| на истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. |
| у, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није доса |
| ње кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у мл |
| не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалек |
| > <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска |
| ругим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој М |
| rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, |
| о, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те прету |
| рекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, ст |
| Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-та |
| st">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а |
| њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје |
| то је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... |
| под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко з |
| о жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ен |
| лете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сре |
| ла само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла |
| к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, |
| од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и ст |
| е живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац ста |
| ужила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ о |
| едасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p ren |
| {S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из |
| ак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> < |
| ле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је пре |
| ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригам |
| греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно изв |
| ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, |
| помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около |
| је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко нак |
| p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш |
| осу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по с |
| е јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па |
| </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чис |
| , оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узв |
| дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће би |
| ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p |
| , спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p |
| алутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мис |
| <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шт |
| шно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и |
| ш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуниц |
| но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више |
| Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начин |
| ре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Доб |
| ио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакр |
| азвлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљи |
| где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јач |
| ршини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледало |
| те мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, |
| нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курја |
| х се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какв |
| јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, к |
| Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види |
| то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л |
| ом у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, |
| гу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко |
| ekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... с |
| купила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у кошт |
| се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се п |
| /p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} |
| де светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, ко |
| кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... < |
| вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, |
| ђује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се м |
| угих не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, е |
| га иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, |
| а песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења.. |
| рабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Св |
| S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трог |
| , стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: |
| ове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, п |
| речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да |
| ња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом. |
| се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не з |
| д њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Мил |
| и и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира |
| пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и ша |
| Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо поло |
| p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где све |
| њају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи |
| Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо |
| ама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S |
| о их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend= |
| иадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{ |
| брасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем |
| днеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тоб |
| . </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ј |
| пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
| рпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он |
| ала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка |
| рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, |
| сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загр |
| .{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о н |
| Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује с |
| муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, ко |
| Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу |
| ши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, |
| Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Teks |
| нђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и ми |
| , не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А |
| а он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зеј |
| се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке п |
| вно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на ми |
| ; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштв |
| ма, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се нади |
| p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јест |
| у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што |
| обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све гото |
| ке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком |
| .{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика |
| лу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редар |
| чесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је |
| измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, к |
| але и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да дад |
| гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у ко |
| ле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снај |
| олима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје и |
| опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Ч |
| ца о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чи |
| } Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! |
| ватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанк |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља |
| д', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада |
| сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна |
| Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... |
| олази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} |
| , но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> |
| е цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и |
| шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету |
| надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену ст |
| а средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је т |
| p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst" |
| иже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају |
| посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, с |
| ложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, |
| па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, |
| аше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука |
| ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планинс |
| алазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукур |
| т почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса |
| ко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто ка |
| и, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили но |
| се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чар |
| н сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо... |
| а ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, т |
| ка тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и за |
| нда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко г |
| а, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплав |
| но доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се |
| nd="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што б |
| се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипариц |
| луша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју ч |
| st">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, |
| </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p |
| ушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цв |
| да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у |
| нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, мо |
| па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— |
| хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst |
| nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p ren |
| ај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па зна |
| туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к |
| итај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| и ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд з |
| па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst" |
| ве, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— |
| ћи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубо |
| м и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају |
| ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Е |
| тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом |
| лу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— |
| остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету п |
| ' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Teks |
| ве редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'а |
| </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, |
| ије 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволс |
| >— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај с |
| д све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без |
| rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} |
| — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend= |
| "Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst |
| , половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лози |
| сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, з |
| весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта коре |
| к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
| ако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, |
| започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се |
| коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвој |
| е малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицам |
| се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и т |
| е летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жаго |
| па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа р |
| и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући |
| виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђ |
| них како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кик |
| > <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у сел |
| омрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и |
| вом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те |
| се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена |
| еку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те |
| kst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрч |
| дно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Н |
| , па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се у |
| ласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо |
| ише и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч |
| неше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заго |
| <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватр |
| Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старинск |
| му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па |
| , који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочил |
| звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо од |
| начити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце вис |
| свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео |
| каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p |
| , у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на кисел |
| p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш п |
| — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, |
| end="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. |
| t">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Оч |
| вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. |
| је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, |
| мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, |
| он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени гово |
| оје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend |
| стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послу |
| nd="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвај |
| ви мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, |
| но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tek |
| , бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели |
| мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У т |
| на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, мој |
| у да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободн |
| погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брат |
| ам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам на |
| </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја |
| кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од пр |
| Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекн |
| ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мен |
| осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш г |
| се бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије н |
| те или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први п |
| већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђавол |
| {S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, |
| p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени |
| ој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако с |
| е, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се пе |
| на и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајт |
| ља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се |
| {S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, шт |
| ејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па ј |
| човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} |
| воре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, |
| авна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па |
| рава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па |
| ђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се д |
| ekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, т |
| олини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. |
| певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и н |
| .{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Н |
| .{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стран |
| 'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар |
| бухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, мо |
| си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом о |
| о именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} З |
| магај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту |
| ника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, ка |
| пу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па с |
| је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, ра |
| и густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} По |
| тајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p |
| а, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски ут |
| вим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од камено |
| пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па поне |
| ту помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за |
| ближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у |
| nd="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} М |
| је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасн |
| здраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зач |
| </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви |
| во ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало |
| наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{ |
| га чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најп |
| о са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад |
| ажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p |
| апетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, ' |
| њаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— |
| а, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јест |
| мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, |
| ебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, |
| тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend= |
| јо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> |
| на овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> < |
| Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци |
| , ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине |
| руга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Teks |
| а ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tek |
| ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком |
| мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти |
| Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но |
| викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају |
| здао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tek |
| >бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, |
| ако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким посло |
| рца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подру |
| крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет |
| ских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење мален |
| сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се |
| а шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па јед |
| седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа |
| на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту |
| емој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма |
| еко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И |
| ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tek |
| Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи куку |
| ад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p ren |
| дне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш |
| се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше |
| 'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама |
| вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и п |
| па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из |
| емо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати |
| атема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недр |
| , а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Ми |
| ... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. < |
| а, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па м |
| >— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попи |
| највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> |
| ад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти |
| комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима |
| <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуш |
| а вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молит |
| p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p re |
| ењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прља |
| на Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да с |
| но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреп |
| Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, д |
| те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме |
| гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста су |
| ирга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа сам |
| ц обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о н |
| љушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке пр |
| >— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p r |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Teks |
| од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију во |
| изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из |
| буке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Т |
| . </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Te |
| {S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па |
| вара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па к |
| етече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А |
| трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, ту |
| ва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један |
| жином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав |
| кће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве |
| p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> |
| па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и ма |
| и« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чека |
| раш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране г |
| о, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, |
| пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у |
| момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг ср |
| ад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загреј |
| ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једн |
| знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и |
| че домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитв |
| нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се пола |
| људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате |
| ања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко |
| Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те |
| они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и |
| ком броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад |
| ' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо |
| у... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а дево |
| атру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док д |
| ије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, о |
| рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвар |
| ке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као |
| е го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лој |
| ен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чисто |
| 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је паме |
| купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} П |
| шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћи |
| хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, |
| , а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се |
| претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и пл |
| ећ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, пор |
| војке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Teks |
| је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! |
| му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за |
| њати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Ј |
| јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не ве |
| и се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину све |
| end="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном круг |
| не рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах д |
| , али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше |
| хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодим |
| ekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с то |
| убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва ј |
| јска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, нате |
| е прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима |
| што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што |
| ај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, |
| лаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља |
| а на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прсну |
| Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгреја |
| без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> |
| жио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — |
| их не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| > <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што ве |
| > <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је т |
| ена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леде |
| ено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег о |
| аш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, ж |
| у, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обу |
| еђ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретк |
| риљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} З |
| јмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Тор |
| е уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, с |
| у се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким ма |
| два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо |
| це!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила |
| ве метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго пот |
| или се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да при |
| е бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак |
| аце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун орај |
| а.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љето |
| .. ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се |
| рима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, ди |
| и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, |
| ока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукуруз |
| љан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево на |
| . </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати. |
| авај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о сле |
| ила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} |
| ">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наје |
| пред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединце |
| ју.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, пита |
| , а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућ |
| пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори в |
| за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, |
| рогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па |
| села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото |
| ене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| ујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| е у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице д |
| рипевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, а |
| а вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављ |
| икну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућ |
| мну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се |
| пша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина. |
| чу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, нади |
| х на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... < |
| и, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би |
| а, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до |
| да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па ' |
| На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде. |
| ..{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом |
| с ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, |
| Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако |
| е преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе |
| ="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с |
| ише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом |
| »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам г |
| ио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла |
| иних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отрг |
| а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио вес |
| шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањ |
| </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог б |
| стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега |
| доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види |
| и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш св |
| н гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, |
| еда само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта м |
| тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом ч |
| и срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бур |
| ... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке |
| st">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst" |
| p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p r |
| ати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилос |
| се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна по |
| ене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн |
| извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p r |
| S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tek |
| та, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Исп |
| "Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?.. |
| Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо |
| <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече гос |
| дног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин кој |
| куд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало |
| Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> |
| бог оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га ј |
| ућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— |
| rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућа |
| у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је |
| ш из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да |
| истају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци |
| ивену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсја |
| о затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се |
| да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због |
| , наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и |
| о као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend |
| Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p |
| е ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p re |
| } Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву |
| аг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у д |
| сли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болниц |
| г мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, |
| у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите |
| <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада |
| <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend=" |
| ="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма |
| јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим |
| ање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'на |
| бњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, |
| ија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере т |
| е се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Бл |
| у, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати ш |
| rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да с |
| отурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, |
| м тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, |
| живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p ren |
| лагоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви |
| ћ. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="T |
| ца баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз гу |
| сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst" |
| зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лиц |
| везде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се п |
| победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сум |
| једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' мла |
| м. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуца |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| "Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| лици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што к |
| тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно |
| туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало |
| није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем |
| омиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удр |
| ш млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— До |
| е лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате |
| ла, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} |
| о, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— |
| и вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> |
| зи Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цве |
| Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p |
| <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама ком |
| — Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте |
| чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, од |
| аде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, |
| иште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да м |
| нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к' |
| помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су н |
| за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да сед |
| /p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају |
| изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том ј |
| st">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми зна |
| з главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, |
| н чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене сли |
| ана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, |
| ме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на про |
| остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, п |
| чије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвеј |
| </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки м |
| се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— |
| к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p ren |
| ="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, н |
| } Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја |
| питује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону |
| смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... |
| езброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор пре |
| рима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, |
| то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отп |
| ekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати |
| звије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице су |
| е ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. |
| есам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend |
| одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си по |
| Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви |
| они сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласо |
| се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је ст |
| t">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћ |
| Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремил |
| d="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend= |
| ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас с |
| чином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле о |
| ц се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... |
| плаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подиз |
| лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Куп |
| , а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, и |
| Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак. |
| </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не бу |
| p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. < |
| и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што г |
| копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, |
| кну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал' |
| има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S |
| отати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, тр |
| па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоће |
| м!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од вра |
| ца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијек |
| пше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука |
| је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, п |
| сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки |
| бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' ко |
| стресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, |
| о кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти каже |
| и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне |
| па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она |
| жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о |
| е, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па |
| ој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: |
| и замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле |
| ије досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, дру |
| не, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а |
| , и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брат |
| та прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tek |
| у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, и |
| славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. |
| к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' ж |
| што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти ве |
| оје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> |
| се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под |
| на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају |
| мљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање |
| оћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лаже |
| отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас |
| ... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} О |
| тле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене д |
| ратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само |
| рен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује пре |
| нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, ш |
| убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле |
| лити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — храните |
| Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend |
| а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... |
| цима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су |
| Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} С |
| смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst"> |
| ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепић |
| д, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst |
| ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле н |
| селих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се у |
| <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да на |
| ио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд |
| нђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобр |
| ица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="T |
| > <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S |
| се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци н |
| па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С дру |
| ушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до кућ |
| ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> |
| ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Teks |
| Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове п |
| од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћ |
| начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, раз |
| Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнеб |
| селим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ ниј |
| успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жеш |
| јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p ren |
| , ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над гр |
| дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина. |
| и кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="T |
| се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с |
| већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и |
| ко граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мо |
| ...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш пом |
| оцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и з |
| ећ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се |
| х се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом ком |
| шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу |
| аву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst" |
| тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег па |
| ар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун ов |
| шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће |
| од, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хла |
| клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које с |
| двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од |
| урумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... |
| узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планин |
| одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но |
| зграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха усп |
| бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише |
| ти, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински |
| Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успроти |
| ко касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат |
| гледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јова |
| Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ет |
| кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, д |
| пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша |
| шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и » |
| у на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лиш |
| шће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по |
| г, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме |
| елке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и теж |
| двајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају п |
| старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авли |
| ekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог мома |
| куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрада |
| рело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате |
| коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како т |
| ам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што |
| те, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend= |
| радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клу |
| натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </ |
| етаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас |
| — 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} В |
| се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође д |
| д да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револ |
| са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро ве |
| кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми р |
| сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!... |
| стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им |
| енемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јов |
| > <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачу |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
| Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и |
| rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас з |
| е ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| вити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ |
| јаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, |
| ута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов |
| лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p |
| ије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да |
| /p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте |
| варали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend= |
| викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викну |
| и њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' ис |
| баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p |
| ајчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те |
| метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а веш |
| е, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, пон |
| ава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре п |
| а: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и п |
| ekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, б |
| kst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишљ |
| ко ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта |
| примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опрош |
| а ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а |
| вица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бак |
| гама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се р |
| пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и пе |
| је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а д |
| <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза ме |
| по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Teks |
| ница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, |
| p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени |
| воју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници по |
| кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то побл |
| Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, |
| н појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да |
| st">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде |
| p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво |
| ипевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, |
| дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко и |
| што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте |
| </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе побе |
| t">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе |
| ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst"> |
| уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад изво |
| ицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа А |
| и био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о шт |
| > <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јач |
| е нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Teks |
| ш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа |
| и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, пра |
| њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена и |
| већа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst"> |
| мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључе |
| : и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, |
| st">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, г |
| да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све |
| претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у коша |
| рже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, |
| ћ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез |
| p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снаж |
| добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми |
| тнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, |
| срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га в |
| ">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, п |
| има за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зе |
| и, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим |
| то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово по |
| rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tek |
| се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p r |
| и...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не |
| е светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређ |
| rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="T |
| оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвик |
| помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, |
| од разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а |
| ">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућа |
| у, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, |
| S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и са |
| се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, |
| мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рп |
| воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосм |
| аш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} |
| уља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром де |
| трашна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развес |
| тупа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} |
| ком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, |
| сма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све леп |
| им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале куку |
| суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Teks |
| бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... |
| цима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у тр |
| какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> < |
| м носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође |
| м жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така |
| једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, |
| често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се |
| вега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, д |
| које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек |
| шке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, |
| d="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се с |
| ње малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, прек |
| t">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се |
| ом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, |
| рче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњ |
| ешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за |
| , како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се |
| цо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо полови |
| казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend |
| е... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку |
| на, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди |
| раци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покриве |
| rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува бук |
| пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојк |
| зушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мач |
| акше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и |
| а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са б |
| /p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, о |
| акаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови |
| ом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ев |
| хватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица |
| царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампир |
| е бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти |
| ни... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и пон |
| ина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезд |
| кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор по |
| потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p |
| певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, |
| те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипањ |
| /p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— П |
| еру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се п |
| се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње |
| ри вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Ма |
| мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема |
| етарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара ди |
| араде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић |
| шине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S |
| диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве пра |
| онце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— |
| нинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! < |
| њаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend |
| параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не |
| — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, кој |
| кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборав |
| би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после |
| ашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend=" |
| епери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, проне |
| имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. |
| и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жен |
| лина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепот |
| цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и л |
| ју вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана м |
| добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мал |
| ља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета у |
| жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> |
| лео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Teks |
| ако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! |
| /p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нек |
| ="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— |
| ама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> < |
| де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с |
| ногог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> |
| rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да пр |
| кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо |
| жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек |
| Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... |
| Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту |
| ука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише н |
| сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? < |
| з лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst |
| планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о |
| коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p r |
| како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, п |
| арци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: о |
| на, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бард |
| ..« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код |
| и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркаст |
| ако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, к |
| , и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми! |
| тлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помр |
| ">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом! |
| Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S |
| е више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неко |
| еленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула. |
| да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде јед |
| ло ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њи |
| г Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрд |
| викне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом |
| у тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p |
| ећ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још н |
| Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!. |
| /p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика |
| бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Х |
| к... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам |
| Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и |
| Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо м |
| мети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и кру |
| о, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, ст |
| ачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису |
| иве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и сла |
| шене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и два |
| ије куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се сам |
| м се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај |
| кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је ру |
| пробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видет |
| ...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње н |
| Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена све |
| а л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је ба |
| st">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend= |
| ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па |
| ости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти р |
| а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се |
| то са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момч |
| под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да с |
| лију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек |
| и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори пла |
| е ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са св |
| <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на који |
| муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, |
| "Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> |
| ">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њени |
| <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p ren |
| м. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и н |
| о сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо |
| иво децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељ |
| се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, ни |
| више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Ма |
| > <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џум |
| </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ч |
| rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. |
| /p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поч |
| ве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, приј |
| ом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p |
| кијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Teks |
| ивади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} П |
| ампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и св |
| вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије треб |
| з парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела пад |
| свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз к |
| ама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' по |
| кића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стењ |
| адним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој |
| ="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака |
| ач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу |
| ендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и |
| p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћил |
| се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладов |
| војим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, ч |
| сану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми |
| сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, |
| чак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шу |
| ице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што г |
| ини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом. |
| тва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док н |
| у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у пра |
| одузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, |
| ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци |
| ледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушка |
| ихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш дру |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{ |
| чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмља |
| {S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти с |
| ај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те ма |
| ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, |
| , само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми |
| {S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} |
| половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да пут |
| rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Ј |
| ежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, |
| ' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка |
| ега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне |
| >— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање |
| њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милиц |
| стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... |
| егових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ра |
| е међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлач |
| луцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, |
| удног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђ |
| свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p r |
| од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... |
| а.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} При |
| адовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> |
| Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или |
| то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' |
| не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуц |
| рдаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend=" |
| </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек к |
| ке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и треп |
| hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су мој |
| а и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што ј |
| p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Te |
| ало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом |
| сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, гд |
| г, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала |
| S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти у |
| да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend=" |
| ма и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцну |
| х уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца |
| на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жут |
| и на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, таки |
| љају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и кола |
| , 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пре |
| > <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend |
| ем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што |
| пање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, |
| ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst" |
| е и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од друг |
| "Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. |
| да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко м |
| те мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, |
| звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређ |
| сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се |
| мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, |
| благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst" |
| м јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма к |
| па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег |
| торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво |
| е у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концол |
| до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не кр |
| вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« п |
| end="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} |
| p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се |
| обу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а |
| а 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| /p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst |
| х бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} |
| у: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p |
| /p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под г |
| е дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до |
| нком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> |
| ад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' |
| тро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији ра |
| ремена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се но |
| нуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p re |
| {S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По |
| и, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћем |
| Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа к |
| најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те |
| а избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, п |
| е придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst" |
| } Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке |
| опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Марко |
| анати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се по |
| d="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобан |
| ијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комиш |
| под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трча |
| од густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда ми |
| свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остра |
| ашном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противн |
| ашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стр |
| еле комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} П |
| душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по ка |
| ед, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Диго |
| ар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> < |
| ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука п |
| им лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и |
| езети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друшт |
| иш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина |
| глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то насту |
| руза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, и |
| , њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би с |
| а брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, |
| ушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела |
| се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи |
| обница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује н |
| /p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst |
| nd="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још |
| st">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="T |
| престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајућ |
| зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и |
| гањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкај |
| па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове |
| етили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најст |
| главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуниц |
| акука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако |
| st">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун |
| еском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утул |
| зују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, |
| одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, |
| чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и умо |
| чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани |
| ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, д |
| о вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на в |
| . </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
| пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џако |
| у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst |
| з комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пур |
| чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти жи |
| ekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, |
| уле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> |
| ло се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да сми |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| не, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? пит |
| дулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћу |
| даку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', н |
| ли му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је бил |
| kst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пр |
| d="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи к |
| <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p ren |
| иди да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се пот |
| ре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу |
| о и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се пре |
| весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ |
| отивник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њ |
| епка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, ок |
| ија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и гра |
| оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад. |
| ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше |
| ико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире |
| га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, |
| ва знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">С |
| ислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се от |
| је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајд |
| опо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, кро |
| даред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Д |
| тана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p |
| уши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна |
| че наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — |
| а«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се |
| ekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поме |
| чке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки б |
| <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Te |
| м жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. |
| ета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састан |
| и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати к |
| моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужн |
| напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их д |
| од цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а жд |
| а позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S |
| и задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, поплас |
| тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend=" |
| ма...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p |
| евом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и за |
| гледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загл |
| подин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, |
| на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти н |
| игну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, |
| а чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код |
| > <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вел |
| брте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, |
| ekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе |
| нам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та |
| се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »посл |
| па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а вар |
| чким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са |
| умна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода ни |
| смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} |
| и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{ |
| разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и |
| ак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и пл |
| старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они » |
| н, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је ок |
| d="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— |
| е бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у сре |
| е вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајн |
| , док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} П |
| ћ, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети пр |
| а, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве |
| е мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне барда |
| рт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци прим |
| љке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као гр |
| аменови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} |
| ње по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо с |
| тока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p r |
| да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако |
| празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане |
| ца по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те уг |
| мејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по |
| ивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматр |
| ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, он |
| о сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружил |
| /p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или |
| да на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је доче |
| брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, бр |
| з другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим свет |
| ..{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пунач |
| есму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и мо |
| } А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних |
| драв ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend= |
| д ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tek |
| ик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Гр |
| оји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз |
| дмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста. |
| огоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend= |
| море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавил |
| коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном та |
| страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина поглед |
| а зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина. |
| а неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а ви |
| ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторок |
| њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је |
| не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а др |
| да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпун |
| е, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња ле |
| на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз д |
| пере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стег |
| ој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој |
| закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се |
| већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио |
| !... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепш |
| ићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чар |
| до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово прес |
| да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p re |
| дужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се л |
| по...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Ж |
| на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде |
| ..{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се как |
| ном круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се м |
| , седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њ |
| .. о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у шт |
| ебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> |
| иге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </ |
| ледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су |
| барских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш п |
| вим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракља |
| а, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, за |
| ету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се једи |
| исока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина |
| раве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се бли |
| е...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} |
| а ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у |
| се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је |
| јке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши о |
| ко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, |
| ила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану го |
| } Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst |
| авије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу... |
| напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недопл |
| лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели |
| вара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зек |
| петаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи н |
| >А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} |
| S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S |
| , ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst |
| чке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, ти |
| , и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам ка |
| /p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Б |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Сам |
| ко би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама |
| гледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврс |
| ико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти наше |
| ла, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Сл |
| не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стр |
| јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и |
| и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па неће |
| ни, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, к |
| t">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| егове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је. |
| брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви |
| јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' о |
| , још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} |
| ане врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга врем |
| зна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске |
| ма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p re |
| ан и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомил |
| а то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти ј |
| nd="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Д |
| а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но в |
| и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} |
| ади лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се ра |
| д испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви |
| деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, т |
| ругог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукур |
| десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши з |
| уве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишан |
| лађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, ј |
| аве једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корен |
| а тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи сави |
| но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћуш |
| пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли |
| « дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа |
| ила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови |
| ка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не пре |
| ве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца |
| сли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека насл |
| вник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима |
| на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем срет |
| чак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар.. |
| ела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим др |
| з гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака прок |
| и поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само |
| {S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, |
| рже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке |
| свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, по |
| Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракиј |
| има ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и |
| уџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну д |
| а и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека друг |
| утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а |
| сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Ст |
| , жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглод |
| ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, |
| ш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што |
| /p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и з |
| d="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковин |
| самићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у |
| p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов мо |
| пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пре |
| лапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе поч |
| учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи |
| арко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, к |
| тина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> < |
| ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу |
| међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} |
| Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати |
| уцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које |
| своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... |
| па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз гр |
| њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим о |
| а' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и з |
| пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. |
| уње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим повета |
| а кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и др |
| тарку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сло |
| у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставил |
| све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и |
| че Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Соз |
| ука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но шт |
| а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, ис |
| ачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; |
| епо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма |
| кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> |
| и бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чу |
| ријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, прек |
| стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га |
| , што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе оп |
| тиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си |
| крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бу |
| ву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, |
| ва од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend |
| не, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од |
| <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор |
| отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа н |
| јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнут |
| ком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пу |
| S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из |
| <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладно |
| и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац |
| и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво мет |
| ним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малакса |
| дај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само |
| знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуњ |
| а... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, |
| бој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} С |
| ује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и |
| равог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, |
| , што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надима |
| уташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше |
| еног сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гра |
| и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се пе |
| ациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се |
| се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и пес |
| клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљик |
| S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу ок |
| шти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, |
| сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради л |
| ани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом забл |
| развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око сто |
| више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње с |
| па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже |
| из гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жи |
| ш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји по |
| и ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у |
| ездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промр |
| па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, |
| ладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало |
| им се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и св |
| астим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, свој |
| ј лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ниш |
| љиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као |
| к лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около. |
| ама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан |
| тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење во |
| њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани |
| ане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слаба |
| шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навиј |
| нку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се |
| нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па |
| ам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p r |
| ма, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, |
| гоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> |
| i> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вал |
| је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па |
| ио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам |
| је путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и |
| сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то |
| ље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се нат |
| у.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми |
| ашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| ећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не |
| "Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта |
| планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде б |
| тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су та |
| мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде |
| 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате |
| </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend= |
| им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би и |
| rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst" |
| ња, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њ |
| илица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како |
| шања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнем |
| вица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да |
| и.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у |
| да и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетан |
| Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »к |
| селе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је |
| } Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјер |
| ..{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гле |
| </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Не |
| дно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задрем |
| </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, |
| уст и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Teks |
| води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће |
| да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си |
| да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tek |
| а њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због о |
| мо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а |
| рају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразниш |
| ="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да призна |
| хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер |
| p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| во. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да |
| стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш |
| грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по |
| рдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла |
| скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, н |
| по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим |
| и момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, вриса |
| е до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти дина |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— |
| е и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">К |
| полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема ш |
| end="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst |
| е улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} |
| t">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како |
| вори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p ren |
| твар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst |
| end="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. < |
| st">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако |
| шка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, |
| "Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p |
| Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити |
| пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Ан |
| ући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она |
| rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе о |
| у се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, |
| м пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, о |
| вана, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућу |
| па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend=" |
| е мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и н |
| ју се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tek |
| трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, |
| збуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но |
| end="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? < |
| ећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, св |
| : далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p ren |
| м још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst"> |
| двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас |
| ћно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p r |
| по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како б |
| е бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Te |
| ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци пр |
| , а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, |
| доше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за к |
| ="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? |
| и не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са гро |
| Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач ( |
| требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји јед |
| по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке |
| а тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год поглед |
| н, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе п |
| еш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или |
| ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мо |
| ео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, |
| . </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу |
| и....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милиц |
| војке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. |
| мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се п |
| ла се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљц |
| иди тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсја |
| end="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или радник |
| </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, |
| еселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хран |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га |
| p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапу |
| ад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по в |
| мо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мил |
| а млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узаб |
| се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зов |
| де да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p |
| rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода |
| окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу к |
| дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па |
| х боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брат |
| гу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда лев |
| радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падн |
| оба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне |
| е то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p |
| е носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа |
| шље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst"> |
| е...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мр |
| н грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштрка |
| .{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му об |
| И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек |
| џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне |
| чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend= |
| и своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве |
| rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p |
| ћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и п |
| залуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приб |
| Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све |
| 'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога с |
| јде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' |
| Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="T |
| p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{ |
| ају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, |
| њаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризе |
| Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш |
| ти, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу |
| ш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накрич |
| ло умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кик |
| нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Н |
| ре мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, а |
| ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на |
| вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници м |
| бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јасту |
| је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend=" |
| к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, оч |
| наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је |
| стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљик |
| заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега |
| ш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.. |
| 'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p |
| ="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пу |
| .{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се |
| како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бац |
| ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p |
| о, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио н |
| </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наш |
| бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд' |
| ц Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа |
| иљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend=" |
| , момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није |
| ="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у |
| мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса. |
| у, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадиј |
| дак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али с |
| га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари |
| се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон |
| Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p |
| st">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Деде |
| е још.{S} Док не средимо половину, хоћу |