ију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао |
насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских ш |
јина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи |
и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико пола |
је утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао |
те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да |
rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, к |
а устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржав |
{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни |
једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз т |
цу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, |
ина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима |
ре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на |
је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа беш |
ћа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог нап |
чи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали о |
тоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним на |
од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, |
свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никак |
} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он. |
"Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо |
p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако |
а му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице ли |
да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и |
цу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је |
за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађан |
име!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> |
че, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и уто |
ekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе |
оме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да ку |
еном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било за |
се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњ |
х, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одгово |
дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицко |
ољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округ |
љда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; о |
ише моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му |
о миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би |
S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све зв |
он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се госпо |
је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаствениц |
Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и парти |
се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да |
"Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p |
ослушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на н |
људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, |
: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А |
друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као |
брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се про |
отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, к |
ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете ус |
трана и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, |
арца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер ј |
о оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном |
већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас |
х штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за |
или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао |
о, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне на |
, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књи |
ако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задово |
а бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, |
м никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Ста |
Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља |
да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направи |
кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гл |
е у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу гла |
сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зе |
и да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана от |
онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи |
ве је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, |
посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред |
али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту |
удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убрис |
се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало |
ер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? |
к, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да |
у и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме сп |
јаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу |
науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с коре |
ом, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забе |
биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је |
мој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа б |
лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} П |
јих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу |
остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и успл |
"Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па |
ева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
и му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, п |
ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, |
једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Миц |
е један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p re |
ксимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми |
на, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{ |
окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Teks |
е је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је |
како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небе |
тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, |
је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а деч |
е попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши |
">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној уни |
ло као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те так |
у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, |
и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхт |
аду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоћ |
, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш |
«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да на |
а и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, |
оли.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око |
ају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} За |
дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Јо |
шао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано. |
пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењуј |
бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемон |
адоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дан |
аров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стре |
свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову |
у се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако у |
већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђа |
ет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина мест |
м, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју |
подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Т |
и бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија |
аметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је б |
но бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од |
која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европ |
ражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је јез |
као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађ |
роцењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана ј |
и га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Рез |
S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учите |
вено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. < |
горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, з |
едавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича |
лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јес |
у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијара |
је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кук |
оезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, |
аксим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник нам |
не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлиј |
лутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА Т |
p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би ве |
, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла |
по га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазд |
са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, д |
црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли |
јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бака |
гло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> < |
и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, |
вања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. |
ма, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студира |
дници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа |
асан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као |
обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута је |
под њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (се |
ња имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лоба |
би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела |
м већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намешта |
еискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst |
каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Ма |
кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само пол |
јима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама |
бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се |
на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одгов |
оље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и кл |
ћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из |
ани, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Шва |
носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек ми |
недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst" |
Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Би |
и извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и б |
лагодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} Посл |
латио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевал |
Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља |
што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису |
ан извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао |
мештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Макси |
.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га |
и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако |
ле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље |
Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том |
И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се |
кав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: |
ик, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето н |
извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима |
д оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет м |
представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, в |
д био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе инте |
оју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је приј |
шао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: администра |
цко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, треба |
министративни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би |
до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се |
ао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бу |
игу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет д |
згледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу наш |
и интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би |
а, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао пог |
ке и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Је |
део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате |
} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог по |
не са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему |
Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му |
еханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чис |
о платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски |
питање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска |
да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног б |
казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} |
>Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто |
, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је |
ца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је |
ајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ |
авесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар |
да коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаћ |
мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша им |
о цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска са |
оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога с |
рошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, |
ило је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела |
тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Ов |
а овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више |
.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете |
ност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, пон |
увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегар |
капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио |
ла кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог |
поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у приро |
пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хл |
за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске |
уди и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то т |
било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло су |
оља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим |
осле извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја т |
о једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се о |
о ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао |
покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник упра |
е и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако |
"Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно |
ла, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве |
е је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавд |
ар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А |
сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног меха |
италачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћа |
ло уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па бил |
ају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести |
ине била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мај |
ма Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда |
престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је |
S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их |
ојих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа п |
, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спр |
дена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), |
петан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из |
пис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо |
, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну |
је реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и |
уштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малоча |
ем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не с |
човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сув |
Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, који |
читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ и |
ио је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут |
бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који |
за, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и |
капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да |
ило; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ х |
бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века н |
и се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао |
и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као д |
њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од |
глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. |
; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогу |
се.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не зна |
есме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време у |
току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ре |
дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натра |
орао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене каз |
сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духов |
нај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се д |
јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогу |
/p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, |
новато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога |
а бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{ |
изнаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није г |
на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да о |
оја су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из |
— Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем гово |
.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим др |
, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифрани |
{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{ |
ци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да |
па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су |
није, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капет |
а да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје мле |
вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне |
је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног ис |
лу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, |
е — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар |
на невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у о |
не! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не |
учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа на |
не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи |
чи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће б |
уљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му |
ваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава |
исок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, а |
! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка не |
о неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодени |
t">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мил |
ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Макс |
е то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, |
вога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџа |
јући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не м |
о полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишч |
ви добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst |
туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија |
свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у |
у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасу |
у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све п |
кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки пр |
јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве |
и им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао |
ао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, |
где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих |
е за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од сла |
то се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се |
ако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школск |
м.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док |
стави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« |
ном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за |
<p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{ |
и би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни |
Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца. |
човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу |
ло бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се лу |
љацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, |
сиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно |
Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задеве |
је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после че |
е, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« < |
вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а т |
кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавањ |
се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — С |
људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанин |
игне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза. |
у. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна ка |
ли му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зн |
Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по |
ове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, р |
о деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, |
не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празн |
а она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, |
е, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су б |
никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Стани |
т мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубима |
аксим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прас |
задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="T |
чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније д |
не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије др |
вим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, |
је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре св |
своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је зад |
да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, јед |
народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да |
ана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која б |
едну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралист |
то је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву |
мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крв |
од својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим |
"Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; |
мским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Р |
ан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свеви |
о ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да |
отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири д |
} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући |
бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвента |
је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се та |
свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst" |
и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим н |
ња и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у |
ише сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману |
расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није |
и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је пот |
едном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред |
округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо крас |
онешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам |
че он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и екс |
ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој |
вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала |
цоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на г |
тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно |
ркла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p |
дају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају |
ележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у меха |
: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и нарав |
да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћ |
се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили |
од лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кућ |
} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у т |
ве идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то ва |
менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је пр |
е, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили |
се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јеле |
цом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без |
п, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак |
а, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам п |
end="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао |
земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је |
не у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков |
ари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао |
брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и ко |
што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само |
а је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу мест |
лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте |
само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као поме |
патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његов |
а, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испо |
ном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године |
јати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, п |
S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S |
до брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитељ |
о школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега |
ва, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару ш |
их мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пут |
>Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео |
авном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га о |
илни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни ди |
ичам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, |
, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добив |
ју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао с |
скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само други |
рило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— |
е тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад |
песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’а |
гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удр |
да је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како |
да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина |
Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava" |
критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало н |
. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас с |
/p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџа |
сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и |
прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Ник |
и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им |
. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Макс |
давање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, по |
ања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ре |
родужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезн |
а школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учи |
апоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе ј |
у историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу |
рими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за |
аксим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа је |
к добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови |
главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парнично |
зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и шт |
акију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се |
о што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чу |
атио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, |
Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе с |
ти, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Мак |
{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представ |
ба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу |
рова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која ј |
.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p ren |
нствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици |
ко чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син сре |
рошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је п |
сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању посту |
{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, св |
ца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега р |
<p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је |
врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи |
био је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму и |
о! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. |
би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да |
вињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: » |
е напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апет |
врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког |
колу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било не |
се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чи |
у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сеља |
та ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање би |
па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу |
петана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже |
код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао |
је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећ |
.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на д |
д народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља |
ена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га |
} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Б |
е по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачуди |
свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате ка |
е задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешик |
и тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен ус |
и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни |
би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељач |
, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst"> |
у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу |
> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан св |
азначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих |
он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не до |
а тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код он |
о Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и он |
ило по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу |
аг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца |
> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу |
ад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> < |
чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоско |
у и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макс |
монија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макс |
ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макси |
запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не би |
експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И док |
госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао П |
итељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у |
оје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао |
адесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, на |
овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, м |
е да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Ре |
на како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не д |
"Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло ле |
само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, |
озак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на к |
му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је позн |
влији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} |
е гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад ва |
ор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у |
Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески хермет |
"Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} |
аћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а |
новнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина. |
рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и |
Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све м |
и што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже н |
<p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p |
аних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као |
њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позн |
су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењ |
кад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гле |
оји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву |
зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се |
завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда |
тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада н |
на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео к |
ао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омиле |
p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — уста |
ити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју |
неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, так |
је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, нег |
ус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу |
кав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Кр |
ачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и б |
елу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да м |
баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради |
е може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — сл |
бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: так |
ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати. |
звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и в |
платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољуб |
г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшн |
н срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој |
о саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он |
од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи |
а сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од |
а говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst"> |
који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{ |
а шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend=" |
и. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, |
ахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још и |
им на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади |
.{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш |
двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим |
е жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти ж |
и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, так |
љ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су |
ој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S |
е духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се ма |
<p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. |
орњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако с |
руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, о |
школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} |
не разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви о |
спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире |
у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му ј |
л’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је |
ба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им |
и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чи |
никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од св |
итва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоолог |
сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити |
еколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која је |
а ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у д |
га дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом ст |
} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слуша |
м дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипа |
знато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend=" |
сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се |
Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било ка |
љубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S |
осподичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао |
е; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једн |
део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три |
редрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што ј |
ски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S |
е зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био зна |
да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, си |
уја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној нас |
ва.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета д |
а народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви с |
да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње доб |
бијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во о |
ом селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценари |
којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она с |
е самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са |
. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако ка |
, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег |
»Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А он |
тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом |
ди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се и |
st">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, |
ругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} |
у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради |
доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекину |
ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> < |
иву главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па к |
уда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то ве |
и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} |
та, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, мо |
ељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: » |
ови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; ко |
бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и кој |
елу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p |
види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, |
м да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
у.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако о |
вде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш М |
и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после оста |
римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменим |
ekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком |
ојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публ |
а је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама! |
ројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантиј |
о, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији уд |
у, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из нови |
ао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио |
.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајај |
ованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ ре |
приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порез |
ича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески хер |
Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него траж |
а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле |
ан од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим по |
рани.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њ |
одине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, н |
старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним нач |
је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биог |
, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} |
једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да с |
о тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. < |
бна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио |
к, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. < |
пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто он |
ишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све |
ад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заво |
парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век кој |
енем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света. |
ако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледа |
сим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар јез |
слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухв |
час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и |
е, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта |
нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то |
здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по је |
га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из срес |
е сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вешт |
и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитањ |
реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп |
, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се бра |
не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза |
ући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да |
е, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и да |
Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у по |
у која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се з |
ад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{ |
оање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам |
а будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од са |
обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћ |
укописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче |
_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, уда |
у. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« јед |
вим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички је |
и нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос в |
њигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита |
им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би јед |
о да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао нећ |
тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син |
нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела |
е ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као |
Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S |
ажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао |
аганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодн |
е трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ ј |
т, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграф |
бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно |
озама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске исто |
ину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су |
тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. < |
учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога ново |
повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се |
рију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих м |
— презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош |
/p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући и |
ед-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фото |
би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње чита |
а само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, п |
трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна |
то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио так |
ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању по |
м.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — |
то не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, |
зик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </ |
ништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народнос |
ика (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут стругот |
ао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли б |
и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и про |
уке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, г |
руке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S |
најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе |
ција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данаш |
настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељ |
турном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим |
е се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене |
да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, |
p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владар |
а ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи |
миш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла |
паћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме позд |
ером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, |
е у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ пого |
ву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља ста |
с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом из |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
д мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за о |
мац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{ |
три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па |
рам у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им р |
ригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатом |
</p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, |
Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, гос |
телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлик |
ије му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај забол |
kst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа ње |
тавника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виногра |
p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаш |
Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и |
отрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње преда |
{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисан |
ине, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао |
храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају |
nicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео ј |
леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је уч |
већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим |
и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га г |
у или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Макси |
месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једн |
колико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав |
"Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend=" |
и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски |
ме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза |
љ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господин |
је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу |
ста, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун |
чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пу |
наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли |
ства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово послед |
де верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени прос |
д онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S |
азао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће |
амо кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те но |
ку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи |
ем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Мак |
лаву, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део л |
не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележ |
и видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се |
и: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, |
гло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок |
етири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и |
.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се поч |
деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, ал |
свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљ |
биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стој |
же.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Та |
ше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу |
тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве |
.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто |
st">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим |
скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву п |
страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи око |
је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само |
е, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била |
и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи |
ан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S |
би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би днев |
школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и |
ости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем |
ekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, |
би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показива |
на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек н |
и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сва |
р: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара пресли |
дној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут |
ицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него |
е жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А |
при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а је |
погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Te |
икан јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend= |
био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи з |
м. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па дору |
S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на сва |
st">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе у |
е моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му ј |
свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се туче |
као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} |
Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуј |
и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још |
стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
нањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући о |
е било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви |
м начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пет |
{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> <p rend= |
д вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tek |
nd="Tekst">— Тако! </p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend= |
ните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима |
ђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно двар |
аних и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из |
ксим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније |
да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца |
духа и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно каза |
i>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, не |
о убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ств |
аксим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том н |
а ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људ |
а зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки |
меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос п |
ском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и |
м рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да н |
себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек |
овани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, |
ију Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и за |
d="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tek |
адао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута ди |
и чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исп |
т година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаж |
ekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку на |
с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако |
руда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је |
»Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом |
и па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама ње |
опана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће с |
а тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је д |
е тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље св |
и није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и |
љеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењ |
, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памти |
истративни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би изл |
ај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање р |
на чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по једа |
ekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу |
рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то дана |
емо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: |
И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја |
сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије ут |
дару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим |
само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То ј |
мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S |
заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовин |
целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због о |
ке средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">С |
у, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, |
а по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: » |
а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће д |
лон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — пр |
</p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и о |
пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа к |
једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{ |
о страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио б |
свети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке с |
ји другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што |
ричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи на |
листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се |
; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци |
ш не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу |
р му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стој |
давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ман |
о све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и |
ли га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И д |
{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и |
па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{ |
м, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накра |
по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле |
одине украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г |
авише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете сто |
ти где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дат |
са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овч |
о осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Р |
веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрањ |
суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: |
st">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и пло |
дагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, |
S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и оп |
новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по њего |
равили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно т |
очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова |
(Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час |
нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да |
Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло би |
ада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђа |
школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи во |
и му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Мак |
ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извла |
ино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. |
тно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски зако |
учине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај |
шета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш с |
из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један |
утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао не |
уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да па |
вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно де |
би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, ст |
, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао |
ве су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку |
истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио |
њег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском но |
остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасн |
а позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је |
ром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке |
је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на с |
не у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, |
морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите |
речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди |
младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био |
д, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стоп |
ра, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењ |
а; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукуј |
, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{ |
у ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим с |
му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да о |
вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако |
имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејан |
хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — |
и сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, |
тају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међ |
добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, |
н је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p |
које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе и |
сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар |
p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, |
отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицкани |
учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst" |
на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и |
ак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зо |
времене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гл |
лу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу |
ечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа жив |
мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову |
S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, ка |
з оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш |
твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора н |
ио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Ц |
е само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није |
ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући |
ви овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, |
и. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је те |
, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је п |
лично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно д |
тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био |
руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се |
историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало обј |
цо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што ниј |
такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет |
му, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, |
у, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им он |
љаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни |
ра кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, |
слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, мол |
земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не |
та, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврш |
Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитељ |
а већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа |
том педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, п |
била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је ј |
је више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако ј |
м такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само ш |
г механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и |
азвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се б |
де један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разред |
и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као |
а Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, то |
, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се |
е са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сва |
ша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst |
вственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многи |
аци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S |
на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију |
учене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} О |
гу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан д |
за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћ |
заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празновер |
заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече |
а природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати |
S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао |
но одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама |
изму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се пос |
а славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем! |
, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, п |
посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио к |
сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике сред |
ку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим т |
.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерим |
сеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештен |
д зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет |
такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари бо |
у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене |
е краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћ |
им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе н |
аг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све д |
али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, |
у за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као он |
је свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних госп |
ни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивле |
влета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега |
то се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по |
бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — гр |
варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од уч |
вог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а |
на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на |
ксима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студ |
итељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија |
с научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши ч |
другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да м |
дине где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или с |
пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван |
d="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
е то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме |
, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst" |
е са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да |
звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend=" |
се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинт |
ати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизир |
леб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицк |
е нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа |
ално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом стол |
он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, |
Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Так |
{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам т |
било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже д |
">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} |
су Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Gla |
и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик |
е и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи |
Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истрај |
о у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни |
и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци |
, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} |
ек егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; |
по с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p |
и, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука |
да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, |
двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао и |
шњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — нег |
end="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и |
мех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, н |
школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан ст |
и су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се |
е.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још |
ом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради |
ма!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историј |
ekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгле |
твовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата |
било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све |
све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње врем |
у, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима |
о удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка |
не«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него |
ку.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да з |
рслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а |
н унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише |
ете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу |
е одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">П |
А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p |
<p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад |
ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму ко |
аде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи |
а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као аме |
е да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — |
би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} |
ао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискрен |
м није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је б |
ли једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Г |
у.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S |
ко наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а |
ик учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, се |
итељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а позн |
измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим |
о је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све м |
намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон ш |
једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку |
љу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p |
да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Т |
у из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они м |
их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питањ |
ад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом |
нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па |
оме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао |
kst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? |
ње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиро |
нас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао |
је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопш |
ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да ва |
но изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу |
</p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни пр |
: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане |
Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Б |
ромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу б |
у.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а |
тишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и |
ари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би б |
запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је |
идела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила |
литвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта |
доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто |
унила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се буни |
ван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујт |
ном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Ш |
су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што м |
ају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану |
гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку и |
тен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу |
политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после п |
и, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла |
оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код |
оји је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином с |
дају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере |
и почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, |
брањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу наш |
сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гл |
донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо |
p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напосл |
допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то |
кује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас ус |
сивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли све |
све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву |
ире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудн |
канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је |
ву ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не ве |
и му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досади |
ао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесм |
диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; к |
у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то з |
. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник |
— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући нац |
ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога бра |
е стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако |
чам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао |
о оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двор |
зурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчил |
што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мисл |
коник прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелаги |
замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дот |
а, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чека |
вишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан це |
>И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, |
ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — у |
слиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да |
нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Teks |
ovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари |
не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људи |
ге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син закл |
завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би с |
први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су |
је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> < |
еког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пили |
знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и |
е које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се |
Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, ал |
н, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од |
два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача н |
и а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику |
песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али |
а, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе зад |
аписао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је упот |
та дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега |
ла.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си др |
, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту |
у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и он |
се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих |
{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рад |
и у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требал |
и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег ро |
оваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру о |
«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{ |
н је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да |
ао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други |
зао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сун |
зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, |
то му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и д |
ја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шемат |
ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге |
ану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш к |
ке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та ло |
м је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја би |
је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у |
ва има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да |
и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је св |
Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа |
ара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљо |
а кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и |
гате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећ |
кама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није до |
<p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна |
очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе |
ва дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу нат |
ин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. < |
морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене к |
тику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да |
мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, |
о незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ |
учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нац |
вршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних |
љану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле док |
атворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало |
ела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убра |
не.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, |
је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад |
ја, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, н |
ке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики |
да, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S |
је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку |
rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози опис |
су грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, |
, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је нат |
о чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пун |
у.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је у |
а једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да |
гић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега |
био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. |
е звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend |
млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, муж |
која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у |
ву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бес |
е покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник уп |
и језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом гр |
вотиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козо |
е мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S |
ребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мисл |
сти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> |
шку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по који |
бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. |
зати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју д |
па равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири но |
ла лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда |
није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заб |
знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући |
ање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад св |
ашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан |
о сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ј |
} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, |
и и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му да |
итати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, |
ка мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под свој |
уде називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, н |
е.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од под |
а пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто |
из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како ч |
срећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би |
тио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против св |
сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд |
довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настав |
, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комши |
а, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они гот |
е.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Је |
латог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учи |
говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто |
е га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша |
мирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst" |
д овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим исприча |
елек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танк |
у, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се |
мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и пр |
да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{ |
домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио |
с устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким глас |
S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учит |
ији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу |
ети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен |
еш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана |
су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је |
Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испр |
као се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе про |
а појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је |
е.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у ча |
а и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке |
="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{ |
а што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Р |
ка чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније |
дом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време б |
, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра се |
хватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле |
свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, ис |
луге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого дру |
.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао ј |
цо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотин |
олу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учит |
то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с де |
тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и |
к који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не |
ш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отп |
села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му |
ле тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интер |
, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао |
ештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, |
могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, |
{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, |
рао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа |
ве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и |
трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је |
неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и |
Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да |
едагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта |
е скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву |
} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима |
бито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какв |
ађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља дон |
ханџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије ко |
тра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и |
, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас љу |
од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за |
цима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе |
и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst"> |
д чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај |
Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, |
што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао » |
ити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао |
и буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога |
op_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, |
данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у ме |
амо, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их ни |
едном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Te |
ире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је јо |
на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И де |
празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мај |
чало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} |
ли, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим уч |
овања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио |
шљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он и |
ого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </ |
е, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми см |
ију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе |
цу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="T |
ом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољ |
олико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да |
дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је ран |
д и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би ин |
/hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, |
о сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна нев |
се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога |
увишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то св |
лио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забав |
чудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учит |
кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње |
ћу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све д |
а, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као |
ија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколи |
м се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) |
на јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али ни |
har">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у мед |
о свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимо |
је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А о |
— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанс |
ак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућам |
st">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су |
Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо |
"italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
ао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да о |
обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да ј |
р у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из |
ци, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} |
људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, |
јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине |
но сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} |
kst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, и |
миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумар |
на, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија |
— отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицка |
</p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у јед |
учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а по |
али то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељац |
rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, |
е сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио |
nd="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио |
на сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно |
има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{ |
ксимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевају |
о је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у шко |
је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им |
} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као доб |
ме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, је |
олини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ |
ве звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и |
еца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ п |
ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било д |
ражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, св |
дујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да |
ир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље |
жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прст |
знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане |
ажити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није |
; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањуј |
мер: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара прес |
ра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири годи |
»одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато |
за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показат |
опустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, ум |
м како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четир |
г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако стра |
шаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зим |
писа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава |
е саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде с |
сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и за |
сим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје к |
"Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој с |
како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> |
аданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p re |
љима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико |
а нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале |
Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">Пос |
рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се за |
њац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, брук |
него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају |
нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у хр |
али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шт |
и школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, з |
ља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао дос |
е млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI> |
чара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме |
те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по |
он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рук |
о се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, изв |
и, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да |
а вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да завр |
ван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се ви |
премим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, |
, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend= |
ивео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави пок |
шу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради к |
м покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у св |
е неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која |
се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би |
<p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> |
о, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наи |
до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а до |
љаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце к |
гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и |
а заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душан |
а заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја |
грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена згра |
тељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му |
сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која с |
од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S |
ће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па г |
сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S |
у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта |
је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради |
тидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, |
рши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На ру |
едва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="T |
, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p |
а нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па |
малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачк |
које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овд |
talic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
end="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Ми |
них учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет мора |
ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у т |
би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само преко |
нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам с |
лани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и |
рач на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, |
и смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подл |
дини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба м |
зна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не |
осут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом |
вар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. минис |
} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је |
га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша зе |
држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти м |
хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички п |
ио исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интерес |
т, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p ren |
{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо ша |
рода — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да |
нако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху |
.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите |
ојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више прат |
ета.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њ |
био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији |
и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је мно |
уне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за с |
ало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пу |
ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, у |
и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуч |
ости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, |
о представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показ |
и и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палц |
да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} |
ледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набо |
иће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши до |
икако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалац |
} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамт |
о да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до кр |
д чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи врем |
о убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p |
к узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако |
натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, |
едставника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, вино |
бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали |
.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је ме |
из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— |
аква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост па |
ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уст |
се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, |
од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погле |
"Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатнос |
и све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се ника |
но пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, г |
амо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Дец |
олини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога с |
једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у вр |
зи описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако п |
p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо п |
ење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S |
на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} |
тељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се пропи |
Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта р |
зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе дана |
д лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да веру |
нтереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би оп |
} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst"> |
ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведе |
владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску |
природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: п |
д би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао |
кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неко |
о.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета |
ша против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сув |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било |
рави дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} |
ekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst |
ајвише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе |
{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него |
вадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на |
јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за |
ћ, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега шт |
зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, ал |
или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак |
заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је |
е, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзг |
овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оста |
. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметов |
Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге г |
ад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у |
кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу |
новита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје н |
е тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте |
асове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он |
ма; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, |
језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом грам |
човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ов |
и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се |
нога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у са |
чни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{ |
задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на руч |
, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао мн |
ијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се па |
ељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Од |
а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је |
виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова си |
о их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у живот |
к што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би и |
ао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, т |
вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите |
ице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то |
м му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend |
вно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког све |
се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Ка |
љато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да |
суту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћају |
хову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је |
није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, |
">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква |
но знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кућ |
о зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p re |
лушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неп |
нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале п |
и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће он |
ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и |
моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да с |
о је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p ren |
, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам о |
Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу |
да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А |
, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, о |
ек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувреме |
{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, ст |
н обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукам |
ако то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада |
окле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи. |
аксим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до |
, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину |
и лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, |
уја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као |
ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, |
то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти |
се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је з |
тко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то |
опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Te |
ористи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не м |
она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бог |
ли пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају |
гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао |
р, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно вазду |
ата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S |
у, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било неред |
ана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ре |
} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно |
арода коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и |
то свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tek |
в посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се сре |
арода синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се т |
аље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег до |
ем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, |
него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удови |
рничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који л |
бо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухвата |
осаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу |
писом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хле |
што до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а |
во је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као не |
чно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> |
амо другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па д |
у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> |
(који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготино |
е! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Н |
помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старог |
умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта |
одно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради |
по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докл |
а већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нуме |
униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канце |
е срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучи |
="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у шк |
м лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену |
из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се сврш |
предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да пр |
уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па |
пско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школ |
и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јут |
емену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре |
ина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошк |
шцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то |
} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, |
је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну. |
среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су |
људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, |
а чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </ |
о гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си |
мљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран |
итељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, госпо |
ао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, |
годиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде др |
да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао |
авду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалист |
о.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га |
Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Сава |
ло је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, н |
сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоц |
ице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од з |
го, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мал |
јући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна |
ло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да са |
четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и ан |
де за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српс |
образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо н |
лека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја |
еплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росн |
едовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког |
rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац |
чењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и ск |
тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије |
ксим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она по |
по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш |
анства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за го |
ада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поје |
је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша |
је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они стари |
Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Метод |
понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака |
једно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме |
ојави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно ј |
иш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Макси |
едати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег |
ослао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неиск |
по гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се |
плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од |
љи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки |
штинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија |
већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у |
итао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска |
ете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">А |
не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим |
адениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства наро |
не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости |
ју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и р |
никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек |
а јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца |
и људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им т |
одну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па |
крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посл |
кву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње в |
учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се пр |
па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло |
ао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било у |
је у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »О |
аваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, |
нђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> |
брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друшт |
наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{ |
та се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и х |
/p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла |
је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она н |
акву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод |
о!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребља |
сциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и ти |
ош неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу |
је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора |
мерикан јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p re |
, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, м |
је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напред |
вцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — |
и сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пеш |
капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школ |
пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говеч |
се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само др |
године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, ил |
то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, прав |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по |
уту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио оде |
ад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог век |
ачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; |
p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини |
ке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да |
вана и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се позн |
. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе д |
кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га |
па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележе |
ку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у св |
о под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Мак |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто |
прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне п |
ар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обас |
та да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели п |
о напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је пре |
i>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу г |
ила девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђ |
читељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} П |
тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више ника |
рца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изо |
и, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пр |
ш и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узне |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тако је чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је |
сећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред ч |
асукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, д |
а је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више |
о прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло |
са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један |
дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два л |
Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као |
о по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дош |
тог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у ја |
емља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закл |
е што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их |
t">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим |
ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend |
споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и учен |
угу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове |
му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили пр |
ник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућнос |
авања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања |
лу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Леп |
е храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предав |
енице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ |
разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу |
после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим п |
да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онак |
а ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи кој |
тор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех |
о Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, |
та једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и кој |
, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се п |
је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме |
у баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не |
војој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме |
сти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овог |
ко су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А шт |
вај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помир |
оупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добив |
па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пуји |
">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шт |
Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрс |
па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опип |
о се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато |
нашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло |
и године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталеж |
но срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим |
као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p re |
се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисципл |
дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је го |
х је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу т |
ат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и |
даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је |
ком ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки |
али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени ј |
ekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На ли |
аше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господ |
nd="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, да |
се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и ка |
ата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвен |
и, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које ј |
те науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се реш |
е се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би |
краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да |
дити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао |
а им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла |
згодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма з |
лавом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, |
а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А |
иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добија |
уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да |
науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешн |
лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Т |
аних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једн |
<p rend="D">МАКСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend=" |
овица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица |
">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остад |
вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{ |
ај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао |
исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знак |
танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учит |
ечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило |
миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би се |
поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се |
убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у шко |
ало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахир |
к прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога н |
с па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> |
>Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — |
а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах |
аватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — |
ности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је сре |
апевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке |
како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да |
са, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју и |
ажио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав |
ом заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не ве |
ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао пра |
аци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима |
што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на н |
ксиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дарод |
ашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, |
они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракиј |
њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p |
амо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. |
вам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик ч |
апницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре |
обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а |
, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека вар |
а вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом |
уго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће |
анитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек |
ива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повре |
мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио |
бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи |
газим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у по |
ћ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког |
ли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека д |
ле ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за т |
ни готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни |
ам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да |
пама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од |
Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледал |
ечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="T |
е називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нит |
цима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би плати |
те, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се пог |
аш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светл |
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ту јој поћи хоћу.</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
у мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, з |
Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} |
га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрљ |
ако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су |
<p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и к |
се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили проти |
оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, б |
а, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још |
ућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, |
итељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нациф |
и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана |
руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за своји |
нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, |
томском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Н |
а.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако драж |
е рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, д |
ло до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па |
о и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је и |
ријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао |
да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одм |
га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свако |
а правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеа |
радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да л |
би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захт |
тељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад |
на је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и |
>Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капут |
о да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слу |
боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну к |
nd="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Мор |
тлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фам |
тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, |
:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се с |
S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило |
{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дарода |
итељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, бра |
из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо. |
много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао |
могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера д |
, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци н |
бенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цве |
ју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и |
шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Макси |
да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер м |
и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га |
њу полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дуд |
развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је заврш |
као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслиша |
тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} |
ар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мен |
или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештај |
ји је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Te |
атељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила |
ро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да з |
село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присој |
аксим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они |
би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би |
ао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у |
о нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да б |
едитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и наша |
ију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, к |
ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није сем |
он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести |
ржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак з |
а је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и |
ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно |
ровским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по ср |
и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких дваде |
будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већ |
е ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на |
ијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио пр |
а у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинс |
говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меден |
ли и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из бра |
ћи, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у ко |
шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, |
ве наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа |
з брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из п |
end="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви |
а ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине |
ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, |
нам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </ |
ду Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, з |
је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а уч |
ек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави |
у нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучав |
Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, в |
онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо |
ма, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ћ |
изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то ј |
>Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у с |
по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће з |
је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још |
че Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који |
га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија. |
, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро |
су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, |
евизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није б |
ела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице |
од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни |
х на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕ |
е паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад |
ка не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} У |
интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и дес |
својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо |
Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Макс |
глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да |
у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету |
а не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша дом |
би.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџиј |
дно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из мен |
d="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; зати |
очара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: |
стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у по |
едаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, |
ије добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама њего |
ржећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прош |
се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и ху |
два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{ |
војнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко срп |
марао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, |
ије могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да доте |
исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио |
као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут ви |
садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst"> |
ите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде нал |
скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
готином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло за |
} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, |
изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде до |
ло. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у |
предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са ме |
е у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још |
’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p ren |
пасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst |
ска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато |
ротив капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Макси |
отребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивају |
е виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, |
х оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисер |
у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из с |
им пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издваја |
ао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави |
среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком гово |
.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst |
дне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем који |
rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и |
преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу |
поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чич |
туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и |
х господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс |
ања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је |
, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао ј |
ворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на |
и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, к |
вине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју |
за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S |
овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно глав |
кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, т |
з новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљив |
изнати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересуј |
еда. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си инач |
а; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине |
да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па |
мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, |
као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, |
ом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, |
ш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема |
{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трч |
своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науц |
ачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу н |
не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмо |
леко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужја |
ричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљ |
аучи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часо |
ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје ко |
.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало |
их згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и |
штају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна |
водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва |
донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу |
мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом |
ењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод |
уној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске |
од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац н |
ело, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како у |
S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удо |
од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p |
{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им |
згледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо |
апамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој стр |
запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву |
век не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S |
ао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно |
есу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запе |
акву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му ј |
кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После |
d="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А с |
ви педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће |
памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају |
ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} |
, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове н |
а: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — по |
Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрик |
у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељ |
ку општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крст |
ђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда мол |
зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чор |
гију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="T |
тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се је |
ветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век |
једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у |
нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога став |
се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би с |
е са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самоста |
неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или ј |
ре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским имен |
} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} |
у биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће в |
ошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учите |
се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Макс |
, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, нар |
. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе |
да чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, |
ло округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му |
ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би |
} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви |
омаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио ј |
шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође |
а.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико |
ило забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком |
ого не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину |
их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p r |
ста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и |
која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у |
о одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако |
и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налаз |
есе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} |
ке — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и з |
ост налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мек |
а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико |
у сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — |
ла и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му на |
ако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мањ |
а убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина! |
деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А би |
ућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада |
едан од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио |
ере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога бр |
епознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо |
о и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска |
То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како т |
{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, |
у за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и |
— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и |
ним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Опис |
а, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми ја |
децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив п |
чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један о |
шио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђ |
студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу |
ири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације |
и тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света прола |
ојом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се л |
у то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али вид |
нас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у меха |
којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p |
вније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава гл |
се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, |
ним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му |
он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се пома |
ао учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је |
нако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва м |
бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! |
го личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад |
волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и |
вољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те сед |
држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево о |
адан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па |
јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како |
ег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и |
зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о дру |
механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на ш |
што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p r |
и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми |
ивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је пре |
јајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се |
удима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико р |
Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало |
дук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћ |
а драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам |
јете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и и |
S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па |
е и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} А |
говарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! |
ати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али |
амо да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у |
ше никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, н |
ојој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не мо |
је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: адми |
светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали реви |
а пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара |
болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и и |
} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је |
тило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредова |
<p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам о |
ањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, на |
нце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева |
ем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом чове |
><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по це |
долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне х |
у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мис |
о добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком |
едан мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као ве |
један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: |
рећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p |
јао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста к |
која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати |
/p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик пр |
ином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп |
, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским |
ад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, |
ља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Te |
био веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, |
се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кућ |
{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учи |
у.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној стр |
, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Де |
орације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени б |
у врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, |
запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биограф |
ма ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све |
е и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о т |
у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било |
је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада д |
ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} |
с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је |
учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео |
у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док пр |
чку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду |
њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па |
једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у сел |
е, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, ал |
онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он |
вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Teks |
ад и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем |
огао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (к |
приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекула |
тиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше оконча |
на у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наста |
ира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју |
ести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експ |
бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што |
један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га |
не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али |
ању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досад |
ако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, |
овица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и |
, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} |
а и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим јези |
којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван ра |
зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; |
о је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам. |
ије толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђ |
Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом |
то је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> < |
>Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само г |
д руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да се |
ељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав |
деалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капет |
теде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где са |
ад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето |
а се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и м |
мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} |
авног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у и |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да ј |
rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом |
</p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само |
вена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p ren |
тање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а |
обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећ |
устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао |
rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако до |
рзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се прост |
да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отић |
, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто |
читељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да |
је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске |
а је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућ |
ањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова |
аћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, |
мер у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече с |
end="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини св |
роши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти |
лади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је в |
</p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педаг |
kst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је |
да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климн |
ово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељев |
дан борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend=" |
ашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала |
резу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше осван |
ла је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обича |
а ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, |
телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео |
тиван, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изриц |
ер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у и |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
s/1.0"> <text> <body> <div> <p rend="D">МАКСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НА |
непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је |
оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, |
Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p rend= |
седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се мл |
му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, |
повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се неш |
тојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у ш |
све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку |
лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза |
поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна он |
ам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где |
си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} |
ојој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он |
о да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под |
Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им |
кав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо |
за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које |
{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако кри |
ава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена в |
но дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом п |
саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде сам |
а! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, |
коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали |
">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Уст |
ељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држ |
о, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње шт |
е повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут пон |
је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља ру |
о прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по |
и веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измири |
еч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и опис |
него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме пос |
м извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће |
ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено |
{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га в |
{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да л |
А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао д |
на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, |
ни стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је |
похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, п |
е измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене про |
, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бит |
омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато с |
и: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! < |
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend |
е тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизм |
и не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није |
тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле |
език чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи |
равите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p |
.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо б |
о од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по се |
би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После |
rіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за н |
о да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или ка |
олико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало б |
председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саи |
eѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} |
вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да |
коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Ма |
забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које |
а госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И |
већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно у |
љавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом р |
баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта |
st"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
вима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трп |
} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студира |
лу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао |
артијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} |
једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом |
ана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак |
сподском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; |
, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке |
ке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга |
е завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запит |
и док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> |
или; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Ј |
нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Н |
то допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је |
ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан |
ксим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био ј |
ово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми зго |
а вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти |
ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе. |
о како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо ника |
ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Макс |
сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће кој |
знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да ку |
у причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S |
у је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја. |
авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у |
алаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срц |
ога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога |
јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максим |
о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну. |
— повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда |
а би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је |
тнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и |
иклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезпла |
шао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просв |
">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су т |
угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једв |
тао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога |
сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, је |
<p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се |
смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у |
би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједин |
Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звон |
знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{ |
еда и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се |
ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. |
авио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корис |
и им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу свој |
сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, ма |
да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели посл |
у мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је |
ekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> |
ре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI> |
и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим и |
а.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке |
а има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима н |
ли знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> < |
лете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на при |
ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена пов |
нском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, ш |
управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њ |
о је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у |
а га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још |
иму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих св |
ући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни з |
едајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му |
а ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новин |
о кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично |
у, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитељ |
се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бо |
до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два |
{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца поз |
рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био |
ек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је |
споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим с |
ана и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, чо |
низма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после |
ном и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на ра |
едавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали м |
и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу |
nd="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и св |
глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће п |
је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, п |
што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и ру |
ан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му |
а посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} |
погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Te |
ришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он ј |
ака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати |
м, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} |
учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу |
претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда н |
и, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевај |
јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, н |
, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукоп |
ла.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда |
к се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p r |
оју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже |
ео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ б |
рисоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и |
равио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати |
ветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Вас |
који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу |
рађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — |
и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревиз |
може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скуч |
за.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку буни |
одичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао до |
селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, |
и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у |
тега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интерна |
неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, с |
д једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и тргови |
ади корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се |
убимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њим |
е при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико б |
, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим |
па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попи |
а својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Макс |
чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у о |
, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајца |
а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето неде |
е некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим леп |
и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А |
цу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у |
еба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из |
ки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио љ |
е овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се по |
злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, до |
вши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забав |
а дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако |
ри, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице П |
kst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— |
о га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор м |
S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему |
но, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се о |
, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакак |
утио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад з |
данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако окру |
адовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово |
тири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког ста |
а дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Макс |
ојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицк |
м зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тес |
к пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, |
да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, бе |
, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да |
анке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од |
децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историј |
:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично п |
ојом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{ |
ло, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично на |
е пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским и |
мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и |
све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо рад |
о, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерс |
рове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па б |
шан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="T |
г огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људ |
законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пел |
ји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назн |
рује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова |
, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДР |
се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слаби |
е за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst" |
понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме! |
.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{ |
ржи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком г |
децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то |
p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молит |
у и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију вру |
срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим сед |
р креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца уми |
ас и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, |
на!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то ш |
им за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке). |
тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост сед |
и задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у |
си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Мо |
фе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на не |
ао друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него св |
овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени п |
Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђ |
дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Отк |
у колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остал |
им, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких дв |
е су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ћ |
{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о уч |
клоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај |
му њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако |
тучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питањ |
ересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну о |
јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако д |
оград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене зна |
ановања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу сво |
ком једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у |
о у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је |
лно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како |
ет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да уст |
апамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно з |
о’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан |
коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} |
, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у |
га раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. < |
ао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробн |
адовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те |
кву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нек |
а, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако |
} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покр |
орист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку ш |
вета.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао се |
, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва |
не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч |
којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, |
е.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicora |
kst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки так |
p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиос |
, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник |
ло.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем. |
да би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за |
где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигл |
Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владао |
} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш как |
рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пи |
шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује |
:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојни |
ђе поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да хар |
кчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните |
ке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, |
како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хит |
полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је не |
е не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да куса |
ан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло |
е, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда чит |
тинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и |
на, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пир |
верица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, |
д, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе |
у.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S |
свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира |
и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се с |
не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај ј |
</p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> |
па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као та |
ануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, леп |
p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик пропису |
времен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле п |
те; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се изм |
и ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила |
ипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу гл |
ле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим за |
рекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уре |
лава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати |
а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Де |
цу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај слу |
е, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрат |
и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бак |
године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но ка |
па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с прија |
е опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се |
у Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, |
чно покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора с |
агошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћ |
тељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, је |
t">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви позна |
ети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђе |
мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и |
ска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и по |
променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и виде |
буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога на |
да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а он |
у од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p |
у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из г |
лужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као д |
дају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, |
цо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бо |
е преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу треб |
о ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Макс |
навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор лист |
расуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је с |
а је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и пред |
што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не |
А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако н |
мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз вр |
во догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико неде |
е где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећ |
end="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва |
: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с д |
вета пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за ист |
краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово |
стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој ста |
евајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> |
е се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани |
его друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају ш |
обно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла с |
чо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се је |
бјективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је и |
што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред |
Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви п |
rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учит |
дан из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га г |
ар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досет |
апоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је предсе |
ити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није би |
истар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Беог |
rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p |
храну, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по р |
арка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, к |
го је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је |
еханизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и по |
ати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био |
јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Оп |
оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао |
ко је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањс |
еговим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од госпо |
Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и и |
намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Ма |
ао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па |
е.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету напис |
елу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, к |
vo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, |
аденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војс |
да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зград |
ужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и |
све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на ко |
је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је о |
живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господо |
ши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чард |
тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и |
све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавач |
, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је спомену |
и смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог |
како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што ј |
вици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних на |
чки приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све по |
а, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што ј |
пут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо |
ог сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S |
школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, згр |
st">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у де |
о чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески |
пио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у шк |
сле неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформ |
будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Каз |
ели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти пок |
помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} |
и грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови |
и би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада б |
ним и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас она |
именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на |
предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мал |
S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него т |
ики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ћ |
ледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појес |
ерни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарни |
лио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данаш |
и дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо св |
бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трул |
ише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос |
не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то с |
обања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та л |
г, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А ве |
леда излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па |
е јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака |
у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље сво |
и пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па |
форми са плеханим туром и капом која је |