| н његов колега (старије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам |
| као: »Е што је ширет!{S} Е несрећник!«, а то би се Јове тицало. </p> <p rend="Tekst">У кондуити |
| и вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фи |
| »Па шта је даље било, господин-Јово?«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет |
| у.{S} Левом руком направи пола »ферта«, а десну с пиштољем диже увис и испали.{S} Изгледао је у |
| се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.{S} То је тако |
| Београду!{S} А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помогнем. </p> <p rend="Tekst" |
| попише најзад тако звани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него свршава своју под |
| у спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан ва |
| д све чесно и поштено! — брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сад опет поче да пр |
| због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је чест |
| Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевс |
| дем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику... е, па писмен сам, фала богу, |
| ега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега.{S} Стога је још |
| ва формалност!{S} Моја ће жена на леђа, а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде, а Каја ћ |
| <p rend="Tekst">А г. Паја седи и чека, а све једнако виче као да храбри и теши себе: »Хоћу, хо |
| овде!{S} Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као ко |
| код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори с |
| о било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Мил |
| ла.{S} Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца. </p> <p |
| »протоколу крешчајемих« празна остала, а у крштеници стајало за име оца: »невједом« — јер је м |
| шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и дуго у кревету |
| ова. </p> <p rend="Tekst">— Ја платила, а ти пила, — вели Шваба. </p> <p rend="Tekst">— Охохо! |
| је тврђи од камена, а мекши од стакла, а ево зашто.« Затим следују примери, и похвале мртвом и |
| га је кривећи га да је тирјанин и лола, а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника |
| »Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он.{S} И са овог дугач |
| вењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на бадњи дан, Јован је заклао и ошурио прасе на |
| ње се овако: »Човек је тврђи од камена, а мекши од стакла, а ево зашто.« Затим следују примери, |
| пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у |
| а. — Друга је мука овде!{S} Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.{S |
| Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола |
| у, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школ |
| заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитор |
| му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси. </p> <p rend="Tekst |
| ра Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он с |
| rend="Tekst">— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ја пла |
| о и ошурио прасе најпре код свога шефа, а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закољ |
| е мање дужан, зову га:{S} Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову га:{S} Јова Ватра, и |
| ру — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? </p> <p rend="Tekst">— К |
| је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} |
| римаче мастило, које држи у левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонил |
| t">Умео је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — |
| и за наредника, »Лепога Мику« названог, а такођер и за ту твоју »тетку« које да ми се каже од ч |
| .{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе, а понекад и неко надгробно слово, које ће, наравно, дру |
| ли ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен. </p> < |
| у одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, |
| } Ту се и заваде, и напослетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре, |
| утра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам |
| па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јова па све креш |
| ао и најпријатније провео.{S} Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стар |
| о нису могли да знаду шта хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних сло |
| ерупаног пајаца.{S} Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни |
| ве се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни оча |
| ивоту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!{S} Да је свршио школе, па како |
| прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим.{S} Да л’ ниси ти откуд дознала? </ |
| .{S} Шваба не разуме, па се само смеје, а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло, јер је б |
| уче, и увек крадила.{S} Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се |
| а су га увек питали неправилне глаголе, а из рачунице правило трајно.{S} На испиту су га обарал |
| гу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја ве |
| да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак да њен Јова сада ништа нит’ ви |
| сме да краде, Швабо.{S} Српски не сме, а ваш швапски може бити! </p> <p rend="Tekst">— А, ти ј |
| дречи и пљеска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчеруп |
| аћин, за њим домаћица, да спасе певање, а за њом полаженик, да изведе певаче на прави пут.{S} А |
| } А кад се задуби у то проклето писање, а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} |
| ко силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследн |
| е мјенице! </p> <p rend="Tekst">— Море, а зар је, опет, код мене и код другога цвеће! — теши га |
| ица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га је бог дао шаљ |
| ингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде д |
| } Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без |
| воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и |
| {S} И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце |
| аде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже |
| {S} Јова начинио што равнодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија.{S} |
| тпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад, |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него, у шта ћемо да играмо?{S} Ако |
| ама. </p> <p rend="Tekst">Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а р |
| пољубим Кају, па јој кажем: »Ово теби, а ово мени«.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме н |
| већ ’тео да бацим, искрзали се рукави, а она не да, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о |
| анзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш, и не вр |
| иди шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио к |
| утеха живим.{S} Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније о |
| о, »фантазијо« названа, у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника, »Лепога Мику« назван |
| су одмах за првих јачих мразева купили, а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама. |
| rend="Tekst">Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражи |
| ја сам!{S} А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожени |
| н зимски капут, па кад га донесо’ кући, а ја пољубим Кају, па јој кажем: »Ово теби, а ово мени« |
| .{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз при |
| рубрике.{S} Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спо |
| ерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, |
| ="Tekst">— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја |
| се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у каф |
| Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« А Јова |
| и тако се крену дома:{S} Јова с тестом, а г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се |
| а се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: </p> <p rend="Tekst">— Море, прико, ти |
| о ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове.{S} Кад ме позову, бој |
| о српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таквих финеса да још |
| казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бу |
| сетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. </p> <p rend=" |
| {S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат |
| госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку л |
| ћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шезд |
| S} Један му је допис био и штампан цео, а други у изводу.{S} Његове, боже, радости!{S} А тек ка |
| арни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад баци |
| слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта |
| за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћ |
| > <p rend="Tekst">— Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — |
| ајдер, шустер, тишлер, или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста ч |
| ала је ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти б |
| вај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад ћемо поштено — вели Јова, па намигне на Насту.{S} |
| наполеона у сламњачи.{S} Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам |
| ко ми један другом нећемо да помогнемо, а да ко ће. </p> <p rend="Tekst">— Ех, за то Моша Калде |
| апоље да испалим један туфек, Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, »јегер«, прико!{S} Ех |
| ане треба.{S} Све је то њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је |
| окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све то његове коже тиче; да он све |
| руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му ј |
| н неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајс |
| о је — рече Јова. — Жено, чорбу на сто, а ето мене сад. — Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну |
| , и Јован узе чесницу и још неко тесто, а полаженику утрапи тепсију с печеним ћураном, и тако с |
| на креду), па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагл |
| дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар, а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе, а по |
| није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI класе; запао ту као дилижанац |
| поја-Кајина пуслица, на челу неки умор, а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је отприлике |
| рико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у |
| латко бреме.{S} На лицу им читаш понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика к |
| што боље дочека.{S} Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле п |
| ео.{S} Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке ш |
| њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше. »Сакаш ли ме, Петк |
| и се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако уса |
| , па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посл |
| ба, па тек понекад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и ос |
| и га на десно уво — мале лопове вешају, а великима ордене прикачују. </p> <p rend="Tekst">— Тхе |
| и вечерас није хтео да прибегне оружју, а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро га |
| лега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако |
| !{S} Мајстору се само кува и мења боју, а Јова га одобровољава и умирује и каже: да он као стар |
| ли он; теби, што на уму, то и на друму, а свет, бога ми, неће то да трпи!« »Е, то му је, велим |
| {S} Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад з |
| а година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њ |
| имали срца и душе да поједете пуслицу, а да одбијете молбу?{S} Не бисте, је л’ те?{S} Не би’ н |
| Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да |
| јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана!{S} Не зн |
| благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. </p> <p rend="Tekst"> |
| паса књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има |
| вце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не б |
| — »Ето тако«, вели она: »док ти спаваш, а ја ти чистим панталоне, па онда извадим понеки грош а |
| једно »Многаја љета«.{S} Да ми помажеш, а ја ћу започети. </p> <p rend="Tekst">Запеваше.{S} Нај |
| а несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако п |
| , госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи, па се нећеш брукати! </p> <p rend="Teks |
| олан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види. </p> <p rend="Tekst">— Забога, Јово — |
| о већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло |
| а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели м |
| им беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала ж |
| т што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, |
| а сам увек био човек спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам је л’ ти познат |
| Tekst">— Но, то је баш лепо од тебе!{S} А да шта сам ти ја? — протестује Каја мало као болно. < |
| немаш, бре, бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код господи |
| } Пише, пише, боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање, а он онда заборав |
| {S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост, нема, прико, смисла! — на |
| едно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} |
| у изводу.{S} Његове, боже, радости!{S} А тек кад је прочитао у »Одговорима уредништва«: »г. Ј. |
| оја ђаволства, јер, ено већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâ |
| нгијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би’ ти показао шта је све у стању један д |
| упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде |
| А, прико, да си ме нешто онда видео!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџ |
| p rend="Tekst">— Војник, ја, јакако!{S} А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, |
| ченица буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен ли |
| сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао |
| ама и абаџијским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помо |
| да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| од »сверазоравајућег зуба времена«.{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала он |
| адо примао »господин-Јову адвоката«.{S} А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук мув |
| је једна радост моја велика, прико«.{S} А полаженик се само клања и вели: да ће он и убудуће та |
| ушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два.{S} А? </p> <p rend="Tekst">Сељак ћути. </p> <p rend="Tekst |
| у још »јегери« са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!{S} А ја тек само и |
| це«, с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је |
| черупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани д |
| и дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печениц |
| познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро, иако се поодма |
| има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега; код |
| ца може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Каја уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане |
| к’о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не |
| а се само смеје, а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским јези |
| се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и стога што га је |
| ак бити, и он га је требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбо |
| брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку |
| о.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу |
| Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем.{S} А да шта сам ти ја? </p> <p rend="Tekst">— Ех — махну Ј |
| а, па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, |
| , само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, |
| иво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженик |
| Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, бога ми, и зашто да ме воли!{S} Јер ја, бога ми, |
| је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Јова тог |
| ју у шољу какву смандрљану медицину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S |
| аљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш? </p> <p rend="Tekst">— Па... мислим т |
| ж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном дома |
| аног материјала.{S} Братско поздравље!« А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна »да у то |
| Ја одмах рекох: »Ил’ њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше |
| ок се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ј |
| , вели Каја, он нам ваљда неће одбити.« А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, т |
| Швабо:{S} Раскиселише ли ти се опанци?« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла ка |
| ролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а |
| аспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ ком |
| л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко |
| rend="Tekst">— Јест, — прихвата Паја — а шта смо ти ми обоје: госпоја Каја и ја?{S} Море, да т |
| rend="Tekst">— А, шта — рече му један — а ти се помири са твојом домаћицом. </p> <p rend="Tekst |
| у и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове ча |
| апски може бити! </p> <p rend="Tekst">— А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. </p> <p ren |
| то у овом свету! </p> <p rend="Tekst">— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука |
| а, — вели Шваба. </p> <p rend="Tekst">— А ко пила кафа? — пита Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| {S} Никад свађе. </p> <p rend="Tekst">— А, шта — рече му један — а ти се помири са твојом домаћ |
| а краде жандаре. </p> <p rend="Tekst">— А, боже сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а с |
| kst">Сељак ћути. </p> <p rend="Tekst">— А? </p> <p rend="Tekst">— Ниси ти муштерија! — вели и с |
| преви пред њим. </p> <p rend="Tekst">— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. </p> |
| војом домаћицом. </p> <p rend="Tekst">— А што? — запита Јова. — Па и ако сам.{S} Што кажу, изва |
| да је отпуштен. </p> <p rend="Tekst">— А што — чуди се Јова — зар без саслушања? </p> <p rend= |
| авно бити Србин. </p> <p rend="Tekst">— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу |
| ол’те да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и вр |
| се ближе госту. </p> <p rend="Tekst">— А, сасвим! — вели полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ти, прико, хтео? </p> <p rend="Tekst">— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, с драге воље, ш |
| је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао? |
| мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гле |
| Јова је као човек коме књижевност наша (а нарочито пољопривредна, која је још у повоју) лежи на |
| без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати. </p> |
| шкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али м |
| ебе закла и ошури! </p> <p rend="Tekst">А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је о |
| када зора свиће... </p> <p rend="Tekst">а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на ст |
| ождества Христова. </p> <p rend="Tekst">А ево како је то било. </p> <p rend="Tekst">Знам да ће |
| вати госпоја Каја. </p> <p rend="Tekst">А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишл |
| виђења познавала. </p> <p rend="Tekst">А г. Паја седи и чека, а све једнако виче као да храбри |
| мејући се од срца. </p> <p rend="Tekst">А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане из |
| и гледа га и мери. </p> <p rend="Tekst">А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, напослетку и |
| он препишчик био. </p> <p rend="Tekst">А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фами |
| .{S} Да се куцамо. </p> <p rend="Tekst">А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод вр |
| и полаженику чашу. </p> <p rend="Tekst">А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пре |
| и спаваш, Бруте!!« </p> <p rend="Tekst">А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опом |
| тих учених људи!« </p> <p rend="Tekst">А учинио је сем ових књижевних радова и других неких ус |
| ко накупило мало повише« вели ми Каја, »а ја променим у наполеон.{S} Зрно по зрно, сто погача, |
| али наши нису хтели ни да чују за то. »А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије ње |
| само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја. — »Па је скуцала пару по п |
| и, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену др |
| ово«, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је |
| ј фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« |
| ра.{S} А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ве померам цементу чиновничким женама и абаџијским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни »Рождест |
| мо искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком ла |
| година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале, и ко ти све није постао и |
| аџија Аћим шефа. </p> <p rend="Tekst">— Аванзовао с коња на магарца! — вели шеф. </p> <p rend=" |
| еларији. </p> <p rend="Tekst">— Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа. </p> |
| упоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара |
| ши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у ово |
| раб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, наиме, да сам себе на неки начин |
| х затим се осу из друге, треће, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара нач |
| з друге, треће, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара начелства. </p> <p |
| се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, ша |
| ! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао. — Ср |
| ки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«.{S} А Јова седи тако у механи, па вреба сељак |
| е на улици, он се не збуни, него отвори адвокатску канцеларију код једног пушкара у дућану.{S} |
| к, разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу: истина, то је неборачка једини |
| е... </p> <p rend="Tekst">— Море, каква администрација!{S} Борац јеси ли, питам те ја, к’о ја ш |
| рима уредништва« нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: »г. Ј. М. у Х. На послатом хвала |
| Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито је носио Јова |
| му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«.{S} Да ми помажеш, а ја ћу за |
| добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Т |
| к. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо.{S} Кад н |
| иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовим |
| нтралној пошти! </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. </p> |
| лошевој буни... </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи в |
| ласно домаћица. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не да |
| откуд дознала? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућут |
| назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо:{S} Раскиселише ли ти се опанци?« А Ш |
| панталоне, па онда извадим понеки грош ајлука. ’хоћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, |
| ћу главу — да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. |
| чнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над лоле лола«, па дао |
| оре, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено! </p> <p rend="Tekst">— Море, к |
| никако. »Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она м |
| па те ја отпуштам.{S} Није ме ни пит’о, ако ћеш ми веровати... </p> <p rend="Tekst">— Молим те, |
| и чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума |
| ви дан. </p> <p rend="Tekst">— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Пог |
| оћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.« — |
| анас.{S} Него, у шта ћемо да играмо?{S} Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају. </p> <p rend="Tekst |
| се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљ |
| S} А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А? |
| па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо, а да ко ће. </ |
| цом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој се |
| ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се да ми |
| Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јо |
| ="Tekst">— А што? — запита Јова. — Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. < |
| Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. |
| лта?{S} Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. </p> <p rend="Tek |
| да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика |
| божићну печеницу? </p> <p rend="Tekst">Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ако која година, и како који дан ближе Божићу, а мене р |
| ра.{S} А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ног |
| а. ’хоћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду остави |
| чи.{S} Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја. — »Па је ск |
| имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам. |
| "Tekst">— Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод.{S} Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти в |
| шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчањ |
| ерлама ишараним. </p> <p rend="Tekst">— Ал’ нису лепше од мојих! — рече Паја и не осврћући се н |
| екох: »Ил’ њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше. »Сакаш л |
| брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!{S} Ко ће |
| ће сад с њим!{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!«, па заћути тек и замисли се. |
| т њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да |
| сету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагледати на улицу.{S} Ту се срете |
| влаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга |
| ио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим |
| зили, додуше, наскоро да је »сир ниже«, али је и »слово иже« ту било; за њега се вешто постарао |
| нглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. »А Јенглезима мер |
| и без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено. </p> <p rend="Tekst">Но мат |
| Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Ка |
| воре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та што их он и не одриче. < |
| а онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте ви имали срца и душе да поједе |
| право, Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати одакле је, из чије ј |
| прика, стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе. </p> <p rend="Tekst">— Нема, при |
| зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето.{ |
| једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попа |
| а изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије |
| са.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уре |
| ење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба војда за увређен понос и срце њего |
| ега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера. — Зар ти мени то! |
| остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и те |
| нако, час натовари, час буде натоварен, али кад Швабу Кристијана задева, онда му је извесна поб |
| вићем и »Картушем« (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову »Криминалну библиотеку«) |
| ом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање пла |
| ући.{S} Затим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик сл |
| е зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све |
| ности, тако да му је Јова све опростио, али онај бут никако!{S} Управо, Јова би му можда и смрс |
| "Tekst">И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана, к |
| баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озби |
| је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је |
| дно ново друштво.{S} И ту је био писар, али је сад бележио колико је четки, песконица, фрула и |
| ком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче |
| Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да |
| тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам по |
| било — било!{S} Док сам био »јегер«... али сад, сад све чесно и поштено! — брани се Јова, а ми |
| дмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што с |
| ижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »мед |
| је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онак |
| ебао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окр |
| гнација у којој се Јова сада налази.{S} Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и врем |
| издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао да ће ту наредбу свак, па и сам нар |
| не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишља |
| ила није имао)?{S} И сасвим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар |
| а после певања разведри мало помало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад |
| <p rend="Tekst">— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? — условљава Кристијан — јер Јо |
| е и трошкарио се, бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У су |
| еник, да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и сва |
| младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, у |
| гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га и |
| rend="Tekst">— То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће! </p> <p rend= |
| треба ваша жена. </p> <p rend="Tekst">— Али мени треба твоја, Швабо. </p> <p rend="Tekst">Али Ш |
| ј пар, то је и он. </p> <p rend="Tekst">Али он је нешто подуго тако ћутао. </p> <p rend="Tekst" |
| реба твоја, Швабо. </p> <p rend="Tekst">Али Шваба се није љутио. </p> <p rend="Tekst">По неким |
| за своју партију. </p> <p rend="Tekst">Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом |
| d="Tekst">— И шефова је печеница добра, ама није ни шéгра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: — |
| обљу: истина, то је неборачка јединица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после |
| . </p> <p rend="Tekst">— Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устум |
| > <p rend="Tekst">— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо прек |
| рико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што |
| Погледај само како сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с |
| прасећу главу — да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, п |
| <p rend="Tekst">— Охохо! — вели Јова. — Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо |
| Tekst">— Ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? </p> <p rend="Tekst">— Ама ти, ја! </p> <p |
| а верујем, де... </p> <p rend="Tekst">— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш... </ |
| д је петнаест... </p> <p rend="Tekst">— Ама, остави се, Јово... </p> <p rend="Tekst">— Ја сам п |
| ша? — пита Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара. < |
| та! — вели Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама верујем, де... </p> <p rend="Tekst">— Ама, јок, нећ |
| на са свирачима. </p> <p rend="Tekst">— Ама, прико, батали то! — умирује га полаженик. </p> <p |
| вала, из Корита. </p> <p rend="Tekst">— Ама, славе ти, из Корита! — чуди се. — Е, па онда смо з |
| ">— Нема, прико. </p> <p rend="Tekst">— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. </p> < |
| чалабрцнеш мало. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти баш палиш, прико? </p> <p rend="Tekst">— Нема ту |
| за то прасенце!? </p> <p rend="Tekst">— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Мал |
| t">— Ама зар ја? </p> <p rend="Tekst">— Ама ти, ја! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, из Корита. |
| је то прасенце? </p> <p rend="Tekst">— Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. </p> < |
| , велим, такав.« </p> <p rend="Tekst">— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз’о сад ту вазда |
| м, прико, да се не кајем« — рече Јова. »Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На |
| шеф, много знаш, много ћеш и патити.« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — вели |
| зиће с предлогом. </p> <p rend="Tekst">»Ама, господин Јово, заустави га после неког времена как |
| правити цигару. </p> <p rend="Tekst">— ’Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што ни |
| е књига за три деловодна протокола или »аманетника« у београдској централној пошти! </p> <p ren |
| ћама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским.{S} Ту се |
| е, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А |
| да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памф |
| у канцеларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала ово |
| або и познавао. — Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. </p> <p rend="Tekst">— Хва |
| а него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, |
| крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз- |
| акно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! — вели Јова излазећи и палећи цигару п |
| прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаест... </p> <p rend= |
| ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погле |
| аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа. </p> <p rend="Tekst">— Аванзовао с коња на м |
| шим; и ја пушим«.{S} Кад год би одаџија Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би се слатко; вечн |
| еку у канцеларији. </p> <p rend="Tekst">Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши |
| јала је као шпада у канији војносудског аудитора Саве, којега је госпоја Каја само из виђења по |
| та.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу кад то рђава дома |
| да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви |
| добро да си певач. </p> <p rend="Tekst">Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то |
| о који и приличи једном домаћину.{S} На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га п |
| оследњег дана спао на један орах.{S} На бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио |
| цању.{S} Тек четвртога дана, а то је на бадњи дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код св |
| упи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јо |
| п, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао пагледати на улицу.{S} Ту се срете са сво |
| аљига се, таљига!« одговори мајстор или бакалин. »Е баш ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, |
| ед Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на кре |
| це наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба.{ |
| асе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у с |
| није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу |
| окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе.{S} То му је загор |
| ова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одева |
| ко!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!!{S} Уживај, прико.{ |
| у сламњачи.{S} Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја. — » |
| и каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи ј |
| фтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! </p> <p rend="Tekst">— Што не пиј |
| почетка је ишло и којекако; разумело се бар шта хоће да каже »Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, |
| а!« пева.{S} Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све г |
| рије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би требао |
| ом, било и излишно, јер је и прика имао бар пола туцета таквих истих са ранфтлама, онако жутим |
| има. </p> <p rend="Tekst">— Ама, прико, батали то! — умирује га полаженик. </p> <p rend="Tekst" |
| горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је вукао |
| м кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жа |
| исам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На бад |
| kst">После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у каф |
| прави куглице од хлеба, па тек понекад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги |
| тај, само тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом. </p> <p rend="Tekst">Тако је ст |
| бити (јер Јова је добро гађао), него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола ча |
| га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му |
| предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу, која је на |
| ла.{S} Ено онај други капут већ ’тео да бацим, искрзали се рукави, а она не да, него наставила |
| ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.« И онда |
| и.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села. </p> <p rend="Tekst">— Е, вјеруј... |
| алност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала! </p> <p rend="Tekst">— Фала, госпо’н-Пајо, |
| — вели Јова. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим, боље своме да дам паре него н |
| >С</hi>тегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.{S} То је ваљда |
| у ваше здравље. </p> <p rend="Tekst">— Баш се ономад нешто мислим и разговарам кога да узмем ј |
| љига!« одговори мајстор или бакалин. »Е баш ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро т |
| руком. </p> <p rend="Tekst">— Но, то је баш лепо од тебе!{S} А да шта сам ти ја? — протестује К |
| Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Хе-хе!« трља Јова задовољно руке. »Ватри |
| д Јови Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће |
| сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Кар |
| , да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако д |
| Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о. </p> <p rend |
| неш мало. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти баш палиш, прико? </p> <p rend="Tekst">— Нема ту, него |
| уне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је тре |
| о и твоје! </p> <p rend="Tekst">Не знам баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако |
| свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар имати.{S} Не само да г |
| па заћути тек и замисли се. »Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши |
| мет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није чове |
| е »Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари »је |
| и, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало п |
| бро упознао са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови доп |
| о и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу |
| о је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет |
| па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онд |
| шило. </p> <p rend="Tekst">Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти |
| ља да учини! </p> <p rend="Tekst">— Не, без све шале — вели Јова — имао би’ за нешто да те замо |
| најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе. </p> <p rend="Tekst">И он се опет н |
| о заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара |
| велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци |
| d="Tekst">Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога би д |
| као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише |
| дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! |
| или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није реда |
| а памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио да је све као |
| nd="Tekst">— А што — чуди се Јова — зар без саслушања? </p> <p rend="Tekst">— Узми капу па ћути |
| на онај стих: </p> <p rend="Tekst">Јер без тебе шта је живот мој? </p> <p rend="Tekst">ту је н |
| жем да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком |
| ан поглед на своју печеницу, која је на безбедном месту стајала. </p> <p rend="Tekst">— Е, мој |
| уштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у ту |
| вани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него свршава своју подужу здравицу с реч’ма |
| си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост, нема, прико, с |
| уштво.{S} И ту је био писар, али је сад бележио колико је четки, песконица, фрула и солира прод |
| мештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета траж |
| ењен данашњом пешадијом, о бомбардирању Београда, и о репарацији државног брода »Делиграда«, за |
| деловодна протокола или »аманетника« у београдској централној пошти! </p> <p rend="Tekst">— ’А |
| новничким женама и абаџијским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одм |
| ерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Же |
| d="Tekst">— Узми капу па ћути, па кажи: берићатверсун!{S} Не дај, боже, горе! </p> <p rend="Tek |
| опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, а |
| утски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера. |
| d="Tekst">— Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски |
| прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама.{S} А, прико, да |
| ад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоа |
| у прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдн |
| ога, па чак и од таквог познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се ј |
| пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше), па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта |
| иљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пијаног лица.{S} На уснама му се круни и топ |
| внодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше изр |
| л’ Јову, а ја ли црну земљу!« Толико му беше. »Сакаш ли ме, Петко?{S} Сакам те, Петкано!« </p> |
| м га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јов |
| о, али онај бут никако!{S} Управо, Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да |
| , платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. < |
| отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога би дана отишао раније у пошту и читао указе у Српским н |
| шао да је данашњи свет тако пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Ка |
| љета!« пева.{S} Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је св |
| полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном ларм |
| прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала. </p> <p rend="Teks |
| осто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Бо |
| олико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би’ ти показао шта је све у стању један добар пријатељ |
| и физиту.{S} Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим.{S} Да л’ ниси ти откуд дознала? </p> <p |
| > <p rend="Tekst">— И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. </p> <p rend="Tekst">— Па и ми мисл |
| >— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! — рече у себи Јова. — Нема муфталука!{S} Ни г |
| ана тебе послати за медиционара!« рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у п |
| ет данас на Божић.{S} Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.{S} Об |
| еба ми још један потпис, па мислим: кад би ти, прико, хтео? </p> <p rend="Tekst">— А, ја?!{S} О |
| , и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке.{S} До |
| са: »Ја пушим; и ја пушим«.{S} Кад год би одаџија Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би се с |
| , свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од ст |
| па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!{S} Сети се дописа које је нека |
| Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку |
| у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскр |
| ја поднаредничка »јегерска« персона, не би’ те ни молио; не би ти ни дошла на ред. деде, Кајо, |
| аш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао, него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало. |
| е, је л’ те?{S} Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друг |
| ивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша |
| герска« персона, не би’ те ни молио; не би ти ни дошла на ред. деде, Кајо, твога »јегера« у обр |
| ете молбу?{S} Не бисте, је л’ те?{S} Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни.{S} И ја вам онд |
| S} Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само људи могу рукова |
| а као стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с том кућом.{S} Зато и вечерас н |
| и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику; и тако скине с врата |
| амолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено.{S} Није много... |
| шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића поз |
| к лојалан и послушан грађанин, и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуца |
| рабри и теши себе: »Хоћу, хоћу, како не би’... наравно.« — Изгледао је у тај пар онако отприлик |
| ом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо в |
| твима. </p> <p rend="Tekst">После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, |
| о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је дв |
| ствар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да |
| лако; само један остаде, лагано!« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се |
| реће у свету за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна |
| тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео, и |
| ја Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би се слатко; вечно би је разгледао и редовно би рекао: |
| то нудио одаџију дуваном. »Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?«, па му п |
| ">— Не, без све шале — вели Јова — имао би’ за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништ |
| јуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао.{S} Ост |
| ар. </p> <p rend="Tekst">И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S |
| атес моја печеница, не би ме звао, него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало. </p> <p rend="Tek |
| се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази.{S} И чим |
| Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао |
| ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то н |
| родавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље има |
| з чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао?{S} Ставите се, м |
| {S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио (»јер тој поганој секти |
| ена шегрта, а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора, сваког како у лицу шегрта |
| слатко; вечно би је разгледао и редовно би рекао: »Е што је ширет!{S} Е несрећник!«, а то би се |
| керу у руке, смејао би се слатко; вечно би је разгледао и редовно би рекао: »Е што је ширет!{S} |
| х и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова |
| »Е што је ширет!{S} Е несрећник!«, а то би се Јове тицало. </p> <p rend="Tekst">У кондуити му ј |
| намигне на Насту.{S} Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби?{S} Чиновник н |
| једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијског времена, разгов |
| довно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком, која је била так |
| гње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или в |
| је најрадије читао Темеову »Криминалну библиотеку«).{S} Поодавна се датира њихово непријатељст |
| дева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде |
| знаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакл |
| ао или помагао Каји у кујни, кад је ова била добре воље, и зато му писаћи прибор и није био бог |
| г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. </p> <p rend="Tekst">Паја узе чашу |
| је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао зачудо до |
| од рада целога дана већ готово заспала била. </p> <p rend="Tekst">— Па онога мачора!{S} Ама са |
| ице једну грдну дуњу.{S} Дуња је испала била, и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, к |
| зад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први п |
| ошалио мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, |
| домаћин узе да пева прву песму која је била на првом очуваном листу, и испевао је тако сам нек |
| рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види. </p> <p rend= |
| завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S |
| е, истина, на његовој страни, али је то била слаба војда за увређен понос и срце његово, кад су |
| . </p> <p rend="Tekst">И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после |
| њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три че |
| му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са: »Ја пушим; и ја пушим« |
| и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном ист |
| а, па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и н |
| и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу |
| д Јова показа чарапе, што је, уосталом, било и излишно, јер је и прика имао бар пола туцета так |
| р једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на стол |
| жена.« Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних |
| сам један миран човек.{S} Шта је било — било!{S} Док сам био »јегер«... али сад, сад све чесно |
| е сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад ћемо поштено — вели Јова, па намигне на Нас |
| мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри |
| </p> <p rend="Tekst">А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне |
| , нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уредништва« нашао неш |
| nd="Tekst">Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{ |
| јтина.{S} Гледај, и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ми, ја сам један миран човек.{S} Шта је било — било!{S} Док сам био »јегер«... али сад, сад све |
| А, боже сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад ћемо поштено — вели Јова, па намигне |
| од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што река |
| st">Кад му донесоше Лиру, на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму кој |
| е, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устад |
| тко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?«, а овај наставља започето, или по |
| школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаб |
| или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ћ |
| ар, тебе ништа не би коштало, а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми |
| есио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочи |
| етири дана пред Божић.{S} А то је овако било. </p> <p rend="Tekst">Изиђе Јова тога дана на пија |
| знам баш поуздано је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешт |
| се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Каји |
| је истина! — брани је Јова. — Кад је то било? </p> <p rend="Tekst">— Море, зар је једаред?{S} Д |
| ри прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петна |
| . </p> <p rend="Tekst">А ево како је то било. </p> <p rend="Tekst">Знам да ће вас интересовати |
| Јова, па врти главом.{S} Тако је често било, па тако и сад.{S} Мораде се напослетку и полажени |
| н, па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што каж |
| је »сир ниже«, али је и »слово иже« ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му |
| дин-Пајиних мисли. </p> <p rend="Tekst">Било је већ четири и по часа поподне, и нема сумње да ј |
| ем, а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог’о |
| st">Као практикант понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све шт |
| о наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога д |
| анталона названих »трумбетен-хозен«.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова који су и |
| но волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« др |
| е чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, |
| у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад |
| о си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то!{S} Остав’ се, бога ти!{S} Да забавља |
| је ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr |
| ти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио да је све |
| с врата и испрати свакога кредитора, па био он шегрт, калфа или сам газда, и овај се нађе на со |
| ј што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онак |
| тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико сакс |
| описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} Спочетка се више |
| свога шефа, а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прас |
| товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са |
| да пуцам! </p> <p rend="Tekst">Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин, и сам не |
| грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Међу стоти |
| му направити) — онда рачунајте какав је био и тај ћуран! </p> <p rend="Tekst">Код куће их дочек |
| ом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду), па заврну мало п |
| ови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак да њен Јова сада ништа нит’ види нит’ |
| p rend="Tekst">Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и к |
| псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и стога што га је могао до миле воље това |
| он оде у једно ново друштво.{S} И ту је био писар, али је сад бележио колико је четки, пескониц |
| /p> <p rend="Tekst">А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури пече |
| ре воље, и зато му писаћи прибор и није био богзна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком |
| година; седео је у последњој скамији, и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку, сит неправде |
| се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и ос |
| де се мењале, и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI класе |
| о осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић |
| ао стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с том кућом.{S} Зато и вечерас није |
| знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник... </p> <p rend="Tekst">— О молим, молим, пр |
| постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арн |
| а се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати. </p> <p rend="Tekst">Би |
| то кад мене нема, прико!{S} Ја сам увек био човек спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} И |
| зале у казначејство где је он препишчик био. </p> <p rend="Tekst">А то место препишчика једва ј |
| оји у календару.{S} То је ваљда и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да |
| овек.{S} Шта је било — било!{S} Док сам био »јегер«... али сад, сад све чесно и поштено! — бран |
| раљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и |
| вно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве |
| </p> <p rend="Tekst">Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божи |
| се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над лоле лола«, па дао жени повода да поклиз |
| м окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.{S} Дуња је испала бил |
| а је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова |
| ишла у главу — куд би његов крај данас био!{S} Сети се дописа које је некада писао и оних ласк |
| ановић Бопчински«.{S} Један му је допис био и штампан цео, а други у изводу.{S} Његове, боже, р |
| овољан. </p> <p rend="Tekst">Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше |
| по форми оно што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отече |
| истојније одевати. </p> <p rend="Tekst">Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао |
| а богу, толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, ’хоће много шта да чује свет. ’хоћу да потражим |
| к је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је |
| пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте ви имали срца и душе да поједете пуслицу, а да од |
| ете пуслицу, а да одбијете молбу?{S} Не бисте, је л’ те?{S} Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан |
| о.{S} Српски не сме, а ваш швапски може бити! </p> <p rend="Tekst">— А, ти јуче крадила много! |
| трану тако дисхармонично како само може бити кад се то наше »Многаја љета!« пева.{S} Понављали |
| > <p rend="Tekst">Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« сву но |
| њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја- |
| ак, тек што није!{S} Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провесел |
| споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... </p> <p rend="Tekst">— Господин — |
| ’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику |
| ама свеједно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у |
| овек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је требао разумети.{S} А можда му се учин |
| Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у |
| у кревету размишљао: како је то славно бити Србин. </p> <p rend="Tekst">— А виде ли, Кајо, ону |
| еном року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда |
| _slovo_Char">О</hi>свану и давно жељени благдан рождества Христова. </p> <p rend="Tekst">Прошло |
| по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено, а домаћи |
| реч, донећу ја сам!{S} А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па |
| уком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси. </p> <p rend="Tekst">Е па, пошт |
| </p> <p rend="Tekst">И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда б |
| песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти се не ша |
| јо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја наливајући полаженику чашу |
| у, рече Јован, да извадим »дијамант« из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама чит |
| .{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. </p> <p rend="Tekst">Јова је задовољан био с њом |
| и пред њим. </p> <p rend="Tekst">— А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. </p> <p re |
| и! </p> <p rend="Tekst">— О, ја блатим, блатим... </p> <p rend="Tekst">— Плати, јакако, кад хоћ |
| ш брукати! </p> <p rend="Tekst">— О, ја блатим, блатим... </p> <p rend="Tekst">— Плати, јакако, |
| ласе; запао ту као дилижанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада |
| азјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у њу.{S} Тако се |
| зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и о |
| спо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. </p> <p rend="Tekst">— А, сасвим! — вели п |
| но домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... </p> < |
| >К</hi>ако која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све в |
| ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећ |
| је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је Јова као |
| упаног пајаца.{S} Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни м |
| , па се глади по трбуху. — Охохо!{S} Да бог поживи петога џандара! </p> <p rend="Tekst">Од пола |
| и пријатељи!« </p> <p rend="Tekst">— Да бог да! — одговарају Паја и Каја.{S} Купају се и седају |
| и јој се поклонише.{S} Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: </p> <p rend="T |
| а само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!« Пошто се тако одужио код својих с |
| се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.« — »Кад се тако накуп |
| S} А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама |
| да он све то мора прогутати, па шта му бог да!{S} Е, тако је некако и наш полаженик изгледао. |
| бога ми, и зашто да ме воли!{S} Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... </p> <p rend="Tekst" |
| иш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, бога ми, и зашто да ме воли!{S} Јер ја, бога ми, нисам |
| а, јоој... </p> <p rend="Tekst">— Није, бога ми, ја сам један миран човек.{S} Шта је било — бил |
| , немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем.{S} А да шта сам ти ја? </p> <p rend=" |
| јегер« био; све то те то!{S} Остав’ се, бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. </p> <p rend="T |
| ако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе т |
| /p> <p rend="Tekst">— Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокаком да |
| еби, што на уму, то и на друму, а свет, бога ми, неће то да трпи!« »Е, то му је, велим му ја, ш |
| S} Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струк |
| аква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је |
| росио ту лепу садашњу домаћицу Кају. »И бога ми ти кажем, прико, да се не кајем« — рече Јова. » |
| продајеш!{S} Зато ћути па иди; па фали бога што се само на том свршило! </p> <p rend="Tekst">— |
| ш мало па нећемо један другоме смети ни бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, |
| {S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. </p> |
| оље, и зато му писаћи прибор и није био богзна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком и у |
| но, шалим. </p> <p rend="Tekst">Ударило богме винце у лице, па Јова неће да стане, него тера да |
| е, на прилику... е, па писмен сам, фала богу, толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, ’хоће мно |
| раде жандаре. </p> <p rend="Tekst">— А, боже сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад |
| ампан цео, а други у изводу.{S} Његове, боже, радости!{S} А тек кад је прочитао у »Одговорима у |
| и Паја. </p> <p rend="Tekst">Шта ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну |
| Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето |
| ути, па кажи: берићатверсун!{S} Не дај, боже, горе! </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се тужити! — х |
| чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко |
| а; код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао ради многога чега; и овога |
| и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: </p> <p re |
| н списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако, па би само писао књиге, продав |
| st">Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било. </p> <p rend="Tekst">Изиђ |
| е уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају с |
| шан грађанин, и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он |
| а и стереотипним разговорима на њима, и Божић, ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што б |
| и се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године.{S} А к |
| } Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш? </p> <p rend="Tekst">— Па.. |
| , с којим се слабо и познавао. — Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. </p> <p ren |
| оз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДР |
| d="Tekst">Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали |
| <p rend="Tekst">— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изб |
| есет и пет година »транжира« он свакога Божића. </p> <p rend="Tekst">Изнеше печеницу на сто.{S} |
| кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића. </p> <p rend="Tekst">— Слушај, рођаче!{S} Да ја |
| ове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде да |
| сић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говор |
| твоје«, него да ми се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу кад га је |
| s/1.0"> <text> <body> <div> <p rend="D">БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p |
| ољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благово |
| слио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу? </p> <p rend="Tekst">Ако је она прасе |
| >ако која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи ст |
| новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мене немаш вере?{S} Коме сам ја још до |
| се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!« Ради те особине своје и добио је Јован Максић |
| ње!« Хехе, шалим се, жено, шалим!{S} Не бој се! </p> <p rend="Tekst">— Е, већ ја... </p> <p ren |
| ко ме мико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се да ми се не допадне друштво или ја друштву, а |
| ут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју, а Јова га одобровољава и умирује и каже: да он ка |
| мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не ви |
| p rend="Tekst">ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову |
| а сам ти ја? — протестује Каја мало као болно. </p> <p rend="Tekst">— Видим ја!{S} Види Јова и |
| мити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Де |
| , па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим, боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, |
| . </p> <p rend="Tekst">Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« с |
| више.{S} А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш |
| да и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, |
| сно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} |
| који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет, а нарочито домаћице |
| виче полаженик — побратиме, немаш, бре, бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, д |
| } А како је код других, који нису ништа бољи од њега; код њих свакога дана као код њега на Божи |
| е који је замењен данашњом пешадијом, о бомбардирању Београда, и о репарацији државног брода »Д |
| што сам, и крв пролив’о и ране добио у бомбардирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико |
| , па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед |
| у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински«.{S} Један му је допис био и штампан цео, а д |
| Tekst">— Море, каква администрација!{S} Борац јеси ли, питам те ја, к’о ја што сам, и крв проли |
| ет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног нај |
| , ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.« — »Кад се тако накупило мало повише« ве |
| мем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом |
| А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно погл |
| /p> <p rend="Tekst">— То није истина! — брани је Јова. — Кад је то било? </p> <p rend="Tekst">— |
| rend="Tekst">— О молим, молим, прико! — брани се полаженик. — Сваки је Србин војник!...{S} И ја |
| ... али сад, сад све чесно и поштено! — брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сад |
| ="Tekst">— Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја. </p> <p rend="Tekst">— Ниси, кад |
| мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: |
| {S} Уа! </p> <p rend="Tekst">— Није то, брате Јоване, »Уа!«, него ти си ударио и у неке шпекула |
| сто пита: </p> <p rend="Tekst">— Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе закла и ошури! </p> |
| ларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде |
| можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!« А њему је толико и требало.{S} Тек |
| аконитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да |
| вадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо пра |
| га рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантаз |
| вих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позив |
| <p rend="Tekst">— Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у |
| бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код господина начелник |
| t">— Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљ |
| ме — виче полаженик — побратиме, немаш, бре, бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животи |
| поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос, а око уста, која су в |
| да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници, размишљ |
| кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: </p |
| Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамте |
| мет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио да је све као доб |
| их што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: »Бр |
| спадне на оно што се пева у песмарици: »Бриго моја, пређи на другога, на другога, на жиранта мо |
| гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али: »Човек н |
| јстора. »Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!« |
| пет година; и још ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, м |
| кад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једн |
| удала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну. </p> |
| Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну. </p> <p rend="Tekst">Ту је још |
| трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а пос |
| ирању Београда, и о репарацији државног брода »Делиграда«, за који су нам, како је Јова читао у |
| кочене очи, и попише најзад тако звани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него сврш |
| бро научиш, а ти онда дођи, па се нећеш брукати! </p> <p rend="Tekst">— О, ја блатим, блатим... |
| ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш, Бруте!!« </p> <p rend="Tekst">А толико је доста било Јо |
| публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљат |
| ти, прико, и ово уво; на прико, и овај бубрег, на ево ти, прико, да ти осечем и ово друго уво! |
| и вику, и то му, бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав |
| ао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога |
| свакога совјетника ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода н |
| > <p rend="Tekst">— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.{S} Зар ти |
| је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} |
| ако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, али кад Швабу Кристијана задева, онда м |
| вао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана светлога празника рождества |
| устите ми да и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли. </p> <p rend="Tekst |
| st">— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само како сам прасе |
| kst">Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито је носио |
| скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прсл |
| одина војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, не причај ту, — п |
| ачак дрско и вешто здипио читав јагњећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао |
| ко да му је Јова све опростио, али онај бут никако!{S} Управо, Јова би му можда и смрсио конце, |
| ђем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим!{S} Не |
| — Нема муфталука!{S} Ни гуди, ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гла |
| Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина. </p> <p rend="Tekst |
| чето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова |
| се господина!{S} Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљда је он дошао само тебе д |
| ова сада налази.{S} Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропа |
| Ама ти, ја! </p> <p rend="Tekst">— Ја, вала, из Корита. </p> <p rend="Tekst">— Ама, славе ти, |
| м тамо. </p> <p rend="Tekst">— И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. </p> <p rend="Tekst">— П |
| едном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је стран |
| у уз’о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госп |
| онако како стоји у календару.{S} То је ваљда и узрок био што су се људи наоружали боље него др |
| носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. </p> <p rend="Tekst">Паја узе |
| од.{S} Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљда ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} О |
| паузу. — Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мисл |
| а ето, господин Паја, вели Каја, он нам ваљда неће одбити.« А није велика сума... три стотине.{ |
| пски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и стога што га је могао до миле воље товарити пре |
| а, ни ви, не би ниједан смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без |
| се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павл |
| наш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без џигер |
| о седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге же |
| st">— Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... </p> <p rend="Tekst">— Хладне руке... ама в |
| ећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала. </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— Имам част представити вам мога колегу ћурана! </p> <p rend="Tekst">На које се |
| јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољ |
| шегрта. »Поздравио вас мајстор и послао вам ово«, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло доб |
| тва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовим |
| </p> <p rend="Tekst">— Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо. </p> |
| S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави кугли |
| васиони владају, некако се један другом ванредно допао: сродне душе, па се допуњавале.{S} Шваби |
| , мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. </p> <p rend="Tekst">— Е, па таку ми жену да |
| ачелника или господина министра?!{S} Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! </p> <p rend="Teks |
| рица, Ватрица!« поправља их Јова и цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га |
| прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! </p> <p rend |
| да тако јевтине и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пек |
| о било. </p> <p rend="Tekst">Знам да ће вас интересовати прича, зато ћу мало поиздаље почети и |
| асу одолети могао?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на |
| и си ми већ момче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам |
| а иде сам, па пошаље шегрта. »Поздравио вас мајстор и послао вам ово«, вели дечко и даје му цед |
| ан на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пош |
| о неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао: |
| еном својим.{S} Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Хе-хе!« трља |
| које је већма закачио, зову га:{S} Јова Ватра, и увек понешто опсују. </p> <p rend="Tekst">Јова |
| го са презименом својим.{S} Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Х |
| кад га је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана светлога празн |
| а домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га је бог |
| е!« трља Јова задовољно руке. »Ватрица, Ватрица!« поправља их Јова и цела варош га тако зна.{S} |
| којима је мање дужан, зову га:{S} Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову га:{S} Јова |
| ла и ошури! </p> <p rend="Tekst">А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео |
| ио. »Хе-хе!« трља Јова задовољно руке. »Ватрица, Ватрица!« поправља их Јова и цела варош га так |
| nd="Tekst">— Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, |
| е се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и пол |
| ме да краде, Швабо.{S} Српски не сме, а ваш швапски може бити! </p> <p rend="Tekst">— А, ти јуч |
| ба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена. </p> <p rend="Tekst">— Али мени треба твоја, |
| — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље. </p> <p rend="Tekst">— Баш се ономад нешт |
| ве.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је п |
| на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само вид |
| злазећи и палећи цигару први пут у свом веку у канцеларији. </p> <p rend="Tekst">Аћим одаџија с |
| дарни народ не сећа их се. »Није фајде! вели Јован.{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не с |
| о и даје му цедуљицу. — »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је меће у џеп, је |
| оздравио вас мајстор и послао вам ово«, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло добро! вели Ј |
| ш.« Па како? питам је ја. — »Ето тако«, вели она: »док ти спаваш, а ја ти чистим панталоне, па |
| нда извадим понеки грош ајлука. ’хоћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бо |
| рече за тебе: — »Па ето, господин Паја, вели Каја, он нам ваљда неће одбити.« А није велика сум |
| шефе« — велим му ја. — »Па сâм си крив, вели он; теби, што на уму, то и на друму, а свет, бога |
| оја је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајн |
| сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на |
| ра крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало |
| ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мене немаш вере?{S} К |
| kst">Ни он ни она нису имали ништа; он, вели, имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испро |
| ичких странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино |
| тек и замисли се. »Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: »Сви Шајкаши одоше, лак |
| у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака, и досад с |
| ин. »Е баш ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молб |
| м је ја. — »Па је скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.« Па ка |
| »Делиград« због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Прич |
| .« — »Кад се тако накупило мало повише« вели ми Каја, »а ја променим у наполеон.{S} Зрно по зрн |
| <p rend="Tekst">— Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. </p> <p rend="Tekst">— Два и п |
| rend="Tekst">— Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди бли |
| читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! — вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у свом веку |
| ">— Јок, јок; увери се на лицу места! — вели Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама верујем, де... </ |
| </p> <p rend="Tekst">— Са једна кафа! — вели Шваба. </p> <p rend="Tekst">— Е па плати, Швабо, к |
| Tekst">— Аванзовао с коња на магарца! — вели шеф. </p> <p rend="Tekst">Тако Јова напусти канцел |
| p> <p rend="Tekst">— Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде!{S} Мала плата, а скупо |
| ди!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну. </p> <p rend= |
| оша Калдерон не да ни пребијене паре! — вели Јова. </p> <p rend="Tekst">— Е, баш ми је криво, п |
| kst">— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш не |
| клија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! — вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо!{S} Да бог по |
| p> <p rend="Tekst">— А, боже сачувај! — вели Јова. — Шта је било — било, а сад ћемо поштено — в |
| ту. </p> <p rend="Tekst">— А, сасвим! — вели полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Е, фала, прико, |
| ма ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ.{S} Затим га остави високо да г |
| <p rend="Tekst">— Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Вид’ла сам... — |
| /p> <p rend="Tekst">— Нема је никако! — вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. </ |
| rend="Tekst">— Е, прико, немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем.{S} А да шта с |
| урно? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну. |
| Шваба. </p> <p rend="Tekst">— Охохо! — вели Јова. — Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} |
| > <p rend="Tekst">— Е, тако те ’хоћу! — вели Јова раздраган, па је загрли. — Ето видиш, прико, |
| како, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. < |
| ведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно. |
| rend="Tekst">— Ја платила, а ти пила, — вели Шваба. </p> <p rend="Tekst">— Охохо! — вели Јова. |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ја платила, — вели Шваба. </p> <p rend="Tekst">— А ко пила кафа? — пи |
| rend="Tekst">— Море, ти се не шалиш, — вели му Паја. </p> <p rend="Tekst">— Зове ме овај мој к |
| асенце? </p> <p rend="Tekst">— Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. </p> <p rend="T |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. </p> <p rend="Tekst">А Јо |
| </p> <p rend="Tekst">— Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... </p> <p rend="Tekst">— Хл |
| p rend="Tekst">— Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да изра |
| p> <p rend="Tekst">— Не, без све шале — вели Јова — имао би’ за нешто да те замолим.{S} Мала је |
| шило! </p> <p rend="Tekst">— Па јесте — вели Јова јетко, узимајући шешир и кривећи га на десно |
| ну жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл’о ме од куће да |
| ">— Зове ме овај мој комшија на ручак — вели Јова задовољно чистећи кремењак. — Е, мој комшија, |
| шаке. </p> <p rend="Tekst">— Верујем — вели г. Паја. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок; увери се |
| е!« </p> <p rend="Tekst">— То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће! < |
| /p> <p rend="Tekst">— Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље. </p> <p ren |
| ом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама |
| та је било — било, а сад ћемо поштено — вели Јова, па намигне на Насту.{S} Да ја крадем, зар би |
| rend="Tekst">— Тхе, то је твоја ствар — вели му шеф. </p> <p rend="Tekst">— Па ће и господин То |
| се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: </p> <p rend="Tekst">— Море, прико, ти с |
| оће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он н |
| е ни шéгра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси т |
| прико«.{S} А полаженик се само клања и вели: да ће он и убудуће такав остати и трудити се да ј |
| или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} А |
| и мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико«.{S} А полаженик се само клања и вели: да |
| шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! </p> <p rend="Tekst">— Што не пијете, госп |
| је мука овде!{S} Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитор |
| Каја, он нам ваљда неће одбити.« А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми |
| и боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годин |
| е то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у |
| га на десно уво — мале лопове вешају, а великима ордене прикачују. </p> <p rend="Tekst">— Тхе — |
| вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.« — »Кад |
| кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.« </p> <p rend="Tekst">— Ама, окани се гос |
| ога ми, неће то да трпи!« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; |
| смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!« </p> <p rend="Tekst">А учини |
| st">— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим, боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па |
| о сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја. — »Па сâм си крив, вели он; теби, што на у |
| би ниједан смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, |
| цу с реч’ма: »У то име дижем ову чашу и велим ти и кличем: здрав си, прико!{S} Киљадили ми се т |
| сва.{S} Говоре о тројецарском савезу; о величини и исполинском напретку Русије; о државној ерге |
| ам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце? </p> <p rend="Tekst">— Ама... |
| то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, |
| Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени |
| </p> <p rend="Tekst">Еј, да ми срце не вене! </p> <p rend="Tekst">пева домаћин и загрлио своју |
| амо пријатељима и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и |
| и с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.« Од то доба једнако лепо живе. |
| ели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: »Јављамо пријатељима и по |
| му Јова, не бој се!{S} Зар у мене немаш вере?{S} Коме сам ја још до сада зајео?{S} Ти само накр |
| онда кад сте ми досад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповечице бу |
| ама, јер се охладио и разочарао, и није веровао ниједним новинама више него само званичним.{S} |
| авио (»јер тој поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).{S} И заиста, мачор се јо |
| пуштам.{S} Није ме ни пит’о, ако ћеш ми веровати... </p> <p rend="Tekst">— Молим те, ја ништа н |
| му главу у шаке. </p> <p rend="Tekst">— Верујем — вели г. Паја. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок |
| — вели Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама верујем, де... </p> <p rend="Tekst">— Ама, јок, нећу ја |
| стор у томе!« </p> <p rend="Tekst">— То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, |
| оворим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног страж |
| S} Не бој се! </p> <p rend="Tekst">— Е, већ ја... </p> <p rend="Tekst">— Војник, ја, јакако!{S} |
| ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исто к’о и твоје! </p> <p rend=" |
| маћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се |
| ла да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како н |
| {S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи.{S} Брински што |
| ју и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. </p> <p rend="Tekst">Паја узе чашу и куц |
| аја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. </p> <p rend="Tekst">— Па оног |
| у цедуљицу, него је меће у џеп, јер зна већ цео текст напамет. — »Како си, мали, шта радиш, мал |
| и од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!« Пошто се тако одужио |
| ова. </p> <p rend="Tekst">— Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то!{S} Ост |
| остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале, и ко |
| е јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, |
| них мисли. </p> <p rend="Tekst">Било је већ четири и по часа поподне, и нема сумње да је у то д |
| он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав пр |
| задовољан. </p> <p rend="Tekst">Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они посе |
| матрања, испуњава и по форми оно што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једин |
| вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. </p> <p rend="Tekst">— О, ја видила; госп |
| мти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још мно |
| ?{S} Ти само накриви капу!« — Некоме се већ досади да иде сам, па пошаље шегрта. »Поздравио вас |
| а, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер |
| у! </p> <p rend="Tekst">— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да одем и да |
| рпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне |
| а спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова б |
| одином Пајом, јер је опазила да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак да |
| ј ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историј |
| реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да |
| S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, |
| ти! </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. </p> <p rend="Tek |
| ије велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим: кад би |
| га Паја. </p> <p rend="Tekst">— Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим с |
| а — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје. </p> <p rend="Tekst">— |
| ћ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова облапорност, вид |
| ту за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овлада |
| врућинама. </p> <p rend="Tekst">Прошао већ и св. Никола са славама и стереотипним разговорима |
| еднога дана.{S} Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палц |
| какав шнајдер, шустер, тишлер, или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је |
| "Tekst">— Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то — рече Каја |
| жене да причам моја ђаволства, јер, ено већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како |
| ретпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао |
| ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ ’тео да бацим, искрзали се рукави, а она не да, нег |
| ицу им читаш понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред с |
| њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. |
| м пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. |
| цу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{ |
| } И то каквог ћурана!{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било |
| а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега. </p> <p rend="Tekst">Седим тако, па |
| а медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе у нижим разредима |
| о.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. |
| зову га:{S} Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову га:{S} Јова Ватра, и увек понешто о |
| рад да се мрази с том кућом.{S} Зато и вечерас није хтео да прибегне оружју, а могао га је про |
| у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима. </p> <p rend="Tekst">После су |
| у табакеру у руке, смејао би се слатко; вечно би је разгледао и редовно би рекао: »Е што је шир |
| и кривећи га на десно уво — мале лопове вешају, а великима ордене прикачују. </p> <p rend="Teks |
| после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе, па зато су |
| о је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — имађаш |
| вом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њ |
| не одриче. </p> <p rend="Tekst">Умео је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после |
| ли је и »слово иже« ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Би |
| ањског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагњећи бут.{S} Од то доба је још не |
| оћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога |
| ти дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, рец |
| отпевај једну, ал’ онако штогод.{S} Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљда ниси то ни знао!{S} |
| га госпоја Каја. — Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и л |
| це, па каж’те, али по души: да л’ бисте ви имали срца и душе да поједете пуслицу, а да одбијете |
| Не бисте, је л’ те?{S} Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни.{S} И ја вам онда не велим ниш |
| t">Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, |
| вели полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... </p> <p r |
| но бити Србин. </p> <p rend="Tekst">— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу п |
| запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало сме |
| асно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих »трумбетен-хозен«.{S} Б |
| већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана!{S} Не знаш шта |
| а зарасте.{S} А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види. </p> <p rend="Tekst |
| ањир; натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире. </p> <p rend="Tekst">— И ше |
| шкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу, па |
| им одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији. </p> <p rend="Tekst">— Да |
| себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако |
| и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих н |
| аја упознали, заволели и узели. »Чим се видесмо, заволесмо се.{S} Ја одмах рекох: »Ил’ њу, ил’ |
| i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин</hi>. </p> <p rend |
| да се не кајем« — рече Јова. »Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, |
| но. </p> <p rend="Tekst">— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску! </p> <p rend="Tekst">— Јест, — |
| оуздан знак да њен Јова сада ништа нит’ види нит’ чује. — Извол’те вина, госпо’н-Пајо. </p> <p |
| ги дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, па ужив |
| абом.{S} Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља к |
| рико, да се не кајем« — рече Јова. »Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, уз |
| та, па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим. </p> <p rend= |
| је била; видео се мозак... а сад се не види. </p> <p rend="Tekst">— Забога, Јово — моли га дом |
| д тако звани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него свршава своју подужу здравицу |
| туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није с |
| а другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стој |
| два часа. </p> <p rend="Tekst">— О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек |
| мало као болно. </p> <p rend="Tekst">— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску! </p> <p rend="Teks |
| разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружес |
| ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један дру |
| вко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... </p> <p rend="Tekst">Седи душо, |
| ра. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?{S} Сад ћу ти га скресати у |
| пело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме |
| ам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још ће п |
| Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. </p> <p rend="Tekst">— Е, па т |
| м рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке |
| } Чарале ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи. </p> <p r |
| ели Јова раздраган, па је загрли. — Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, бога ми, и з |
| Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу. </p> <p rend="T |
| {S} И ја сам војник, разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу: истина, то ј |
| и.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поз |
| ра Саве, којега је госпоја Каја само из виђења познавала. </p> <p rend="Tekst">А г. Паја седи и |
| сти против ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантазијо« названа, у конзистори |
| да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опе |
| "Tekst">— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа! </p> <p rend="Tekst">— Није то, брате Јов |
| </p> <p rend="Tekst">— Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшиј |
| оседаше. </p> <p rend="Tekst">— Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако!{S} Седи ти, прико, о |
| ин-Пају. </p> <p rend="Tekst">— Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опс |
| испише. </p> <p rend="Tekst">— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну |
| јих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у |
| , и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је та |
| а беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.{S} Дуња је испала била, и прас |
| а ништа нит’ види нит’ чује. — Извол’те вина, госпо’н-Пајо. </p> <p rend="Tekst">И домаћица звр |
| .{S} Гледај, и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај! </p> <p rend="Tekst">— Е, теби |
| тину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. </p> <p rend="Te |
| која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног. </p> <p rend="Tekst">И Ј |
| лим. </p> <p rend="Tekst">Ударило богме винце у лице, па Јова неће да стане, него тера даље, иа |
| већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и |
| , Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој... </p> <p rend="Tekst">— Н |
| си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада пошт |
| Јова пунећи пиштољ.{S} Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима |
| ено. </p> <p rend="Tekst">Но мати му је вић умела накнадити оца, и њена милошта осладила му је |
| је, па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо л’, фабрико? — |
| едника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске ка |
| једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме воли |
| ију. </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — виче полаженик — побратиме, немаш, бре, бољег пријатеља |
| t">А г. Паја седи и чека, а све једнако виче као да храбри и теши себе: »Хоћу, хоћу, како не би |
| ку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!« |
| чарао, и није веровао ниједним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији но |
| коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га |
| стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација у којо |
| смејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и свој |
| није много писао код куће; код куће је више читао или помагао Каји у кујни, кад је ова била до |
| судбином.{S} Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за со |
| ик, тај ће знати све то.{S} Спочетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде |
| тичне, па из тога саставља, са мање или више успеха, како кад.{S} Једно му се надгробно слово ј |
| отне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је в |
| зео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио т |
| овек спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу |
| ="Tekst">— Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, шт |
| аја. </p> <p rend="Tekst">— Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокак |
| абе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, |
| будуће такав остати и трудити се да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа |
| е оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} |
| разуме, па се само смеје, а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло, јер је боље владао срп |
| р да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари и |
| еди прасе, па зато су се о њега отимали виши чиновници као г. начелник, председник и шеф поште |
| ајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и |
| о твога села. </p> <p rend="Tekst">— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. </p> <p rend= |
| нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао: сродне |
| шао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао |
| {S} А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опе |
| да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале, и ко ти све није постао и био начелник |
| гану којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких с |
| господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сор |
| ва!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!!{S |
| понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу |
| госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шефовица!« |
| ачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накрив |
| окреће »рингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јо |
| на његовој страни, али је то била слаба војда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти пр |
| Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... </p> <p rend= |
| nd="Tekst">— Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељ |
| ">— Е, већ ја... </p> <p rend="Tekst">— Војник, ја, јакако!{S} А старе пензионерке само притиск |
| о баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари »јегер«, па се то слаже као стикови у пес |
| сподин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с то |
| је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари »јегер«, па се то слаже као ст |
| ’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог’о сам и тамбу |
| — Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник, разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у администра |
| — брани се полаженик. — Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник, разуме се, у неком виду. |
| то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник... </p> <p rend="Tekst">— О молим, молим, прико! |
| рико, да ја теби наздрављам како другу, војнику и врсном поштару, који си ти поштанску струку н |
| единица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених |
| изгубила, стајала је као шпада у канији војносудског аудитора Саве, којега је госпоја Каја само |
| Говоре, даље, о старим »јегерима«, роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о бомбардира |
| и ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама.{S} |
| зио сам јед и чемер.{S} Мати га је јако волела.{S} Увек је сваком говорила да јој је син врло б |
| ова који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски |
| загрли. — Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, бога ми, и зашто да ме воли!{S} Јер ј |
| друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда б |
| пача у женске гослове, иако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. »Сад ћу те |
| ских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мâли, тако |
| и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, или |
| ука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изић |
| и ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима. </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
| словљава Кристијан — јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре. </p> <p rend= |
| е, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. — »Е, Јоване, Јоване, тек ће м |
| олемо.{S} А има, бога ми, и зашто да ме воли!{S} Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... </p |
| «, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А |
| а све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако |
| S} О молим... молим... наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, |
| ш ваљда и стога што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчи |
| гао Каји у кујни, кад је ова била добре воље, и зато му писаћи прибор и није био богзна какав.{ |
| ече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. </p> <p rend="Tekst |
| ићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се |
| »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди |
| t">А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се |
| еког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — имађаше обичај рећи кад хоће да из |
| то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора, па био он шегрт, кал |
| главу закинуо раденику; и тако скине с врата мајстора. »Тако, тако, једномишљениче, не брини с |
| end="Tekst">А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не вид |
| ми се у року од данас за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо бр |
| А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против |
| ако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Жив |
| тарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу. </p> <p rend="Tekst">Док је Јова напољ |
| ао добар и предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу, к |
| атли-кафу.{S} Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону! </p> <p rend="T |
| ида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу |
| ката«.{S} А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време |
| њим задовољан, а тако исто и публика. »Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се |
| говора уредништва, и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јо |
| к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то ј |
| st">— Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што каж |
| десет динара месечно, зато и њен потпис вреди, известио ме Спаса књиговођа.{S} Она је главни је |
| </p> <p rend="Tekst">Код куће их дочека вредна домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а о |
| аном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом |
| ао Јову, или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио, али онај бу |
| рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. </p> <p rend="Tekst">Дакле, |
| >— Е, прико, немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем.{S} А да шта сам ти ја? </p |
| p> <p rend="Tekst">— Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао |
| своју партију. </p> <p rend="Tekst">Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом суд |
| {S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време... </p> <p rend="Tekst">— Море, каква администрац |
| о, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је к |
| ка као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично.{S} Али од неко |
| ну. </p> <p rend="Tekst">Ту је још неко време помагао домаћици: надевао сарме с њом заједно и з |
| асова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима. </p> <p r |
| жала и спасла од »сверазоравајућег зуба времена«.{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо ј |
| о је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. </p> <p ren |
| Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би ув |
| господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер, или тако већ ко, |
| названа Каја, оставила ме је пре неког времена слушајући совјете наших заједничких непријатеља |
| би се до осам часова, до канцеларијског времена, разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се раз |
| се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропастио за своју партију. </p> <p |
| рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља, са м |
| «, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је ме |
| .{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од ч |
| од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја ви |
| неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то пол |
| да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не б |
| } Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, |
| је школовање у основној школи оставило врло тужне и помало ружне успомене у њему.{S} Ту се прв |
| је моћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати св |
| а теби наздрављам како другу, војнику и врсном поштару, који си ти поштанску струку на један, р |
| мним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено. </p> <p ren |
| бе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом.{S} Тако је често било, па тако и сад.{S} М |
| е нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћиц |
| је ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама. </p> <p rend="Tekst">Прошао већ и св. Никола |
| му тек госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова беж’ из кујне. »Нисам ја твоја шеф |
| лића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву |
| го мезулански дорат из штале му, кад је вукао дилижанац преко Плоче.{S} Па како му је онда пону |
| е носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш |
| ама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. </p> <p ren |
| Tekst">И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљати.{S} И онда |
| говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госвоја Каја уграбише прилику док је Јова гов |
| тако се крену дома:{S} Јова с тестом, а г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вр |
| иђења познавала. </p> <p rend="Tekst">А г. Паја седи и чека, а све једнако виче као да храбри и |
| S} Да се куцамо. </p> <p rend="Tekst">А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућ |
| . наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пу |
| . </p> <p rend="Tekst">— Верујем — вели г. Паја. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок; увери се на л |
| це од хлеба, па тек понекад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво дома |
| су се о њега отимали виши чиновници као г. начелник, председник и шеф поште и телеграфа.{S} Код |
| st">Шта ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу? </p> <p rend=" |
| "Tekst">И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнае |
| је прочитао у »Одговорима уредништва«: »г. Ј. М. у *.{S} Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јав |
| ешто и на своју адресу.{S} Стајало је: »г. Ј. М. у Х. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће |
| о, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госвоја Каја уграб |
| ји, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници поко |
| вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Е, може и то да бу |
| м колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан. </p> <p rend="Tekst">— Е, Пајо, ако нис |
| јстору се само кува и мења боју, а Јова га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социј |
| оју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим |
| ска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га вид |
| други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, па у |
| , и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у |
| и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — имађаше обичај ре |
| здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изброја паре и нађе да |
| и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!« |
| дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном ре |
| говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и св |
| од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: </p> <p rend="Tekst">— Е, мој брате, и с |
| , не би ме звао, него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало. </p> <p rend="Tekst">— Ама ти баш п |
| , него се још сам добровољно понудио да га растура, и растурио је равно четрдесет и осам комада |
| ке мало крупније неисправности, тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у ј |
| ћи пиштољ.{S} Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само људи |
| ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет, а нарочито до |
| дан други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да г |
| <p rend="Tekst">— Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки |
| st">— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. </p> <p rend="Tekst">А Јова продужи питати, |
| омче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — |
| он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разго |
| ом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет д |
| је једаред, па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво!{S} И после, да је само то... </p> <p rend |
| Јован.{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!« И он поради и сам, и преко својих прија |
| него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној; почела је са једн |
| да је уопште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола, а он опет њој п |
| о један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, |
| ве печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: </p> <p rend= |
| — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цв |
| ијски материјал ка’ јазавац кукуруз, па га после продајеш!{S} Зато ћути па иди; па фали бога шт |
| ле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па |
| ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ја платила, — вели Шваб |
| d="Tekst">— У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. </p> <p rend="Tekst">— Са једна кафа! — вели Ш |
| nd="Tekst">— ’Оћемо л’, фабрико? — пита га Јова. </p> <p rend="Tekst">— О, ја, да играмо.{S} Ал |
| st">Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији. </p> <p rend="Tekst" |
| } Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше |
| те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући, а ја пољубим Кају, па јој кажем: »Ово |
| ђу слепцима ћорав краљ!« рече Јован кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу |
| о што се десило Павлу Постиљоновићу кад га је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде п |
| све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за к |
| само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} У |
| Tekst">— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ с |
| о, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек у |
| kst">— Ама, прико, батали то! — умирује га полаженик. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, ’ајде |
| ="Tekst">— Па молим те, Јово, — умирује га Тоша шеф — па ти то мени, ка’ да сам ја министар па |
| тко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, |
| и, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовин |
| е партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао.{S} Остао |
| </p> <p rend="Tekst">И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Ј |
| ве само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. </p> <p rend="Tekst">— Е, дед’ ми |
| d="Tekst">»Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер, и |
| од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим. </p> <p |
| > <p rend="Tekst">— Забога, Јово — моли га домаћица — ти, како си почео, још ћеш нам и госта от |
| какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти, прико, и ово уво; на прико, и |
| {S} Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. </p> <p rend |
| ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире т |
| ија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље. </p> <p rend="Teks |
| ekst">— Ево, прико и побратиме — храбри га Јова, — само форме ради, да се испуни та њихова форм |
| "Tekst">— Је л’ ја? — пита сељак и мери га. </p> <p rend="Tekst">— Ти, да! </p> <p rend="Tekst" |
| војим полажеником.{S} Међу стотинама си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и |
| диш ли, море, онај пиштољ?{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом |
| сле је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је јако волела.{S} Увек је сваком говорила да јој је |
| да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та |
| има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола, а он опет њој пребацивао за н |
| и Јова јетко, узимајући шешир и кривећи га на десно уво — мале лопове вешају, а великима ордене |
| рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчеруп |
| т, код мене и код другога цвеће! — теши га Паја. </p> <p rend="Tekst">— Не знам већ више, бога |
| а и ниси ти мали, какав мали.{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!« — |
| ма!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи.{S} Брински |
| им! — вели Јова пунећи пиштољ.{S} Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим |
| издалека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се |
| м руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси. </p> <p rend="Tekst">Е па, п |
| ого сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је требао разумети.{S} А можда му се учинила његова |
| на сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписуј |
| с није хтео да прибегне оружју, а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао), не |
| е год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе.{S} То му |
| .{S} И Јову је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« ( |
| вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на мразу.{S} Као искусан и |
| , а они јој се поклонише.{S} Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: </p> <p r |
| ли, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; доша |
| а сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још ћ |
| ?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл’о |
| ред собом, него и на оне за собом, и то га је утешило. </p> <p rend="Tekst">Тако он сад, без од |
| ву је често посећивао и пленио га, зато га је Јова и прозвао Јевђовићем и »Картушем« (Јова је м |
| а чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта |
| погодан му је био још ваљда и стога што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер |
| ћудни Шваба, па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио. </p> <p rend="Tekst">— Дед |
| поштено! — брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сад опет поче да прича како су се |
| ашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту |
| зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га:{S} Јова Ватрица, а они које је већма закачио, зову |
| рица, а они које је већма закачио, зову га:{S} Јова Ватра, и увек понешто опсују. </p> <p rend= |
| али пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе, а из рачунице правил |
| него са презименом својим.{S} Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. |
| ачунице правило трајно.{S} На испиту су га обарали, и он је три разреда учио шест година; седео |
| Ватрица!« поправља их Јова и цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га:{S} Ј |
| тар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, гов |
| просто пушком убити (јер Јова је добро гађао), него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је ј |
| едитора, па био он шегрт, калфа или сам газда, и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан |
| не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Диг |
| } Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јо |
| таде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном до |
| највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву не |
| ма.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам |
| е; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао решпекта, |
| гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће и |
| ога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га ни |
| ли одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »бакс |
| него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друг |
| питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл’о ме |
| о је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце хартије |
| оже употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се |
| сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на р |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај сам |
| .{S} Међу стотинама си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печен |
| гледати, јер су стизале у казначејство где је он препишчик био. </p> <p rend="Tekst">А то мест |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ.{S} |
| нако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине |
| уца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му јед |
| доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша |
| ну друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл’о ме од куће да му н |
| е замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Д |
| ка или господина министра?!{S} Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! </p> <p rend="Tekst">— Т |
| .{S} Хехе!!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љуб |
| а.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму |
| укав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе. </p> <p re |
| из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим!{S} Не бој се! </ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па |
| ијем је заклопцу била она добро позната глава са: »Ја пушим; и ја пушим«.{S} Кад год би одаџија |
| </p> <p rend="Tekst">Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. </p> <p rend=" |
| дуњу.{S} Дуња је испала била, и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђен |
| ета господња 1891. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
| аја, и Јова ућута. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она |
| D">БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
| и најглавнији део целе приповетке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер т |
| една другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стоји. </p> <p rend="Tekst">Од с |
| ветке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове треће главе и почи |
| ве управо излишне, јер тек од ове треће главе и почиње права приповетка</hi>. </p> <p rend="Tek |
| ке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче. </p> <p |
| е да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш, |
| >Шта ће прика, стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачног |
| д Ристе пушкара, и место једне сталне и главне канцеларије, имао је неколико филијала по оним м |
| известио ме Спаса књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалнос |
| /p> <p rend="Tekst">— Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја |
| десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре се |
| тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом.{S} Тако је често било, па тако и сад.{S} Мораде |
| и ране добио у бомбардирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; |
| бардирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, — рече |
| вршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!{S} Сети се дописа |
| а!{S} Ти не знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник... </p> <p rend="Tekst">— О моли |
| он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику; и тако скине с врата мајстора. |
| иш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке. </p> <p rend="Tekst">— Верујем — вели г. |
| ’ овај залогај! — рече и показа прасећу главу — да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за |
| и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова угла |
| них језика су га увек питали неправилне глаголе, а из рачунице правило трајно.{S} На испиту су |
| ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну. </p> <p rend="Tekst">Ту |
| чудо, кад је муфте! — вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо!{S} Да бог поживи петога џанда |
| е.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постар |
| страна сваковрсних песама, све на један глас. </p> <p rend="Tekst">И сад, или је то била моћ пе |
| трудити се да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом п |
| ртијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у ону кафан |
| ’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, жено, по |
| о не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други |
| крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао?{S} Ставите се, молим вас, сами у г |
| ва се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да с |
| га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та ра |
| rend="Tekst">— Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. </p> <p rend="Tekst">— Деде, д |
| ора свиће... </p> <p rend="Tekst">а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и |
| уљицу. — »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је меће у џеп, јер зна већ цео т |
| } А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још оку |
| d="Tekst">— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. </p> <p rend="Tekst">А Јова продужи пи |
| ругу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што мор |
| ; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окрен |
| која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| е познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај! </p> <p rend="Tekst">— Е, теби је све до шале! |
| м — дрекну Јова — ето су од зејтина.{S} Гледај, и не познаје се да је било вина у њима!{S} Глед |
| море, па и ниси ти мали, какав мали.{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женид |
| главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке. </p> <p r |
| који је такође бленуо у њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја. </p> <p ren |
| , и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за |
| ционара!« рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разглед |
| само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. </p> <p rend="Tekst">— Е, дед’ ми са |
| ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу? </p> <p rend="Tekst">А |
| век крадила.{S} Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца. |
| ином.{S} Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за собом, |
| пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер су стизале у казначејство где је он препиш |
| м послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, леп |
| дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу; о величини и исполинском |
| а који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре, даље, о старим »јегерима«, роду војске који је |
| асе. </p> <p rend="Tekst">— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш! </p> <p re |
| ише волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српс |
| ш дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госво |
| сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут |
| ти га је јако волела.{S} Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, |
| све то.{S} Спочетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да »транжира« печ |
| је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако напамет, нити тражим да ми верујете онако |
| ј поганој секти не може се веровати«, — говорио је Јова).{S} И заиста, мачор се још три пута ја |
| своја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако |
| Јовиној кући.{S} Затим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је пол |
| лава са: »Ја пушим; и ја пушим«.{S} Кад год би одаџија Аћим узео ту табакеру у руке, смејао би |
| века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико о |
| давна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« |
| ећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} Спочетка се |
| i rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ако која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, с |
| на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до |
| да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. </p> <p rend="Teks |
| ксић је човек од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI класе, таман за једну класу ста |
| га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све с |
| маћи.{S} И место да медицину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине) — он запе |
| ари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... </p> < |
| године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практикан |
| ар VI класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Вла |
| обарали, и он је три разреда учио шест година; седео је у последњој скамији, и био увек меланх |
| — он запе у нижим разредима неких шест година, и стога се, ето, и нађе у казначејству. </p> <p |
| о су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практи |
| vo_Char">С</hi>тегла јака зима те 1891. године: баш сасвим онако како стоји у календару.{S} То |
| ван био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разуме |
| дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега. </p> <p rend="Tek |
| елика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се |
| мћење, то је једно чудо!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице! < |
| } Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине д |
| ожић«, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи о |
| ва.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најз |
| kst">Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. </p |
| лавни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти |
| ти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <p re |
| .{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. »Са |
| а кажи: берићатверсун!{S} Не дај, боже, горе! </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу се тужити! — храбри |
| о завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувш |
| rend="Tekst">— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.{S} Зар ти да п |
| или, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се ча |
| Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мез |
| } И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — морад |
| т’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госвоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, зава |
| ја није трпела да се Јова пача у женске гослове, иако је то Јова волео и покушавао да свугде за |
| те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — |
| ш ти фала! </p> <p rend="Tekst">— Фала, госпо’н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благо |
| а нит’ види нит’ чује. — Извол’те вина, госпо’н-Пајо. </p> <p rend="Tekst">И домаћица зврцну бл |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и н |
| еника. — У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо.{S} Да се куцамо. </p> <p rend="Tekst">А г |
| </p> <p rend="Tekst">— Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. |
| с предлогом. </p> <p rend="Tekst">»Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шн |
| папуче. </p> <p rend="Tekst">— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. </p |
| t">— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одере |
| ти.« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја. — »Па сâм си крив, вели о |
| визијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?«, а овај наставља започето, или почиње д |
| ро присети, па рече за тебе: — »Па ето, господин Паја, вели Каја, он нам ваљда неће одбити.« А |
| је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник, који је почасни члан Пољопри |
| а тумарајући и тражећи нешто по соби. — Господин Чеда, наш министар, пише тако неке историје; м |
| да ми учиниш... </p> <p rend="Tekst">— Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше зд |
| о тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом. </p> <p rend="Tekst">Тако је стајала та |
| па чак и од таквог познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још до |
| му шеф. </p> <p rend="Tekst">— Па ће и господин Тодор, шеф, да се мало прослави.{S} Знам и нек |
| јест, куће; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао р |
| м то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима |
| /p> <p rend="Tekst">— Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа. </p> <p rend=" |
| сту.{S} Да ја крадем, зар би мене трпео господин министар у служби?{S} Чиновник не сме да краде |
| {S} Остав’ се, бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. </p> <p rend="Tekst">— Кајо! — викну Јов |
| могао?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан с |
| и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли. </p> <p rend="Tekst">Било је ве |
| и; зато је сваки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«.{S} А Јова седи тако у механи, |
| а. </p> <p rend="Tekst">— О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. |
| е, четврте авлије, па и из авлије самог господина Саве, писара начелства. </p> <p rend="Tekst"> |
| и, бре, животињо, да сам зват данас код господина начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам |
| .« </p> <p rend="Tekst">— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о се |
| »јабуке« место господина начелника или господина министра?!{S} Да вараш геаке и да им обећаваш |
| утације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?!{S} Да вара |
| о виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!« Пошто се тако одужио код својих стариј |
| а је имала много занимљивији разговор с господином Пајом, јер је опазила да је Јови већ отишла |
| ри годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p |
| оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља |
| } Јова начинио што равнодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија.{S} На |
| одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Е |
| да му је прочита. </p> <p rend="Tekst">Госпођа Каја донесе и метну све преда њ.{S} И Пољопривр |
| а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шал |
| ив ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантазијо« названа, у конзисторији, а пи |
| олаженика. </p> <p rend="Tekst">— Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. </p> <p rend="Tekst">— |
| ре карте, па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи, п |
| прихвата Паја — а шта смо ти ми обоје: госпоја Каја и ја?{S} Море, да ти наточим од срца кашик |
| а мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика, Кристијанова жена!{S} Ти не знаш то, пр |
| rend="Tekst">— Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... |
| дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разговор |
| љопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није имао)? |
| и у развалинама лепе; тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од »свер |
| и војносудског аудитора Саве, којега је госпоја Каја само из виђења познавала. </p> <p rend="Te |
| сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних посл |
| t">— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати |
| — Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја. </p> <p rend="Tekst">— Ниси, кад ти кажем |
| ">— Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика. |
| г лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор, а у очима по |
| /p> <p rend="Tekst">— Чујмо! — прихвати госпоја Каја. </p> <p rend="Tekst">А домаћин устаде и о |
| »Сад ћу те ошурити!« подподвикне му тек госпоја Каја, па дохвати лонац с врућом водом, а Јова б |
| и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске госло |
| е Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали |
| »јегера« у образ. </p> <p rend="Tekst">Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако |
| кета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда |
| беше), па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика, Кристијанова жен |
| гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да је |
| Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само како сам прасе купио |
| ћица — ти, како си почео, још ћеш нам и госта отерати. </p> <p rend="Tekst">— Ка - - јô!{S} Лев |
| Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. </p> <p rend="Tekst">— А, сасвим! — вели полажен |
| ћу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.{S} То је тако често било |
| која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. </p> <p rend="Tekst">— Па онога ма |
| шефова је печеница добра, ама није ни шéгра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђ |
| ао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора, сва |
| је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин, и сам не би прекршио пред Божић издату наредб |
| о, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе; тако је и Јовина госпој |
| »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветк |
| зије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим ка |
| ј је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.{S} Дуња је испала била, и прасећа глава, он |
| м ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци за |
| да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јо |
| у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јо |
| , које ће, наравно, други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије с |
| ао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. </p> <p rend="Tekst">Сто |
| а је скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.« Па како? питам је |
| наполеон.{S} Зрно по зрно, сто погача, грош по грош, ето наполеон.{S} Тако један, тако други — |
| истим панталоне, па онда извадим понеки грош ајлука. ’хоћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, |
| цала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.« Па како? питам је ја. — »Е |
| н.{S} Зрно по зрно, сто погача, грош по грош, ето наполеон.{S} Тако један, тако други — док се |
| Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара. </p> <p ren |
| ара сељак. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ гроша? — пита Јова. </p> <p rend="Tekst">— Ама каки’ гр |
| вер тврдо решен да му скреше револвер у груди: дан-дан!{S} И тако се једанпут мре!{S} Мајстору |
| ом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се ве |
| </p> <p rend="Tekst">Тако је стајала та група неколико тренутака.{S} Јова начинио што равнодушн |
| и картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. </p> <p rend="Tekst">— У шта играмо, |
| Јова. — Нема муфталука!{S} Ни гуди, ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Ј |
| че у себи Јова. — Нема муфталука!{S} Ни гуди, ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! |
| и плаши шефа. </p> <p rend="Tekst">— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само |
| три дана, уживајући у његовом ровењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на бадњи дан, |
| а своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је из |
| се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу гл |
| га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, |
| авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим!{S} Не бој се! </p> |
| је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана светлога празника рожд |
| епо.{S} Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. </p> <p rend="Tekst">— И јесте, вала, и ј |
| га Јова. </p> <p rend="Tekst">— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? — условљава Крис |
| емењак. — Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме з |
| речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та ш |
| А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад т |
| ах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само, п |
| ше.{S} Најпре домаћин, за њим домаћица, да спасе певање, а за њом полаженик, да изведе певаче н |
| ено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод |
| с Јовом. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? </p> <p rend="Tekst">— |
| екне:{S} Нека га носи ђаво!{S} И после, да је само то... </p> <p rend="Tekst">— Е, па оно треба |
| ло смелије авантуре.{S} Реши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стањ |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.{S} |
| и ми обоје: госпоја Каја и ја?{S} Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само помож |
| ме — храбри га Јова, — само форме ради, да се испуни та њихова формалност!{S} Моја ће жена на л |
| S} Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. </p> <p rend="Tekst">— Е, п |
| к и мери га. </p> <p rend="Tekst">— Ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? </p> <p rend="Te |
| , а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.{S} Јова |
| раде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, а |
| душо, до мене, </p> <p rend="Tekst">Еј, да ми срце не вене! </p> <p rend="Tekst">пева домаћин и |
| а, да спасе певање, а за њом полаженик, да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропаст |
| висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове з |
| са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све |
| а да поклизне мало. — Хоћу, рече Јован, да извадим »дијамант« из блата, и једнога дана могао се |
| ="Tekst">— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разг |
| из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до |
| дне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигр |
| сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у ш |
| ери« са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!{S} А ја тек само искривим мо |
| прико, и овај бубрег, на ево ти, прико, да ти осечем и ово друго уво!« </p> <p rend="Tekst">И с |
| аже као стикови у песми, и личи, прико, да ја теби наздрављам како другу, војнику и врсном пошт |
| аћицу Кају. »И бога ми ти кажем, прико, да се не кајем« — рече Јова. »Ама види, види, прико, ка |
| ли почиње |