolma, japrak, červiš<ref  
 hoće li ih Janjićije ponuditi i kakvim jelima ili će se čitava daća razminuti na samoj rakiji? 
govu! </p> <pb n="4"/> <p>— Jelo!...{S} Jelo! — zašišta Melentije uzdišući, a blijeda donja usn 
 mantiju njegovu! </p> <pb n="4"/> <p>— Jelo!...{S} Jelo! — zašišta Melentije uzdišući, a blije 
n brade ispod nje kostreši se kao da je jelo već na stolu pa mu se gadi. — I sjutra kupus!...{S 
edajući na tendžere, u kojima se kuhalo jelo, uhvati se prstima za nos, kako više ne bi osjećao 
a božija Melentija i o ježe prostitisja jemu vsjakomu pregrješeniju, volnomu že i nevolnomu...< 
...{S} „Okrenut ću lice svoje od njega, jer sagriješi i pir pirova sa Agarjaninom prokletim i t 
a će odsada tražiti samo oca Prokopija, jer da je on ipak najbolji od sviju...{S} Počelo se čak 
e Igumanu.{S} Ne žalim ga, pasjeg sina, jer nije zaradio da se žali...{S} Ali mu ne treba ni po 
...{S} Ni Mitropolit mu ne smije ništa, jer... jer ga narod voli...</p> <p>— Pa?</p> <p>— Pa je 
e, zijevajući.</p> <p>— Odmetao sam se, jer sam bio čovjek, — izbaci ponosito. — Bog me nije st 
.{S} „On će od ognja i vatre sagorjeti, jer nema vjere u srcu svom i nema počitanja prema starj 
reba...{S} Ne ćemo te sad zakaluđeriti, jer se to ne može, ali ćeš biti iskušenik...{S} Pristaj 
bri...{S} Naročito nemoj sa Janjićijem, jer je to buntovnik i kavgadžija...</p> <p>— Jest...{S} 
iv ruke na leđa. — Nikad nijesam kušao, jer i ne pamtim da sam bio bolestan.</p> <p>— Nikada?</ 
om selu.{S} Ne ću da kažem u kome selu, jer to i ne treba.{S} Mogu samo, onako uzgred, reći, da 
, a oni se htjeli svetiti na manastiru, jer su znali, da je kaluđer...{S} Mjesto da se sili pok 
Ni Mitropolit mu ne smije ništa, jer... jer ga narod voli...</p> <p>— Pa?</p> <p>— Pa je najpri 
p>— Tebi, — odgovori Jevrem ponosito, — jer si me samo ti pobijedila...{S} Drugi se niko, ni mu 
— začudi se on šireći nozdrve.</p> <p>— Jer ako stari čuje, opet će nam propasti imuće...{S} Sv 
i, pasji sine, nijesi smio ni spomenuti jer znaš da bih ti zube izbio...{S} Gubo jedna!...</p>  
?</p> <p>— Jevrem, koji želi da postane Jeremije, brat vaš isposnik.</p> <p>— Ne rugaj se, pasj 
 <pb n="113"/> grlo da zazvoni ko truba jerihonska, ako će da govori s njime...</p> <p>I guraju 
 Ne boj se!...{S} Kršno je momče!...{S} Jes’ čapkun i lomivrat, ama pošten...{S} Ne boj se!...< 
vi u stranu:</p> <p>— General!</p> <p>— Jes’ jes’, — usitni Iguman živahno, neobično uživajući  
ri mu Jevrem gledajući na sat.</p> <p>— Jes’ vrijeme je...{S} Daj mi...{S} Eto ga, taj sa crven 
stranu:</p> <p>— General!</p> <p>— Jes’ jes’, — usitni Iguman živahno, neobično uživajući u Vas 
 oca Igumana da nas sve počasti...{S} A jesam li ga mogo zgodnije prevariti?...{S} General ne ć 
 zube, zažmiri:</p> <p>— Oče Janjićije, jesi li pri sebi? — zapita zadavljeno.</p> <p>— A jesi  
 usudi da ode kuda, da se odmakne...{S} Jesi li čuo?</p> <p>— Čuo sam, — tiho odgovori Prokopij 
ti ruže.</p> <p>„Evo... došao sam...{S} Jesi li me se zaželjela, Janjo?“...</p> <p>„Hvala“, zaš 
baru sa glave i duboko se klanjajući. — Jesi li dobro spavao?</p> <p>Melentije se, iznenađen, t 
stravljena, proviri iza njega.</p> <p>— Jesi li tu, oče Igumane? — šapatom zapita.</p> <p>— Tu  
ako ga ne bi odmah raspalio.</p> <p>— A jesi li čuo, da se i u selu desilo nešto? — zapita mirn 
i sebi? — zapita zadavljeno.</p> <p>— A jesi li ti pri sebi? — kao prekori ga Milica <pb n="71" 
tegu, stegu ovu ne mogu podnositi...{S} Jesmo li robovi njegovi, šta li smo?...{S} Udario stoti 
ivši glavom i podižući se sa stolice. — Jesmo li u mehani?</p> <p>— Pusti, oče Igumane, — doček 
 — zapita muklo i nabra obrve.</p> <p>— Jesmo, oče Janjićije, — ponizno odgovori Jovo, prevlače 
akon nekoliko mjeseci, razboljela...{S} Jest, razboljela se...{S} Nekih desetak-petnaest dana P 
ce minu nešto bijelo, razbarušeno...{S} Jest, ona!...{S} Poznade je...{S} Prekovanu, očišćenu m 
a prigušeno jauknu neko.{S} Osluhnu.{S} Jest, mačka.{S} Sa strahom pogleda u Melentija: ne će l 
 carsku, — opet će Janjićije prkosno. — Jest, baš carsku!...{S} Pa šta ćete mu?...{S} Hoćete li 
e to buntovnik i kavgadžija...</p> <p>— Jest...{S} Buntovnik je i kavgadžija.{S} To sam odmah o 
apita visoki zadihan. — Je li?</p> <p>— Jest.</p> <p>— Znači, da se moramo pentrati uz merdevin 
će biti!...{S} Svijet će ostati kakav i jest, lijep i krasan, a tebe <pb n="64"/> biti ne će... 
u Bogu svome, nego da jedu i piju...{S} Jesti će i pit će kao firauni gladni, a ni groša prilož 
le.{S} Makar ne osjećao gladi, morao je jesti po komandi: makar mu se ne spavalo, morao je spav 
uman veli, da će samo on s njime piti i jesti, a mi, biva, samo da dvorimo ko sluge Golubani, m 
amo spusti torbu, u kojoj je bilo nešto jestiva i rakije.{S} Pa se prekrsti prema istoku i, na  
ći kako se zarumeniše, kao da pogađaše: jesu li danas providniji, nego su bili juče?...{S} Jevr 
"/> sa jajima kao da bi da tako omjeri: jesu li pune?{S} Poče odizati kokoši i mjeriti ih na ru 
on se starao da ubije dvojicu njihovih; jesu li zapalili jednu našu kuću, palio im je po tri po 
 dočekivao ih <pb n="81"/> ubijao...{S} Jesu li oni ubili jednog Srbina, on se starao da ubije  
ndarima osvetiše se oni na seljacima, — jetko izbaci. — Ovo je osveta!...{S} Ne znaš ih ti, pog 
e bi se ni griješilo, — upade Janjićije jetko kao sveteći se. — Sve vi tako...{S} Ja...{S} Da n 
<p>— Osim Igumanove, — dopuni Prokopije jetko, pa i on zijevnu.</p> <p>— Ja se ne bojim Igumana 
 naduvenim obrazima, pogleda za njima i jetko zareža:</p> <p>— Pseto pogano!</p> <p>— Nemoj, oč 
guman se strese. — Bogohulniče! — viknu jetko.</p> <p>— Tako mi Boga...</p> <p>— Šuti, ne kuni  
2"> <head>II.</head> <p>Ustavši ranije, Jevrem se izvuče iz ćelije polako, oprezno, starajući s 
/p> <p>— Ozbiljno.</p> <p>Odgovarajući, Jevrem nikako nije mogao da gleda u oči pitaču.{S} Luka 
 zemlju.{S} Dok je sjedio i razgovarao, Jevrem mu, krišom, svezao konopcem nogu za stablo trešn 
pirući se. Željan da i sam okuša sreću, Jevrem se poče žurno otpasivati i pripremati se za skak 
as providniji, nego su bili juče?...{S} Jevrem ga pozva, da nastavi priču.{S} On se ne odazva.{ 
njićije?...{S} I zavidio im oboma...{S} Jevrem je očekivao kad će ga Iguman pozvati i narediti  
 oštro skičeći, odšantuca za kuće...{S} Jevrem se zadovoljno osmjehnu i nastavi put.</p> <p>Oko 
e opazi, krenu prema Janjićijevoj...{S} Jevrem, koji je toliko zatezao i nećkao se napošljetku  
čas na desnu čas na lijevu stranu...{S} Jevrem, pogledavši ga, umalo ne prasnu u smijeh.{S} I p 
e ostale koje se tu zadesile nisu...{S} Jevrem, ni sam ne znajući zašto, htjede se umiješati u  
>— Psssst...</p> <p>Dijete proplaka.{S} Jevrem kao da se prepade, pa ušeprtlji...{S} Brzo ga po 
 avlija zabruja, zatrepta i zapjeva.{S} Jevrem se trže iza sna, skoči sa kreveta i istrča pred  
 mermerni pod, nešto ga prekoravaše.{S} Jevrem, i ako bješe naćulio uši, nikako nije mogao čuti 
e ili mu ne zbaci kamilavku s glave.{S} Jevrem opirući se o štap što ga našao u konjušnici skak 
n="88"/> spremao se da kolje ovnove.{S} Jevrem je bio otišao u varoš da pokupuje nekakvih stvar 
 se, posrćući pođe prema konjušnici.{S} Jevrem potrča za njim... </p> <pb n="116"/> </div> <div 
okapane listove i kao tražiti nešto.{S} Jevrem se izmaknu i htjede da pođe.{S} On ga uhvati za  
i kao da mu htjede uskočiti na vrat.{S} Jevrem razmaknu omanjim štapom da se odbrani.{S} Videći 
Jevrem.</p> <p>— Kakav Jevrem?</p> <p>— Jevrem, koji želi da postane Jeremije, brat vaš isposni 
ini i klikće življe, veselije!</p> <p>A Jevrem samo tapka i gleda je...{S} Sunce mu peče za vra 
im kirija i do godine poskoči.</p> <p>A Jevrem ih ni slušao nije.{S} On je išao razvučeno, gega 
/p> <p>— Samo sam je zagledao, — zamuca Jevrem zbunjen i poče crveniti. — Ništa nijesam mislio  
niče! — otegnu šapatom i ako je znao da Jevrem ne može čuti. — Pazi!</p> <p>Začu se lako klopar 
 fala Bogu!...{S} Ne brini se! — dočeka Jevrem življe i, da se dodvori, pomilova dijete po obra 
veti oče, kakogod vi odredite, — dočeka Jevrem oduševljeno pa opet pritrča da mu poljubi mantij 
aš nijesi pri čistoj svijesti, — dočeka Jevrem meko, kao žaleći ga. — Bog neka ti se smiluje!</ 
gme ga se sad i ja pribojavam, — dočeka Jevrem razvučeno, zabaciv ruke na leđa. — Zbog Janjićij 
ko danas malo proći kroz selo, — dočeka Jevrem mirnije, — pa ću, zar, naći kakvu ženu koja bi p 
uj mi!...</p> <p>—Vidjet ćemo, — okresa Jevrem prkosno a oči mu zlobno sijevnuše. — Nijesam ja  
danas zbuniti Igumana, — odlučno okresa Jevrem, šetajući i razmišljajući ispod prozora, sa pele 
</p> <p>— Zar i sad kod njega? — zapita Jevrem začuđeno i pristupi mu na prstima. — Zar...</p>  
Da ih stignemo!</p> <p>— Koga? — zapita Jevrem otegnuto i pristupi mu.</p> <p>— Žandare...{S} D 
</p> <p>— Hoće li biti i Joka? — zapita Jevrem zajedljivo i unese mu se u lice. — Ja ne ću bez  
želio.</p> <p>— A gdje je ona? — zapita Jevrem živo i poče se osvrtati.{S} Kao da se nadao da ć 
"/> da se nijesmo ovako smeli? — zapita Jevrem tiho i, osjećajući se krivcem u ovoj stvari, kao 
ti oko nosa.</p> <p>— A Stari? — zapita Jevrem življe želeći da mu pomogne i izvuče ga iz nepri 
ade sa srca.</p> <p>— Kako si? — zapita Jevrem meko nadnoseći se nad njega i spuštajući mu ruku 
ovori djevojka.</p> <p>— Mati? — zapita Jevrem začuđeno. — Zar zna?</p> <p>— Ona se zdogovara s 
Brzo!...</p> <p>— Šta će konj? — zapita Jevrem tiho hvatajući ga za ruku i kao umirujući. — Raš 
pb n="29"/> <p>— Ko li je ovo? — zapita Jevrem začuđeno i zastade na mjestu.</p> <p>Djevojka mu 
ilavka.</p> <p>— Ko li je ovo? — zapita Jevrem Vasu, koji je neispavan i ljutit prelazio preko  
</p> <p>— Zar si svršio priču? — zapita Jevrem začuđeno, a već postao nestrpljiv: — šta li je d 
š li?</p> <p>— U kakvom poslu? — zapita Jevrem razvučeno i oprezno naćuli uši.{S} Bojao se kakv 
i Janjićije ima baška molitvu? — zapita Jevrem valjuškajući se na zemlji i zijevajući. — To, vi 
je li je njezina kuća? — šapatom zapita Jevrem obzirući se na sve strane. — Ovdje ili na kraju? 
 li je ovo bogomoljac? — šapatom zapita Jevrem i lagano, na prstima poče mu se približavati. —  
.</p> <p>— A gdje je ona? — tiho zapita Jevrem nadnoseći ruku nad oči i pogledajući bolje. — Da 
/p> <p>— A što li će vam? — tiho zapita Jevrem, premjerajući ga pogledom.</p> <p>— Imam da mu i 
>— Došla da vidiš maloga? — meko zapita Jevrem i naglo otrže ruku, koju je htjela poljubiti.</p 
a da me ne ćete odati? — vatreno zapita Jevrem i pridiže se. — Ne ćete li?</p> <p>— Ko te oda,  
>— U čemu da pomognem? — smeteno zapita Jevrem i poče uzmicati. — Šta da učinim?</p> <p>— Da ga 
ću...</p> <p>— Šta ti je? — brzo zapita Jevrem i misleći zar da će pasti, poduhvati ga ispod ru 
se krstiti.</p> <p>— Iguman! — prošapta Jevrem nekako uplašeno, bržebolje kleknuvši na oba kolj 
o je krupno, čim su žandari, — prošapta Jevrem i poče kaskati. — Sigurno otac Janjićije izazvao 
 da ga nikako ne može odvratiti od puta Jevrem pristade za Janjićijem...{S} Kuda?...{S} Ni sam  
 <p>— Iz daleka sam, sveti oče, — ubrza Jevrem živo, bojeći se da mu ne upanu u riječ i da ne p 
eš da je ne gledaš poprijeko? — opet će Jevrem pakosnije i pristade za njim.</p> <p>— Ljubite i 
duga priča, ne volim slušati, — osiječe Jevrem kratko, gadeći se i vrpoljeći. — Ništa tako ne m 
 idite, a ja ne smijem, — mirno im reče Jevrem i leže po travi. — Vidite šta je!</p> <p>Oba kal 
— A o Janji ćeš samo i pričati, — upade Jevrem, — Dosjećam se.</p> <p>Melentije potvrdi glavom. 
Baš kao prava domaćica! — nenadno upade Jevrem i ni sam ne znajući rašta, glasno se zasmija.</p 
 pođe preko avlije.</p> <p>— Gdje mi je Jevrem? — zapita Vasu susrevši ga blizu kokošinjaka. —  
ozora, na sandučetu nekakvom, sjedio je Jevrem, pogrbljen.{S} I dok mu, prepun prašine, širok m 
rehranim.</p> <p>— Hihihi! — zasmija se Jevrem prigušeno i, uvlačeći glavu među ramena, bržebol 
</p> <p>— Kakav Iguman? — kao začudi se Jevrem. — Nema ga ovdje...</p> <p>— Ama glas... njegov  
ve!..</p> <p>— Pljunuo? — kao začudi se Jevrem. — Ja, kad bih mogao, sve bih učinio da me i nak 
amo njezin.</p> <p>— Ostavi, — okosi se Jevrem osorno. — Ludorije!</p> <p>— Ne vjeruješ?...{S}  
— Dobro jutro, oče Melentije, — javi se Jevrem ponizno, snimajući šubaru sa glave i duboko se k 
e svjetina počela razilaziti, rastao se Jevrem sa svojom djevojkom iz vinograda.{S} Sad joj zna 
stiti o krupnom događaju u selu...{S} I Jevrem je bio od onih ljudi, koji osjećaju neku djetinj 
zarije i otegnu se iznad svjetine.{S} I Jevrem i Prokopije osvrnuše se i pogledaše tamo.</p> <p 
e nekako on se i opet vrati obali.{S} I Jevrem i djevojke za njim. </p> <pb n="103"/> <p>— A ti 
, sjede i prekrsti noge.</p> <p>Sjede i Jevrem.</p> <p>U granju iznad njih, tresajući im prašin 
 je.</p> <p>— Preminuo? — začudiše se i Jevrem i Janjićije. — Kada?</p> <p>— Preksinoć. </p> <p 
 Hoću!</p> <p>— Ne ćeš, — brzo dobaci i Jevrem i mirno zaklopi pjesmaricu.</p> <p>Janjićije spu 
/p> <p>— Eto tako...{S} Ima...</p> <p>I Jevrem pogruženo slegnu ramenima:</p> <p>— Izbacit će m 
>— Hihihi!...</p> <p>Jednako se smijući Jevrem zanjija glavom i pođe.</p> <p>— Vidim da vas ne  
vaj, pa će se same razletjeti, — dobaci Jevrem, kušajući da ga razveseli. — Čim mene snađe kakv 
} Primit će Vas najljubaznije, — izbaci Jevrem nekako oduševljeno, a trepavice mu uznemireno za 
t!{S} Mirni budite! — šapatom zapovjedi Jevrem i Janjićiju i Melentiju, koji su začuđeni prista 
žija.{S} To sam odmah opazio, — potvrdi Jevrem, u želji da mu se što bolje dodvori.</p> <p>Igum 
etli nešto radosno, pohotljivo.{S} Ludi Jevrem ni pomisliti mogao nije da ženska ne zaboravlja  
a odsjednemo malo u hladovini, — zamoli Jevrem dahćući i pođe pod drveće. — Ne ćemo zakasniti.. 
kvo li će opet čudo počiniti?</p> <p>Ni Jevrem ni Jovo ne odgovoriše.{S} Sad nisu smjeli ni pog 
la ogledalo i čuva ga! — pomisli srećni Jevrem i kao da htjede podskočiti od radosti.{S} Dakle  
izazvat će je i zametnuti!...{S} Jedini Jevrem nije se mnogo raspitivao o Igumanu, niti se brin 
oz nos.</p> <p>— Gluh kao top, — dopuni Jevrem sa nekim sažaljenjem. — Morate vikati iz svega g 
 naljubim odežde svetiteljske, — zavapi Jevrem, puzajući i uvijajući se kao crv. — Ne okreni li 
e uda za nekog svog bratića, — odgovori Jevrem uzdahnuvši. — Eto.</p> <p>Janjićije se prisjeti. 
va vijeka ljubim vaše stope, — odgovori Jevrem nekako utanjeno.</p> <p>— To je uzgred...{S} A g 
š meni kupio?</p> <p>— Tebi, — odgovori Jevrem ponosito, — jer si me samo ti pobijedila...{S} D 
 sunčao i uvijek ozdravljao, — odgovori Jevrem nekako smireno komešajući ramenima i prenemažući 
</p> <p>— A đavo bi ga znao, — odgovori Jevrem mirno, zabaciv ruke na leđa. — Nikad nijesam kuš 
i?</p> <p>— Ne znam, — šapatom odgovori Jevrem. — Šta mi je ona pa da se raspitujem?</p> <p>— P 
 nemoj, brate, i nemoj, — suho odgovori Jevrem, lagano se izmičući od njega kao od sumanitoga.  
i.</p> <p>— Ašikujem, — veselo odgovori Jevrem dijeleći bez <pb n="95"/> prestanka sitne šećerl 
e tegoba ne bojim, — bezbrižno odgovori Jevrem i uzvi ramenima. — A ne bojim se ni tamnice.</p> 
vemu mogu razmisliti? — lagano odgovori Jevrem silom se starajući da izgledu što gluplji. — Zar 
us bez Strašnoga Suda, — mirno odgovori Jevrem, pa uze poderanu maramu koja je ležala pokraj uz 
čno.</p> <p>— Ne ćeš, — uporno odgovori Jevrem a dugačke mu trepavice ubrzano zatreptaše. — Nik 
 <pb n="34"/> duhan? — prkosno odgovori Jevrem i šćućuri se pod borove. — Zar bi pomogle vaše m 
> <p>— Liječim Vasu, — ponizno odgovori Jevrem i prekloni se do zemlje. — Prepio se noćas, pokv 
n?</p> <p>— Ne znam, — blesavo odgovori Jevrem, pa brzo uvuče glavu međ ramena kao da se nadao  
z kuće i sa zemlje, — mirno mu odgovori Jevrem čupkajući travu. — Četiri mjeseca, u pučini zime 
m...{S} Vidjet ćemo, — suvo mu odgovori Jevrem i pribravši se malo slobodnije ga pogleda.{S} Sm 
go dva puta govorio? — poče se pravdati Jevrem vatrenije i nekako se prkosno isprsi prema njemu 
o sam i ja da ćeš ozdraviti, — prihvati Jevrem življe kao da bijaše potpuno uvjeren o tome. — B 
ašao sam jednog jarana, — poče tumačiti Jevrem gotovo ljuteći se, — te smo kupili finog papira, 
čemo za jednim dobrim ručkom, — nastavi Jevrem življe, obraćajući se čas jednome, a čas drugome 
 n="83"/> <p>— Pokvaario? — tiho ponovi Jevrem zadnju njegovu riječ praveći se kao da ništa ne  
.</p> <p>— Iguman!...</p> <p>Sad se tek Jevrem zapita: a šta će on?{S} Kako li će se raspaliti, 
iju. — Smisli...</p> <p>Izišav u hodnik Jevrem se poplašeno poče osvrtati: nije li ga ko opazio 
ita:</p> <p>— Ko si ti?</p> <p>— Ja sam Jevrem.</p> <p>— Kakav Jevrem?</p> <p>— Jevrem, koji že 
uravoj trešnji, gdje je u hladu počivao Jevrem.</p> <p>— Slatko li će se ručati danas! — izbaci 
akar kako ostane pobjedilac i da ga bar Jevrem zapamti kao čovjeka, čija se riječ sluša i uvaža 
da spominje ime one cure, — odgovori mu Jevrem iskreno i slobodnije mu pogleda u oči. — Spominj 
</p> <p>— Jedanaest i po, — odgovori mu Jevrem gledajući na sat.</p> <p>— Jes’ vrijeme je...{S} 
 nema stanka u manastiru, — odgovori mu Jevrem preko ramena, sve življe nastavljajući posao i g 
ako zaklinješ kad se poturčiš, — otegnu Jevrem peckajući. — Oni ne vjeruju u časni krst.</p> <p 
ćeš li sa mnom?</p> <p>— Kuda? — otegnu Jevrem meko pa mu polako namjesti pokrivač koji se bija 
no: plakao neko ili ne plakao? — otegnu Jevrem tiho kao odgovarajući samom sebi.— Sitni ljudi,  
Stani, oče Prokopije!{S} Stani! — viknu Jevrem za njim i potrča da ga sustigne. — Ja sam...</p> 
ni došla...</p> <p>— Poganov! — uzviknu Jevrem razdraženo. — Osvetit ću mu se osim ako ne umrem 
ja!</p> <p>— Šta ćeš, zaboga? — uzviknu Jevrem uznemiren i prepriječi mu put. — Šta si smislio? 
</p> <p>— Da ukrademo? — glasno uzviknu Jevrem i sav se previ unatrag. — Toooo?</p> <p>— Lakše, 
avo da si, kume Jovo, — radosno uzviknu Jevrem pa odmah pristupi i poljubi se s njime. — Kako s 
 mati će je silom udati? — opet uzviknu Jevrem a već ne može da sakrije koliko je uzbuđen.</p>  
se gotovo nije ni trijeznio, — otpovrnu Jevrem kao preko volje.</p> <p>— A mati?</p> <p>— Mrzil 
</p> <p>— Ja sam Jevrem.</p> <p>— Kakav Jevrem?</p> <p>— Jevrem, koji želi da postane Jeremije, 
ježe kroz kapiju. </p> <pb n="112"/> <p>Jevrem zastade malo.{S} Slušaše kako Prokopije, uz vese 
: da ga opremite. </p> <pb n="106"/> <p>Jevrem se odavna nadao ovakome glasu.{S} Ne začudi se n 
e približi.</p> <p>— Baci mi ga!</p> <p>Jevrem se jogunasto okosi:</p> <p>— Psetetu se baca a č 
sjetio kakva je duša djevojačka!</p> <p>Jevrem opkorači oko napunjene vreće, pa, opipavši, sjed 
 Oni da natpiju staroga hajduka!</p> <p>Jevrem mu ne odgovori.{S} Pogleda ga sa puno prijekora  
 otac, zemlja mu kosti izmetala!</p> <p>Jevrem meškoljeći se otegnu:</p> <p>— Dao je Bog, puno  
ć nek živi na ženinim glamnjama!</p> <p>Jevrem ga uhvati za ruku i silom zaustavi.</p> <p>— I o 
ad!...{S} Drukčije biti ne može!</p> <p>Jevrem ni sam ne znajući zašto glasno se zasmija i smij 
miju oni njega voditi, pa to je!</p> <p>Jevrem se neprimjetno umiješa među njih i stade pokraj  
ptaše oko njega. — Ih, kakav je!</p> <p>Jevrem se zbuni, porumeni.{S} Dakle u istinu pričala je 
— Nijesu ovdje jeftine djevojke!</p> <p>Jevrem se pridiže.{S} Slomljen, umoran, malaksao. Češuć 
i snažno odgurnu Jevrema. — Idi!</p> <p>Jevrem posluša.{S} Izađe.</p> <p>Krenu prema kapiji i s 
om udari po bedrenjači. — Zbori!</p> <p>Jevrem, stavivši prst na usta i lukavo uzvijajući obrva 
..{S} Krasna će to odmjena biti!</p> <p>Jevrem mučenički prevrnu očima i sav se skupi.{S} Dodij 
 li šta su rekli?...{S} Za mnom!</p> <p>Jevrem lako uskoči, uvati konja za uzdu i silom zaustav 
 Da kušamo?</p> <p>— Kušat ćemo!</p> <p>Jevrem, koji je rakiju nerado pio, izvuče se iz ćelije. 
 igrajući se motikom. — Pošteno!</p> <p>Jevrem izvadi ogledalo i, udešavajući prema suncu, star 
>— Ne plače nikada...{S} Tihooo!</p> <p>Jevrem koji je dobro znao da se nikada ni udavala nije  
iti, a zadužbinu ovu sačuvat ću!</p> <p>Jevrem je stajao smrvljen, poražen, smeten.{S} Niti je  
ori mu neko iza leđa. — Na putu!</p> <p>Jevrem poznade glas oca Melentija.{S} Osvrnu se.{S} Bli 
da govorim i o djetetu onome.. .</p> <p>Jevrem pokunjeno, kao krivac neki, obori glavu.{S} Nemo 
ne ciče, praznuju, vesele se!...</p> <p>Jevrem, vrativ se iz varoši, ranije se izvukao iz ćelij 
olitvi.</p> <p>— Ne bojte se!...</p> <p>Jevrem se prikrade merdevinama, pažljivo obilazeći dubo 
> <p>— Pokoj ti lijepoj duši!...</p> <p>Jevrem je dugo stajao nijem, pogružen, neveseo.{S} Mili 
osi!...{S} Ne ću!...{S} Idem!...</p> <p>Jevrem lagano pristupi Janjićiju...{S} On je još stajao 
ered i raskoš?...{S} Nipošto!...</p> <p>Jevrem se nikako nije mogao načuditi: zašto će mu ovoli 
mu se imaš radovati i nadati?...</p> <p>Jevrem pogleda u voštanicu i osmjehnu se.{S} Neka neodo 
mišici. — Mogu li ga vidjeti?...</p> <p>Jevrem se naglo okrenu.{S} Pred njim je stajao nepoznat 
tovo uši da bolje čuje. — On?...</p> <p>Jevrem polako, razvlačeći i naglašujući svaku riječ, is 
ed crkvenim pragom ko pijevca...</p> <p>Jevrem se jedva uzdrža od smijeha.</p> <p>— Ne smiješ s 
 — Sila se samo silom nadbija...</p> <p>Jevrem lukavo namignu:</p> <p>— Zar?</p> <p>Razgovor im 
risnu Iguman i zatapša rukama...</p> <p>Jevrem brzo ispade iz ćelije.{S} Pođe na avliju.{S} Uzb 
ija da te izbaci iz manastira...</p> <p>Jevrem zanijemi.{S} Išao je pored Prokopija oborene gla 
je evo i sad zaziva, smije se...</p> <p>Jevrem je, prekrštenih ruka, sa divljenjem i čudnom pob 
tine njih, zvečeći, udarajući...</p> <p>Jevrem je još neko vrijeme ležao pod trešnjom, ljuteći  
azati samo meni...{S} A ovako...</p> <p>Jevrem nakrivi glavu.</p> <p>— Zar ja imam toliko pamet 
rzanim hodom krenu na stanicu...</p> <p>Jevrem se, međutim, sa Janjićijem neprestano dogovarao  
an udaljenom mrmorenju medvjeda.</p> <p>Jevrem naćuli uši i ubrza hod.</p> <p>— Šta li je sad?  
uzdarje, sira, mlijeka, kajmaka.</p> <p>Jevrem, prislanjajući se uz stablo, zatrese jednim bori 
oruku od gospodina predstojnika.</p> <p>Jevrem streknu.{S} Neko kao da mu šapnuo:{S} „Ovdje se  
njega po mrkim, ranjavim nogama.</p> <p>Jevrem samo ustrese ramenima i ništa ne odgovori.</p> < 
a visoki žandar i sijevnu očima.</p> <p>Jevrem se, tobože, prestravi...{S} Nekako smeteno, luđa 
bršljana.{S} Uputi se grobovima.</p> <p>Jevrem poznade Melentija.{S} Izmoren i blijed, sa žućka 
aredio da u svemu sluša Igumana.</p> <p>Jevrem, pažljivo ga slušajući, zapita nestrpljivo:</p>  
 da otpremi dijete iz manastira.</p> <p>Jevrem odlučno odgovori.</p> <p>— Sad, nakon Mitropolit 
n neke puštenice i glasno zarza.</p> <p>Jevrem ne odgovori.{S} Ispade kroz kapiju i sjede kod č 
 široka mu pleća i previjala se.</p> <p>Jevrem poznade Maru.{S} I gotovo ciknu od čuda ili od r 
mije neka dođe i neka te izbaci.</p> <p>Jevrem jogunasto odmahnu rukom, odbi ga.</p> <p>— Mogao 
roz san i prigušeno hrče, šišti.</p> <p>Jevrem se polako, kao strahujući da ga ne opaze, provuč 
visok i suh kao Jovan Pustinjak.</p> <p>Jevrem se na prstima prokrade u crkvu.{S} Zastade u dnu 
. — Zato je i zovemo Igumanijom.</p> <p>Jevrem zaćuta.{S} Obori glavu i pogleda kako se spori t 
i oči...{S} Pade u neki polusan.</p> <p>Jevrem primače stolicu prozoru i zagleda se u noć. Širo 
ršće. — I interesantna je mnogo.</p> <p>Jevrem se poče mrštiti.</p> <p>— Ne vjerujem, — reče. — 
i, žmirkajući, pogleda unaokolo.</p> <p>Jevrem je tek sada mogao da mu zagleda gotovo mladićski 
stigne seljaka i da pogađa ribu.</p> <p>Jevrem, ostavši sam na avliji, odahnu.{S} Razgovor s Ig 
rame Jevremovo. — Šta to hoćete?</p> <p>Jevrem se zanjija, poklecnu.{S} Sa djetetom na rukama p 
ći? — zapita lukavo. — Hoćeš li?</p> <p>Jevrem se pažljivo otrže i odlučno odgovori:</p> <p>— N 
emu?...{S} Po duši: dolikuje li?</p> <p>Jevrem, u zabuni, promuca nešto nejasno, nerazumljivo.< 
 je, zar, još i s konja skidati?</p> <p>Jevrem, pribravši se, radosno pritrča da prihvati Maru. 
/p> <p>— Mislite li da se bojim?</p> <p>Jevrem zakloni lice rukom i reče smijući se:</p> <p>— G 
iječe Iguman, mrgodeći se. — No?</p> <p>Jevrem skoči, ispravi se.{S} Strese prašinu sa koljena  
 dvori „kao svaka <hi>mlada</hi>”...{S} Jevrema „pasjeg sina“ nogom odgurnu čak u prikrajak „da 
elih usana igrao osmijeh.{S} On potapša Jevrema po pleću, izbaci pokrupnju šalu na račun neke p 
 <p>Melentije otpočinu malo.{S} Pogleda Jevrema, koji ga netrenimice slušao i poče lakše:</p> < 
Preplašen i umoran osvrnu se.{S} Ugleda Jevrema.</p> <p>— Kamo Iguman? — zapita dahćući i gleda 
 kao da proplaka.{S} Gledao je srećnoga Jevrema kako se ispod svježeg vlažnog vijenca od mladog 
p> <p>— Ko si ti? — oštro zapita Nikola Jevrema, kad pođe za Melentijem, i zaustavi ga na pragu 
 ruku, povede je.{S} I kao da zareža na Jevrema:</p> <p>— Za mnom, pasji sine!</p> <p>Vaso pogu 
eškolji se, otvori oči...{S} Pogleda na Jevrema i ne poznade ga odmah...{S} On se nadnese nad p 
>Pošto su odmakli od seljaka pogleda na Jevrema.</p> <p>— Za tvoju šalu sa đendarima osvetiše s 
ala...{S} Ama sad?...</p> <p>Pogleda na Jevrema tupo, nesvijesno.{S} Kao da htjede zapitati za  
, jedrim tijelom privija se, oslanja na Jevrema kao rascvjetana ruža na bor ponosni.{S} I rastu 
et zavali glavu i kao da se osmjehnu na Jevrema.</p> <p>— A dolazila mi i Janja, — protepa muca 
>— Pričinja?</p> <p>I bolno pogledav na Jevrema zapita:</p> <p>— Hoćeš li sa mnom?</p> <p>— Kud 
 i, ne gledajući mu u lice, tiho zapita Jevrema:</p> <p>— Je li istina da slatka paprat liječi  
k.{S} Mlak <pb n="66"/> vjetar pomilova Jevrema po obrazu i kao da ga zadahnu mirisom nagorjelo 
"63"/> <p>Kad se potpuno zamorio, pozva Jevrema da ga zamijeni.{S} Prokopiju nije vjerovao.{S}  
gumanu.{S} A Iguman, zaklanjajući se za Jevrema i prestravljeno žmirkajući, naglo se izmaknu.</ 
a začuđeni Janjićije, nadnesavši se nad Jevrema, koji je hitno, ne zastajući, <pb n="121"/> kup 
mislio priču, da...</p> <p>Okrenu se od Jevrema kao da bi da pođe i opet se pripovrati.{S} Izma 
kutljiv glas i prsti nečiji poškakljiše Jevrema po mekoj mišici. — Mogu li ga vidjeti?...</p> < 
njima, pa se povrati.</p> <p>Zatekao je Jevrema kako je pao po krevetu i previja se od smijeha. 
 mantiju pod pazuho i podje.{S} Pozva i Jevrema.</p> <p>— E baš si me uplašio, lopove jedan! —  
a spava, lijeno otvori oči i pogledavši Jevrema blago se osmjehnu.</p> <p>— Ode li? — šapatom z 
ga ni znao kud je otišao...{S} Poznavši Jevrema doviknu podrugljivo:</p> <p>— A šta se tamo deš 
zar si ti? — zapita slobodnije poznavši Jevrema pa sa nekim strahopoštovanjem pristupi, da se p 
aklji ga, štipka za obraze.{S} Opazivši Jevrema pokaza na ostale i pobjedonosno namignu:</p> <p 
jučeranjem danu, hvalisali.{S} Opazivši Jevrema svi zaćutaše.{S} Lanjske se godine, slučajno, i 
</p> <p>Njezin odgovor još više raspali Jevrema.{S} Zabaci glavu unatrag, zamumla nešto, a na k 
p>Prokopije, obradovan, skoči te zagrli Jevrema.{S} Smijući se grohotom poklopi ga svim teškim  
ntiju kao da poklecnuše noge.{S} Uhvati Jevrema za ruku i nasloni se na njega.{S} Zatim lagano, 
ci kosu na čelu i ispravi se.{S} Uhvati Jevrema za rame i nekako svečano izgovori:</p> <p>— Eto 
strane: ne sluša li ih kogod?{S} Uhvati Jevrema za ruku i reče mekše:</p> <p>— Ne smiješ se mno 
rzo dočeka Prokopije samo da se oprosti Jevrema i da okrene razgovor na drugo. — A baš bih voli 
d>VIII.</head> <p>Dugo je Iguman tražio Jevrema po ćelijama i po avliji, pitajući svakoga za nj 
eta na predmet.{S} Kada skliznuše preko Jevrema, čisto ga podiđoše trnci.{S} Još se više uprepo 
ma i duboko uzdahnu.</p> <p>— Uzet ćemo Jevrema, — dosjeti se on sažalivši se i zadovoljno pogl 
o vrisne pokatkada očajno pogledajući u Jevrema i tupo škripajući krnjavim zubima. — Ne mogu!.. 
Pa ponosito podiže glavu i pogledavši u Jevrema kresnu:</p> <p>— I sad da pustim da propane?... 
tro podviknu Janjićije i snažno odgurnu Jevrema. — Idi!</p> <p>Jevrem posluša.{S} Izađe.</p> <p 
a pričati...{S} Svakome...</p> <p>Zovnu Jevrema i posadi ga sebi uz koljeno na pod.</p> <p>— A  
a da ga odnose u ćeliju.</p> <p>Ugledav Jevrema među djevojkama, sa tri mu prsta dobaci poljuba 
o zbog koga?</p> <p>— Zbog Mare.</p> <p>Jevrema kao da poče žuljiti nešto pod pazuhom.{S} Popra 
kopije se nasmija:</p> <p>— Laži, laži, Jevreme!</p> <p>— Je li vjera tvrda da me ne ćete odati 
em da ponudi stolicu i da kaže: „sjedi, Jevreme“...{S} Kao da je prijatno slušati makar čije pr 
ćemo!</p> <p>Pristiže im i Prokopije sa Jevremom.{S} Kao nadziratelj manastirskih radnika on je 
 tutnji zemlja...</p> <p>Susrevši se sa Jevremom ona obori oči.{S} Nazva Boga i htjede da ga za 
— Preksinoć je nekud po noći švrljao sa Jevremom, — ponizno odgovori Prokopije, — pa se, zar, n 
ntiju pod pazuho i pođe.{S} Sudari se s Jevremom, koji ga je začuđeno posmatrao i, streknuvši,  
Kanat se lagano odškrinu.{S} Dugoljasta Jevremova <pb n="99"/> glava, raščerupana i kao prestra 
 i teška ruka njegova spusti se na rame Jevremovo. — Šta to hoćete?</p> <p>Jevrem se zanjija, p 
nji?...</p> <p>Predahnuvši malo prinese Jevremovu ruku uz svoju.{S} Obje poče sravnjivati i zag 
 Janjićije i tužno zaklima glavom prema Jevremu, kao da veli: blizu je kra.{S} O kakvoj svijeći 
vši pred težake nazva im Boga.{S} Ukaza Jevremu na hlad pod trešnjom, u strani, i naredi da tam 
jekova i težak zadah samrtnikov udariše Jevremu u glavu.{S} Zanese se kao u nesvjestici i neopr 
ogo govoriti, — izbaci tiho okrećući se Jevremu.{S} Mignuvši mu prstom dade znak, da ide za nji 
e bi mogli razbuditi...{S} Preporučivši Jevremu da se strogo drži i liječničkih i njegovih, Jan 
osvrnuvši se: ne sluša li tko, pristupi Jevremu i reče poluglasno:</p> <p>— Nemoj misliti da on 
e nekako pakosno sijevnuše.{S} Pristupi Jevremu i, podrhtavajući, ošinu ga prelomljenim vlatom  
onosni.{S} I rastuži mu se.{S} Pristupi Jevremu, uze mu glavu među ruke i vrele, mesnate usne s 
 na vodah</title>“...{S} Zatim pristupi Jevremu i milujući ga po ramenu, zapita povjerljivo:</p 
</p> <p>— Ne moram.</p> <p>Pa se okrenu Jevremu i zapovjednički podviknu:</p> <p>— Za mnom!</p> 
ri kamilavku na čelo.{S} Oštro podviknu Jevremu:</p> <p>— Da ih stignemo!</p> <p>— Koga? — zapi 
ao djevojke u vinogradima, a?...</p> <p>Jevremu poklecnuše noge.{S} Malaksa.</p> <p>— Ja...</p> 
o da zagladiš sramotu ogledalom?</p> <p>Jevremu se i usta zasušiše.{S} Poče da izvija i oteže v 
a duša, zlato od čovjeka, a ona zloja i jezička...{S} Ni u deset je sela onake bilo nije...{S}  
velike avlijske kapije, dva duga vodena jezika, u širokim, blistavim mlazovima, koji se, drobeć 
une na sve.{S} Ne.{S} On se boji zlijeh jezika više nego ičega.{S} Plaši se od svjetske povike  
ćije? — zapita Vaso otegnuto i zamlacka jezikom.</p> <p>— Kad se pije, cijena se ne pita, — muk 
sta golema zmija i dvostrukim, iglastim jezikom liska kroz vazduh.{S} Lijena, sanjiva, ne popla 
bijao sve navale i sačuvao ovaj hram božji...{S} Ja, sokole!...{S} Pustio bih im, neka čitavo s 
ke, opet se ulagujući.{S} - Primjeri božjih ugodnika! </p> <pb n="8"/> <p>— Ne laži, pasjevino, 
S} Da smo mi bili slapčine kao vi sada, još bi Turci ovuda žarili i palili...{S} Ali ih skrhasm 
} Drži u rukama nekolike uzabrane ruže, još pune rose, stiska ih na prsa i, gledajući preda se, 
{S} I drugi ljudi, onaki kao Prokopije, još će hodati i naslađivati se, a tebe biti ne će!...{S 
 se i stežući još se pomalo zadržavali, još imali da kažu nešto jedno drugome.</p> <p>— Kršna j 
koga.{S} Kasapi, već prilično promukli, još neumorno nudili „vruće mesooo“ ; alvedžija zacenjuj 
pcima.</p> <p>Dok se, na jednoj strani, još jednako vikalo, svađalo, radilo, na drugoj se komši 
a mehanama.{S} Nečija zurla, u blizini, još i sada je zaglušno pištala, a napukli bubanj siplji 
 — Ako sam ti oteo curu, ne ću je, zar, još i s konja skidati?</p> <p>Jevrem, pribravši se, rad 
?...{S} Frštec?...</p> <p>— Jo... jo... jo...{S} Ale tak ne ide...{S} To ne dobro...</p> <p>— T 
} Niks?...{S} Frštec?...</p> <p>— Jo... jo... jo...{S} Ale tak ne ide...{S} To ne dobro...</p>  
t da provedem u postu i u molitvi...{S} Još kad sam čuo za vas, sveti oče, i za vaše dobrostivo 
m, zbijen u mantiju i široke rukave.{S} Još prije nego se i primakao ćeliji, nekako i pjevajući 
ko Jevrema, čisto ga podiđoše trnci.{S} Još se više uprepodobi i sve se češće poče krstiti:</p> 
p>Pa se lijeno podiže i pođe u selo.{S} Još juče je, kraj Melentijeve postelje — za čudo, baš j 
oči sa kreveta i istrča pred ćeliju.{S} Još prije dva dana prelistavao je kalendar i uvjerio se 
graja digla upravo zbog oca Igumana?{S} Još kad se znalo, <pb n="100"/> da se rijetko koja slav 
 trepavice mu uznemireno zatrepetaše. — Još da nije onliko gluh...</p> <p>— Gluh?...{S} Hvala l 
krnjavim zubima. — Ne mogu!...</p> <p>— Još malo, sokole!...{S} Nemoj biti žena!...{S} Pa ćeš s 
?...{S} Niks?...{S} Frštec?...</p> <p>— Jo... jo... jo...{S} Ale tak ne ide...{S} To ne dobro.. 
ko Marko pije uz ramazan vino.</p> <p>— Još ima rakije! — veselo uzviknu Prokopije potkupljajuć 
alekoooo!</p> <p>— Sto konaka?</p> <p>— Još!</p> <p>— A hoće li doći?</p> <p>— Čekam...{S} Moli 
agu njegovu. — Da si nam živ i zdrav, a još se ti ne bi sakrio za kakva mladića!</p> <p>— Nosit 
ećavam, lažem; kušao da je izazovem, da još što progovori.{S} Uzalud.{S} Mjesto odgovora dronjc 
 kakav.{S} Kao da je tražio od njega da još što progovori.</p> <p>— Konja mi! — riknu bješnje l 
io, sinovi zločestivi!</p> <p>Zausti da još nešto rekne, pa uzvi ramenom i ostavi ih.{S} Pođe p 
trojicom seljaka.{S} Između njih kao da još bijaše ponajugledniji starac sa perčinom.</p> <p>Is 
ed njega i niže njega sjedio je Vaso sa još trojicom seljaka.{S} Između njih kao da još bijaše  
i!...{S} Ako mi osvjetlaš obraz, bit će još boca rakije.</p> <p>Milica ne odgovori.{S} Progunđa 
ko, — muklo potvrdi Prokopije. — I hoće još da mu se svečano obučemo.</p> <p>— E ja ću za inad  
 gleda. — Kazuj!</p> <p>Smiljana jecaše još neko vrijeme tresući se, grčeći.{S} Pokuša, u dva p 
u.</p> <p>— Ne može se više, — odobriše još neki i pogledaše na sunce da vide, koje je doba.</p 
ga i čude li se?...{S} Spustiše priloge još dvojica-trojica, dok se ostali sa predstojnikom na  
govor na drugo. — A baš bih volio da je još ostalo ovdje.</p> <p>— Sreća je, — mirno odgovori J 
i mu i zauzda staroga dorata, kojega je još uz ustanak preoteo od nekakva bega, pomognu da uzja 
ije i s nategom podiže svijeću, koja je još i na podu gorjela. — Zar tako valja?</p> <p>— Tako, 
o pa da se digne protiv njega, imala je još nekakve svakako važne razloge, radi kojih je bila n 
njićije i udari je po ramenu. — Kome je još i dijete na putu bilo?</p> <p>— Ako ono ostane u ku 
 zvečeći, udarajući...</p> <p>Jevrem je još neko vrijeme ležao pod trešnjom, ljuteći se i preko 
zna, da je tu vučija jama.{S} Iguman je još zimus iskopao pred pojatom radi lopova...{S} Eh...< 
m lagano pristupi Janjićiju...{S} On je još stajao na mjestu, mrk, nepomičan, sumoran, sa opušt 
o se prkosno isprsi prema njemu. — Nije još bilo ništa ozbiljno...</p> <p>— Čim se dvaput govor 
. — Zar ne vidiš, da će ovo tvoje janje još danas krepati? — zapita jače. — Misliš li, da ga mi 
a zapita...{S} I stade...{S} Pogleda me još jednom nekako postiđeno, poplašeno, otegnu vratom k 
i izvrnuta pepeonica, iz koje kao da se još i sada pepeo osipao na pod.{S} Ispod prozora, na sa 
..{S} Najljepši otpozdrav ševi, koja se još, poput sitne pjege, leluja u visini i klikće življe 
stim i ubogim svetiteljima, — kojima se još jedva mogli raspoznati ostaci haljina, očiju, ruku  
rima.{S} I ova čudna bakljada, kakva se još nikad i nigdje vidjela nije, kao ognjena traka jedn 
a?...{S} Da mi crvi ispiju oči, koje se još ne nagledaše ljepota ovoga svijeta, da mi rastoče t 
ke košulje, gaće, marame.{S} Iz njih se još cijedila voda i lagano kapala za vrat jednoj djevoj 
rodio nije.</p> <p>Ko zna, koliko bi se još kavžili i prepirali, da se iznebuha pred vratima ne 
ovijeda o „starcu Igumanu“...{S} Ali se još niko usudio nije i da je zapjeva.{S} Momci bi, tek  
p>Visoki, ječeći i uzdišući, ispravi se još malo.</p> <p>— Pođi!</p> <p>Visoki, šantucajući, po 
 rebra. — Ljepota!</p> <p>— A Iguman se još nada! — zahihika Prokopije kroz stisnutu šaku.</p>  
ješno plače.{S} Jedini Janjićije što se još drži na svojoj tronožnici, gord i uspravan.{S} Cupk 
jnikom i krvnikom i pijanicom, kakav se jo