• А 17
  • а 51
  • авлији 1
  • авлију 1
  • административни 1
  • азурни 1
  • Ај 1
  • ајд 1
  • ајде 1
  • Ако 2
  • ако 7
  • Ала 1
  • али 19
  • Али 4
  • американ 1
  • ан 1
  • анализи 1
  • анатомском 1
  • апетиту 1
  • апсолутну 1
  • аршин 1
  • Б 1
  • баба 2
  • бавио 1
  • бавити 1
  • бакалин 1
  • бакалина 1
  • бакалнице 1
  • балегара 1
  • Бан 1
  • бар 3
  • баци 1
  • бацити 1
  • Баш 2
  • баш 8
  • бегате 1
  • без 1
  • безазленим 1
  • Бела 1
  • бела 3
  • белим 1
  • белој 1
  • беља 1
  • Београд 1
  • Београдом 1
  • бесмо 1
  • беху 1
  • Беше 1
  • беше 4
  • бешика 1
  • би 41
  • бик 1
  • Била 1
  • била 5
  • биле 1
  • било 12
  • Било 2
  • биљку 2
  • био 17
  • Био 2
  • биографска 1
  • бира 1
  • бирова 2
  • бировским 1
  • бисерне 1
  • бисером 1
  • бити 5
  • бих 11
  • благе 1
  • благодејанац 1
  • бога 6
  • богзна 3
  • богме 1
  • боже 1
  • бојећи 1
  • бојите 1
  • бојиш 1
  • боју 1
  • болан 1
  • болно 1
  • боље 3
  • бољи 1
  • борац 2
  • бори 1
  • Борио 1
  • брани 1
  • брата 2
  • брате 1
  • браћу 1
  • брачне 1
  • брдашцу 1
  • брзо 3
  • бркове 1
  • бројем 1
  • броћаст 1
  • бруке 1
  • бубу 1
  • буде 1
  • будем 1
  • будете 1
  • будите 1
  • буду 1
  • будућност 1
  • буђењу 1
  • бунар 1
  • бунила 1
  • бунили 1
  • ва 1
  • вазда 1
  • ваздуха 1
  • вајат 1
  • вала 2
  • ваљда 3
  • вам 7
  • варош 1
  • вароши 2
  • варошки 1
  • варошког 1
  • вас 5
  • Васпитање 1
  • ватру 1
  • ваш 1
  • веверицу 1
  • век 4
  • века 1
  • веле 1
  • вели 3
  • велика 1
  • велики 1
  • велим 1
  • величанства 1
  • вепра 1
  • вере 2
  • верни 1
  • верно 1
  • веровао 2
  • веровати 1
  • веру 1
  • верује 2
  • верујем 1
  • Већ 1
  • већ 13
  • већа 1
  • веће 1
  • већи 2
  • вече 1
  • вечно 1
  • веша 1
  • вештом 1
  • ви 5
  • видела 1
  • видео 1
  • видети 1
  • видећи 1
  • види 1
  • видим 1
  • видимо 1
  • видите 1
  • видљива 1
  • виду 1
  • виме 1
  • виновнике 1
  • виноград 1
  • винуо 1
  • вири 1
  • виси 2
  • више 7
  • владају 1
  • владао 1
  • владаоцу 1
  • владару 1
  • во 1
  • воде 1
  • водио 1
  • водом 1
  • водоношама 1
  • војску 1
  • воле 1
  • волела 1
  • волео 1
  • воловима 1
  • врата 2
  • врати 1
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћао 1
  • врева 1
  • време 4
  • времена 1
  • времену 1
  • врло 4
  • врућу 1
  • вуку 1
  • вуну 1
  • вуче 1
  • г 3
  • га 31
  • гадном 1
  • гаће 1
  • где 10
  • гицан 1
  • гицана 1
  • гицка 1
  • глава 2
  • ГЛАВА 3
  • главе 1
  • глави 2
  • главно 1
  • главом 2
  • Главосек 1
  • главу 5
  • глас 1
  • гласом 1
  • гле 1
  • Гледа 1
  • гледа 4
  • гледају 5
  • гледајући 1
  • гледале 1
  • гледао 2
  • гледаш 1
  • глогиње 1
  • говече 1
  • говоре 1
  • говори 2
  • говорим 1
  • говорио 1
  • год 1
  • година 1
  • године 7
  • гојило 1
  • горе 2
  • горњу 1
  • госпо 1
  • господа 1
  • господе 1
  • Господине 1
  • господине 5
  • господичићу 1
  • господом 1
  • господских 1
  • господском 1
  • гост 1
  • Гост 1
  • госта 3
  • готовани 1
  • грађани 2
  • грађанина 2
  • грађанине 1
  • граматику 1
  • грбина 1
  • гребенајући 1
  • грешна 1
  • грлатог 1
  • гробља 1
  • грокће 1
  • д 1
  • да 141
  • Да 6
  • давно 1
  • даје 2
  • дају 1
  • Дакле 1
  • дакле 4
  • даље 4
  • дан 6
  • ДАНА 1
  • дана 7
  • Данас 1
  • данас 5
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • данашњу 1
  • дао 2
  • дародавца 1
  • дародавцу 1
  • даску 1
  • дати 3
  • два 5
  • двадесет 2
  • двадесетседмој 1
  • дваред 1
  • двојнице 1
  • двориште 1
  • дворишту 1
  • дебеле 1
  • деветнаести 1
  • деветнаестог 1
  • девиза 1
  • девојачким 1
  • декорације 1
  • дела 1
  • делио 1
  • делу 1
  • Демостен 1
  • део 2
  • десне 1
  • десну 1
  • детаљно 1
  • Дете 1
  • дете 3
  • детету 1
  • деца 10
  • Деца 9
  • деце 2
  • деци 3
  • децо 8
  • децом 2
  • Децу 1
  • децу 4
  • дечије 1
  • дечица 1
  • дечице 1
  • дигла 1
  • дигне 1
  • диже 1
  • дизао 1
  • дика 1
  • дисциплина 1
  • дневни 1
  • дно 1
  • до 6
  • доба 1
  • добар 3
  • добивајући 1
  • добивамо 1
  • добијамо 1
  • добије 3
  • добио 3
  • добра 1
  • добру 1
  • довде 1
  • довео 2
  • довољно 1
  • догађало 1
  • догодило 1
  • додаје 1
  • дозва 1
  • док 2
  • Док 2
  • докле 5
  • долази 1
  • доласком 1
  • долете 1
  • домаћих 1
  • домовино 1
  • донео 3
  • донета 1
  • доњу 1
  • допале 1
  • дописе 1
  • допустити 1
  • доручкују 1
  • Досади 1
  • досадити 1
  • досетком 1
  • доста 2
  • достојанствено 1
  • дотера 1
  • дотле 4
  • доцније 1
  • доцнији 1
  • Дошавши 1
  • Дошао 1
  • дошао 5
  • дошло 2
  • драг 1
  • драга 1
  • драгана 1
  • драганом 1
  • драго 1
  • дражесно 1
  • држао 2
  • држећи 1
  • држи 2
  • друга 1
  • ДРУГА 1
  • друге 2
  • други 4
  • другим 1
  • Друго 1
  • другови 1
  • другоме 1
  • другу 2
  • друкчије 1
  • друштвена 2
  • дубоко 1
  • дуванкесу 1
  • дуваш 1
  • дуго 1
  • дугуљастих 1
  • дудук 1
  • духове 1
  • душа 2
  • Душану 2
  • душе 1
  • душевна 1
  • душу 1
  • ђавола 1
  • ђаволски 1
  • ђак 1
  • ђака 4
  • ђаке 1
  • ђаку 1
  • ђацима 1
  • ђерам 1
  • Е 9
  • Ево 1
  • ево 3
  • Европу 1
  • егзактних 1
  • експеримената 1
  • експерименти 1
  • Емила 1
  • ето 1
  • Ето 1
  • Ех 2
  • жеље 1
  • женка 1
  • жив 1
  • живео 1
  • Живео 1
  • живи 1
  • живот 1
  • живота 1
  • животиња 1
  • животу 2
  • живу 1
  • жртва 1
  • жуљева 1
  • жуљеве 1
  • жуљеви 1
  • жути 1
  • за 29
  • забавни 2
  • забележено 1
  • заблуда 1
  • заболео 1
  • заборави 1
  • заборавио 1
  • забран 1
  • забрањујући 1
  • забуни 1
  • заведе 1
  • заведена 1
  • завидни 1
  • заволи 1
  • завршавао 1
  • заврши 4
  • завршио 2
  • завршује 1
  • заглади 1
  • зада 1
  • задевене 1
  • задовољан 3
  • задовољи 1
  • задовољни 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задоста 1
  • задржа 1
  • задржавао 1
  • задржао 1
  • задрхтала 1
  • задуван 1
  • заинтересује 1
  • заједно 1
  • закланог 1
  • заклао 1
  • заклони 1
  • закони 1
  • законик 1
  • замедљану 1
  • замени 1
  • запаја 1
  • запамте 1
  • запамтила 1
  • запевају 1
  • запео 1
  • записом 1
  • запита 1
  • запитаних 1
  • запитао 2
  • започе 1
  • зар 5
  • зарађује 1
  • засукао 1
  • затворио 1
  • затим 1
  • Затим 3
  • Зато 1
  • зато 5
  • зауставио 1
  • захтевали 1
  • Зачудићете 1
  • зачудо 1
  • Због 1
  • због 2
  • зборове 1
  • збуњен 1
  • звони 1
  • звонити 1
  • згодно 2
  • зграда 3
  • згради 1
  • зграду 1
  • здравља 1
  • здравствено 1
  • зева 1
  • зевајући 1
  • земља 1
  • земљама 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљоделаца 1
  • земљу 2
  • зиду 1
  • зими 1
  • зла 1
  • злоупотребама 1
  • зна 4
  • знак 2
  • знака 1
  • знаке 1
  • знала 1
  • Знам 1
  • знам 8
  • знањем 1
  • знао 1
  • Знао 1
  • знате 1
  • знаш 2
  • зноја 3
  • зове 3
  • зоологијом 1
  • зоологију 1
  • зора 1
  • зулуфе 1
  • И 13
  • и 230
  • играч 1
  • иде 2
  • идеалиста 1
  • идете 1
  • иду 3
  • ИЗ 1
  • из 22
  • изашла 1
  • извалио 1
  • изван 1
  • извео 1
  • извесно 1
  • извештају 1
  • извињавајући 1
  • извлачио 1
  • извол 2
  • извора 1
  • извршен 1
  • извршене 1
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • издвајао 1
  • изишао 1
  • излагању 1
  • излазак 1
  • излете 1
  • измирењем 1
  • измирењу 1
  • измирили 1
  • Измирише 1
  • измучене 1
  • изостајати 1
  • изражавам 1
  • изрицао 1
  • или 11
  • им 11
  • има 9
  • имала 1
  • имали 1
  • имамо 2
  • имао 1
  • Имао 1
  • име 2
  • именом 1
  • иначе 2
  • инвентару 1
  • индустрију 1
  • интересантне 1
  • интереси 1
  • интересу 2
  • интернату 1
  • ио 1
  • ипак 1
  • искупе 1
  • испало 1
  • Испод 1
  • испод 4
  • исправи 1
  • испрати 1
  • испред 1
  • испричао 1
  • Испричао 1
  • исте 1
  • исти 1
  • истим 1
  • истину 1
  • истог 1
  • историје 2
  • историју 2
  • истраје 1
  • исхрану 1
  • исцрпен 1
  • Их 1
  • их 10
  • ишао 3
  • ишло 1
  • ишчили 1
  • ишчупа 1
  • ја 12
  • Ја 3
  • јаван 1
  • јадан 1
  • јадници 1
  • јадно 2
  • јаја 1
  • јакако 1
  • јаке 1
  • јако 5
  • јарца 2
  • је 203
  • Јеванђељу 1
  • Један 1
  • један 11
  • једва 1
  • Једва 1
  • једе 2
  • једина 1
  • једини 1
  • једна 1
  • ЈЕДНА 1
  • једнако 2
  • једне 4
  • Једно 1
  • једно 6
  • једног 3
  • једнога 1
  • једном 7
  • једну 3
  • једу 1
  • језик 3
  • језиком 1
  • јелек 1
  • јелека 2
  • Јер 2
  • јер 7
  • Јест 1
  • јест 3
  • јестаственицом 1
  • јесу 1
  • Јефтом 1
  • Јогуните 1
  • јој 2
  • још 12
  • Још 2
  • Јулу 1
  • јуре 1
  • јутро 1
  • кад 20
  • Кад 6
  • каже 1
  • кажем 1
  • Кажи 1
  • кажу 4
  • казали 1
  • казаници 1
  • казао 1
  • Казао 1
  • казати 1
  • Казне 1
  • казне 2
  • казну 1
  • каиш 1
  • каиша 1
  • кајати 1
  • кајгану 1
  • какав 1
  • каква 2
  • каквом 1
  • какву 4
  • како 25
  • камење 1
  • канцеларије 2
  • Као 1
  • као 36
  • капетан 1
  • Капетан 1
  • капетана 1
  • капљице 1
  • капом 1
  • капут 1
  • капуту 1
  • касапницу 1
  • кафу 3
  • кашаљ 1
  • кашље 1
  • кашљуцају 1
  • кицоши 1
  • класу 1
  • клевету 1
  • климнуо 1
  • кметову 1
  • кметом 1
  • књига 1
  • књигу 4
  • ко 5
  • кова 1
  • кога 1
  • код 3
  • коже 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • козама 1
  • козом 1
  • која 11
  • које 7
  • којекакве 1
  • који 18
  • којим 1
  • којима 1
  • којих 1
  • којој 3
  • којом 4
  • коју 4
  • кокошку 1
  • колико 4
  • коло 1
  • ком 1
  • комарнику 1
  • коме 6
  • комшијска 1
  • коре 1
  • кореном 1
  • корис 1
  • корист 2
  • користи 1
  • Косово 1
  • косу 1
  • кошуља 1
  • крава 4
  • краве 1
  • краву 2
  • краја 1
  • крајње 2
  • красан 1
  • красно 1
  • краће 1
  • крвнички 1
  • крене 1
  • креће 1
  • критички 1
  • Крла 3
  • кроз 2
  • кромпир 1
  • Крстосија 1
  • крута 1
  • куглани 1
  • куглу 1
  • куд 2
  • кука 1
  • културном 1
  • купити 1
  • кусаш 2
  • кућа 2
  • кућама 1
  • куће 1
  • кући 6
  • л 1
  • лако 1
  • Лањске 1
  • латинским 1
  • латио 1
  • леве 1
  • леву 1
  • леђа 2
  • лежи 1
  • Лежи 1
  • лекција 1
  • лењи 1
  • лењира 1
  • леп 2
  • Лепа 2
  • лепим 1
  • Лепо 1
  • лепо 12
  • лепом 1
  • лепши 1
  • лети 1
  • ли 7
  • либиш 1
  • лисиче 1
  • листа 1
  • литар 1
  • литерарно 1
  • лице 1
  • Лице 1
  • лицу 3
  • личио 1
  • лобања 2
  • лобањом 1
  • ломи 1
  • лонца 2
  • лубању 2
  • луња 1
  • љубимац 1
  • људе 3
  • људи 4
  • људима 1
  • људско 1
  • љутио 1
  • љуштио 1
  • ма 2
  • мада 3
  • мајка 1
  • Мајка 1
  • мајку 1
  • мајски 1
  • мајстор 1
  • мајстора 1
  • МАКСИМ 1
  • Максим 31
  • Максима 3
  • Максиме 2
  • Максимово 1
  • Максимову 1
  • Максиму 3
  • малена 1
  • Мали 1
  • мали 2
  • малишан 1
  • малишана 1
  • мало 12
  • малочас 2
  • мамузнуо 1
  • мантијаша 1
  • ману 1
  • мања 1
  • мање 1
  • Марата 1
  • марили 1
  • мах 1
  • маше 1
  • ме 3
  • меденице 1
  • меденицу 1
  • међу 2
  • мека 1
  • менажерије 1
  • мене 2
  • мени 2
  • мењао 1
  • месеца 2
  • месо 2
  • места 4
  • место 1
  • метне 1
  • Методици 1
  • методу 1
  • механи 1
  • механизма 1
  • механу 3
  • механџија 1
  • механџијом 1
  • Ми 1
  • ми 15
  • мила 2
  • милипрот 1
  • Милку 1
  • мило 1
  • миловао 1
  • министар 1
  • Мир 3
  • мири 1
  • мирису 1
  • мирољубив 1
  • мирољубивим 1
  • мисли 2
  • мислио 1
  • мислиш 1
  • Мицка 1
  • Мицко 1
  • Мицков 2
  • Мицкова 1
  • миш 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 1
  • млад 1
  • младост 1
  • млатио 2
  • млатиш 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • многе 3
  • многим 1
  • много 4
  • мога 1
  • могао 5
  • могаху 1
  • могла 1
  • могло 1
  • могу 1
  • могућству 1
  • моди 1
  • можда 1
  • може 5
  • мозак 1
  • моја 2
  • мојих 1
  • молећим 1
  • молим 1
  • молитва 1
  • молитвом 1
  • момак 1
  • мора 2
  • мораде 1
  • Морално 1
  • Моралног 1
  • морам 1
  • морао 4
  • Море 1
  • моћи 1
  • мравија 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзи 1
  • мрска 1
  • му 40
  • мува 1
  • мужјак 1
  • мученицима 1
  • На 3
  • на 55
  • набодених 1
  • Навалио 1
  • наваљивање 1
  • навести 1
  • навике 1
  • навише 1
  • нагазим 1
  • надао 1
  • надгробна 1
  • надимак 1
  • нађе 1
  • нађен 1
  • Нађу 1
  • нажалост 1
  • названу 1
  • назвао 1
  • назвати 1
  • називамо 1
  • називљу 1
  • назначењем 1
  • назове 1
  • назовете 1
  • наиђе 1
  • наизменце 1
  • наићи 1
  • највише 2
  • најзгодније 1
  • најмногобројнији 1
  • најшире 1
  • накратко 1
  • Накратко 1
  • налаже 1
  • налази 1
  • налицканих 1
  • Наљутио 1
  • нам 1
  • нама 1
  • намештао 1
  • намештена 1
  • напамет 1
  • напаћеног 1
  • написао 1
  • написати 1
  • напоље 3
  • напослетку 1
  • направи 1
  • направили 2
  • напредовали 1
  • напредовало 1
  • напредовао 1
  • наравно 2
  • наравственост 1
  • наредити 1
  • народ 1
  • народа 4
  • народности 1
  • народски 1
  • насео 1
  • наставе 1
  • настави 2
  • насушни 1
  • натраг 2
  • натуралистичку 1
  • наука 2
  • науке 4
  • науку 3
  • науци 2
  • научар 1
  • научи 1
  • националне 1
  • нацифраних 1
  • начином 1
  • начитати 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • наша 4
  • нашао 1
  • нашег 1
  • НАШИХ 1
  • Нашли 1
  • нашло 1
  • нашу 1
  • не 45
  • Не 8
  • небески 1
  • небу 1
  • невеста 1
  • невиђено 1
  • негда 1
  • него 12
  • неговао 1
  • недеља 2
  • недељом 1
  • незгодно 1
  • незгоду 1
  • неискреном 1
  • нек 1
  • Нека 1
  • нека 5
  • некако 1
  • неке 1
  • Неки 1
  • неких 1
  • неко 1
  • неког 2
  • неколико 4
  • неколицину 1
  • неку 1
  • нема 4
  • немогућност 1
  • Немој 1
  • неплаћајуће 1
  • неплодну 1
  • непознате 1
  • непознатијем 1
  • непријатности 1
  • нереда 1
  • неспоменуте 1
  • несрећом 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • неће 3
  • нећете 1
  • Нећу 1
  • нећу 2
  • неуставном 1
  • нечем 1
  • нешто 4
  • ни 15
  • није 18
  • Није 4
  • никад 1
  • никада 1
  • никакав 1
  • никакво 1
  • Никако 1
  • никако 2
  • нико 1
  • Никоме 1
  • нисам 3
  • нису 3
  • нити 1
  • но 1
  • Но 4
  • нови 1
  • новина 3
  • новине 3
  • ново 1
  • новога 1
  • нову 2
  • ноге 3
  • ножу 1
  • нос 5
  • носа 1
  • носи 1
  • носио 1
  • Носио 1
  • носом 1
  • ноћи 1
  • нумером 1
  • ње 3
  • њега 7
  • његова 1
  • његови 1
  • његовим 2
  • његово 2
  • његовог 1
  • његовом 1
  • њему 2
  • њен 2
  • њена 1
  • њеном 1
  • њива 1
  • њим 4
  • њима 2
  • њих 1
  • њиховим 1
  • њихову 1
  • њој 3
  • њу 2
  • о 10
  • оба 1
  • обалу 1
  • обасуту 1
  • обележио 1
  • Обилази 1
  • обичај 1
  • Обично 1
  • обично 7
  • објаснити 1
  • објективан 1
  • објективније 1
  • обогаћене 1
  • образа 1
  • образложио 1
  • обучена 1
  • ова 1
  • овај 2
  • оваца 1
  • Овде 1
  • овде 5
  • ове 2
  • овна 1
  • Ово 1
  • ово 7
  • овог 2
  • овога 5
  • ову 1
  • овцу 1
  • овчије 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • Од 1
  • од 38
  • одавде 1
  • одазва 1
  • одазове 1
  • одборнику 1
  • одговарала 1
  • Одговор 1
  • одговорио 1
  • одговориш 1
  • оде 1
  • одело 1
  • Одело 1
  • Одмах 2
  • односно 1
  • одсуствовали 1
  • ока 1
  • око 1
  • окове 1
  • околини 3
  • окончана 1
  • окренуо 1
  • окрете 1
  • округло 2
  • округу 1
  • омилео 1
  • омотан 1
  • омотао 1
  • он 24
  • Он 3
  • она 7
  • онај 3
  • онаквом 1
  • онако 6
  • онанија 1
  • онда 6
  • оне 3
  • Они 2
  • они 6
  • оних 1
  • оно 7
  • онога 3
  • оној 1
  • оном 1
  • ономад 1
  • ону 1
  • опанке 1
  • опасан 1
  • опере 1
  • опет 3
  • опипа 1
  • Описа 1
  • Описао 1
  • описао 2
  • описивати 2
  • описују 1
  • опише 1
  • опрости 1
  • опходио 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • орању 1
  • орача 1
  • оре 1
  • осам 1
  • освануо 1
  • осећао 1
  • осим 1
  • ослушкује 1
  • особито 1
  • оставио 3
  • остаде 3
  • остали 1
  • остало 2
  • Остао 1
  • остао 2
  • осу 1
  • осудила 1
  • отео 1
  • отићи 1
  • отишао 2
  • Откако 1
  • откопана 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • отприлике 1
  • очевидним 1
  • Оченаш 1
  • очи 2
  • очигледне 1
  • очигледној 1
  • очима 1
  • оџаке 1
  • оџачар 1
  • оџачара 1
  • оџачари 1
  • ошто 1
  • П 1
  • Па 2
  • па 53
  • пада 1
  • падало 1
  • падину 1
  • пазари 1
  • пак 1
  • пало 1
  • палцима 1
  • памет 1
  • паметније 1
  • памтио 1
  • пао 1
  • параграфлија 1
  • парадира 1
  • паре 1
  • парницу 1
  • парничној 1
  • партијски 1
  • парче 1
  • пасуља 1
  • патрон 1
  • паћениче 1
  • паучине 2
  • паучином 1
  • пацке 1
  • пева 1
  • певајући 2
  • пегаза 1
  • педагог 1
  • педагози 1
  • педагошком 1
  • Пелагић 2
  • пензију 1
  • пепељастом 1
  • Пера 1
  • Перица 1
  • песме 1
  • песму 1
  • песник 1
  • пети 1
  • петла 1
  • петнаест 1
  • пешевима 1
  • пију 1
  • пилиће 1
  • пирамида 1
  • писање 2
  • писао 1
  • писац 1
  • писцу 1
  • питање 2
  • пише 1
  • пишу 2
  • платио 2
  • платно 1
  • плаче 1
  • плећку 1
  • плеханим 1
  • плована 1
  • плоча 1
  • по 27
  • победитеља 1
  • побрајајући 1
  • побројане 1
  • поваздан 1
  • повијарац 1
  • повијарцем 1
  • повикаше 1
  • повисок 1
  • повојница 1
  • повреда 1
  • поглавито 1
  • погледа 1
  • погледаше 1
  • погледом 1
  • погоди 1
  • погодити 1
  • погодиће 1
  • погрешку 1
  • под 2
  • подвезице 1
  • подвргне 1
  • подлоге 1
  • подлого 1
  • подне 4
  • подробно 1
  • подухватао 1
  • пође 1
  • Пође 1
  • пођемо 1
  • поезију 1
  • поетизирам 1
  • поздера 1
  • поздравите 1
  • позива 1
  • позна 1
  • познаје 1
  • познајете 1
  • познају 1
  • познали 1
  • познатијега 1
  • познато 1
  • појави 1
  • појавила 1
  • поједина 1
  • појести 1
  • покаже 1
  • показати 1
  • показивао 1
  • Показивао 1
  • поклон 2
  • поклоним 1
  • поклоном 1
  • покојник 1
  • покојникова 1
  • покоре 1
  • покрај 1
  • покривао 1
  • полагао 2
  • полако 1
  • полезним 1
  • поливати 1
  • политичке 1
  • политички 1
  • пољу 2
  • пољубили 1
  • помагао 1
  • помаже 1
  • помало 2
  • помешан 1
  • помире 1
  • помоли 1
  • помоћ 1
  • понекад 1
  • понео 1
  • понесе 2
  • понешто 1
  • попину 1
  • попио 2
  • поред 1
  • поређао 1
  • порезплаћајуће 1
  • посади 1
  • посао 3
  • посвете 1
  • посветио 1
  • поседаше 1
  • посла 2
  • послао 1
  • послат 1
  • После 4
  • после 7
  • последње 1
  • последњег 1
  • пословица 1
  • послу 2
  • послужи 1
  • послушате 1
  • посматра 1
  • посматрања 1
  • поставио 1
  • постеље 1
  • постигне 1
  • поступности 1
  • посут 1
  • потока 1
  • потпуно 1
  • потпуној 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • поћи 1
  • поучни 1
  • похвале 1
  • Поче 1
  • поче 2
  • почешће 1
  • почиње 1
  • поштење 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • правду 1
  • прави 2
  • правоме 1
  • празан 1
  • празноверица 1
  • прапорца 1
  • прасе 4
  • пратило 1
  • ПРВА 1
  • први 3
  • првима 1
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 7
  • превој 1
  • Пред 1
  • пред 3
  • преда 2
  • предавање 3
  • предавањем 1
  • предавању 2
  • предмет 1
  • предрасуда 1
  • председник 1
  • представе 1
  • представника 2
  • пређе 2
  • презиме 1
  • презимена 1
  • прекинућу 1
  • Прекинућу 1
  • прекодан 1
  • прекоревао 1
  • прекорио 1
  • прескакали 1
  • преслицу 1
  • преслишавају 1
  • преслишао 2
  • престо 1
  • претерају 1
  • претходника 1
  • прешао 1
  • при 2
  • признаде 1
  • признати 1
  • прија 1
  • пријало 1
  • пријатељима 1
  • пријатно 1
  • приклопио 1
  • приликом 2
  • прилично 1
  • прима 1
  • пример 2
  • прими 1
  • примиш 1
  • природне 2
  • природу 1
  • присоје 1
  • присоју 1
  • притешњавао 1
  • притиснута 1
  • прича 1
  • причају 1
  • причам 4
  • причу 1
  • провиде 1
  • програм 1
  • прода 1
  • продужи 1
  • продуктиван 1
  • прође 1
  • прођете 1
  • проје 1
  • проју 1
  • пролазе 1
  • промаче 1
  • променило 1
  • променио 1
  • пропао 1
  • прописа 2
  • прописује 1
  • просвети 1
  • простим 1
  • простор 1
  • против 2
  • противу 2
  • протрља 1
  • проучавања 1
  • Процењују 1
  • прочита 1
  • прошао 1
  • прошета 1
  • прошетао 1
  • прслук 1
  • прстењу 1
  • прута 1
  • публици 1
  • Пуја 7
  • Пује 1
  • Пуји 1
  • Пујина 1
  • Пујине 1
  • Пујо 1
  • Пују 1
  • Пун 1
  • пуна 1
  • пуне 2
  • пуно 1
  • пусте 1
  • пустила 1
  • пут 4
  • пута 1
  • путем 1
  • пуца 1
  • Пуче 1
  • рабинерски 1
  • равним 1
  • рад 2
  • рада 1
  • раденицима 1
  • радениче 1
  • ради 8
  • радио 2
  • радник 1
  • развијало 1
  • разгледа 1
  • разговарамо 1
  • разлике 1
  • разлози 1
  • разреду 1
  • разумео 1
  • ракију 2
  • раменима 1
  • Ранђија 1
  • ранио 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • рањеноме 1
  • рапортирао 1
  • раскомаданог 1
  • расло 1
  • рата 1
  • ратне 1
  • рачуна 1
  • ребара 1
  • ревизор 1
  • ревизора 1
  • ревизори 1
  • ревизору 1
  • ревност 1
  • реграцију 1
  • ред 1
  • Ред 2
  • редовно 1
  • Резилук 1
  • Рекао 1
  • рекао 2
  • рекла 1
  • реп 2
  • репа 1
  • рећи 1
  • Реци 1
  • реч 3
  • рече 9
  • речи 2
  • речима 2
  • речју 1
  • решио 1
  • римским 1
  • Рисантија 1
  • Рисантије 1
  • ровашу 1
  • рогова 1
  • рода 1
  • родити 1
  • роману 1
  • росне 1
  • рубини 1
  • ружа 1
  • ружама 1
  • руже 2
  • ружином 1
  • ружним 1
  • рука 1
  • рукама 4
  • руке 5
  • рукопис 1
  • рукописом 1
  • руку 1
  • румена 1
  • рупе 1
  • руци 1
  • ручак 1
  • с 14
  • са 16
  • сабљаша 1
  • сав 2
  • Сава 1
  • Саватију 1
  • савесност 1
  • Саветом 1
  • саграђено 1
  • Сад 1
  • сад 13
  • сада 2
  • садржина 1
  • сазнати 1
  • саибији 1
  • салашу 1
  • сам 9
  • сама 1
  • само 23
  • самостално 1
  • самоуправу 1
  • Сановник 1
  • сва 1
  • свака 1
  • Свака 1
  • сваке 2
  • сваки 4
  • свако 1
  • сваког 1
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • све 20
  • Све 3
  • свевишњега 1
  • свега 3
  • свему 1
  • свести 1
  • свет 1
  • света 3
  • свети 1
  • Свети 1
  • светлост 1
  • светлости 2
  • светски 1
  • свећеник 1
  • свештеник 1
  • сви 6
  • свима 1
  • свињац 1
  • свињећа 1
  • свога 5
  • свод 1
  • свој 2
  • своје 2
  • својим 5
  • својих 1
  • својој 3
  • својом 1
  • своју 4
  • свом 2
  • свраћао 1
  • сврши 2
  • свршити 1
  • свуда 1
  • се 111
  • себе 1
  • себи 2
  • Сед 1
  • седе 3
  • седео 1
  • Седи 1
  • седи 2
  • седите 1
  • седишта 1
  • седишту 1
  • седну 1
  • сеђаше 1
  • села 2
  • сели 1
  • село 4
  • селу 12
  • сељак 2
  • сељака 1
  • сељакове 1
  • сељаци 2
  • сељацима 2
  • сељачки 1
  • сељачког 1
  • сем 2
  • семе 1
  • сеоског 1
  • серкла 1
  • сећам 1
  • сећао 1
  • Сешеља 1
  • си 5
  • сиђе 1
  • Силни 1
  • СИЛУЕТА 1
  • син 3
  • сина 2
  • синови 2
  • сипа 1
  • сир 1
  • сиромашна 1
  • сите 1
  • сјактило 1
  • скамије 2
  • ске 1
  • скинуо 1
  • скоро 1
  • скроман 1
  • скрстила 1
  • скупља 1
  • скучени 1
  • слабија 1
  • слабо 1
  • славног 1
  • славуја 1
  • славујем 2
  • сланину 1
  • слатко 1
  • следујте 1
  • слободно 1
  • слуге 1
  • службовања 1
  • служи 1
  • случај 1
  • случаја 1
  • слушалаца 1
  • слушао 1
  • слушаоце 1
  • сматрате 1
  • сме 1
  • смем 3
  • смех 1
  • смо 2
  • смоком 1
  • снашло 1
  • спало 1
  • спасе 2
  • споји 1
  • споља 1
  • споменем 1
  • споменуто 1
  • спремам 1
  • спремим 1
  • Сравнио 1
  • Срба 1
  • сребрним 1
  • Среда 2
  • средњег 1
  • срезу 2
  • среске 3
  • срескога 1
  • сретне 1
  • срећа 1
  • Срећа 1
  • среће 1
  • срећнији 1
  • срећним 1
  • срећом 1
  • српска 1
  • српске 1
  • српски 1
  • српско 1
  • срца 2
  • срце 1
  • стављен 1
  • стадо 1
  • стаза 1
  • стази 1
  • сталеж 1
  • сталежа 1
  • Станији 1
  • становања 1
  • Стану 1
  • стању 1
  • старе 1
  • стари 1
  • старији 1
  • старога 1
  • ствар 1
  • ствари 1
  • сте 2
  • стега 1
  • стигао 1
  • стидна 1
  • стоје 1
  • стоји 3
  • Стојна 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стопама 1
  • стопе 1
  • стотине 1
  • сточара 1
  • страна 1
  • стране 1
  • страни 3
  • страну 1
  • страх 1
  • страшно 2
  • страшнога 1
  • стрехе 1
  • стрина 1
  • стругати 1
  • струготином 1
  • струк 1
  • студирања 2
  • ступио 1
  • стучај 1
  • су 18
  • сувишног 1
  • сувишну 1
  • сувремен 1
  • сувремене 1
  • суд 1
  • суда 1
  • суђена 1
  • суза 1
  • сузама 1
  • сунца 1
  • сунце 1
  • сфере 1
  • сценарију 1
  • Т 1
  • та 4
  • Та 5
  • тада 1
  • Тада 4
  • тај 3
  • такав 1
  • Такав 1
  • такве 1
  • такву 3
  • такмичи 1
  • тако 32
  • Тако 4
  • Таман 1
  • тамо 1
  • танке 1
  • танко 1
  • танком 1
  • тарана 1
  • тачним 1
  • тачно 1
  • Твој 1
  • твоје 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • тврдо 1
  • те 15
  • теби 1
  • тек 3
  • телад 1
  • телади 1
  • Тероање 1
  • тесних 1
  • тешкоћама 1
  • ти 14
  • Тиосаве 3
  • тиранија 1
  • тираније 2
  • тих 1
  • тканицом 1
  • то 38
  • То 5
  • тога 4
  • тој 1
  • току 1
  • толико 1
  • том 4
  • томе 1
  • траву 1
  • тражи 2
  • тражио 2
  • тражити 2
  • трајала 1
  • трајати 1
  • траје 1
  • Трбушници 1
  • трговином 1
  • треба 1
  • требали 1
  • требало 1
  • требао 1
  • требати 2
  • ТРЕЋА 1
  • трећем 1
  • трећи 1
  • три 7
  • Трновита 1
  • трње 1
  • ТРОГЛАВА 1
  • трошкове 1
  • трпи 1
  • труда 1
  • труде 1
  • трулу 1
  • трчало 1
  • трчи 2
  • Ту 3
  • ту 9
  • туђу 1
  • тужан 1
  • туже 1
  • тукао 1
  • туку 1
  • Тумачио 1
  • туром 1
  • Турчину 1
  • тучете 2
  • ћате 1
  • ће 14
  • ћемо 1
  • ћерку 1
  • ћете 3
  • ћеф 1
  • ћеш 2
  • ћу 4
  • ћурана 1
  • Ћути 1
  • у 126
  • У 5
  • убеђен 1
  • убијају 1
  • убио 1
  • убрајао 1
  • убриса 1
  • увек 3
  • увета 1
  • увету 1
  • увече 1
  • увукао 1
  • угледајте 1
  • угојена 1
  • угушивао 1
  • удавача 1
  • удари 1
  • Удовица 2
  • удовици 1
  • удроби 1
  • уђе 2
  • ужасним 1
  • Уз 1
  • узалуд 1
  • узе 2
  • узео 1
  • Узео 1
  • узнемирене 1
  • узрок 2
  • уједаред 1
  • ујутру 1
  • украо 1
  • украс 1
  • украсила 1
  • улазе 2
  • умало 1
  • умиљато 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирило 1
  • умро 1
  • униформи 1
  • уништавајући 1
  • унука 1
  • унутрашњег 1
  • уопште 1
  • употребљавао 1
  • управо 1
  • уређена 1
  • урежу 1
  • урезао 1
  • Урнебесни 1
  • усницу 1
  • успехом 1
  • усплахирен 1
  • уста 2
  • устав 1
  • устаде 2
  • устајао 1
  • устала 1
  • устало 1
  • Устан 1
  • устане 1
  • устану 1
  • Устао 1
  • устумарао 1
  • утекло 1
  • утисака 1
  • утоке 1
  • ухватио 1
  • уча 1
  • уче 1
  • ученим 1
  • учила 1
  • учимо 1
  • учинио 1
  • учитељ 14
  • Учитељ 3
  • учитеља 7
  • учитеље 1
  • учитељева 1
  • учитељеве 1
  • учитељевом 1
  • учитељем 1
  • учитељу 4
  • учо 2
  • уши 2
  • ушију 1
  • фабрике 1
  • фамулус 2
  • фамулуса 1
  • флека 1
  • фотографију 1
  • фруштукује 1
  • хартија 2
  • харчи 1
  • хе 1
  • херметички 1
  • Херо 1
  • хигијене 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 1
  • хитно 1
  • хлеб 2
  • хлеба 2
  • хоће 2
  • хоћу 1
  • Хоћу 2
  • храмати 1
  • храму 1
  • хранитељу 1
  • храну 1
  • хришћанску 2
  • хтеде 1
  • хтео 1
  • хумор 1
  • цакли 2
  • цару 2
  • Цветна 1
  • целе 1
  • целог 1
  • целога 1
  • целом 1
  • Цензор 1
  • цензора 1
  • цео 1
  • церемонија 1
  • цркви 1
  • црн 1
  • црне 1
  • ч 1
  • чак 1
  • чанак 1
  • чанка 1
  • чардак 1
  • час 2
  • часова 1
  • часове 1
  • чаше 1
  • чека 2
  • чекао 1
  • чекаш 1
  • чекињи 1
  • чесме 1
  • четвртом 1
  • четири 3
  • четиригодишњег 1
  • чешће 3
  • чика 1
  • чику 2
  • чини 1
  • чиоде 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисти 2
  • Чисто 1
  • чисто 2
  • чита 3
  • читав 1
  • читају 1
  • читалачкој 1
  • читали 1
  • читам 1
  • читао 3
  • читатељи 1
  • чича 1
  • чобана 1
  • човек 8
  • човече 1
  • човечијом 1
  • чорбастог 1
  • чу 1
  • чувења 1
  • чуда 2
  • чудио 1
  • чудиш 1
  • чудновато 1
  • чудо 1
  • чује 1
  • чујемо 1
  • чула 1
  • чупава 2
  • џепу 1
  • шара 1
  • шаренило 1
  • шаров 1
  • шачицом 1
  • Швајцарска 1
  • Швајцарци 1
  • шематизму 1
  • шести 1
  • шетње 1
  • Шетњу 1
  • шећер 1
  • шишарка 1
  • Школа 1
  • школа 2
  • школе 3
  • школи 7
  • школованим 1
  • школом 1
  • школски 2
  • школских 1
  • школској 1
  • школском 1
  • школу 10
  • Шкрипи 1
  • шљивар 1
  • шпекуланта 1
  • шта 13
  • Шта 5
  • штивлета 1
  • што 38
5058 matches
ију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао 
насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских ш 
јина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи 
и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико пола 
је утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао  
 те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да  
 rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, к 
а устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржав 
{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни 
 једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз т 
цу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, 
ина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима 
ре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на  
 је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа беш 
ћа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог нап 
чи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали о 
тоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним на 
од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом,  
свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никак 
} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он. 
"Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо 
p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако  
а му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице ли 
да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и 
цу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је 
за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађан 
име!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> 
че, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и уто 
ekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе 
оме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да ку 
еном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било за 
се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњ 
х, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одгово 
дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицко 
ољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округ 
љда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; о 
ише моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му 
о миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би  
S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све зв 
он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се госпо 
је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаствениц 
Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и парти 
 се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да  
"Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p 
ослушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на н 
 људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, 
: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А  
друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као  
 брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се про 
отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, к 
 ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете ус 
трана и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус,  
арца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер ј 
о оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном 
већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас 
х штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за  
 или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао  
о, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне на 
, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књи 
ако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задово 
а бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, 
м никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Ста 
 Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља 
да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направи 
кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гл 
е у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу гла 
сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зе 
и да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана от 
 онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи 
ве је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу,  
 посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред 
 али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту 
удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убрис 
се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало 
ер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то?  
к, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да 
у и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме сп 
јаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу 
 науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с коре 
ом, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забе 
 биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је  
мој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа б 
 лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} П 
јих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу 
 остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и успл 
"Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па  
ева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
и му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, п 
 ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, 
 једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Миц 
е један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p re 
ксимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми 
на, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{ 
 окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Teks 
е је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је 
 како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небе 
тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године,  
је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а деч 
е попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши  
">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној уни 
ло као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те так 
у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, 
 и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхт 
аду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоћ 
, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш 
«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да на 
а и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони,  
оли.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око  
ају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} За 
 дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Јо 
шао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано. 
 пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењуј 
 бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемон 
адоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дан 
аров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стре 
свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову 
у се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако у 
већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђа 
ет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина мест 
м, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју  
 подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Т 
и бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија 
аметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је б 
но бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од 
 која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европ 
ражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је јез 
 као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађ 
роцењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана ј 
и га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Рез 
S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учите 
вено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. < 
горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, з 
едавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича 
 лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јес 
 у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијара 
је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кук 
оезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском,  
аксим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник нам 
не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлиј 
лутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА Т 
p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би ве 
, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла 
по га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазд 
са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, д 
 црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли 
јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бака 
гло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> < 
и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, 
вања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом.  
ма, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студира 
дници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа 
асан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као 
 обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута је 
под њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (се 
ња имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лоба 
 би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела 
м већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намешта 
еискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst 
 каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Ма 
кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само пол 
јима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама 
бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се 
на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одгов 
оље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и кл 
ћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из 
ани, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Шва 
носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек ми 
недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst" 
 Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Би 
и извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и б 
лагодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} Посл 
латио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевал 
 Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља 
 што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису  
ан извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао 
мештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Макси 
.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га 
 и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако  
ле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље 
 Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том  
И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се 
кав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио:  
ик, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето н 
 извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима 
д оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет м 
 представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, в 
д био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе инте 
оју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је приј 
шао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: администра 
цко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, треба 
министративни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би  
 до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се  
ао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бу 
игу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет д 
згледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу наш 
и интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би 
а, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао пог 
ке и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Је 
 део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате  
} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог по 
не са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему  
 Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му  
еханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чис 
о платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски 
питање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска  
да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног б 
 казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S}  
>Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто 
, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је 
ца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је  
ајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ  
авесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар 
да коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаћ 
 мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша им 
о цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска са 
 оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога с 
рошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је,  
ило је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела 
 тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Ов 
а овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више  
.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете  
ност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, пон 
увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегар 
 капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио 
ла кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог 
 поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у приро 
пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хл 
за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске  
уди и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то т 
било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло су 
оља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим  
осле извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја т 
о једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се о 
о ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао 
покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник упра 
е и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако 
"Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно 
ла, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве 
е је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавд 
ар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А  
сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног меха 
италачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћа 
ло уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па бил 
ају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести  
ине била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мај 
ма Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда  
престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је  
S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их  
ојих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа п 
, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спр 
дена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује),  
петан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из 
пис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо 
, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну  
је реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и  
уштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малоча 
ем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не с 
 човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сув 
 Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, који 
 читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ и 
ио је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут 
 бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који  
за, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и 
капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да 
ило; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ х 
бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века н 
и се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао 
 и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као д 
њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од  
 глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.  
; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогу 
се.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не зна 
есме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време у 
 току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ре 
 дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натра 
орао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене каз 
 сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духов 
нај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се д 
јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогу 
/p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, 
новато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога  
а бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{ 
изнаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није г 
 на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да о 
оја су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из 
 — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем гово 
.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим др 
, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифрани 
{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{ 
ци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да  
 па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су  
није, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капет 
а да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје мле 
 вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне  
 је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног ис 
лу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде,  
е — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар  
на невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у о 
не! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не 
учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа на 
 не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи 
чи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће б 
уљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му  
ваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава 
исок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, а 
! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка не 
о неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодени 
t">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мил 
 ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Макс 
е то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша,  
вога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџа 
јући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не м 
о полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишч 
ви добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst 
туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија  
свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у  
 у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасу 
 у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све п 
 кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки пр 
јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве  
и им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао 
ао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму,  
где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих 
е за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од сла 
то се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се 
ако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школск 
м.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док 
стави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу«  
ном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за  
<p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{ 
и би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни 
Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца. 
човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу 
ло бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се лу 
љацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су,  
сиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно  
 Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задеве 
је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после че 
е, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« < 
вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а т 
кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавањ 
се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — С 
људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанин 
игне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза. 
у. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна ка 
ли му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зн 
Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по  
ове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, р 
о деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, 
 не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празн 
а она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда,  
е, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су б 
никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Стани 
т мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубима 
аксим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прас 
задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="T 
 чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније д 
 не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије др 
вим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, 
 је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре св 
 своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је зад 
да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, јед 
 народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да  
ана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која б 
едну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралист 
то је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву  
мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крв 
од својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим 
"Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; 
мским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Р 
ан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свеви 
о ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да 
 отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири д 
} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући 
бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвента 
је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се та 
свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst" 
и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим н 
ња и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у  
ише сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману 
 расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није 
и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је пот 
едном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред  
округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо крас 
онешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам 
че он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и екс 
 ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој  
вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала 
цоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на г 
 тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно 
ркла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p 
дају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају 
ележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у меха 
: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и нарав 
 да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћ 
 се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили 
од лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кућ 
} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у т 
ве идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то ва 
менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је пр 
е, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили 
 се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јеле 
цом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без  
п, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак 
а, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам п 
end="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао 
 земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је  
не у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков  
ари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао  
брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и ко 
што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само  
а је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу мест 
лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте 
само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као поме 
 патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његов 
а, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испо 
ном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године 
јати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, п 
S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S 
до брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитељ 
о школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега 
ва, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару ш 
их мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пут 
>Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео  
авном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га о 
илни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни ди 
ичам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, 
, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добив 
ју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао с 
 скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само други 
рило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— 
е тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад 
 песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’а 
гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удр 
да је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како  
да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина 
Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava" 
критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало н 
. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас с 
/p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџа 
 сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и 
 прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Ник 
 и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им  
. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Макс 
давање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, по 
ања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ре 
родужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезн 
а школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учи 
апоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе ј 
у историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу 
рими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за 
аксим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа је 
к добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови  
 главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парнично 
 зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и шт 
акију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се  
о што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чу 
атио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле,  
 Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе с 
ти, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Мак 
{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представ 
ба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу  
рова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која ј 
.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p ren 
нствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици 
ко чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син сре 
рошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је п 
 сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању посту 
{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, св 
ца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега р 
<p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је 
 врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи 
био је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму и 
о! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље.  
би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да 
вињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: » 
е напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апет 
 врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког 
колу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било не 
 се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чи 
 у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сеља 
та ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање би 
 па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу  
петана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже 
 код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао 
 је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећ 
.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на д 
д народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља 
ена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га  
} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Б 
е по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачуди 
свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате ка 
е задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешик 
и тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен ус 
 и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни  
би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељач 
, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst"> 
у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу 
> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан св 
азначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих  
 он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не до 
а тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код он 
о Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и он 
ило по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу  
аг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца  
> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p r 
</p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу 
ад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> < 
 чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоско 
у и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макс 
монија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макс 
 ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Макси 
запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не би 
експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И док 
госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао П 
итељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у 
оје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао 
адесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, на 
 овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, м 
е да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Ре 
на како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не д 
"Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло ле 
само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, 
озак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на к 
му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је позн 
влији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} 
е гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад ва 
ор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у 
 Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески хермет 
"Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S}  
аћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а  
новнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина. 
 рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и  
 Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све м 
и што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже н 
 <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p 
аних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као  
 њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позн 
су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењ 
кад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гле 
оји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву 
 зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се  
завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда  
тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада н 
на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео к 
ао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омиле 
p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — уста 
ити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју  
неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, так 
 је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, нег 
ус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу 
кав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Кр 
ачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и б 
елу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да м 
баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради  
е може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — сл 
бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: так 
ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати. 
 звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и в 
 платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољуб 
 г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшн 
н срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој  
о саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он  
од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи  
а сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од  
а говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst"> 
који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{ 
а шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend=" 
и. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, 
ахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још и 
им на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади  
.{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш 
двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим  
е жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти ж 
и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, так 
љ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су  
ој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S 
е духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се ма 
 <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло. 
орњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако с 
руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, о 
школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S}  
не разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви о 
спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире  
 у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му ј 
л’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је  
ба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им  
 и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чи 
 никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од св 
итва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоолог 
 сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити 
еколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која је 
а ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у д 
га дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом ст 
} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слуша 
м дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипа 
знато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend=" 
 сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се  
Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било ка 
љубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S 
осподичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао 
е; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једн 
 део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три 
редрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што ј 
ски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S 
е зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био зна 
 да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, си 
уја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној нас 
ва.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета д 
а народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви с 
да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње доб 
бијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во о 
ом селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценари 
 којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она с 
е самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са  
. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако ка 
, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег 
»Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А он 
 тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом 
ди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се и 
st">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности,  
ругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S}  
у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради 
 доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекину 
ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> < 
иву главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па к 
уда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то ве 
 и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} 
та, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, мо 
ељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: » 
ови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; ко 
 бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и кој 
елу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p  
види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву,  
м да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
у.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако о 
вде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш М 
 и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после оста 
 римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменим 
ekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком  
ојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публ 
а је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама! 
ројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантиј 
о, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији уд 
у, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из нови 
ао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио  
.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајај 
ованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ ре 
 приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порез 
ича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески хер 
Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него траж 
а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле  
ан од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим по 
рани.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њ 
одине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, н 
старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним нач 
је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биог 
, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S}  
једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да с 
о тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. < 
бна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио 
к, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. < 
пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто он 
ишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све  
ад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заво 
 парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век кој 
енем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света. 
ако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледа 
сим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар јез 
слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухв 
час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и  
е, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта 
 нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то 
здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по је 
 га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из срес 
е сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вешт 
 и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитањ 
 реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп  
, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се бра 
не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза 
ући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да 
е, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и да 
 Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у по 
у која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се з 
ад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{ 
оање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам  
а будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од са 
обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћ 
укописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче  
_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, уда 
у. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« јед 
вим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички је 
и нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос в 
њигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита 
им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би јед 
о да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао нећ 
 тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син  
 нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела 
е ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као 
Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S 
ажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао 
аганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодн 
е трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ ј 
т, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграф 
 бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно 
озама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске исто 
ину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су  
 тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. < 
 учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога ново 
повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се 
рију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих м 
— презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош 
/p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући и 
ед-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фото 
би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње чита 
а само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, п 
трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна 
 то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио так 
 ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању по 
м.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — 
то не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево,  
зик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </ 
ништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народнос 
ика (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут стругот 
ао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли б 
и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и про 
уке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, г 
руке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S 
најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе 
ција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данаш 
 настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељ 
турном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим  
е се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене  
да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете,  
p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владар 
а ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи 
миш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла 
паћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме позд 
ером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је,  
е у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ пого 
ву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља ста 
с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом из 
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
д мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за о 
мац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{ 
три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па  
рам у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им р 
ригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатом 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, 
Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, гос 
телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлик 
ије му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај забол 
kst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа ње 
тавника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виногра 
p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаш 
Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и 
отрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње преда 
{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисан 
ине, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао 
храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају  
nicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео ј 
леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је уч 
 већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим 
и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га г 
у или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Макси 
 месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једн 
колико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав  
"Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend=" 
и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски 
ме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза  
љ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господин 
је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу 
ста, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун  
 чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пу 
наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли 
ства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово послед 
де верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени прос 
д онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S 
азао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће 
амо кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те но 
ку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи  
ем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Мак 
лаву, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део л 
 не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележ 
и видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се 
и: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, 
гло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок 
етири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и  
.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се поч 
деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, ал 
 свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљ 
 биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стој 
же.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Та 
ше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу 
 тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве  
.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто 
st">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим  
скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву п 
 страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи око 
 је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само  
е, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била  
и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи 
ан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S 
 би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би днев 
школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и  
ости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем 
ekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, 
би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показива 
на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек н 
и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сва 
р: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара пресли 
дној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут  
ицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него  
е жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А  
при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а је 
 погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Te 
икан јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend= 
био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи з 
м. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па дору 
S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на сва 
st">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе у 
е моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му ј 
 свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се туче 
 као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S}  
 Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуј 
 и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још 
стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Ш 
нањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући о 
е било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви  
м начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пет 
{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> <p rend= 
д вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tek 
nd="Tekst">— Тако! </p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend= 
ните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима 
ђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно двар 
аних и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из 
ксим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније  
да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца 
духа и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно каза 
i>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, не 
о убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ств 
аксим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том н 
а ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људ 
а зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки  
 меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос п 
ском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и  
м рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да н 
себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек 
овани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, 
ију Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и за 
d="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tek 
адао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута ди 
и чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исп 
т година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаж 
ekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку на 
 с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако 
руда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је  
 »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом 
и па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама ње 
опана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће с 
а тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је д 
е тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље св 
и није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и  
љеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењ 
, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памти 
истративни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би изл 
ај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање р 
на чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по једа 
ekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу 
рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то дана 
емо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати:  
И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја  
 сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије ут 
дару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим 
 само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То ј 
мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S 
 заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовин 
 целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због о 
ке средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">С 
у, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље,  
а по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: » 
 а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће д 
лон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — пр 
</p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и о 
пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа к 
једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{ 
о страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио б 
свети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке с 
ји другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што 
ричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи на 
 листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се  
; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци 
ш не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу 
р му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стој 
 давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ман 
о све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и 
ли га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И д 
{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и  
па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{ 
м, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накра 
по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле  
одине украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г 
авише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете сто 
ти где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дат 
 са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овч 
о осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Р 
веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрањ 
суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: 
st">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и пло 
дагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком,  
S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и оп 
новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по њего 
равили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно т 
 очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова 
(Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час  
нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да 
 Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло би 
ада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђа 
школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи во 
и му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Мак 
ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извла 
ино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи.  
тно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски зако 
учине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај  
шета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш с 
из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један  
 утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао не 
уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да па 
вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно де 
 би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, ст 
, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао  
ве су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку  
истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио 
њег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском но 
 остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасн 
а позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је 
ром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке  
је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на с 
не у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла,  
 морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите  
речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди 
 младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био 
д, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стоп 
ра, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењ 
а; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукуј 
, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{ 
у ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим с 
 му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да о 
 вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако  
имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејан 
 хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — 
и сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу,  
тају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међ 
добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, 
н је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p 
 које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе и 
сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар  
p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, 
отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицкани 
учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst" 
 на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и 
ак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зо 
времене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гл 
лу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу  
ечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа жив 
мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову 
S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, ка 
з оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш 
твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора н 
ио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Ц 
е само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није 
 ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући  
ви овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је,  
и. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је те 
, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је п 
лично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно д 
 тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био 
 руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се  
историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало обј 
цо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што ниј 
 такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет 
му, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију,  
у, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им он 
љаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни  
ра кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме,  
слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, мол 
земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не 
та, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврш 
 Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитељ 
а већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа 
том педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, п 
била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је ј 
је више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако ј 
м такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само ш 
г механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и 
азвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се б 
де један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разред 
и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као 
а Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, то 
, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се  
е са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сва 
ша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst 
вственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многи 
аци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S 
 на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију 
учене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} О 
гу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан д 
за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћ 
заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празновер 
заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече  
а природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати  
S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао 
но одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама 
изму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се пос 
а славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем! 
, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, п 
посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио к 
 сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике сред 
ку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим т 
.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерим 
сеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештен 
д зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет 
 такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари бо 
 у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене  
е краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћ 
им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе н 
аг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све д 
 али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, 
у за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као он 
је свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних госп 
ни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивле 
влета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега  
то се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по 
 бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — гр 
варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од уч 
вог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а 
на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на 
ксима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студ 
итељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија 
с научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши ч 
 другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да м 
дине где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или с 
 пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван 
d="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
е то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме  
, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst" 
е са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да  
звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend=" 
 се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинт 
ати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизир 
леб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицк 
е нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа  
ално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом стол 
 он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти,  
 Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Так 
{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам т 
било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже д 
">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} 
су Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Gla 
 и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик 
е и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи  
 Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истрај 
о у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни 
 и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци  
, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} 
ек егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената;  
по с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p  
и, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука 
 да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо,  
двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао и 
шњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — нег 
end="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и  
мех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, н 
 школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан ст 
и су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се  
е.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још  
ом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради 
ма!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историј 
ekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгле 
твовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата 
било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све 
 све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње врем 
у, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима 
о удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка 
не«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него 
ку.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да з 
рслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а  
н унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише  
ете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу 
е одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">П 
А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p 
 <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад 
ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму ко 
аде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи  
а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као аме 
е да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — 
 би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} 
ао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискрен 
м није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је б 
ли једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Г 
у.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S 
ко наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а  
ик учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, се 
итељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а позн 
измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим 
о је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све м 
намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон ш 
једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку 
љу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p  
 да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Т 
у из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они м 
 их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питањ 
ад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом  
нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па  
оме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао  
kst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан?  
ње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиро 
нас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао 
је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопш 
ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да ва 
но изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу 
 </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни пр 
: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане 
Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Б 
ромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу б 
у.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а 
тишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и 
ари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би б 
 запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је  
идела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила  
литвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта 
 доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто 
унила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се буни 
ван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујт 
ном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Ш 
су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што м 
ају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану  
 гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку и 
тен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу 
 политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после п 
и, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла 
 оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код 
оји је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином с 
дају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере 
и почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«,  
брањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу наш 
 сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гл 
донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо 
p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напосл 
допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то 
кује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас ус 
сивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли све 
 све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву  
ире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудн 
 канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је  
ву ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не ве 
и му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досади 
ао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесм 
диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; к 
 у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то з 
. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник  
— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући нац 
ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога бра 
е стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако 
чам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао  
о оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двор 
зурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчил 
што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мисл 
коник прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелаги 
 замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дот 
а, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чека 
вишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан це 
>И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, 
ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — у 
слиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да  
 нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Teks 
ovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари  
не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људи 
ге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син закл 
завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би с 
први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су  
је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> < 
еког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пили 
знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и 
е које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се 
Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, ал 
н, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од 
 два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача н 
и а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику  
 песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али 
а, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе зад 
аписао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је упот 
та дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега 
ла.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си др 
, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту  
у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и он 
се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих 
{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рад 
и у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требал 
и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег ро 
оваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру о 
«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{ 
н је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да 
ао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други 
зао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сун 
зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, 
то му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и д 
ја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шемат 
 ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге  
ану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш к 
ке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та ло 
м је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја би 
је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у  
ва има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да  
 и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је св 
Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа 
ара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљо 
а кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и 
гате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећ 
кама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није до 
<p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна 
очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе  
ва дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу нат 
ин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. < 
 морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене к 
тику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да 
мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, 
о незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ 
учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нац 
вршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних 
љану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле док 
атворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало  
ела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убра 
не.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново,  
 је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад  
ја, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, н 
ке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики  
да, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S 
је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку 
 rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози опис 
су грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, 
, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је нат 
о чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пун 
у.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је у 
а једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да 
гић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега  
био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. 
е звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend 
 млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, муж 
 која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у  
ву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бес 
е покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник уп 
и језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом гр 
вотиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козо 
е мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S 
ребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мисл 
сти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p>  
шку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по који 
бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. 
зати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју д 
па равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири но 
ла лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда  
 није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заб 
 знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући 
ање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад св 
ашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан 
о сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ј 
} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније,  
и и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му да 
итати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, 
ка мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под свој 
уде називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, н 
е.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од под 
а пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто  
из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како ч 
срећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би 
тио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против св 
 сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд 
 довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настав 
, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комши 
а, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они гот 
е.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Је 
латог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учи 
 говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто 
е га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша  
мирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst" 
д овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим исприча 
елек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танк 
у, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се  
 мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и пр 
да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{ 
 домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио 
с устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким глас 
S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учит 
ији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу 
ети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен  
еш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана  
су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је 
 Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испр 
као се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе про 
а појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је 
е.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у ча 
а и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке 
="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{ 
а што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Р 
ка чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније 
дом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време б 
, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра се 
хватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле 
свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, ис 
луге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого дру 
.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао ј 
цо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотин 
олу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учит 
то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с де 
 тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и 
к који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не  
ш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отп 
села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му  
ле тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интер 
, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао 
ештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, 
могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види,  
{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне,  
рао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа 
ве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и 
трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је 
неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и 
Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да 
едагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта 
е скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву 
} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима  
бито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какв 
ађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља дон 
ханџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије ко 
тра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и 
, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас љу 
 од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за 
цима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе 
 и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst"> 
д чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај  
Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу,  
 што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао » 
ити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао 
и буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога  
op_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, 
данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у ме 
амо, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их ни 
едном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Te 
ире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је јо 
на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И де 
 празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мај 
чало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S}  
ли, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим уч 
овања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио  
шљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он и 
ого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </ 
е, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми см 
ију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе 
цу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="T 
ом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољ 
олико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да 
дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је ран 
д и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би ин 
/hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу,  
о сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна нев 
 се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога  
увишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то св 
лио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забав 
чудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учит 
 кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње 
ћу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све д 
а, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као  
ија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколи 
м се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.)  
на јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али ни 
har">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у мед 
о свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимо 
је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А о 
— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанс 
ак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућам 
st">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су 
Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо 
"italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ 
ао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да о 
обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да ј 
р у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из 
ци, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S}  
 људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, 
 јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине 
но сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S}  
kst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, и 
 миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумар 
на, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија 
— отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицка 
</p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у јед 
учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а по 
али то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељац 
 rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву,  
е сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио 
nd="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио 
на сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно  
има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{ 
ксимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевају 
о је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у шко 
је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им  
} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као доб 
ме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, је 
олини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ 
ве звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и 
еца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ п 
 ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било д 
ражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, св 
дујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да  
ир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље  
жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прст 
знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане 
ажити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није  
; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањуј 
мер: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара прес 
ра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири годи 
»одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато 
 за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показат 
опустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, ум 
м како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четир 
г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако стра 
шаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зим 
писа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава  
е саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде с 
 сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и за 
сим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје к 
"Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl 
је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој с 
како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p>  
аданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p re 
љима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико 
а нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале 
Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">Пос 
рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се за 
њац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, брук 
 него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају 
 нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у хр 
 али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шт 
и школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, з 
ља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао дос 
е млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI>  
чара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме 
те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по 
 он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рук 
о се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, изв 
и, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да  
а вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да завр 
ван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се ви 
премим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, 
, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend= 
ивео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави пок 
шу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради к 
м покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у св 
е неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која 
 се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би 
 <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p>  
о, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наи 
 до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а до 
љаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце к 
гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и 
а заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душан 
а заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја 
грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена згра 
тељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му  
 сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која с 
 од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S 
ће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па г 
 сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S 
 у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта  
је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради 
тидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо,  
рши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На ру 
едва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="T 
, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p 
а нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па  
 малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачк 
које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овд 
talic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl 
end="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Ми 
них учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет мора 
ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у т 
 би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само преко 
 нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам с 
лани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и 
рач на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине,  
и смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подл 
дини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба м 
зна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не 
осут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом 
вар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. минис 
} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је 
га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша зе 
 држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти м 
хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички п 
ио исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интерес 
т, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p ren 
{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо ша 
рода — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да 
нако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху  
.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите  
ојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више прат 
ета.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њ 
био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији  
и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је мно 
уне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за с 
ало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пу 
 ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, у 
 и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуч 
ости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, 
о представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показ 
и и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палц 
 да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} 
ледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набо 
иће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши до 
икако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалац 
} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамт 
о да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до кр 
д чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи врем 
о убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p 
к узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако 
 натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село,  
едставника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, вино 
 бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали  
.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је ме 
 из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">—  
аква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост па 
ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уст 
 се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир,  
од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погле 
"Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатнос 
и све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се ника 
но пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, г 
амо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Дец 
олини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога с 
 једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у вр 
зи описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако п 
p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо п 
ење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S 
 на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S}  
тељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се пропи 
 Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта р 
зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе дана 
д лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да веру 
нтереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би оп 
} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst"> 
 ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведе 
 владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску 
 природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: п 
д би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао  
 кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неко 
о.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета  
ша против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сув 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било 
рави дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S}  
ekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst 
ајвише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе 
{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него 
вадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на 
 јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за 
ћ, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега шт 
зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, ал 
или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак  
 заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је 
е, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзг 
 овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оста 
. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметов 
 Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге г 
ад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у 
 кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу 
новита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје н 
е тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте  
асове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он 
ма; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе,  
језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом грам 
 човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ов 
 и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се  
нога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у са 
чни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{ 
 задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на руч 
, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао мн 
ијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се па 
ељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Од 
 а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је 
 виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова си 
о их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у живот 
к што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би и 
ао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, т 
вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите 
ице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то  
м му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend 
вно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког све 
се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Ка 
љато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да  
суту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћају 
хову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је  
 није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, 
">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква  
но знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кућ 
о зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p re 
лушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неп 
нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале п 
 и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће он 
ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и  
 моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да с 
о је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p ren 
, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам о 
Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу 
да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А  
, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, о 
ек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувреме 
{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, ст 
н обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукам 
ако то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада  
окле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи. 
аксим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до  
, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину 
и лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку,  
уја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као 
ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, 
то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти 
 се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је з 
тко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то  
 опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Te 
ористи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не м 
она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бог 
ли пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају 
 гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао 
р, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно вазду 
ата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S 
у, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било неред 
ана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ре 
} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно  
арода коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и  
то свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tek 
в посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се сре 
арода синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се т 
аље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег до 
ем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија,  
него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удови 
рничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који л 
бо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухвата 
осаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу 
писом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хле 
што до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а 
во је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као не 
чно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> 
амо другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па д 
 у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p>  
 (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготино 
е! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Н 
помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старог 
умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта  
одно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради 
 по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докл 
а већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нуме 
униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канце 
е срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучи 
="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у шк 
м лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену  
из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се сврш 
 предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да пр 
 уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па  
пско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школ 
 и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јут 
емену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре 
ина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошк 
шцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то  
} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, 
 је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну. 
среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су 
људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, 
а чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </ 
о гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си  
мљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран 
итељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, госпо 
ао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала,  
годиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде др 
да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао 
авду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалист 
о.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га 
 Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Сава 
ло је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, н 
 сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоц 
ице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од з 
го, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мал 
јући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна  
ло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да са 
четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и ан 
де за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српс 
 образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо н 
лека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја 
еплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росн 
едовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког  
 rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац 
чењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и ск 
тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије 
ксим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она по 
по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш  
анства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за го 
ада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поје 
 је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша 
је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они стари 
Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Метод 
 понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака 
једно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме 
ојави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно ј 
иш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Макси 
едати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег  
ослао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неиск 
по гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се  
плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од 
љи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки  
штинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија 
већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у 
итао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска 
ете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">А 
 не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим  
адениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства наро 
 не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости 
ју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и р 
 никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек  
а јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца  
и људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им т 
одну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па  
крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посл 
кву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње в 
учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се пр 
па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло 
ао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било у 
је у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »О 
аваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно,  
нђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p>  
 брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друшт 
 наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{ 
та се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и х 
/p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла  
 је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она н 
акву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод 
о!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребља 
сциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и ти 
ош неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу 
 је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора 
мерикан јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p re 
, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, м 
је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напред 
вцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је —  
и сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пеш 
капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школ 
пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говеч 
 се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само др 
 године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, ил 
 то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, прав 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по 
уту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио оде 
ад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог век 
ачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст;  
p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини 
ке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да  
вана и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се позн 
. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе д 
 кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га  
па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележе 
ку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у св 
о под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Мак 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто 
прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне п 
ар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обас 
та да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели п 
о напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је пре 
i>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу г 
ила девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђ 
читељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} П 
 тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више ника 
рца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изо 
и, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пр 
ш и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узне 
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тако је чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је 
сећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред ч 
асукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, д 
а је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више 
о прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло 
 са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један 
 дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два л 
Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као  
о по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дош 
тог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у ја 
емља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закл 
е што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их 
t">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим 
ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend 
 споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и учен 
угу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове 
 му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили пр 
ник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућнос 
авања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања 
лу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Леп 
е храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предав 
енице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ  
 разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу  
 после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим п 
да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онак 
а ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи кој 
тор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех  
о Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, 
та једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и кој 
, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се п 
је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме  
у баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не 
војој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме 
сти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овог 
ко су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А шт 
вај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помир 
оупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добив 
 па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пуји 
">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шт 
Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрс 
 па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опип 
о се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато 
нашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло 
и године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталеж 
но срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим  
као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p re 
се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисципл 
дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је го 
х је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу т 
ат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и  
 даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је  
ком ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки  
 али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени ј 
ekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На ли 
аше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господ 
nd="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, да 
се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и ка 
ата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвен 
и, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које ј 
те науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се реш 
е се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би  
 краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да  
дити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао 
а им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла 
згодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма з 
лавом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, 
а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А 
иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добија 
уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да 
науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешн 
 лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Т 
аних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једн 
 <p rend="D">МАКСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend=" 
овица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица  
">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остад 
вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{ 
ај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао 
исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знак 
танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учит 
ечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило 
миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би се 
поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се 
убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у шко 
ало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахир 
к прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога н 
с па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p>  
>Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — 
 а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах  
аватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — 
ности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је сре 
апевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке  
 како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да  
са, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју и 
ажио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав 
ом заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не ве 
 ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао пра 
аци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима 
 што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на н 
ксиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дарод 
ашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, 
они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракиј 
њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p  
амо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба.  
вам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик ч 
апницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре 
 обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а 
, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека вар 
а вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом 
уго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће 
анитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек 
ива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повре 
мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио 
 бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи 
газим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у по 
ћ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког 
ли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека д 
ле ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за т 
ни готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни 
ам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да  
пама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од 
Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледал 
ечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="T 
е називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нит 
цима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би плати 
те, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се пог 
аш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светл 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ту јој поћи хоћу.</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
у мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, з 
Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S}  
 га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрљ 
ако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су  
 <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и к 
 се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили проти 
 оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, б 
а, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још 
ућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта,  
итељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нациф 
и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана 
руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за своји 
 нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, 
томском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Н 
а.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако драж 
е рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, д 
ло до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па 
о и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је и 
ријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао 
 да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одм 
 га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свако 
а правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеа 
радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да л 
би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захт 
тељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад  
на је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и 
>Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капут 
о да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слу 
боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну к 
nd="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Мор 
тлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фам 
 тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, 
:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се с 
S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило  
{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дарода 
итељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, бра 
из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо. 
 много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао 
могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера д 
, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци н 
бенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цве 
ју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и 
шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Макси 
 да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер м 
и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га 
њу полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дуд 
 развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је заврш 
као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслиша 
тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} 
ар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мен 
 или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештај 
ји је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Te 
атељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила 
ро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да з 
 село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присој 
аксим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они 
 би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би 
ао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у 
о нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да б 
едитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и наша 
ију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, к 
 ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није сем 
 он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести  
ржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак з 
а је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и 
ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно 
ровским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по ср 
 и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких дваде 
 будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већ 
е ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на  
ијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио пр 
а у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинс 
 говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меден 
ли и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из бра 
ћи, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у ко 
 шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, 
ве наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа  
з брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из п 
end="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви  
а ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине 
ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу,  
нам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </ 
ду Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, з 
је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а уч 
ек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави 
у нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучав 
 Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, в 
 онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо 
ма, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ћ 
изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то ј 
>Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у с 
по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће з 
 је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још  
че Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који  
 га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија. 
, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро 
 су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, 
евизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није б 
ела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице  
 од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни 
х на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕ 
е паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад 
ка не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} У 
 интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и дес 
 својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо 
 Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Макс 
глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да 
у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету  
а не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша дом 
би.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџиј 
дно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из мен 
d="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; зати 
очара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље:  
 стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у по 
едаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица,  
ије добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама њего 
ржећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прош 
 се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и ху 
 два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{ 
војнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко срп 
марао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, 
ије могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да доте 
исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио 
 као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут ви 
 садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst"> 
ите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде нал 
 скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
готином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло за 
} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, 
 изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде до 
ло. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у 
предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са ме 
е у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још 
’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p ren 
пасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst 
ска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато  
ротив капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Макси 
отребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивају 
е виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео,  
х оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисер 
у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из с 
им пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издваја 
ао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави  
 среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком гово 
.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst 
дне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем који 
rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и 
 преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу  
 поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чич 
туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и  
х господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс 
ања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је 
, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао ј 
ворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на 
и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, к 
вине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју 
 за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S 
овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно глав 
 кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, т 
з новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљив 
изнати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересуј 
еда. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си инач 
а; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине  
 да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па  
 мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет,  
као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда,  
ом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља,  
ш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема  
{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трч 
своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науц 
ачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу н 
не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмо 
леко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужја 
ричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљ 
аучи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часо 
 ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје ко 
.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало 
их згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и 
штају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна 
водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва 
 донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу  
 мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом 
ењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод 
уној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске  
 од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац н 
ело, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како у 
S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удо 
од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p  
{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им 
згледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо 
апамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој стр 
запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву 
век не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S 
ао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно  
есу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запе 
акву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му ј 
 кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После  
d="Tekst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А с 
ви педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће  
памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају 
ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} 
, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове н 
а: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — по 
Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрик 
у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељ 
ку општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крст 
ђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда мол 
зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чор 
гију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="T 
тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се је 
ветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век 
једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у  
 нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога став 
 се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би с 
е са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самоста 
 неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или ј 
ре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским имен 
} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S}  
у биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће в 
ошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учите 
 се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Макс 
, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, нар 
. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе 
да чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити,  
ло округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му 
ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би 
} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви  
омаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио ј 
шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође  
а.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико 
ило забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком 
ого не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину 
их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p r 
ста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и 
која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у  
о одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако 
 и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налаз 
есе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} 
ке — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и з 
ост налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мек 
а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико 
у сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа —  
ла и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му на 
ако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мањ 
а убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина! 
деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А би 
ућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада  
едан од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио 
ере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога бр 
епознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо  
о и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска 
То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како т 
{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, 
у за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и 
— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и 
ним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Опис 
а, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми ја 
децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив п 
чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један о 
шио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђ 
 студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу 
ири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације  
и тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света прола 
ојом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се л 
у то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али вид 
нас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у меха 
којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p 
вније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава гл 
се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, 
ним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му 
 он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се пома 
ао учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је 
нако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва м 
бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! 
го личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад  
 волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и 
вољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те сед 
држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево о 
адан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па  
 јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како  
ег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и 
 зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о дру 
 механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на ш 
 што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p r 
 и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми 
ивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је пре 
јајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се 
удима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико р 
Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало  
дук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћ 
а драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам  
јете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и и 
S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па 
е и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} А 
говарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! 
ати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али 
амо да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у  
ше никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, н 
ојој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не мо 
 је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: адми 
светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали реви 
а пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара 
болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и и 
} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је  
тило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредова 
 <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам о 
ањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, на 
нце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева 
ем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом чове 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по це 
 долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне х 
у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мис 
о добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком  
едан мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као ве 
један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду:  
рећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p 
јао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста к 
која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати  
/p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик пр 
ином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп 
, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским  
ад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете,  
ља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Te 
био веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, 
се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кућ 
{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учи 
у.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној стр 
, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Де 
орације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени б 
у врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе,  
запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биограф 
ма ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све 
е и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о т 
у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било 
 је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада д 
 ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} 
 с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је 
учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео 
у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док пр 
чку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду  
 њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па 
 једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у сел 
е, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, ал 
онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он 
 вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Teks 
ад и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем 
огао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (к 
 приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекула 
тиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше оконча 
на у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наста 
ира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју 
ести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експ 
бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што 
 један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га 
не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али  
ању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досад 
ако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега,  
овица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и 
, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S}  
а и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим јези 
којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван ра 
зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике;  
о је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам. 
ије толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђ 
 Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом  
то је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> < 
>Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само г 
д руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да се 
ељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав 
деалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капет 
теде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где са 
ад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето 
а се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и м 
мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S}  
авног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у и 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
 од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да ј 
 rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом  
 </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само 
вена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p ren 
тање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а 
обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећ 
устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао 
rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако до 
рзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се прост 
да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отић 
, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто 
читељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да  
 је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске  
а је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућ 
ањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова  
аћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне,  
мер у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече с 
end="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини св 
роши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти 
лади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је в 
 </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педаг 
kst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је  
 да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климн 
ово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељев 
дан борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend=" 
ашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала  
резу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше осван 
ла је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обича 
а ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, 
 телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео 
тиван, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изриц 
ер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у и 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p>  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"> 
s/1.0"> <text> <body> <div> <p rend="D">МАКСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НА 
непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је  
оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, 
Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p rend= 
седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се мл 
 му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, 
 повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се неш 
тојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у ш 
 све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку  
лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза 
 поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна он 
ам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где 
 си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} 
ојој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он 
о да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под  
Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им  
кав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо 
 за којом задевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које 
{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако кри 
ава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена в 
но дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом п 
саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде сам 
а! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, 
коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали  
">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Уст 
ељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држ 
о, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње шт 
е повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут пон 
је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља ру 
о прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по 
и веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измири 
еч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и опис 
 него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме пос 
м извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће  
ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено  
{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га в 
{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да л 
 А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао д 
 на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, 
ни стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је  
похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, п 
е измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене про 
, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бит 
 омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато с 
и: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! < 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend 
е тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизм 
и не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није  
 тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле 
език чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи  
равите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p 
.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо б 
о од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по се 
 би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После 
rіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за н 
о да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или ка 
олико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало б 
председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саи 
eѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S}  
вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да  
 коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Ма 
забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које 
а госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И  
 већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно у 
љавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом р 
 баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта  
st"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ 
вима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трп 
} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студира 
лу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао  
артијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S}  
једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом  
ана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак  
сподском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима;  
, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке 
ке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга  
е завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запит 
и док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p>  
или; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Ј 
 нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Н 
то допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је 
ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан 
ксим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био ј 
ово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми зго 
а вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти  
ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе. 
о како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо ника 
 ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Макс 
сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће кој 
знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да ку 
у причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S 
у је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја. 
авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у 
алаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срц 
ога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога  
 јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максим 
 о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну. 
 — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда 
а би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је  
тнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и  
иклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезпла 
шао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просв 
">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су т 
угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једв 
тао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога  
 сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, је 
 <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се 
 смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у 
 би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједин 
 Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звон 
знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{ 
еда и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се  
ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. 
авио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корис 
и им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу свој 
сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, ма 
да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели посл 
у мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је 
ekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p>  
ре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI>  
и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим и 
а.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке 
а има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима н 
ли знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> < 
лете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на при 
ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена пов 
нском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, ш 
 управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њ 
о је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у  
а га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још 
иму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих св 
ући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни з 
едајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му 
а ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новин 
о кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично  
у, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитељ 
 се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бо 
до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два 
{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца поз 
 рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био  
ек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је  
 споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим с 
ана и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, чо 
низма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после 
ном и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на ра 
едавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали м 
 и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу  
nd="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и св 
глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће п 
је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, п 
 што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и ру 
ан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му 
а посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} 
погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Te 
ришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он ј 
ака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати 
м, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S}  
учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу 
претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда н 
и, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевај 
јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, н 
, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукоп 
ла.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда 
к се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p r 
оју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже 
ео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ б 
рисоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и  
равио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати 
ветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Вас 
 који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу 
рађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — 
 и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревиз 
 може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скуч 
за.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку буни 
одичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао до 
селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, 
 и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у 
тега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интерна 
 неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, с 
д једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и тргови 
ади корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се 
убимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њим 
е при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико б 
, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend=" 
<p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим  
па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попи 
а својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Макс 
 чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у о 
, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајца 
 а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето неде 
е некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим леп 
и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А 
цу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у 
еба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из  
ки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио љ 
е овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се по 
 злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, до 
вши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забав 
а дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако  
ри, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице П 
kst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— 
о га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор м 
S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему  
но, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се о 
, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакак 
утио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад з 
 данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако окру 
адовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово  
тири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког ста 
а дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Макс 
ојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицк 
м зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тес 
к пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само,  
да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, бе 
, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да  
анке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од  
 децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историј 
:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично п 
ојом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{ 
ло, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично на 
е пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским и 
 мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и 
све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо рад 
о, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерс 
рове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па б 
шан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="T 
г огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људ 
 законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пел 
ји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назн 
рује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова 
, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДР 
се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слаби 
е за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst" 
понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме! 
.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{ 
ржи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком г 
децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то 
p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молит 
у и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију вру 
срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим сед 
р креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца уми 
ас и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо,  
на!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то ш 
им за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке). 
 тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост сед 
и задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у 
 си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Мо 
фе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на не 
ао друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него св 
 овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени п 
Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ 
, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђ 
дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Отк 
у колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остал 
им, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких дв 
е су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ћ 
{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о уч 
клоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај 
му њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако  
тучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питањ 
ересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну о 
јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако д 
оград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене зна 
ановања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу сво 
ком једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у  
о у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је  
лно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како  
ет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да уст 
апамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно з 
о’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан  
 коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} 
, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у 
га раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. < 
ао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробн 
адовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те  
кву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нек 
а, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако 
} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покр 
орист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку ш 
вета.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао се 
, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва 
не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч 
 којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, 
е.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicora 
kst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки так 
p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиос 
, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник 
ло.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем. 
да би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за  
 где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигл 
Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владао 
} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш как 
рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пи 
шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује  
:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојни 
ђе поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да хар 
кчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните  
ке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, 
како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хит 
полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је не 
е не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да куса 
ан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло 
е, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда чит 
тинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и  
на, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пир 
верица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, 
д, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе 
у.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S 
свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира 
 и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се с 
не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај ј 
 </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p>  
 па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као та 
ануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, леп 
p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик пропису 
времен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле п 
те; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се изм 
и ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила  
ипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу гл 
ле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим за 
рекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уре 
лава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати  
а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Де 
цу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај слу 
е, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрат 
 и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бак 
 године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но ка 
па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с прија 
е опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се 
у Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке,  
чно покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора с 
агошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћ 
тељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, је 
t">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви позна 
ети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђе 
 мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и  
ска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и по 
променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и виде 
буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога на 
 да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а он 
у од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p 
у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из г 
лужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као д 
дају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, 
цо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бо 
е преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу треб 
о ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Макс 
 навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор лист 
расуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је с 
а је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и пред 
што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не  
 А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако н 
 мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз вр 
во догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико неде 
е где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећ 
end="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва  
: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с д 
вета пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за ист 
 краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово  
 стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој ста 
евајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p>  
е се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани 
его друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају ш 
обно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла с 
чо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се је 
бјективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је и 
што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред 
Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви п 
rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учит 
дан из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га г 
ар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досет 
апоље. </p> <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је предсе 
ити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није би 
истар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Беог 
 rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p  
храну, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по р 
арка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, к 
го је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је  
еханизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и по 
ати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био  
 јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Оп 
 оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао 
ко је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањс 
еговим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од госпо 
Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и и 
 намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Ма 
ао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па  
е.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету напис 
елу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, к 
vo_Char">Б</hi>ио је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, 
аденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војс 
да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зград 
ужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и 
 све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на ко 
 је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је о 
 живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господо 
ши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чард 
тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и 
све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавач 
, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је спомену 
и смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог 
 како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што ј 
вици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних на 
чки приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све по 
а, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што ј 
пут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо 
ог сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S 
школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, згр 
st">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у де 
о чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески  
пио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у шк 
сле неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформ 
будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Каз 
ели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти пок 
помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} 
и грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови 
и би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада б 
ним и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас она 
именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на 
 предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мал 
S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него т 
ики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ћ 
ледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појес 
ерни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарни 
лио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данаш 
и дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо св 
 бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трул 
ише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос 
 не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то с 
обања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та л 
г, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А ве 
леда излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па  
е јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака 
 у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље сво 
и пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па 
форми са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцелар 
кве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, рад 
ама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе 
о јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и пар 
бије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сва 
решку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљ 
p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образло 
виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Ма 
му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на браћу нашу, која са 
а његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама  
цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакл 
а и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </ 
 се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љушт 
си.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је о 
нтересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица поко 
дговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и т 
је ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућ 
ља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хте 
 могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по ш 
 једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од  
 rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p ren 
анији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егз 
аве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта ј 
, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећни 
и. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — 
 чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕtern 
па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у с 
у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један  
 њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на д 
} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се т 
у нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њи 
Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим  
добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да с 
мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим 
уке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удо 
бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, 
rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокош 
а. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а уч 
 чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо 
даје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду,  
рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена).  
и познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступно 
 да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу 
на и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, 
 повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измир 
 погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му рук 
, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учит 
адовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ва 
ци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну,  
и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваз 
да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није ра 
ио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми 
где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне ру 
 <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он б 
p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и 
!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају  
очиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="T 
тог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила 
јатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Им 
ја, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан шт 
 је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народ 
да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај  
едно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е 
у да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у д 
објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у 
} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно до 
ега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испо 
говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажер 
ваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године ук 
— рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p 
бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека хра 
 носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад ј 
м учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравн 
ко ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње 
том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општин 
.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало  
има, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију о 
писати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поети 
и на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насе 
е код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће 
но дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S}  
који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу 
вољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово пос 
о у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски д 
у му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга госп 
или за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из  
р тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао нап 
{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само каж 
зостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Ле 
ошама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао д 
оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном п 
кове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петн 
ш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поста 
ности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и ба 
јница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући 
 би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо  
нућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; ко 
</p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с 
ста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих 
а руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање 
це као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Об 
неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да 
ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend 
 а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружн 
је као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда 
да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек  
, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да спо 
 који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од 
риликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године доби 
.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну 
 слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им све прочита 
а, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи н 
е да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и 
 бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, 
па, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти 
 том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; 
да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Ти 
видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: по 
бично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима н 
о.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није мо 
а молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са з 
Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па р 
Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна ш 
па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} 
а га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја 
и: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи. 
направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{ 
м, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имал 
p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непр 
аинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, д 
срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да  
жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p>  
е школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумач 
ају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend=" 
оцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила 
немирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави до 
о би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.{S} Имао је неких двадесет ба 
у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и так 
краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </ 
и да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе тр 
лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да в 
рад да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се 
олу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њ 
е сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом  
 их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, та 
ти, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну не 
ете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако стр 
 дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да  
латио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много 
само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или ли 
као мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, доша 
о се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе проша 
 Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскома 
нвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бит 
давцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај  
раву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даљ 
и нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као  
рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на ру 
и да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је бил 
че по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сеља 
 зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко  
о неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се н 
 је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је  
нџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже 
ушану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Се 
{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у  
оспода кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго ка 
ајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да св 
 ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко 
ић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за ст 
{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је 
умачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у д 
 девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку 
ш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости  
ек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком 
ву, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто чов 
тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није н 
свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке  
ље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лиц 
у какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крај 
а врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим ту 
де и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у  
у у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко 
нити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tek 
 и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков  
т балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој п 
камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима —  
на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је зај 
хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначе 
kst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} У 
 ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као  
Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Морално 
министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Б 
српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, м 
ићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у какв 
ску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то  
— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова  
баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлост 
делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за друг 
 <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, ког 
вао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију 
, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те 
, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пега 
} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е,  
вој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, ка 
вод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него 
о што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским броје 
} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је  
ази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигиј 
 дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавај 
та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао  
љивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учи 
е и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, м 
ekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је 
е беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, 
 климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци 
ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, 
 ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{ 
ја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је  
 он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички 
 лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца 
rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три г 
жи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, свој 
 беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од 
е један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што  
е био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато да 
 му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да  
адину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточа 
о овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге њего 
и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објек 
у, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих маму 
кву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натур 
 због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Ко 
— извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Тв 
ас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити љ 
вота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, вид 
 петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све  
нда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи 
S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — ид 
жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно г 
чној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи 
је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто 
њи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло ка 
а још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у инте 
и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p ren 
ешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад 
а је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p 
{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што  
е красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S 
 за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један и 
ири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго миловао по гл 
 у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је у 
 он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинс 
и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке п 
 момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадес 
а писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није т 
 виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме б 
ете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S 
му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од сво 
 вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио с 
ишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, кој 
ародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак т 
е траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се,  
а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> 
е користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако н 
ће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су де 
и вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и в 
целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направи 
от.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога  
м да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као  
адевене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо пр 
 јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готов 
разан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку 
ц, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! 
ја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шест 
е језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу ле 
м, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у преда 
да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.)  
а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три 
еде, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и  
рајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна с 
ве прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Ма 
st">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам 
је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и в 
сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви  
st">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »уз 
уљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши. 
њу поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — т 
пити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би т 
 али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда тре 
едник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, 
да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је,  
на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, 
ела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека  
дишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом за 
а, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн,  
и старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају,  
ата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког вр 
и га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би М 
, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је  
говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био оче 
ени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебес 
а ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш 
сам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но,  
јој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те леп 
рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио  
тву, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у с 
ене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим бе 
тог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да м 
S} Ево, видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на  
 учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад 
а крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уст 
ке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst" 
век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експериме 
м надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје кра 
 помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева тр 
{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећ 
ала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је 
 леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> <p rend="Tekst">Али  
зилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо л 
оследње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубин 
што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на сво 
како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири  
 ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, 
на каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{ 
, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p 
е господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су  
еванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </ 
оју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је 
о од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опе 
} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је 
 петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, 
Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и зак 
ога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша др 
rop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо,  
зва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова 
 да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне наук 
велики а где мали мозак!{S} И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него шт 
плина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиран 
p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена 
азне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »од 
рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен 
накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за прир 
.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а  
Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у  
, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине  
чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ва 
јте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бе 
кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом 
 га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је  
е од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека дваде 
 по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук 
гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам 
амостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим 
 удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактни 
овео кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави. 
, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и д 
сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Д 
авање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места  
орац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће 
ановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља,  
 у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком  
рн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се  
чуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога служб 
бјективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чуп 
дне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла  
 попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се св 
 једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени јестаственицом, и отпоч 
о да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, а 
ва, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, 
уд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборник 
 <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш  
само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="T 
Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да  
његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно т 
 од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим ис 
} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механ 
ђанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, 
ка напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој 
.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у дру 
па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер 
д хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео 
о.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, г 
 у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора т 
јих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо мој 
ицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде« 
} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је  
а — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да уб 
>Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео  
му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице лита 
е изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је 
ађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је  
акалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S}  
ан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а  
о бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескак 
ави на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни  
 вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га 
ићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на ис 
а преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоде 
 свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не  
децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те!  
о душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног  
овољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се п 
да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а 
н устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне дв 
ћи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и  
о »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да 
о у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S 
 и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из ва 
{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} По 
да те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И 
ао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна 
га пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, ч 
тави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца 
Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и  
 Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има  
ивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитељ 
се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p r 
 у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље об 
људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му  
 сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личи 
рију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногоброј 
оји — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА 
Tekst"> <hi rend="italic">Мајка даје за орача,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ту  
, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} П 
t">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S 
 ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао дек 
 То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено 
е парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражава 
Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима но 
ли свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у  
 све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у де 
града није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који в 
ушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су 
дио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, 
 Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — т 
ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. 
p> <p rend="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једно 
сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро  
подине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, 
 остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тиран 
ачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле  
ро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти он 
 и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мора 
је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула как 
{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест  
у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим биро 
ојим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја би 
 а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало.  
 А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима ви 
ставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је пар 
nd="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бо 
 грешна, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, с 
, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на пис 
енка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо 
тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве пор 
ређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако ни 
пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде,  
о човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледал 
лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако отк 
а и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно о 
гледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте о 
 послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у свако 
колу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом ко 
згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски с 
о и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантија 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p ren 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p>  
ви његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечн 
ека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том се 
: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И  
н би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине,  
само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту 
о у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прек 
етички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све 
ан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, 
сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало на 
, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, за 
увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле 
ов син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се 
веност у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим т 
лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </ 
нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад 
је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, 
/p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави:  
Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и кре 
 су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим 
калина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне тр 
ше ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p 
и учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из  
ражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са слав 
ру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предме 
="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и раз 
дно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, г 
е Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш п 
 Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да бац 
а овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете  
кву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне  
а савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек до 
</p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан 
Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гиц 
лу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења зна 
о благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} П 
рдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је,  
овојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенај 
а живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, п 
ам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, ка 
давца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свег 
уд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све н 
ога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да с 
а чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то 
ама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незго 
 — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend 
шу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Ев 
 не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио. 
 синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; д 
 или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од  
војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца 
а ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте 
по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи 
p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко 
 студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потре 
 </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, 
о ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно 
о би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који  
и, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана  
докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књи 
 чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме  
а; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">У 
 све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу  
 главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како при 
ка! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде  
, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{ 
у земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко  
те од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећет 
S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хо 
тва народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо 
гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити 
по.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветн 
и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би инач 
ржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Зати 
иву сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па 
 прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то 
 брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо  
читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ ра 
Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после и 
а, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја 
љевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија пр 
 не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршуј 
улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али зна 
м девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја н 
мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно 
е, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те 
поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо имали ста 
 наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственос 
он школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Мор 
под њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њег 
љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да ј 
 Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био ј 
це, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак су 
га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу 
мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијај 
но у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева  
еше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, ва 
гла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уш 
колико домаћих животиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и з 
уја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чи 
пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу ј 
љ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, 
а се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — 
оге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, т 
ом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то тр 
 и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend 
појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је т 
никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада б 
 испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографиј 
а. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и 
шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан  
ија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, 
њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S}  
ницима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду у војску  
том. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само полити 
па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да г 
 које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо н 
ош боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отиш 
 правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу о 
уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Доша 
тиња.{S} Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом. 
д њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с та 
 додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зград 
ашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уш 
} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и  
, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p rend="Tekst">Одело  
 И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, 
салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак п 
 лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим јед 
сле сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} Пође так 
о је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се само 
<p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују пр 
веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добиј 
ку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле 
аног, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend 
млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI>  
а и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такм 
, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева 
аве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекода 
осадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча ос 
, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има по 
га госта.{S} Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, мора 
ио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње о 
је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tek 
 дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Макси 
е!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </bod 
 нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </ 
и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године 
читеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде с 
а и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражи 
заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има о 
е је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Савет 
ем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у тво 
ао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем. 
у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ов 
> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека 
ој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; брк 
ћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакв 
 син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност, зад 
авршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S 
 ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се л 
{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чис 
 а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, как 
роби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S}  
 Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господин 
сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> < 
вај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими п 
је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће 
, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Не 
но трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три пр 
} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend=" 
сно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ова наша друштвена зграда, пирамида, с 
оке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади ма 
_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне с 
S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима нови 
"Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш  
да који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst 
итеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до  
о, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није 
у, колико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама,  
а се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
уланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово 
 је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он реч 
 главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд  
у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизме 
змирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођет 
а Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што прогр 
ос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи 
.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развиј 
 каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Мак 
ekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p r 
Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S 
поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти,  
це Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ вре 
о да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго милова 
 противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће доп 
калин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што 
ве му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још сам 
ео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцела 
именти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S} И докле год 
 пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, ваја 
ајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари,  
насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске године добије он та 
nd="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се н 
асе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што м 
а.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="T 
ем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скром 
та онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје, и богз 
оворе!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто з 
ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах!  
његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јак 
о, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову. 
и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом 
предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиос 
луд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву  
а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир,  
у кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst">То ша 
оју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} 
ика сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им  
ове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угоје 
е тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога на 
да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је 
и школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p 
у ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале прич 
имена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или 
мије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — 
о дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га  
ауке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га о 
, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим к 
kst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијс 
; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидн 
а је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, 
ругло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је г 
 донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културно 
А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно ч 
отребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend= 
сле подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путе 
ствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и п 
пехом. </p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S} Описао је  
ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, г 
о друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> 
} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и 
ниче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, 
ога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш  
 овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један бора 
 да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена 
итељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-тр 
лушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом  
механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, 
S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао јед 
м која је негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској 
 механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, кој 
тао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, кол 
 и богзна да л’ би је већ и нашао доста после извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек. 
пи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је и 
_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, д 
и то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацим 
г сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле 
у да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете  
дазва мало напоље. </p> <p rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пр 
и с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад  
очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве поређао је још неколико домаћих животиња.{S 
ан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као он 
во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend 
а: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је био љубимац цел 
у је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, 
ако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам  
 кметову краву, Милку названу, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S}  
 параграфлија, као од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити з 
удирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе. 
ом у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па  
, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године 
ста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кућ 
лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега.{S} Васпитање,  
кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега неп 
 је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као ш 
осу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као пред 
ко питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend=" 
 не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је нег 
одине како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа,  
а сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и м 
же да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она  
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ту јој поћи хоћу.</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
у се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S}  
ало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Не 
ко је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} 
end="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описуј 
а је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у све 
га службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја 
певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе  
к тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је та 
мте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учит 
 пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не и 
кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натра 
ребао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица  
суља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван жи 
 у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу полит 
а струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да 
 од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ре 
? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од  
них наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, 
ар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и 
се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док 
 »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Мак 
а — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати 
 ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« На 
и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па сам 
ШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у се 
да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим 
о описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у с 
о броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су ма 
аније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и ј 
учине, и омотао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Мак 
у науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донета онако откопана из гробља.{S} 
<p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по шк 
 човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског биро 
end="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је  
кле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад л 
="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио к 
, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредов 
згледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="T 
 дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока 
t"><hi rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
ремена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плехан 
им седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући н 
е верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским  
звршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tek 
дније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је п 
ропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека к 
уто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој 
мо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и крајње време да већ 
ед је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о 
st"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slo 
га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од позна 
 кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то ј 
који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не см 
а уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од заклано 
евизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изг 
а, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта  
до оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу,  
оче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала 
</p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина 
мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи 
о поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бави 
започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неустав 
да видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помаг 
— како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа,  
ече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. </p> < 
ћи се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, 
сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невес 
лу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или 
давде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато ј 
ле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говор 
 њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обо 
ује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоуп 
у ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш 
ицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је з 
равија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и  
ељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Проц 
ебало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.{S} Једно дете је дуго ми 
вету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар та 
ако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад 
ри апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико баци 
 би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа п 
о из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како м 
и време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наић 
 како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружино 
 ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерар 
 реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон 
ло од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечиј 
је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend="Tekst">Лањске  
сантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обал 
азвану, да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако  
 и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{ 
: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклон 
 је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и о 
њеном.{S} А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наи 
н.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и д 
ли ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта  
t">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати,  
који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујућ 
ше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала 
а о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње  
, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p 
и: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једн 
end="Tekst">— Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} С 
 се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни инд 
 деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си мла 
дски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар к 
 танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst"> 
среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, чове 
е луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.{S} Н 
ретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд;  
уде, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, д 
 здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бо 
е, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend 
{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подве 
воришту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Ми 
 и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита ј 
нику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како ј 
} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева пр 
то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се  
е, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испа 
леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{ 
налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лоб 
а.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски,  
{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајган 
дећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava 
уралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је довео у  
нија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу 
у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је  
рнату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S}  
тао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Бор 
у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није проп 
а за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ кра 
 и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо 
ије могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устај 
ио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S 
t">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанстве 
јанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После свак 
ска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху  
ега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе наз 
 на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и х 
ад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок, дугуљасти 
оје се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле  
м испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу, да и она послу 
му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> < 
, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по ј 
звесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богз 
ало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="T 
 можда би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест годин 
уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend 
r">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меден 
 у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан пауч 
редмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школ 
к и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, де 
 стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је 
о.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што 
ко могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини  
арађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних 
уте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље с 
у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би р 
еним људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неко 
х: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; ка 
 из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их ј 
сао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу,  
ћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало за 
 с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је  
и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао  
 дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, лати 
ис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на ово 
, мајку му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити,  
к, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не 
ко подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо  
 ово пре подне, па онда молитвом заврши рад. </p> <p rend="Tekst">Затим испрати до врата госта, 
пео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, 
 зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као он 
ховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они пе 
’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети 
óва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угле 
ску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца гр 
 им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао ку 
end="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} 
устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом 
едставника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао 
о кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је ве 
оласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи так 
<hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је 
Tekst"> <hi rend="italic">Тако је чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у 
 Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном. 
оза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све и 
} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па 
 rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} 
а нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се збо 
а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту меха 
данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и 
, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Ст 
ретходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут  
шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише де 
е да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, т 
>— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе 
сим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као бла 
.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је 
 ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сел 
 је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало 
отао је детету око носа, као прву помоћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом н 
 <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва  
ао и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чеки 
, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изоста 
рећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви б 
 боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није  
дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању 
ји, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само сви 
елу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква 
и ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ства 
десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по не 
амо је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије ка 
трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе  
а небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном приликом насео с 
сле четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи  
вни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у п 
то иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из  
са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглав 
 сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{ 
kst">Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године пр 
 их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, 
еле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека 
 и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас науч 
и да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има в 
азнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да  
да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца  
зе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S 
rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак,  
рулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад 
вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја бих мамузнуо мога  
ах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: гд 
рава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови  
ата; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за 
d="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекоревао, ал 
 подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаш 
а фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине, нема нам гицана 
 из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, 
t">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, има 
сте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седи 
 је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом је 
аш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их спо 
p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе 
а ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја п 
о прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти ч 
нам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је  
за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Там 
ележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је  
а глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлат 
ога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да  
ашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак приз 
са је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава им 
ужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и т 
а га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо 
у пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зо 
читељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио  
о она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend 
или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, 
ски херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека за 
и, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то в 
и росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са суз 
 земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће  
 полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је с 
} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{ 
 драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо радени 
друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све д 
осподом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му  
уњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља 
ако! </p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он нас 
{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а на 
ма својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није доби 
 устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — изво 
се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља  
гледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и 
о, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина 
} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се 
.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драган 
едан малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> < 
 с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је б 
!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, 
 њој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где ј 
ође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није ник 
збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учите 
орију Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и  
, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и с 
љацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би пла 
и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ре 
ало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како 
ака.{S} Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. </p> <p rend= 
 тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је м 
залуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какв 
еру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубо 
као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или  
у јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка ба 
у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршав 
ека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst" 
е у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{ 
 неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака од 
а и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје 
Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драгано 
">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекциј 
, он је замени јестаственицом, и отпоче са зоологијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо 
кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавање.{S} А било је, бога ми, и к 
ико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да ј 
им уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Д 
та ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена  
ојим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих св 
тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега мом 
љен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан п 
, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то руж 
 оџачари, него да бегате од господе, од сабљаша, мантијаша, и параграфлија, као од ђавола.{S} А 
д, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst" 
у да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао к 
 више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић 
на онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла  
то за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило 
у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да пости 
извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече  
 дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја д 
огијом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас 
kst">Он настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »х 
е!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> < 
ћ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас с 
 или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала. 
о и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Леп 
оћ рањеноме. </p> <p rend="Tekst">Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога к 
дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римс 
 једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{ 
таљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено 
, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематиз 
 чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који д 
 да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p>  
био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend 
ећ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером 
ом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба  
ју и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока,  
аног вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а  
а те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на ув 
о чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољс 
да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изра 
 тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада 
аш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би 
 неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи с 
као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега 
кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологиј 
остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим з 
ју, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, прил 
тално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је  
штење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао 
rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то 
авајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та  
е, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубањ 
 људе на касапницу, на браћу нашу, која само другим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та ч 
читеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дан 
 а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> < 
напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао д 
о, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколици 
ацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије 
их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по  
чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна  
сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде није реч о Максиму, мени би лако било; ја  
{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једв 
ио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интереси захтевали т 
} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагази 
"Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ће 
 га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дародавца.{S}  
Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у  
ог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на  
аксиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div>  
 био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и пре 
лико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} 
е познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу  
зао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији стале 
вече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му оби 
угим језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му ч 
</p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а мног 
 је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се ду 
} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима 
 околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је 
.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по 
к »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име  
дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чис 
 ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца уст 
мтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задо 
олској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђав 
{S} Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чана 
ате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »ги 
ко је при апетиту и како много не бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и коли 
што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадн 
бати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам како се 
пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје 
као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јад 
ису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушниц 
син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се за 
, и завршио је са козом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да  
 је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме 
ра; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера 
арода, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске  
је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, изв 
ко није могао да дотера до краја, да им све прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца у 
ekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{ 
овим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њихов 
г рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то  
у и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добр 
мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са њим је завршио предавањ 
 корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на 
 па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у је 
евајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем  
винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и пре 
ем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је  
исантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребам 
е била доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S 
ега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем пру 
ћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и п 
целарије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада 
учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и т 
њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гр 
но име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трно 
то ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослуш 
адира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ак 
 нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси П 
 паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извор 
ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су 
 јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли светлост пада деци с леве или с десн 
да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједа 
националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе;  
о тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много п 
 за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А осо 
е лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти 
удите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате од господе, од сабља 
тавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности  
волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме с 
="Tekst">— Среда, господине! — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— Мир!{S} Један нека говори.  
лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који од вас да га нема у кући.  
е, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се 
<p rend="Tekst">— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! 
дном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. </p> <p ren 
вом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и кл 
уну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и вели 
{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести,  
ена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни 
{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови јед 
 да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама 
т, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљев 
се је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са  
и сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света 
владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао г 
а сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фр 
 називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жу 
о чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем п 
 </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек н 
и пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом 
како!{S} Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани 
врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово 
ко округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. 
 иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак!{S 
ада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је веровати да ће јед 
обањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше окончана у времену кад 
год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо  
p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички раз 
ебали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чи 
зали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која ј 
а га подвргне анализи и анатомском ножу свом. </p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по ш 
и захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет чит 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Te 
st">Отпоче с децом граматику.{S} Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног о 
која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. 
 врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Т 
="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Te 
чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син среско 
ког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу 
гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне в 
 капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Л 
ауставио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак,  
амо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отпр 
>Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то  
 он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово, морао 
ним и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече  
зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи  
м.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.{S} 
 света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик  
 у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он  
уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје  
оја не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завр 
резимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош —  
 <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има. 
три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотогра 
многобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на 
.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">—  
арца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрз 
зом.{S} Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално раз 
есно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славује 
нови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друк 
и тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њег 
љ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S}  
. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и дру 
p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе. 
p> <p rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују 
се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима.{S}  
и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скам 
ло.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао.{S} 
ти данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулус 
која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у и 
} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI 
о, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлик 
итеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend= 
ао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо чита 
децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као 
у убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео ја 
ло, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обуч 
 и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у 
} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S} Није  
 од ђавола.{S} Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није  
да!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код онога Крла, онога дар 
окрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Деца се погледаше св 
рбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите т 
 народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, 
а, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један из 
цу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не  
 је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S}  
зо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни  
ички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер 
а се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама ка 
одејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После с 
мостен из њега говори, па ко зна кад би се зауставио, како му је омилео предмет, да се споља не 
ро Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том вла 
 у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административ 
 и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћено 
а доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опе 
kst">Затим испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам ос 
код овога света пролазе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један б 
како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ма 
ипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи од сво 
 видећи апсолутну немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Gl 
.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно 
="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </ 
ћи, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко 
 rend="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у  
ло леп обичај.{S} Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац доби 
ков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсолутну немогућност,  
један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим 
Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водо 
ekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанс 
ац за истину и научар креће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst"> 
 који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању 
свете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим се  
 стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и пис 
 страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а дец 
а бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратн 
/p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани  
ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га  
како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном ка 
чне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздер 
о поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутр 
а, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за мно 
.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева 
а ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле  
кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се  
аксим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацк 
 обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мо 
нзор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они с 
е само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их 
ка двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама свој 
гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуц 
Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tek 
чићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу  
а и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату  
едног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином 
екако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим  
 у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, 
а је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му ј 
еља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{ 
још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог п 
ој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst"> 
ина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та 
оду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ м 
то их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их,  
 ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљад 
, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се 
ном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Teks 
а и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и  
а ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бо 
.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> 
врши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре по 
портирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их  
 rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубањ 
лој рубини, са места на коме му је гост седео. </p> <p rend="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре 
сматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му же 
о његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учи 
 молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановни 
хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче 
колико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсус 
у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане 
стан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> <p rend="Teks 
ади мајстора на место на коме он обично сеђаше. </p> <p rend="Tekst">И јадан и збуњен, мајстор  
атко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба 
>Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
а се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку,  
делаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и 
 као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са 
ту требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам к 
ођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати, али ми с 
тељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам песни 
ији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је 
му, бруке! </p> <p rend="Tekst">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чу 
 — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у 
е порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио 
 био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа  
е Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има св 
е било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне 
че — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онда  
ана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том  
rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr 
еца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца п 
у на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="Tekst">— Резилук, болан,  
, добије Максим једно прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не п 
 године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам с 
ељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би 
то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао,  
end="Tekst">Одело је носио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељ 
шкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефтом кмет 
дне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши донео. 
ивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се с 
о поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навик 
да; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Макс 
о се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, 
 ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tek 
 три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га ср 
, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у каза 
сељака, неког Крла — презимена му се не сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Н 
а узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онд 
је владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«! 
 речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборав 
 је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, мали »гицан« је  
end="Tekst">Максиме!{S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! 
?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Teks 
ад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.{S} Накратко, 
е још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђа 
па да га онда видим да ли би се назвао »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који 
КСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПР 
јиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па пог 
 направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад о 
оме измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Ма 
мо маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променил 
белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па 
 брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} 
— а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчи 
ом мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго 
 даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зове крава 
ака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну кори 
ишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} 
 у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично  
дају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе.{S} На лицу им као помешан и ст 
у. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред де 
ађено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично 
рећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, 
 ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »госпо 
ађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храм 
ekst">— Тако! </p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Teks 
гобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на ка 
ашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор је  
а опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можд 
ре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што 
а раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ виш 
о да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која ј 
м сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све м 
бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравиј 
е још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И још само неколико дана је остало било до  
орао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио к 
ага дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јес 
t">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш пог 
 тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за тв 
ању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. < 
рољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добр 
нкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се 
и класу. </p> <p rend="Tekst">Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у 
прочита.{S} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Макси 
тао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари н 
 читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није мога 
и Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, с 
ек експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто  
, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш  
ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да  
х све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу д 
 незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учи 
дагози описују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да та 
вде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; з 
S} Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина н 
оји се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутра 
 ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је 
ако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p re 
вале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па н 
а харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће л 
тавио, како му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као 
рац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парад 
рамати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање 
рађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађанина, одно 
о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је 
бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; река 
по писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst">Отпоче с децом граматику.{S} 
а изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући 
дан нека говори. </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend=" 
данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst"> 
крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем м 
Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево 
капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу. </p> <p rend="Tekst" 
окаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему 
негда бела била.{S} Дошао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S 
леж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборове — него је водио људе на касапницу, на бр 
 или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа 
овао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.{S 
цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Х 
да синови, — направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се туче 
имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равн 
кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на б 
"Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништава 
као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав а 
а, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је с 
аврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{ 
кле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју 
е ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста 
{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он би 
аболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапор 
ом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, 
о страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина к 
ану, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника 
и који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, ал 
, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а 
 и притешњавао сељачки најмногобројнији сталеж, забрањујући му да се скупља и држи среске зборо 
ан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодиш 
 то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не з 
 крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да 
t">Пуче по селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S}  
војим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања иш 
сују, и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробн 
тупио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она поја 
 врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па 
ксим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« побе 
оће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, је 
ао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, ле 
еног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздрав 
 у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у ро 
 и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа про 
/hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је 
скакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне пост 
} Максим седе и дозва виновнике.{S} Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледа 
ој ова наша друштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господич 
ва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није  
легара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише: 
 па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад  
о огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу о 
на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту пр 
е, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не вел 
знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst" 
овек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend= 
ана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представн 
нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и г 
и светлост пада деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доц 
 побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више мо 
Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично 
ао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, 
те ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, 
иш из рупе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао 
о у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију 
ставе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је  
И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије 
 кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не д 
"Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ ма 
осао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је в 
ог тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка 
дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски  
м, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време бил 
где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сеља 
 је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста, стари борац пр 
е се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. < 
 очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне 
о.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срц 
тим их је преслишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако пи 
о, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате 
 деци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у с 
т и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{ 
е би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Изм 
ојим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од  
 седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом 
је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбасто 
 тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је сам 
{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господ 
а тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Teks 
ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, 
онео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње 
им тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па ниј 
вним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и  
менуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.{S} Сравнио бих их са бисером, или још бољ 
о међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не мо 
а докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају 
 клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и каз 
ар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло сувремене.{S} Није он био као они старији другови његов 
rend="Drop_slovo_Char">П</hi>ошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: </p> <p rend="Tekst">— 
еровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога д 
ош само неколико дана је остало било до суђена му дана.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фам 
.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У  
внио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом с 
омаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио 
а већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров ди 
музнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, чи 
 сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.{S} И само да овде ни 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас 
за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост  
притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која још не беше око 
нчана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне на 
 децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге сто 
о нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да  
 језиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек 
 да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сео 
ини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ М 
о и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сано 
е напоље да пазари неке овчије коже.{S} Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, 
 свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакал 
ј страни, и климнуо би болно главом.{S} Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нис 
д први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекл 
м, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, пре 
 даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срц 
дуванкесу. </p> <p rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даљ 
 извршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву 
то програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па  
 може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} 
рстењу, на рукама њиховим.{S} Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу т 
{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао!{S} Био је благе душе, сувремен,  
 сиромашна кућа има од јарца, извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно на 
је добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четир 
па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шт 
тија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће р 
епо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успех 
, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог ве 
 сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учит 
е прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га  
пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио гл 
прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешћ 
} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ 
ово последње предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој  
е! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> <p rend="Tekst">Деца скрстила руке, па гледа 
ре учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начино 
hi>ако је радио и пре и после подне, па тако и данас.{S} Пошто је попио кафу, дигне се и крене  
еровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ак 
лико је здравствено напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назов 
и него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пе 
писе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонц 
из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није 
и да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и 
, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шт 
се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири 
а: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убраја 
оја је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у су 
ати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, д 
ања и студирања сељачког света.{S} Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и  
восек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и през 
рговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по 
ветио беше.{S} Лепо га је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џе 
чигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први 
<p rend="Tekst">Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког Крла — презимена му 
 има своје красно име и презиме.{S} Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете 
> <p rend="Tekst">— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.{S} Није га ни прекор 
p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рат 
 представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар б 
, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш,  
d="Tekst">— Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена). </p> <p rend="Tek 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тако је чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, к 
раје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend 
 постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера;  
едне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз тан 
итељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била 
, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, 
 И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом,  
ој пише:{S} Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је  
а су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговарала, тако да је учитељ пот 
не, радениче и паћениче, овде, тако!{S} Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства 
 величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не 
а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! </p> <p rend="Tekst">— Ала, мајку му, бруке! </ 
аш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече  
и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то треба 
дити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себ 
ане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, 
га се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да ум 
е докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на зем 
су по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити  
шавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедља 
сушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских шти 
{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раск 
мо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа р 
че се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у  
 Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— Тако! </p> <p  
ри у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса н 
ад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћен 
 куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радени 
аки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend 
 се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један извлачио, као тарана из 
овао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, зас 
раза, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напр 
} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где 
 виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.{S} Да се, даље, женка зов 
овог последњег добивамо све сем млека и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао  
а његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се  
ва, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} 
} Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница. 
 то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="T 
ознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове он 
и...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чу 
 непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зов 
 какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговори 
штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за ње 
 седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај  
 и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S 
 прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла шт 
 кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: 
ли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чан 
лако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по 
да час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне 
прасе.{S} Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не  
ознатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — к 
ни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако 
ио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, 
о како је њему мрска била свака стега и тиранија.{S} Још као ђаку бунила му се душа против свак 
као ђаку бунила му се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који  
сти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се пр 
јник нађен.{S} Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо,  
од јелека варошки прслук, опасан танком тканицом, за којом задевене беху једне двојнице, мало к 
а.{S} Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.{S} Знао је он и памтио како је ње 
морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и  
а земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од з 
ногим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница.{S} Максима није разумео свет, па  
стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него да бегате 
и, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огле 
 рано, па би се прошетао по околини.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад с 
гиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао 
ekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, крава, рече Мак 
па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, господине, наша стрина Ранђија! </p> <p r 
зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полага 
 се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и у 
 другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани  
м, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљ 
ти људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...{S} Ево, видите овога брата — грађа 
зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="T 
рају и горе представе ствар.{S} Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није д 
а, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — ре 
 госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} П 
о тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, 
иће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други 
ксиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватиј 
да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам о 
а и телади. </p> <p rend="Tekst">Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја до 
, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, 
/p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти си иначе доба 
саш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га сам 
ку, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, н 
у га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам само кажем.{S} Баш код 
 rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде.{S} Ја знам да је и она јако потребна и 
ад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње ч 
данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити.{S} Одговор  
о се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признати и то да сељаци нису мар 
 разлози и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, посл 
к понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да  
она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, 
беђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p re 
ксим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми јадници, који смо и 
бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо 
има.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у  
ци с леве или с десне стране.{S} Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом 
ивамо раденицима — мученицима; а и јесу то.{S} Не пишу они песме и историје којекакве, нити иду 
свести по околини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад о 
е тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пуј 
о је леп мајски дан.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где  
фтом кметом. </p> <p rend="Tekst">После тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би сам 
аксим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о с 
реће, али Максим се решио да истраје на тој стази. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирил 
ешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле тра 
 треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним ру 
инућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао 
о »Силни«!{S} Прекинућу да вам причам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију н 
 учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам п 
рећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, п 
дале.{S} Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони бр 
реп пак да се брани од мува.{S} Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо те 
и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst 
 rend="Tekst">Не да Максим никако, него тражи главу за главу.{S} А веле да је то и образложио в 
ардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни реграцију од ђака.{S} Откако је једном прилик 
 обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и д 
о селу да је гицка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићет 
, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста 
 <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим дол 
украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. р 
којникова дигла је парницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи гл 
езплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио несп 
сећам, — знам само да се помало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио в 
а им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте.{S} На рукопис није толико полагао,  
дина места која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад 
 тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави ов 
у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Очен 
ен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend= 
 и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по д 
, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у ш 
Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, х 
ју проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: т 
ек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова,  
као бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: 
 литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је рас 
уцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши и 
ерицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије М 
атио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би  
амије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини н 
зе данас људи који се посвете науци.{S} Трновита је стаза којом се један борац за истину и науч 
 ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ ј 
nd="D">МАКСИМ</p> <p rend="Tekst">ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА<pb/></p> <p rend="Glava" 
био слабија страна и носом платио ратне трошкове.{S} А можда би и горе прошао да га није отео П 
јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао,  
ја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при пој 
о, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне  
 Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учите 
ити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну. 
ају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили од подвезице литар, а 
нице три прапорца, па све звони кад оно трчи.{S} Тако је расло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче 
стрина Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— 
авике и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с 
вни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непозна 
то као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе: </p> <p 
он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Макси 
 признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтере 
но налази (сем прута за пацке).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном  
 равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге 
} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си  
 је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »го 
и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе.{ 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ту јој поћи хоћу.</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
 тога би платио своју кафу, а понекад и туђу, кад би само политички разлози и партијски интерес 
лена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, вала, 
 књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пиј 
а Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом плати 
оручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере  
је је Мицко бакалин из вароши донео.{S} Тумачио би им поједина места која су, по његовом мишљењ 
 оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.{S} Дошао је, пос 
направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска 
и једног истог напаћеног народа — па се тучете!{S} Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчиј 
у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног н 
му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у уч 
и.{S} Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне.{S} Децу је волео, а деца њега 
врдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> 
мером заведена.{S} И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не 
авља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И тако се један по један 
овек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, децо, зар т 
заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Било ј 
 и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у уч 
а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна  
 је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у сел 
 докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је са 
рницу која једнако траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ  
е у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну 
бира, све му прија.{S} Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.{S} И  
у главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен де 
ом: </p> <p rend="Tekst">— Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у к 
авуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава и 
згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу н 
у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешкоћам 
идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ј 
 примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на  
Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.« И так 
!{S} Знам ја, ти си иначе добар ђак, па ћеш погодити. </p> <p rend="Tekst">— То је, молим, госп 
ате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплод 
му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад 
>Он настави: </p> <p rend="Tekst">— Сад ћу да вам причам о, — како наш народ лепо каже — »храни 
културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спрем 
писао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.{S} Исприч 
о? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта ј 
, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом коли 
све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих остав 
у да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се ује 
је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{S} Да му је сам 
м која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче  
а.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод  
адник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природн 
ље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како н 
ицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе  
{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер в 
d="Tekst">— Е, децо, децо, зар тако!{S} У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништа 
и, и тако би дневни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би дец 
и и партијски интереси захтевали то.{S} У ту механу би иначе свраћао и после подне, после школе 
а; био је то прави рабинерски капут.{S} У селу је променио одело, да се не би издвајао од народ 
који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend=" 
у, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени 
 је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има  
 га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на  
 у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако 
ше ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заве 
еч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он р 
листа, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.{S} Борио се против капетана 
рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога слу 
најете, јер мало који од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и 
а храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледај 
оју историју, која још не беше окончана у времену кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интере 
еме било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, дошао на Београд да га подврг 
ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све нека 
.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно 
ла и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам  
вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо повијарцем, онд 
 паучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ ја 
 rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та оно знаш, Тиосаве,  
ње иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак! 
 нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле т 
ну кад се ово догађало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре не 
 на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове 
у!{S} Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.{S} Остао је исти онај идеалиста,  
 му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зној 
несе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, с 
но с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Noteѕ, у коме је 
ељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешеви 
казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која 
е им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је требао да пређе 
т из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџач 
.{S} Никоме не мисли зла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби,  
ебљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.{S} Саветом и лепом 
чи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.{S} Измирише се, али видљива знака томе 
} Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} 
— да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јар 
nd="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у пот 
 бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду п 
пен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао многе интересантне и 
мало бавио и трговином.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се  
од стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни 
д је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар н 
олу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред  
незгодно на седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма 
— направили Косово!{S} Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијс 
 је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} 
Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} 
ало.{S} Та лобања је у интересу науке и у интересу очигледне наставе, пре неколико недеља донет 
ењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им  
 јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али ниса 
ekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov 
вника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{S} Показивао би и 
в.{S} Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајг 
часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је  
 дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у то 
ао у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је 
аду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је стидна невеста, румена  
еци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! 
тем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три д 
ко ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист ка 
едно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије,  
анцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе са 
зна докле трајати.{S} Али ја не верујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претера 
траг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у селу и у механи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" 
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студи 
 зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, уго 
о љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да 
ого полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.{S} Ако наиђе тако на какву биљку, и 
ричам о том владаоцу, који није помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушива 
p> <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тра 
ладару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда вид 
а га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од поз 
школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачара кад је у послу, али у овога се још и ђ 
мљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега говори, па ко зна  
ек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти 
о их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. </p> <p 
ио као и остали сељаци.{S} Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк,  
колу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а поса 
роменило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ра 
 и могао допустити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по 
арога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каи 
 латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако б 
 данас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, з 
ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ 
 могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника  
="Tekst">— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, 
и не зна куд ће с рукама.{S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, ал 
kst">Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.{S} Ово нисам баш морао казати 
есеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца 
воту требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону песму која не знам 
уваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увеч 
их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим 
ли не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је н 
 да и она послужи науци, као жив пример у очигледној настави.{S} Све ово је Максим тако детаљно 
е за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја 
азговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’т 
 горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако 
о доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика 
гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.{S} Једва је могао да позна дете, тако с 
убању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.{S} Дос 
ом, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака  
м бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред прес 
то зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити.{S} А сад ћу да вам о д 
ни песме и историје којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис 
овом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чит 
мо кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, 
="Tekst">Деца скрстила руке, па гледају у Максима. </p> <p rend="Tekst">Он настави: </p> <p ren 
рави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. </p> <p rend="Tek 
бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по  
t">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опходио; само 
>Све је то Максим испричао и извео децу у авлију где је Пуја довео кметову краву, Милку названу 
. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за 
ни, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је 
душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу с 
 срећнији од мене! </p> <p rend="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, 
ужним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као 
сторије којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продук 
rend="Tekst">Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.{S} И даље се лепо с њим опх 
невни ред био исцрпен.{S} У забавни део убрајао би излете у природу.{S} Ту би деци показивао мн 
о, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, 
 Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би  
ји од вас да га нема у кући. (Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању по 
да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу  
 има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да је 
раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> 
ћи што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо глед 
чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, 
све пуца грбина!{S} Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, п 
ру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.{S} Никоме не мисли зла, а св 
ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притешњавао сељачки нај 
ако се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: </p> <p 
ји и деци: </p> <p rend="Tekst">— Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у  
еља донета онако откопана из гробља.{S} Удовица покојникова дигла је парницу која једнако траје 
 траје, и богзна како ће се свршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p ren 
разложио врло лепо.{S} Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави  
 а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је 
 једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше  
ати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром  
 једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.{S}  
менуто већ, живео за природне науке.{S} Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у сво 
 пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и  
p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, на 
ије био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </p> <p  
кони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, 
ља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругат 
 богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта. 
и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само  
позива из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, д 
данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса,  
о у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} Лепа, бела, угојена, па 
а дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} Нашли га у салашу свега раскомаданог 
 А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господско 
о неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле трајати.{S} Али 
 Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ 
 које ће им у животу требати.{S} И деца улазе задовољно у село, све два по два, певајући ону пе 
ака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, к 
прасе и заволи га јако.{S} Било је врло умиљато.{S} Док је још мање било, свуда је ишло за учит 
итељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога  
. </p> <p rend="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
те је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом полива 
орбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за правду!{S} Па такав је и после остао, кад је 
S} Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела б 
 земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду св 
судила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! —  
} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, задовољан што му  
зора је ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесно 
ла деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици 
кроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на 
 <p rend="Tekst">Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио 
по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина  
е тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је н 
је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заве 
 Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у гос 
 учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p rend="Tekst">После краве поређао је јо 
утро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p rend="Tekst">— Господине,  
 два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мув 
оге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да 
у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук, опасан танком тка 
> <p rend="Tekst">— Среда, господине! — устаде један и рече. </p> <p rend="Tekst">— Е, лепо, да 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устаде други. — То је крава. </p> <p rend="Tekst">— Да, 
} Обично би један по један од слушалаца устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га са 
 на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, 
ди: ко је то? </p> <p rend="Tekst">Дете устало.{S} Ћути па га само гледа. </p> <p rend="Tekst"> 
што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> < 
S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он о 
 у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) </p> <p rend="Tekst">— 
јене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би рано, па би се прошетао по околини.{S} То му ј 
и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч н 
ено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чу 
ј Noteѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовн 
ге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друшт 
ном.{S} Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три  
извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао до 
у кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — з 
, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. 
и — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И ако је вер 
дговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо.{S} Но, нека; ајде, погодиће који други.{S} Дакле 
 у њој владају закони, то је председник учинио своје.{S} Узео је све месо од закланог вепра и п 
вао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S} А мора се признат 
огу бити људи и са ружним рукописом.{S} Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да  
end="Tekst">Таман су се деца умирила, а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, кој 
, па заврши.{S} Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово 
ршити.{S} Удовица тражи главу натраг, а учитељ не да. </p> <p rend="Tekst">Не да Максим никако, 
апредовало из дана у дан.{S} Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту 
но по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у ск 
 на свако питање одговарала, тако да је учитељ потпуно задовољан био очевидним успехом. </p> <p 
целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беш 
 Ранђија! </p> <p rend="Tekst">Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. </p> <p rend="Tekst">— Та он 
по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да  
st">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него 
Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће кугл 
 главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ.{S} Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне 
а трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло ле 
деца пусте кућама. </p> <p rend="Tekst">Учитељ рече још неколико речи, па заврши.{S} Гост сиђе  
на неплодну земљу. </p> <p rend="Tekst">Учитељ је пао у ватру, мислиш:{S} Демостен из њега гово 
вене беху једне двојнице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо прови 
Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар 
устити.{S} Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умал 
од куће бавити.{S} Није више пратило ни учитеља ни трчало за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и  
S} Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно н 
доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-г 
е сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у пос 
и како ми јадници, који смо имали старе учитеље, не бесмо никада те среће да тако подробно чује 
менило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио раки 
ице, мало краће од учитеља, а танке као учитељеве ноге, које се лепо провиде кроз танко српско  
за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).{S} 
 Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту п 
 ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемир 
у, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то ду 
ога Крла, онога дародавца.{S} Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао.{S} На 
 децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околи 
« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће 
 сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе.{S} Е, не знаш како ми је ћ 
 ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се 
 лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на  
.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и рогова.{S} И ту су деца лепо могла сазнати: да  
 помагао у земљи ни индустрију ни дизао фабрике; који је угушивао општинску самоуправу и притеш 
на.{S} Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: </p> <p ren 
а би и горе прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година как 
ред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. </p> <p rend="Tek 
е испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на к 
 чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="Tek 
ом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.{S} А од славуја бих згодно пр 
).{S} Беше ту прописа, лењира, књига, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лоба 
 набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна плоча, а на њој пише:{S} Ge 
га и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с  
трах и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као иг 
азак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да ми 
то није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим да ли би се назвао »Си 
 Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.{S} Устао би ра 
 други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих и нацифраних. </p> <p rend="Tekst">Де 
сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} 
 комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца;  
 он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, н 
елог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Он 
е школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.{S} Они му направили  
главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. </p> <p rend="Tekst">Затим је т 
рујем у сувишну ревност г. г. ревизора; хоће они и да претерају и горе представе ствар.{S} Не м 
, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате,  
ма, па нећу ни ја да сам осим света.{S} Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не по 
д ћу да вам о другоме нечем говорим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове ид 
="Tekst"> <hi rend="italic">Ту јој поћи хоћу.</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тако 
ксперимената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, 
ник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.{S} А особито је много полагао на природне  
причам о, — како наш народ лепо каже — »хранитељу« једном, кога ви сви познајете, јер мало који 
 ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Обилази 
том разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. </p> <p rend="Tekst" 
ekst">Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јева 
седишту.{S} Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те  
ве им бога и продужи пут.{S} Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји при 
пе.{S} На лицу им као помешан и страх и хумор. </p> <p rend="Tekst">— Е, хе — устумарао се задо 
аш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S} Јер он живи  
 него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, јакако!{S}  
пске историје.{S} Била је баш лекција о цару Душану.{S} И он поче о њему да прича, наравно, мал 
Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару.{S} Срећа његова шт 
ога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што па 
али »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и прој 
} Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од 
 у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почеш 
н.{S} Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим в 
резао на дно срца. </p> <p rend="Tekst">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{ 
да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште што з 
а-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш м 
у немогућност, задовољи се простим, без церемонија, измирењем. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА 
S} Максиме!{S} Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body>  
ађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милип 
биш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него  
ду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све 
зумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Мак 
 и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам че 
а чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд’ погоди: ко је то? </p> <p rend="Teks 
на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.{S} А није тражио ни регр 
 под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и 
вукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.) Немој ти да се либиш од  
 шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Мак 
p> <p rend="Tekst">Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје.{S} Б 
у и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или з 
ви од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом н 
ло за ђацима.{S} Лежи, па само грокће и чека храну.{S} Тако је напредовало из дана у дан.{S} Об 
ш.{S} Али нисам то мислио.{S} Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију уч 
је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{S} А, ’ајд 
г, а познали га по ровашу на увету и по чекињи.{S} Баш он.{S} И сељак признаде. </p> <p rend="T 
 напредовао.{S} Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи 
Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску 
у деца лепо могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; о 
али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.{ 
ставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потреба 
ежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.{S} Ред је, дакле, доша 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тако је чешће радио.</hi> </p> <p rend="Tekst">Данас, кад је ст 
ла.{S} Борио се против капетана и писао чешће дописе.{S} Капетан га је мрзео, и само је тако мо 
ло и гојило се зачудо брзо.{S} Поче већ чешће изостајати и више се код куће бавити.{S} Није виш 
а час у госта.) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али 
то, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он;  
видите овога брата — грађанина, односно чику.{S} Он је један из оне најшире подлоге на којој ов 
д деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију пред 
је неких двадесет балегара набодених на чиоде.{S} Испод њих стоји хартија, као нека надгробна п 
 ме спасе.{S} Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! </p> <p rend=" 
је било и видети тако обучена.{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швај 
на како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у 
ао је, послат из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у 
ојим безазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су 
о латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три го 
им реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p>  
ушу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? к 
 нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, 
сује тако слушаоце као кад им из новина чита.{S} Никако није могао да дотера до краја, да им св 
ашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке и дебеле паучине, и омот 
ко причају — иду за воловима на орању и читају новине. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p 
да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици. </p> <p rend="Tekst">Био је повисок 
 оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: како је сти 
ди, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би  
ису марили за ту књигу.{S} Кад је из ње читао, није могао да заинтересује тако слушаоце као кад 
и ослушкује му жеље и потребе.{S} Ту би читао сељацима новине, попио кафу и мењао мисли с Јефто 
сле подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је Мицко бакалин из вароши  
ао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.{S} Казао бих: к 
изменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излаз 
леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и о 
вему није био извршен.{S} Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: </ 
ре прошао да га није отео Пуја фамулус, човек мирољубив.{S} Већ је петнаест година како служи у 
се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиља 
ршене казне.{S} Али Максим није био тај човек.{S} Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву кле 
 коме мило или не.{S} Наш Максим је био човек добар, мека срца.{S} Казне је изрицао врло суврем 
езазленим и мирољубивим очима.{S} Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малоч 
нским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године б 
покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у ку 
им погледом задржавао речима: »Та седи, човече!{S} Их, какав си!{S} А да ти читам Сановник, а т 
га, и хартија притиснута једном лобањом човечијом.{S} Та лобања имала је своју историју, која ј 
унили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља.{S} Е, не може да трпи, умро је за пра 
ко му је омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је п 
д деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.{S} Затим их је преслишао неколицину.{S} Д 
зиком говоре!{S} Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек по 
цка нестало.{S} Стану га тражити, и гле чуда!{S} Нађу га, и то где!{S} Зачудићете се кад вам са 
испрати до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још ма 
у!{S} Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усн 
амида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да га се бојиш, или,  
сима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудил 
 увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани  
 бесмо никада те среће да тако подробно чујемо.{S} Описа је од репа равним начином до ушију и р 
 методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла  
ки, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. 
која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним д 
{S} Бела, чиста кошуља и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод је 
у обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога што ор 
сти по околини. </p> <p rend="Tekst">То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обич 
како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и ка 
огаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.{S} А Максим, видећи апсо 
а и гаће, јелек, у џепу од јелека вазда Швајцарска и њен устав, а испод јелека варошки прслук,  
 падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на ора 
 селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.{S} Ето тако к 
да и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јес 
ни.{S} То му је пријало.{S} После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здрав 
утисака, са записом колико веша има.{S} Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је иш 
 вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три  
ном са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задост 
школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S} Јер ви ћете бити људи, грађани ове изм 
end="Tekst">У том селу, на брдашцу лежи школа.{S} Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описив 
нко српско платно. </p> <p rend="Tekst">Школа је била доста лепо намештена.{S} Било је свега шт 
гицан« је био љубимац целог села и целе школе.{S} Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а  
у би иначе свраћао и после подне, после школе.{S} Тада би опет читао сељацима новине, које је М 
ећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би П 
тио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! </p> </div> </body> </text> </TEI>  
еља и ђака.{S} Урнебесни смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад  
аучином, које се срећом нашло задоста у школи.{S} Пуја је скинуо читав аршин, као американ јаке 
је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нем 
rend="Tekst"><hi rend="italic">Максим у школи на предавању</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
анас снашло.{S} А сам остаде још мало у школи.{S} Пун унутрашњег задовољства, протрља руке, зад 
, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака но 
о је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца  
i rend="italic">Максим међу децом, пред школом и изван села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
ује, па и нешто више.{S} На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест,  
та лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На зиду  
еће родити — и која је сада у инвентару школских учила лепо под својом нумером заведена.{S} И а 
из среске канцеларије, да чисти оџаке у школској згради.{S} Лице му је било као у сваког оџачар 
rend="Tekst">Још је рано.{S} Деца се по школском дворишту јуре.{S} Неки сели па доручкују проју 
о служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењ 
у, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! </p> <p rend="Tekst">И Пуја убриса нос па узе зв 
Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.{S} Д 
="Tekst">После неког времена врати се у школу, али не сам.{S} Пред њим уђе један оџачар у потпу 
сова, кад обично учитељ Максим долази у школу.{S} Максим је имао врло леп обичај.{S} Рано је ра 
м којим је дошао у механу.{S} Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дел 
но, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. </p> <p rend="Tekst">Деца поседаше у скамије, а  
 <p rend="Tekst">Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражи 
оворим.{S} Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.{S 
писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допус 
м гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али 
 стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни с 
 литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. </p> <p rend="Tekst">Кад пођемо пови 
е, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је. </p> <p rend="Tekst">Тада Максим започе 
 само гледа. </p> <p rend="Tekst">— Но, шта је, ко је то?{S} Реци само слободно!{S} Знам ја, ти 
ошло. </p> <p rend="Tekst">— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и 
авујем певајући: »Шкрипи ђерам«.{S} Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S}  
 ми згодно дошло да их споменем.{S} Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па не 
а земљоделаца.{S} Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и за 
а назовете, кад покрај мене прођете!{S} Шта?{S} Јогуните се!{S} Одмах! </p> <p rend="Tekst">Дец 
 да заглади погрешку и да се помире.{S} Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако.{S} Би 
а чита, он им онда чита једну књигу:{S} Шта да се ради? коју је механџија, на наваљивање његово 
 још из малена). </p> <p rend="Tekst">— Шта рече, тужан, па где је? </p> <p rend="Tekst">— Не з 
а учитељ запита: </p> <p rend="Tekst">— Шта је данас, који дан? </p> <p rend="Tekst">— Среда, г 
слишао неколицину.{S} Деца су запамтила шта је говорио, и лепо и тачно на свако питање одговара 
, погодиће који други.{S} Дакле, ко зна шта је то? </p> <p rend="Tekst">— Ја, господине — устад 
ост у школи. </p> <p rend="Tekst">Е, па шта ћете!{S} Свака новина има да се бори са многим тешк 
учитељем.{S} И деца су га волела.{S} Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мил 
имову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи. »Цветна и велика! — рекла је, зевајући 
и до врата госта, који се једнако чудио шта га је то данас снашло.{S} А сам остаде још мало у ш 
p> <p rend="Tekst">Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из р 
ога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.{S} А ти жуљеви на ру 
је да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!« </p> <p rend="Tekst">Ред је био да  
роучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег стано 
ла, а сви је воле у кући, а највише ти, што једва чекаш да ти се удроби, па да кусаш из чанка.{ 
овали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их н 
уштвена зграда, пирамида, стоји...{S} А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу!{S} Као да 
бела, беља него онај ваш милипрот.{S} А што му се цакли лице, цакли се од зноја.{S} Од зноја, ј 
том неуставном владару.{S} Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, п 
 доста лепо намештена.{S} Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више.{S} На з 
ди Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за  
лицу, као представника сточара, и онога што оре или ради у пољу, као представника земљоделаца.{ 
 Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је с 
режу у срце и у душу своју.{S} Кад нема што из новина да чита, он им онда чита једну књигу:{S}  
велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што  
м је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео.{S}  
десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара преслицу, као представника сточара, и онога шт 
">Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.{S} Максим седе и дозва виновнике.{S} О 
да је само, што но кажу, млатио глогиње што се и подухватао да их носи.{S} То је ваљда узрок шт 
 ли било нереда, и да ли је било уопште што за казну.{S} Овде ми моја биографска савесност нала 
у ни данашњи дан није пропао, а највише што му је ово последње предавање испало округло — тако  
ну ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле 
е он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и 
та која су, по његовом мишљењу, требали што боље да урежу у срце и у душу своју.{S} Кад нема шт 
е чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу.{S} Јест, децо моја, он рукама  
нда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, ка 
атијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у 
о селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.{S} 
хватао да их носи.{S} То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељо 
 из среске канцеларије као једини узрок што програм у свему није био извршен.{S} Такав, дакле,  
 сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има.{S} Мир!{S} Устан’те! (Деца 
ег задовољства, протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао, а највише што му је  
ати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу. </p> <p  
е сме храмати, рече он.{S} А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.{S} Уз пр 
 меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је  
другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки ње 
није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила мет 
 шта бих све могао ја написати али само што не смем!{S} Не смем ни за живу главу да нагазим на  
х се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали  
 следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете оџачари, него